kakav crni palestinac ... bubreg je platio 100 000 $ ,a navodno se preziva silverstein ... 

Istraga trgovine organima
Uhapšen i sekretar Ministarstva zdravlja na Kosovu
Autor: N. Z. | Foto:A. Stanković | 08.11.2008. - 05:00

PRIŠTINA - Iljir Recaj, kosovski sekretar ministrastva zdravlja uhapšen je u istrazi ilegalne transpataciji organa koja je obavljana u prištinskoj privatnoj klinici „Medikus”. Recaj je osumnjičen da je suprotno zakonu privatnoj klinici „Medikus” izdao dozvolu da se u njoj mogu obavljati transpatacije bubrega. Odmah posle hapšenja ministar zdravlja smenio ga je.

Pre Recaja, uhapšeni su urolozi Ljutvi Derviši i Tun Perforsaji, kao i Arben Derviši, menadžer klinike „Medikus” gde je obavljena transplantacija bubrega jednom Izraelcu. U istrazi srpskog Tužilaštva za ratne zločine, jedan svedok je napomenuo da je doktora Ljutvija Dervišija video na mestima u Albanija gde su otetim Srbima vadili organe. O prodavcu bubrega državljaninu Turske i Izraelcu na klinici brinu Derviši i Perforsaji, a pripadnici specijalne jedinice policije čuvaju zgradu u kojoj je „Medikus”. Izraelac je prema saznanjima „Blica”, za bubreg i transpaltaciju platio 80.000 evra, dok je Turčin organ prodao za 20.000 evra.
Kosovska policijska služba traga za doktorom Jusufom Erčinom Sonmezom, državljaninom Turske, koji je obavio transplataciju. Za njim će biti raspisana i međunarodna poternica, a Sonmez se krije na Kosovu ili je preko Skoplja otputovao u domovinu.
Portparol KPS Veton Eljšani rekao je za „Blic” da se istražuje i umešanost drugih lekara u transpaltaciju organa. On nije želeo da precizira kojim sve klinikama Recaj je izdao dozvolu da mogu obavljati transplatacije.
Doktor Sonmaz je još pre deset godina učestvovao u ilegalnim transplantacijama. U Rumuniji sa još jednim profesorom bavio ilegalnom transplantacijom, a organe su kupovali od siromašnih Rumuna, Bugara, Moldavaca, Belorusa i Rusa, a klijenti su mahom bili iz Engleske i Francuske. U domovini mu je oduzeta dozvola za rad, a čak četiri puta optuživan je za ilegalne transplatacije.
Afera oko ilegalne transplantacije bubrega u Prištini desila se nekoliko dana posle posete Albaniji tužioca za ratne zločine Vladimira Vukčevića, koji je pokušao da pokrene istragu o trgovini ljudskim organima tokom sukoba na Kosovu 1998. i 1999. godine i neposredno posle završetka rata. Sumnja se da je OVK neke civile otete u južnoj pokrajini prebacila u Albaniju, gde su im vađeni organi.

Izvor: Blic

Mossad...Lepo zvuci...Mada su ruske Spetznaz jedinice mnogo efikasnije...Tek bi onda siptari osetili ono sto su osetili i Ceceni 1999.g. kod Groznog

Istraga o pacijentima nestalim 1999. godine iz bolnice u Štimlju
Sumnje u prirodnu smrt Srpkinja koje su lečili Albanci
Autor: S. Trifunović | Foto:Reuters | 09.11.2008. - 00:01

Istraga o sudbini 40 ljudi iz psihijatrijske bolnice u Štimlju koju je zatražilo Tužilaštvo za ratne zločine trebalo bi da otkrije i šta se dogodilo sa dvema ženama iz istočne Srbije koje su 1986. godine preko borskog Centra za socijalni rad prebačene na lečenje u tu ustanovu.



Reč je o Ljiljani Salim-Jovanović iz Bora i Mirjani Paunović iz okoline Knjaževca, koje su 12. januara 1996. godine iz Bora prebačene na lečenje u Štimlje. Od tada se o njima ne zna gotovo ništa, a istraga bi trebalo da utvrdi da li su i one bile žrtva trgovine organima.
Iako su još 2003. godine preko Unmika stigla obaveštenja da su obe umrle, podaci o smrti Ljiljane su najblaže rečeno sumnjivi, dok o Mirjani nema nikakvih informacija.
Nakon bombardovanja Srbije 1999. godine, tadašnji direktor borskog Centra za socijalni rad Milan Milovanović rekao je novinaru „Blica nedelje“ da je kontaktirao kolege albanske nacionalnosti iz Centra u Štimlju kako bi se informisao o štićenicama.
„Razgovarao sam s kolegom koji mi je rekao da nemam razloga za brigu i da se o njima stara tamošnje osoblje“, rekao je Milovanović. Ipak, Marko Jakšić, direktor Bolničkog centra u Kosovskoj Mitrovici, izneo je 2002. godine alarmantne podatke da je oko 150 bolesnika nealbanske nacionalnosti, među kojima je najviše Srba, izloženo svakodnevnom maltretiranju i ponižavanju od strane albanskih lekara i ostalog medicinskog osoblja, i da niko nije odlučio da ih zaštiti.
Zbog toga je Centar za socijalni rad u Boru, na osnovu preporuke Ministarstva, preko Međunarodnog crvenog krsta odlučio da obe žene prebaci u Srbiju. S tom namerom je 2. juna 2003. godine upućen dopis Centru u Štimlju.
– Dvadesetak dana kasnije stigao je dokument Unmika u kojem se navodi da je Ljiljana Salim preminula. Stigla je i umrlica na albanskom jeziku sa podatkom da je umrla deset dana nakon što je iz Srbije poslat dopis za njen povraćaj u Srbiju. Tada je i skinuta sa spiska osoba za koje je iz Srbije Centru u Štimlju redovno slat novac za lečenje. Pokušali smo da nekoliko puta saznamo i sudbinu Paunovićeve, ali nam nikada nije stigao odgovor kada je umrla, a nije stigao dokument o tome iako je to njena rodbina tražila od nas. Ne znamo od čega su umrle niti gde je njihov grob kaže za „Blic nedelje“ radnik Centra za socijalni rad u Boru Emilija Stojanović, koja je bila njihov pratilac u transportu do Kosova 1996. godine.
Tretman pacijenata u Centru u Štimlju bio je na udaru medija te 2002. godine, pa je Suzan Manuel, tadašnji portparol Unmika, morala da prizna nezdrav odnos prema pacijentima.
„Čula sam da mentalno obolele u bolnici za mentalno zdravlje u Štimlju svakodnevno zlostavlja lekarsko osoblje. Smatram da maltretiranje tih bolesnika nije na nacionalnoj osnovi iako je osoblje albanske nacionalnosti, a bolesnici nealbanske. Problem je u tome što nema donatora koji hoće da ulažu u izgradnju novih ustanova za mentalno zdravlje, pa sada, iako hoćemo da ih premestimo u neke druge ustanove, to ne možemo jer u mestima gde žive Srbi nema takvih ustanova“, rekla je tada Suzan Manuel.
Ipak, u Boru imaju rezerve prema podatku koji je u najmanju ruku sumnjiv, a to je da je njihova štićenica umrla baš deset dana kasnije pošto je trebalo da bude prevezena u Srbiju.

Izvor: Blic

Nekadasnji Pristinski korpus(sadasnje snage zone kopnene bezbednosti) moze zbrisati sve teroriste ukljucujuci i albansku armiju.

Privedena još jedna osoba zbog klinike "Medikus"

PRIŠTINA, 13. novembra (Tanjug) - Izraeleac Moše Harel priveden je zbog sumnje da je posredovao u prodaji bubrega ilegalno presađenog u privatnoj klinici "Medikus" u Prištini, saopštila je policija, koja je danas zatvorila još jednu privatnu kliniku.

Portparol policije na Kosovu Veton Eljšani izjavio je Tanjugu da je Harel priveden i nakon saslušanja oslobođen, ali uz obavezu da se javlja policiji.

U aferi ilegalnog presađivanja organa na klinici "Medikus" uhapšene su četiri osobe, među kojima primalac i davalac bubrega, i osoblje klinike.

U bekstvu su turski i nemački lekar za koje se sumnja da su izvršili ilegalnu transplantaciju bubrega.

Policija na Kosovu je uhapsila još sedam osoba u privatnoj bolnici za veštačku oplodnju IVF u Prištini zbog sumnje da su uključeni u nelegalne aktivnosti u radu te bolnice.

Policija je zatvorila tu ustanovu pošto je ustanovljeno da je radila bez dozvole.

Istraga je počela pre dva meseca, posle žalbe jednog pacijenta. Policija sumnja da je u toj bolnici vršena veštačka oplodnja. Zakonom o zdravstvu na Kosovu nije dozvoljeno da se to radi na privatnim klinikama. Postoji sumnja da je u klinici IVF zbog neadekvatnog tretmana jedna pacijentkinja preminula.




Izvor: Kurir

Istraga o trgovini organima
Kriminalac iz Unmika krio dokaze o „žutoj kući”
Autor: V. Z. Cvijić | Foto:AFP | 14.11.2008. - 05:00

BEOGRAD – Hose Pablo Baraibar, nekadašnji šef Komisije Umika za nestala lica i Kancelarije za sudsku medicinu na KiM, umešan je u skrivanje nalaza međunarodnih istražitelja o prodaji organa otetih na Kosovu i Metohiji, saznaje „Blic”.

Petočlana forenzičarska komisija Unmika sa KiM posetila je „žutu kuću” u mestu Burelj u centralnoj Albaniji u kojoj su pripremani oteti Srbi za vađenje organa i napravila izveštaj 18. juna 2004. Srpsko tužilaštvo došlo je do njihovog zapisnika koji je potpisao i Hose Pablo Baraibar. U njemu se navodi da je pronađen medicinski plastični kontejner, boce za davanje infuzije, prazne bočice leka „tranksena”, koji se koristi i za smirenje pre obavljanja intervencija. Inače, takav kontejner se, između ostalog, koristi i za prenošenje izvađenog bubrega. Na spisku su i komadi materijala koji potiču od hirurške opreme, a na podu jedne prostorije pronađeni su tragovi za koje se sumnja da su od krvi. Iz izveštaja proizlazi da su ti tragovi krvi kasnije dati na dalja ispitivanja. Svi ovi dokazi zavedeni su pod šiframa od BUR01/001 do BUR01/006a.
Inače, protiv Baraibara odranije postoje krivične prijave koje su podnela udruženja nestalih osoba iz Srbije i Albanaca sa Kosova i Metohije, kao i slično udruženje Bošnjaka iz Srebrenice. On se tereti da je bez dokumentacije iznosio zemne ostatke žrtava i da je na njima vršio medicinske opite. Njegov rad je loše ocenila i forenzičarka OEBS-a Tarija Formisto još 2000. i upozorila predstavnike Unmika na KiM pre njegovog postavljenja. Protiv njegovog postavljenja bili su i čelnici Unmik policije, pozivajući se na loša iskustva a njim iz BiH. Kako saznaje „Blic”, Baraibar se posle optužbi sklonio u Kolumbiju. On je odatle konkurisao za rad u jednoj međunarodnoj organizaciji, a u aplikaciji za posao je naveo i da je vršio medicinska istraživanja na zemnim ostacima žrtva iz BiH i Kosova.
Srpsko Tužilaštvo za ratne zločine uputilo je dopis Unmiku 22. aprila ove godine u kojem traži sva dokumenta u vezi s trgovinom ljudskim organima. Odgovor koji je stigao 16. juna glasio je „ne postoji nijedan podataka o tome i da nema evidencije da je policija Unmik skrenula pažnju na takvu istragu”. S obzirom na to da je
tužilaštvo u međuvremenu došlo do zapisnika, tužilac za ratne zločine Vladimir Vukčević ponovo se obratio Unmiku 13. novembra i zatražio da se postojeći dokazi zaštite.
„Protiv potpisnika navedenog zapisnika Hose Pabla Baraibara postoje više krivičnih prijava, pa postoji opasnost da bi on mogao na neki način da utiče da se dokazi deponovani kod vas uklone”, navodi se u pismu Vukčevića, ali se još čeka odgovor Unmika.
Albanski tužilac Arben Dulja, koji je bio na licu mesta, takođe je nedavno dao lažnu izjavu, tvrdeći da su istražitelji pronašli samo dve ampule penicilina. Inače, Kancelarija Unmika za nestala lica i sudsku medicinu, dok ju je predvodio Baraibar, negirala je postojanje ilegalnih logora u Albaniji.

Uhapšen izraelski državljanin
Kosovska policija uhapsila je juče u Prištini izraelskog državljanina Moše Harelja zbog sumnje da je pre desetak dana posredovao u prebacivanju jednog izraelskog državljanina u bolnicu “Medikus” kod Prištine gde mu je izvršena ilegalana transplatacija bubrega.
- Ovo je peti osumnjičeni koji je završio u pritvoru - kaže za “ Blic” portparol KPS Veton Elšani navodeći da je Harelj uhapšen u privatnom stanu u Prištini gde je živeo sa nevenčanom suprugom i dvogodišnjim sinom.
Pripadnici Kosovske policije zatvorili su juče jednu privatnu tursku bolnicu u Prištini koja se bavila veštačkom oplodnjom i uhapsila pet osoba.
N. Z.

Izvor: Blic

Šta ono uradi Mosad poslije Minhena? Ovi će pustiti da se to razvlači u nedogled. 

Za ove stvari treba da odgovara drzava Albanija, ne pojedinci, takodje trebaju da odgovaraju lideri samozvane republike Kosovo. Kada su Srbi mogli, mogu, da odgovaraju po komandnoj odgovornosti, mogu i drugi.

Srce otetog Srbina presađeno šeiku?
Ponedeljak - 24.11.2008
Irački šeik Behramin je 2002. godine, gostujući na televiziji posle transplantacije srca u Turskoj, izjavio da se „odlično oseća, ali mu je žao što u njemu sada kuca srpsko srce“.



Tada toj izjavi nije posvećena prevelika pažnja, ali, otkriće o krvavoj trgovini organima koja cveta na Kosovu i koje je prethodnih dana rezultiralo hapšenjima, govori da je šeiku bilo presađeno srce jednog od nekoliko stotina nestalih kosovskih Srba.

Kako su srpskoj obaveštajnoj službi prenele kolege iz službi na Bliskom istoku, najverovatnije iz izraelskog Mosada, 2002. godine, neposredno posle proglašenja velike izborne pobede Sadama Huseina, iračka televizija je, raspitujući se za njegovo zdravstveno stanje, intervjuisala šeika koji se upravo vratio sa transplantacije srca izvršene u Turskoj. Pošto je objasnio da je sve proteklo u najboljem redu i da se odlično oseća, šeik je izjavio da mu je žao samo zbog jedne stvari - u njemu kuca „srpsko srce“.
- Iako nismo videli snimak, saznali smo za njega i činjenicu da je operacija izvršena u Turskoj. Iako nismo imali nikakve materijalne dokaze, bilo nam je jasno da to potvrđuje sumnju u trgovinu organima - kaže za „Alo!“ bivši predsednik Komisije za nestala lica Gvozden Gagić, potvrđujući autentičnost ove informacije.
Konstatujući da bi bez snažnog međunarodnog monitoringa i danas, a i te 2002. godine, bilo teško istraživati na terenu gde su se ovi zločini dogodili, Gagić se zalaže da se paralelno zatraže transkripti koje bi trebalo da poseduju klinike na kojima su transplantacije izvršene.

- Sumnja se da je izvršeno više od 100 transplantacija, a pošto organ koji je transplantiran još sadrži DNK donatora, preko Svetske zdravstvene organizacije treba videti šta može da se učini. Iako su organi uzimani ilegalno, postoji mogućnost da su transplantacije na klinikama urađene legalno i da o tome postoje pisani tragovi - kaže Gagić, dodajući da su od 95 procenata porodica nestalih uzeti DNK uzorci.
Svi se slažu da je za otkrivanje istine šta se zaista desilo sa nestalim kosovskim Srbima i kojim su kanalima švercovani njihovi organi najvažnije kako će problemu pristupiti izvestilac Saveta Evrope Švajcarac Dik Marti, koji je dobio zadatak da istraži ova nedela. Marti se proslavio izveštajima o tajnim zatvorima CIA širom Evrope, a njegova upornost i hrabrost na čistac bi mogli da isteraju i krupne zverke u ovom zločinačkom poslu.
 


V. P.

Izvor: Alo