Srbima teško u komšiluku :: Politicki ~ Geopoliticki forum

Položaj više od dva miliona Srba u regionu generalno se poboljšava, ali ni u jednoj od osam okolnih zemalja - Hrvatskoj, Mađarskoj, Rumuniji, Bugarskoj, Makedoniji, Crnoj Gori, Albaniji i Sloveniji - srpske zajednice ne uživaju puna prava, dok im se negde ne priznaje ni da su nacionalna manjina.
Većinu muče ubrzana asimilacija od domaćeg stanovništva, brisanje jezika i identiteta, težak ekonomski položaj... Posebno boli, kažu predstavnici Srba iz susednih zemalja, što se matica u prošlosti često prema njima odnosila kao maćeha, ali se i ta loša praksa konačno menja.
- Stvari su zaista pokrenute u pozitivnom smeru usvajanjem Zakona o dijaspori i Srbima u regionu, a posebno osnivanjem Saveta za Srbe u regionu, na čijem čelu je predsednik Boris Tadić - kaže za „Novosti“ ministar za dijasporu Srđan Srećković.
On naglašava da će Beograd nastaviti da insistira da se prava Srba u okruženju poštuju u onoj meri u kojoj ta prava uživaju manjine u našoj zemlji.
Trenutno, najviše prava uživaju Srbi u Rumuniji, a sa najozbiljnijim problemima suočavaju se u Albaniji i Hrvatskoj. U Crnoj Gori i Sloveniji Srbi nisu nacionalna manjina, a Tirana im je taj status priznala tek prošle godine.

Albanija

Srbi u Albaniji i dalje vode ljutu bitku za opstanak, očuvanje identiteta i jezika. Doskoro im je bilo zabranjeno i korišćenje srpskih imena. Njih oko 30.000, uglavnom okupljenih oko Skadra, sa svojim problemima upoznali su i nadležne institucije EU.
- Nakon sastanka predsednika Tadića i albanskog šefa diplomatije konačno su počeli da duvaju malo pozitivniji vetrovi - kaže nam Pavlo Brajović, predsednik Udruženja srpsko- -crnogorske manjine „Morača-Rozafa“, koje se bori za ponovo otvaranje škola na srpskom jeziku i učešće Srba u političkom životu.

Slovenija

Iako su Srbi najbrojnija manjinska zajednica u Sloveniji (procene su da ih ima oko 70.000), oni, za razliku od Italijana, Mađara i Roma, ne uživaju sve povlastice. Srbi u deželi čak nemaju ni status nacionalne manjine, već se vode kao nepriznata manjinska zajednica.
- To nas veoma vređa! Ima nas deset puta više nego Slovenaca u Srbiji, ali ni približno nemamo ista prava kao oni. Slovenci, naime, imaju status manjine u Srbiji. Svi slovenački političari, do predsednika države, priznali su da je načinjena greška jer Srbi nisu dobili status manjine, ali i poručuju da to treba da reše Ljubljana i Beograd. Mi jesmo za integraciju, ali ne i za asimilaciju - kaže za „Novosti“ Drago Vojvodić, predsednik Saveza srpskih društava Slovenije.
On očekuje aktivnije učešće matice u rešavanju ovog, ali i drugih pitanja koja opterećuju Srbe u Sloveniji. Jedan od najvećih problema su i dugovanja Slovenije Penzijskom fondu Srbije u iznosu od 100 miliona evra. Srbi u deželi nemaju škole na svom jeziku.

Hrvatska

- Položaj Srba u Hrvatskoj se unapređuje, ali sa otporima i teškoćama. Glavni problemi su u priznavanju prava izbeglica, pogotovo vlasničkih, neisplaćene penzije, zatim liste osumnjičenih i osuđenih za ratne zločine, završetka konsolidovanja radnog staža - navodi za „Novosti“ Milorad Pupovac, lider Samostalne demokratske srpske stranke.
On kaže da bi Vlada Srbije, nakon osnivanja Saveta za Srbe u regionu, što pre trebalo da opredeli sredstva za pomoć srpskim institucijama u Hrvatskoj. To je pretpostavka za rešavanje svih ovih problema i ključni faktor dugoročne održivosti Srba u ovoj zemlji.

Mađarska

Srpska manjina u Mađarskoj još je daleko od prava koje pripadnici ove zajednice uživaju u Vojvodini. I dok mađarske partije u Srbiji imaju ogroman upliv na donošenje važnih odluka, naši ljudi severno od Subotica nemaju apsolutno nikakvog uticaja na politički život.
- Manjine u Mađarskoj, pa ni Srbi nemaju svoje predstavnike u parlamentu, iako je ustavni sud doneo takvu odluku. Nažalost, trenutno ne postoji politička volja mađarske elite da reši to pitanje - kaže nam Ljubomir Aleksov, predsednik Samouprave Srba u Mađarskoj.
Srbi u Mađarskoj pozdravljaju sve bolju koordinaciju sa maticom, koja se u prošlosti, kako kaže Aleksov, često odvijala samo na osnovu ličnih poznanstava sa političarima. On poručuje i da očekuju da u Beogradu problemi Srba u regionu i dijaspori dobiju prioritetno mesto.

Crna Gora

- Možda je i najsloženiji položaj Srba u Crnoj Gori, jer su i sami Srbi podeljeni oko statusa i prava koja treba da uživaju u ovoj državi. Jedni traže da budu nacionalna manjina, drugi konstitutivni narod, a treći, najbrojniji, stoje pri stanovištu da su Srbi i Crnogorci zapravo isti narod - kaže nam Čedomir Antić, predsednik „Naprednog kluba“.
Andrija Mandić, predsednik Nove srpske demokratije, optužuje crnogorsku vlast da želi Srbe da pretvori u nacionalnu manjinu i da tako izvrši njihovu asimilaciju.
- Tražimo da se Srbi u državnoj upravi, vojsci, policiji ne tretiraju kao građani drugog reda, već kao konstitutivni narod. A najveća podrška Beograda za nas je da nastavi bitku protiv organizovanog kriminala, koji ima uporište u samom vrhu crnogorske države - poručuje Mandić.

Makedonija

Po rečima Ivana Stoilkovića, predsednika Demokratske partije Srba, naša zajednica u Makedoniji krenula je da se diže iz mrtvih 2001. kada su Srbi ponovo postali konstitutivni deo ove države. Međutim, problemi sa kojima se suočavaju deset godina kasnije su i dalje veliki.
- Mi nemamo slobodu veroispovesti, časopisi i informisanje na srpskom jeziku ne postoje. Srpske firme i kapital povukli su se iz Makedonije još početkom devedesetih, i do danas se nisu vraćali. Nekako se držimo na površini, a čak uspevamo i da dobijemo pokoju bitku, kao što smo, na primer, uspeli da izdejstvujemo da Sveti Sava bude državni praznik - kaže nam Stoilković.

Rumunija

Srbi u Rumuniji zadovoljni su, kažu, više nego korektnim tretmanom Bukurešta, a najveći nerešen problem su škole na srpskom jeziku.
- Čak 90 odsto naših aktivnosti subvencioniše rumunska država, a značajnu pomoć dobijamo i od matice. Bitku vodimo samo za opstanak srpskih škola, kojih je poslednjih godina ugašeno oko desetak, a katanac je pretnja za još tri, kao i da se crkvi vrati čuveni Makrin dom u Temišvaru - tvrdi za naš list Slavomir Gvozdenović, predsednik Saveza Srba u Rumuniji.
Srbi u Rumuniji od Beograda traže i otvaranje tri nova granična prelaza, u oblastima gde su Srbi većinsko stanovništvo.

Bugarska

Procenjuje se da je u Bugarskoj ostalo samo oko 1.500 Srba i da preti njihova potpuna asimilacija. Pre nekoliko meseci, uz pomoć Ministarstva za dijasporu, pokrenuta je inicijativa da se osnuje prvo udruženje Srba u ovoj zemlji.

Šta je Beogradu važnije

Već skoro sto godina Srbija nema jasno definisanu politiku prema svom narodu izvan granica. Do ove godine, Srbi koji žive u regionu nisu zvanično bili među prioritetima spoljne politike Beograda. Dobro je što je konačno usvojen Zakon o dijaspori i Srbima u regionu, ali rešenja koja su u njemu doneta ne tretiraju ovaj problem na pravi način. Ispada da su državi važniji Srbi koji žive u Nemačkoj nego u BiH - kaže za „Novosti“ Čedomir Antić, predsednik „Naprednog kluba“, koji i ove godine priprema izveštaj o političkim pravima srpskog naroda u regionu.
Antić upozorava da bi Srbi u BiH, da nije RS, bili u još gorem statusu nego u Hrvatskoj, gde ne uživaju puna politička prava i suočavaju se sa ogromnim poteškoćama u procesu povratka. U Makedoniji nemaju slobodu veroispovesti, a od Skoplja dobijaju 15 puta manje novca nego što Beograd pomaže makedonskoj zajednici u Srbiji.
On takođe zamera vlastima u Beogradu što nikada nisu pokušale da pitanje statusa Srba u Albaniji uporede sa statusom Albanaca na jugu Srbije, iako je njihov broj otprilike isti. Takođe nije upoređen status muslimana i Bošnjaka u Novom Pazaru, sa statusom Srba u Federaciji BiH.

Izvor: Novosti