Srbin ili Srbijanac :: Srpski Nacionalisticki forum

Tekst iz Glasa javnosti - 3. novembar 2006.

Kako će se zvati građani Srbije i njihove institucije

Srbijanci, Srbi ili državljani Srbije?

Novim Ustavom Srbija je definisana kao "država srpskog naroda i svih građana koji u njoj žive", ali njim nije određeno kako će se ti građani, bez obzira na nacionalnost, nazivati. Prema nekim tumačenjima, ukoliko su građani SAD Amerikanci, Australije Australijanci, nekadašnje Jugoslavije Jugosloveni, onda se i svi građani Srbije, bez obzira na etničku pripadnost, mogu označiti kao Srbi. Ili Srbijanci? U hrvatskim medijima, nacionalisti kažu u pežorativnom smislu, državljani Srbije nazivaju se Srbijancima, a najvažnije institucije srbijanskim. Upravo zagovornici nacionalne opcije smatraju da Srbima ide u prilog takvo definisanje jer se tako "širi srpski nacionalni korpus" - njime se ostavlja mogućnost postojanja više srpskih država. S druge strane, pripadnici nacionalnih manjina ne prihvataju da se na njih odnosi imenica Srbi, kojom se određuje nacionalnost.

Lingvista dr Egon Fekete, koji se još krajem sedamdesetih godina prošlog veka bavio terminima Srbin i Srbijanac, podseća da se u Rečniku Matice srpske oblik srpski odnosi "na Srbe i na Srbiju", dok se za imenicu Srbi kaže da su "narod iz grupe južnih Slovena čija većina živi u Srbiji". Pridev srbijanski nije izveden neposredno od etnika Srb(in) već od toponima Srbij(a), dok Vuk u svom Rječniku piše da je Srbijanac "čovek iz Srbije", "koji živi u Srbiji", ne i u Vojvodini i ta definicija je isključivo teritorijalno, a ne nacionalno određena.
- Ovo valja razumeti ovako: Srbijanac i srbijanski su reči koje se beleže tek od 19. veka i posledica su okolnosti da su u vreme Austrougarske Srbi bili teritorijalno podeljeni - na one u oslobođenoj Srbiji (Srbijanci) i na one koji su živeli izvan granica te Srbije (Srbi). Srbijanac po tome ne mora biti Srbin, ali se podrazumeva da jeste. On ima dvostruku konotaciju, i teritorijalnu i nacionalnu, za razliku od Srbina koji ima opšti značaj i važi za sve koji su te nacionalnosti. Taj dvostruki naziv jedinstven je slučaj i nema ga kod drugih naroda. Međutim, nema potrebe da se Vlada Srbije definiše ni kao srpska ni kao srbijanska. Državljanstvo se isključivo određuje kao državljanstvo Srbije. Zašto bismo pravili pridev? Naziv Srpska vojska, koji pojedini zagovaraju, na neki način bi se možda mogao prihvati, ali je ipak bolje - Vojska Srbije. U svakom slučaju, neće biti srbijanska - kaže Fekete.

Iako je uobičajeno da se za izvršnu vlast nekih zemalja kaže, na primer, nemačka ili španska vlada, istoričar dr Predrag Marković navodi da je "ipak bolje kazati Vlada Nemačke jer nisu svi Nemci u Nemačkoj". On takođe smatra da je bolje koristiti ime - Vlada Srbije. Prema njegovim rečima, srbijanska vlada bi u tom smislu bila nešto uža od srpske, a srpska šira od Vlade Srbije.

- Svi građani Srbije su državljani Republike Srbije, a Srbi mogu da budu državljani i drugih zemalja. Naziv Srbijanci uglavnom su koristili Vojvođani za stanovništvo centralne Srbije, a on bi mogao da se proširi i na celu Srbiju. Nije to ništa nelegitimno, zavisi od ukusa, ali će to praksa da reši. To je geografsko-lingvistički, a manje politički problem - smatra Marković.

Kategorično protiv prideva srbijanski je istoričar Čedomir Antić, koji zastupa takav stav jer "ne postoji Srbijanija". On naglašava da može da postoji samo Vlada Srbije ili srpska vlada.

- Mislim da je logično da napokon napustimo tu ideju srbijanstva jer tri četvrtine srpskog naroda živi u Srbiji. Nisu opravdane tvrdnje da se insistiranjem na tome da je srpska vlada jedino u Srbiji razbija srpski korpus, jer bi u tom slučaju trebalo da postoje alternative Srbiji, a jedina alternativa je bila Jugoslavija, koja je direktno radila na štetu srpskog naroda. Manjine u Srbiji su građani Srbije, oni nikada neće reći da su Srbijanci - napominje Antić.

To potvrđuje i predsednik Demokratske zajednice vojvođanskih Mađara Šandor Pal, inače profesor na katedri za srpski jezik i lingvistiku Filozofskog fakulteta u Novom Sadu, koji za sebe kaže da je "državljanin Srbije, a nikako Srbijanac". Međutim, on insistira na tome da Vlada Srbije "ni u kom slučaju" ne može bita nazvana srpskom, "ali srbijanskom može".

- Još je Krleža pre 80 godina pisao o srbijanskoj vladi jer, ukoliko bi bila srpska, onda je sastavljena samo od Srba i tu nema drugih naroda. Ja ne mogu biti Srbin, niti Srbijanac već državljanin Srbije. Kada kažem Srbijanac, mislim na čoveka ispod Save i Dunava. Takođe, nisam bio ni Jugosloven nego državljanin Jugoslavije. Kako može srbijanska vlada, a ne može Srbijanac? Lepo, pa jezik je takav. Kako množina od čovek nisu čoveci, nego ljudi? Svako pravilo ima svoje izuzetke - objašnjava Pal.

MANDIĆ: PAŠIĆEVA VLADA BILA JE SRBIJANSKA

Lider crnogorske Srpske narodne stranke Andrija Mandić naglašava da je manje bitno da li će Vlada Srbije biti srpska ili srbijanska, već da li će moći da vodi računa i o interesima Srba izvan Srbije.
- Ako Vladu Srbije nazivamo srpskom, onda u neugodan položaj dovodimo Vladu Republike Srpske. Tokom vremena, kada u Crnoj Gori tradicionalne snage preuzmu vlast, onda će i ta vlada imati zadovoljstvo da bude jedna od srpskih vlada. Najveći pripadnici našeg naroda početkom 20. veka, kada je srpski narod bio u punom usponu, nisu se libili da Pašićevu vladu nazivaju srbijanskom. To su činili i sami njeni članovi - ističe Mandić.

LAZAREVIĆ: JA SAM SRBIJANAC

Liberali Srbije su svojevremeno imali kampanju "Srbija Srbijancima", a njen sadašnji predsednik Radivoje Lazarević kaže da Srbijancima smatra "sve koji su se rodili i žive u Srbiji". On ističe da za sebe "može reći" da je Srbijanac.
- Naša kampanja je bila sprovedena u vreme kada su politiku u Srbiji vodili ljudi oko Miloševića, koji su svi rođeni van Srbije. Kako definisati građane Srbije, nisam baš siguran. Mislim da bi trebalo govoriti Vlada Srbije, državljanstvo Srbije... Pre svega zato što nisu svi građani Srbi. Ali, sve se nekako iskomplikovalo - govori Lazarević.

ZUKORLIĆ: BIĆU SRBIJANAC AKO NAS DRŽAVA PRIHVATI

Predsednik Mešihata islamske zajednice Sandžaka muftija Muamer Zukorlić napominje da bi trebalo prekinuti s praksom da se u medijima Vlada Srbije i svi organi koji imaju širi značaj za sve građane nazivaju srpskom jer se "mora uzeti u obzir da je Srbija multietnička država".
- Najlogičnije bi bilo u pridevskoj opciji koristiti termine srbijanska vlada, srbijanski parlament ili u drugoj verziji Vlada Srbije ili Skupština Srbije. Ako hoćemo jednom rečju da označimo građane Srbije, onda ćemo reći da su to Srbijanci. Ukoliko Srbija pokaže da je država i nama koji nismo Srbi, budući da nas nema u prvom članu Ustava, i meni neće biti teško da se odazovem kada me neko bude pozvao imenom Srbijanac - kaže Zukorlić.

Siniša Dedeić