Uticaj oca na poslovni uspeh sina

Nije nikakva mudrost pretpostaviti da će očevo ponašanje imati veliki uticaj na sina. Ipak, postoje neki tipovi očeva koji će veoma specifično uticati na kasniji poslovan uspeh svojih sinova (ili kćeri).

Jedan primer su naprasiti očevi, oni koji veoma lako "eksplodiraju" i tada umeju da budu prilično nasilni. Neko bi mogao pomisliti da će njihova deca izrasti u plašljive osobe. Sad, strah će u njima postojati, ali će oni umeti da ga savladaju u dovoljnoj meri da mogu uspešno da obave posao. Deca ovakvih očeva tipično izrastu u one koji umeju dobro da procene karakter ljudi i njihovo raspoloženje (veština stečena u toku detinjstva, kako bi "preživeli" život s "eksplozivnim" ocem), pa će zato biti odlični menadžeri i još bolji pregovarači. Ono što je manje lepo jeste to što će veoma teško biti u stanju da steknu osećaj sigurnosti i poverenja - to ih neće omesti u poslu, ali im hoće doneti velike smetnje u privatnom životu.

Drugi primer su odsutni očevi. Oni kod svoje dece izazivaju osećaj napuštenosti i odbačenosti, osećaj da nisu dovoljno dobra. Takva deca mogu postati veoma uspešne poslovne osobe, jer se trude da se dokažu (a pošto je nemoguće dokazati se nekome ko nije tu, njihov trud, pa samim tim ni prateći uspesi, ne prestaju). Nekada, ovakva deca postaće onakva kakav njihov otac nikada nije bio. Ona agresivnija (češće sinovi nego ćerke) razviju osećaj besa prema autoritetima. To ih neće nužno učiniti neuspešnim u poslu; svađaće se sa svakim nadređenim i uvek će imati ideje kako bi oni mogli nešto bolje (bez obzira na to da li stvarno mogu ili ne mogu bolje), ali, s druge strane, kada su sami sebi šefovi i rade stvari prema sopstvenom nahođenju, mogu da budu izuzetno sposobni, čak i briljantni.

Razume se, deca ovakvih očeva (oba primera) nisu srećna deca, ali kada se osamostale, u stanju su da postignu velik uspeh - a neka od njih uspeju da pronađu i sreću.

Izvor: Krstarica

 

očevi...

danas sam ga vidjela poslije dugo vremena...
posmatrajući ga kako "maltretira" uličnog prodavca rahitičnog cvijeća u saksijama(a bio mi je okrenut leđima)pomislila sam kako je nevjerovatno koliko smo isti.

a to je osoba čiji sam autoritet morala da rušim.i beskrajno uživala u tome.
koji je nepogriješivo znao da me izbaci iz takta.i niko nikada kao on to nije znao da uradi.
koji tvrdi da sam ga promjenila na bolje.
koji smatra da sam najbolja na svijetu,ali uvijek istakne kako me ne razumije.
muškarac koji je imao najviše uticaja na mene( nikada mu to ne bih priznala)...a veliki dio vremena u pubertetu provela sam u razmišljanju "koji će mi moj."
muškarac sa beskrajno dosadnim monolozima koji me je od malih nogu učio da mogu da postignem sve što hoću,pa kad sam krenula da radim to što hoću...tvrdio je "da kojim slučajem sjutra poludiš,ne bi ti se ni malo poznalo."
moj prvi kavaljer,učitelj i mučitelj.
ogledalo u kojem se najbolje ogledam.

danas se ne razumijemo mnogo bolje.
naši "ratovi" su mala navika u kojoj uživamo.
zato što smo naučili da smo,ipak, na istoj strani.

Voleo bih da mogu da kazem isto to...
Uticao jeste, tako sto mi je predlozio koju skolu da upisem.
Nekada mi je bio idol, pa sam ga poslusao...i za divno cudo, nisam pogresio.

ovaj moj je idol.
i dalje.

zato što mislim da nikad neću moći da dostignem to stanje svesti, ma koliko želela i stremila tome.

Мој папа је као филмски јунак. Понекад мислим да није стваран, колико је савршен.
И мој брат ни мало не личи на њега.
На њега није успео да узврши утицај. На мене, боме, јесте.

"Otac mi je advokat, bori se za napredak" a i ja dodjoh iz Srbije kod njega da studiram pravo... I, mogu vi reci da se ni mrvicu nijesam pokajao... Mozda zato sto su mi keva, sestra, buraz, i djevojka ostali tamo, ali i njih vidjam 14 dana u mjesecu, pa mi je lakse...