СДФ незадовољан Санадеровом изјавом
Србима оспорено станарско право
За највећи део бивших носилаца станарских права, на укупно око 34.000 станова, „прича из Хрватске” је овим ружно завршена – сматра Вељко Џакула

Од нашег сталног дописника
ЗАГРЕБ, 13. јануара – Недавна изјава председника хрватске владе Иве Санадера – изречена на пријему Српског народног већа у Загребу поводом православног Божића, како је „проблем станарских права и стамбеног збрињавања решен на најбољи могући начин”, те да га влада „више неће отварати, без обзира на то шта ко о томе мислио” – озлоједила је припаднике српске националне заједнице у Хрватској, као и многе избеглице

Ради се, подсетимо, о одузимању станова, на које су имали станарско право, свим Србима који су избегли из Хрватске, јер је то „одсуствовање” оцењено као неоправдано (а није им дозвољено да се врате док је текао рок за њихов откуп), да би им се најновијим владиним „Програмом стамбеног збрињавања” понудило да – они који се врате у закуп добију државне станове које неће моћи да откупе, а ни њихова деца неће моћи да остану у њима после њих.

Да ствар буде необичнија, само два дана пре тог божићног пријема СНВ-а, председник РХ Стјепан Месић је примио делегацију српских избегличких организација и сложио се са њима да понуђени програм стамбеног збрињавања није добар, као и да се не могу изгубити права која проистичу из некадашњих станарских права, што у првом реду значи право на стан, као и на његов откуп под истим условима какве су имали и остали грађани Хрватске.

Незадовољство Санадеровом изјавом изражавају у Српском демократском форуму у Загребу, чији нам председник Вељко Џакула о томе каже: „Да је ова прича око станарских права само балон од сапунице, то је ваљда сада свима јасно. Некима је то било јасно и давно пре, тачније онога дана када је Санадерова влада прихватила Рачанов модел стамбеног збрињавања бивших носилаца станарских права без могућности да Срби повратници под једнаким условима као и остали грађани откупе станове у којима су живели пре избеглиштва, или да за њих добију правичну накнаду.”

Своју критику поводом овога у СДФ-у усмеравају и према СДСС-у, о чему Џакула каже: „Санадерова влада је то учинила у тренутку када јој је коалициони партнер био, а и сада јесте – СДСС. Па када Санадер није хтео да послуша Пуповца, као свог коалиционог партнера од којег му зависи опстанак на власти – поготово сад када је у свађи с ХСП-ом – зашто би послушао Месића од којег нема никакве користи.”

Џакула такође сматра како је „на питању станарских права коалиција ХДЗ-а и СДСС-а показала сву своју политичку апсурдност и јаловост”. „ХДЗ, а уз њега и њихов коалициони партнер СДСС, донео је предлог стамбеног збрињавања за бивше носиоце станарских права пре неколико месеци, а сада тај исти СДСС преко Милорада Пуповца посредује и ургира код председника Месића да стане на српску страну против владиног модела стамбеног збрињавања који је донела иста влада коју СДСС и Пуповац подржавају и у којој имају своје државне секретаре и помоћнике министара. Или СДСС мисли да су Срби наиван народ који верује у бајке – или нешто у њиховој коалицији са ХДЗ-ом не штима”, закључује он и целу ову мучну тему упоређује с Гримовом бајком у којој се кад одзвони поноћ сва чаролија распршује и појављује огољена бундева с мишевима. „За највећи део бивших носилаца станарских права на 24.000 станова изван државне бриге и за 10.000 станова на подручјима од посебне државне бриге прича из Хрватске је завршена. И то пуно ружније него што су очекивали, односно што су им говорили разни бајкописци”, закључује с горчином Џакула.



Izvor: Politika / Р.Арсенић

Sta drugo ocekivati...

---

EK i stanarska prava u Hrvatskoj

12. januar 2007. | Izvor: Beta


Dragiša Dabetić kaže da Brisel podržava Beograd oko pitanja stanarskih prava i priznavanja radnog staža Srba iz Hrvatske.

Komesar za izbeglice Dragiša Dabetić je posle razgovora sa generalnim direktorom za proširenje u Evropskoj komisiji Majklom Lijem naveo da Beograd ima podršku u nastojanju da se ta dva problema reše u korist srpskih izbeglica iz Hrvatske, kao i da je to stvar ljudskih prava, a ne humanitarno pitanje.

Prema rečima Dabetića, Li je rekao da Evropska komisija već ukazuje vladi u Zagrebu i da će tome posvetiti dužnu pažnju posebno u procesu pregovora o ulasku Hrvatske u članstvo EU.

Tema razgovora Dabetića i Lija bila je sprovođenje deklaracije koju su potpisale Hrvatska, Srbija i BiH u cilju regionalnog rešavanja pitanja izbeglica, a Dabetić je ukazao na probleme koji su nastali na hrvatskoj strani.

Reč je o oko 30.000 Srba izbeglih iz Hrvatske koji su imali stanarska prava, što u praksi predstavlja oko 100.000 ljudi, kada se u obzir uzmu i članovi njihovih porodica. Do sad hrvatske vlasti ništa nisu učinile da se tim ljudima, koji su mahom živeli u gradovima u Hrvatskoj, vrati to kao temeljno ljudsko pravo.

"U Hrvatskoj postignut određeni napredak"

U Hrvatskoj je, uz međunarodni pritisak i demokratsko sazrevanje, u 2006. godine došlo do određenog napretka u oblasti poštovanja ljudskih prava", ocenila je nevladina organizacija Hjuman rajts voč.

Organizacija, koja je objavila godišnji izveštaj o stanju ljudskih prava u svetu, navodi da glavni problemi, nasleđeni iz vremena rata od 1991. do 1995. godine, i dalje ostaju u oblasti povratka i reintegracije izbeglih hrvatskih Srba i uopšte prava srpske manjine.

U Hrvatsku se od 300.000 do 350.000 srpskih izbeglica, koliko ih je otišlo 1995. godine, do avgusta 2006. vratilo nešto više od 120.000, ali svega 60 do 65 odsto njih ostaje u Hrvatskoj, dok veliki broj posle kraćeg boravka odlazi iz zemlje, tvrdi se u izveštaju.

HRV navodi da su mnogi Srbi uspeli u nastojanjima da vrate svoju privatnu imovinu i da im je na raspolaganju i pomoć za obnovu ratom oštećenih kuća, ali upozorava da je problem izgubljenih stanarskih prava za srpske povratnike tek delimično rešen i da je vrlo ograničen.

"Mogućnost zapošljavanja u javnom sektoru za Srbe povratnike i dalje je problem, uprkos zakonu koji je usvojen 2005. godine o provođenju ustavnog zakona iz 2002. godine o pravima nacionalnih manjina, koji nalaže proporcionalno zapošljavanje Srba u državnim i lokalnim telima vlasti i na sudovima", objavljuje HRV.

FERAL ISTRAŽUJE: KAKVE SU ŠANSE DA GOTOVO TRIDESET TISUĆA IZBJEGLIH SRBA DOBIJE POVRAT STANARSKOG PRAVA U HRVATSKOJ
KLJUČ ISPOD OTJERAČA
Igor LASIĆ
11. siječnja, 2007.

Od ukupno oko 30 tisuća spornih slučajeva, dosad je rješenje u vidu prihvata stambenog zbrinjavanja uz zaštićenu najamninu bez prava na otkup i nasljeđivanje, kupnju stana kroz sustav POS-a ili građevinskog materijala i zemljišta na poklon zatražilo manje od pet tisuća zainteresiranih, a pozitivan odgovor dobilo je od Hrvatske svega par stotina izbjeglih Srba. Svi ostali nisu niti pokušali, možda baš stoga što svoj dom po tome modelu ionako ne bi dobili natrag, ili bi nešto već dobili, ali za ipak malo veći novac

verzija za tisak

U dane oko drugog Božića, onoga po Julijanskom kalendaru, a ovdje popularnog kao "srpskog", dva su se važna politička momenta dogodila Srbima u Hrvatskoj. Predstavnike izbjeglih Srba primio je predsjednik Stipe Mesić, dok je okupljene na svečanom prijemu Srpskog narodnog vijeća u Zagrebu tradicionalno pohodio premijer Ivo Sanader. Potonji nije došao u SNV samo da kaže "Hristos se rodi", nego je odrezao – što je bilo kudikamo zanimljivije - da je pitanje stanarskog prava izbjeglih te obespravljenih Srba "riješeno i neće se ponovno otvarati". Mesić je, pak, poručio da "ne smije biti osporavanja prava koja proizlaze iz bivšeg društvenog vlasništva", a riječ je bila prvenstveno o stambenoj problematici.

Napetost po tom predmetu traje otkako su prvi hrvatski građani srpske nacionalnosti otišli iz Hrvatske, ili su bili deložirani iz svog doma, dakle, počev od 1991. godine, pa sve do "Oluje", četiri ljeta kasnije. Zakoni vezani uz stanarsko pravo u međuvremenu su prilagođeni doktrini etničkog čišćenja Hrvatske, a u praksi je najdjelotvornijim svakako ispao formalno zadani paradoks oko stjecanja državljanstva i rješavanja stambenog statusa. Jednostavno, i najčešće ispostavljeno, izbjegli Srbi nisu tokom rata mogli doći u neokupirani dio Hrvatske po domovnicu, bez koje nisu mogli ranije stanarsko pravo pretvoriti u vlasništvo nad stanom, te poput Hrvata iskoristiti (kontra)revolucionarno podržavljenje i zatim privatizaciju zbrisane društvene svojine.

Bizarne odredbe

Na početku je sve izgledalo stihijski, no pokazalo se vremenom koliko je takva zakonska politika nalik onoj njemačkoj uoči Drugoga svjetskog rata, kada su Židovi još imali prilike pobjeći preko granice – uz potpis da svoju imovinu dragovoljno prepuštaju Reichu. Ili je slična jugoslavenskoj politici nakon rata, kad su Talijani masovno napuštali zemlju s istim onakvim potpisom u korist države. U Hrvatskoj su zakoni uređeni naknadno, no krajnji rezultat u osnovi je isti, bar što se tiče ove stvari: oko 24 tisuće Srba ostalo je od 1996. bez ikakvih stanarskih prava. Prošlogodišnje instant-rješenje "Programa stambenog zbrinjavanja", kao navodni kompromis diktiran mlakim pritiskom međunarodne zajednice, naime, definitivno predstavlja legislativni rasplet kojemu se više raduje država, nego ciljani konzumenti.

U međuvremenu su jedne kontroverzne zakonske odredbe na preskok derogirale druge, još bizarnije. Devedesetih je tako, među ostalim, bilo dovoljno da se na ubrzanim sudskim procesima za pojedinačne slučajeve u tužbi navede kako je posjednik stanarskog prava sudjelovao u "neprijateljskoj djelatnosti protiv RH", bez dokazivanja krivnje. Ni kasnijom općom abolicijom taj efekt nije bio poništen, a u zaborav je pao i sporazum između RH i JNA s kraja 1991. godine, kojim su pripadnicima JNA garantirana građanska prava – neprijateljska djelatnost nije spominjana. Ukupno, gadno su pogažena hrvatska ustavna i europska konvencijska prava o jednakosti građana pred zakonom, mirnom uživanju doma i naročitoj zaštiti obitelji. Jasno, notorna diskriminacija oko domovnica nije poslužila kao djelotvoran argument u povratu prava.

Obespravljenima s onih područja Hrvatske koja nisu "od posebne državne skrbi", a to znači onih što u ratu nisu bila okupirana, danas preostaje da u Hrvatskoj, umjesto vlasništva koje proizlazi iz bivšeg stanarskog prava, eventualno prihvate stambeno zbrinjavanje uz zaštićenu najamninu bez prava na otkup i nasljeđivanje, kupnju stana kroz sustav POS-a ili građevinski materijal i zemljište na poklon. Od ukupno oko 30 tisuća spornih slučajeva, dosad je rješenje na ovaj način zatražilo manje od pet tisuća zainteresiranih, a pozitivan odgovor dobilo je od Hrvatske svega par stotina izbjeglih Srba. Svi ostali nisu niti pokušali, možda baš stoga što svoj dom po tome modelu ionako ne bi dobili natrag, ili bi nešto već dobili, ali za ipak malo veći novac.

Pobjednička odmazda

Izbjeglice kroz svoja udruženja, čije predstavnike je i primio te podržao Mesić, zahtijevaju povrat stana ili pravičnu naknadu, po uzoru na rješenje što ga je međunarodna zajednica uspješno nametnula u Bosni i Hercegovini, a tako je nekako i odgovaralo svim trima konstitutivnim narodima. Izbjegli hrvatski Srbi zahtijevaju da im se reaktivira pravo na otkup stanova i da se time anulira diskriminacija koju trpe od prošlog desetljeća. Bez obzira na predsjedničku načelnu podršku, teško se može reći da su im se šanse za pravičan rasplet – onaj koji ne bi značio odmazdu pobjedničke države nad manjinskim kolektivitetom – imalo porasle u međuvremenu. Štoviše, hrvatski premijer Ivo Sanader dobro i s čvrstom osnovom zna kako je lakše Isukrstu dvaput se roditi, negoli Srbinu u Hrvatskoj ponovno kročiti u vlastiti dom.

Ta osnova počiva na glavnoj domaćoj političkoj osovini, točnije konsenzusu vladajućeg HDZ-a i najjačega opozicijskog SDP-a. Ivo Sanader samo se ustvari oslanja na pripadajući model vlade Ivice Račana iz 2003. godine, i ništa mu više niti manje od toga danas nije potrebno da bi faktički zadržao Srbe na distanci. Politički mir među glasačima-Hrvatima i razmjernu stabilnost državne blagajne moguće je tako zadržati s jednim krajnje bezobraznim argumentom: Srbi se žele domoći stanova da bi ih skupo prodali Hrvatima i taj novac odvukli izvan Hrvatske. To je ponovljeno više puta, naročito po SDP-u i njegovim istaknutim članovima, recimo, iz usta Željke Antunović, zamjenice predsjednika stranke. U takvoj konstelaciji Stipe Mesić doima se više kao marginalac, osim što njegov kabinet nije želio dodatno obrazlagati iskazanu podršku Srbima i eventualne adute za daljnje natezanje.

Posebna je priča unutarnja napetost među samim Srbima u Hrvatskoj i izbjeglištvu. Činjenica je da lider SDSS-a Milorad Pupovac u ovoj priči nosi dvije funkcije, s jedne strane kao koalicijski partner HDZ-a, s druge kao posrednik između Mesića i udruga izbjeglih Srba. I na svečanosti SNV-a moglo se vidjeti koliki su sumnjičavi prema toj bivalentnosti, naročito u izbornoj godini. Pupovac dosad nije uspio pomaknuti Sanadera k pravičnom povratu stanarskog prava izbjeglima, a teško je očekivati kako će imati sredstava da to učini u budućnosti. Obojici je jasno da im se koalicija isplati i uz manje ustupke, bez potrebe za kolosalnim iskoracima.

Izdvojeni Mesić

Međunarodna zajednica u Hrvatskoj također neće uspjeti s nametanjem revizije, kakvo je temeljem posebnih unutarnjopolitičkih ingerencija postigla u Bosni i Hercegovini. Iz sjedišta OESS-a u Zagrebu, koji nadgleda proces povratka izbjeglica, dobili smo povodom zatvaranja trokuta Sanader-Pupovac-Mesić odgovor da - osim što se Program stambenog zbrinjavanja sporo provodi, a opcija povlaštene kupovine stanova za većinu je preskupa - "zakonitost otkaza stanarskog prava tek mora biti pravilno definirana". Ipak, ponovljena je s te adrese i poznata konstatacija da "ne postoji međunarodna sudska presuda kojom se potvrđuje kako otkaz stanarskog prava predstavlja kršenje ljudskih prava", jer se pragmatična međunarodna zajednica po tom pitanju držala veoma suzdržano, za razliku od iste situacije u Bosni i Hercegovini.

Da nije tako, da nije i ona digla ruke od izbjeglih korisnika bivšeg stanarskog prava, u smislu vlasništva što bi trebalo proizaći iz onodobnog instituta, ne bi ni Sanader niti Račan bili u poziciji baš sasvim rezolutno zaključiti temu. Mesićev stav tada ne bi bio samo jedno izdvojeno mišljenje koje nikoga ni na što ne obavezuje i od kojega se teško može očekivati konkretniji progres, a dvije bi se najveće stranke vjerojatno razišle oko pristupa problemu. Jedna bi valjda i tad udarala u nacionalni sentiment većinskog dijela stanovništva, druga bi se makar načelno priklonila stajalištu međunarodne zajednice u korist obespravljene manjine.

Primjerice, upravo onako kao što je davne 1998. godine u Hrvatskom pravnom centru zborio Mato Arlović, današnji potpredsjednik Sabora i član Glavnog odbora SDP-a: "Kad bi se analizirali svi propisi, a osobito s aspekta posljedica koje su izazvali u ovom segmentu(...) vidjelo bi se kolika su bila lutanja s jedne strane, a s druge u kojoj su mjeri bila velika stradanja, i još uvijek jesu, pojedinaca i čitavih obitelji, u krajnjoj liniji vidjele bi se političke namjere nositelja političke vlasti, uključujući njihovu namjeru o preseljenju stanovništva, pa i podjele teritorija. Dosta je propisa doneseno koji na izravan ili neizravan način trebaju i moraju biti predmetom proučavanja i analiza da bi se spoznalo o čemu se radi te da se poduzmu mjere, kako na zakonodavnoj razini tako i na razini provedbe zakona, da se omogući povratak svim prognanim i raseljenim osobama u njihova mjesta prebivališta, a kad se vrate da imaju pravo na poštovanje svog privatnog i obiteljskog života, slobodno uživanje svog doma i mirno uživanja punine svog vlasništva."

MILORAD PUPOVAC, PREDSJEDNIK SDSS-a

OČEKUJEMO DA VLADA PROMIJENI STAV

- Što mislite o pitanju bivšeg stanarskog prava, bez kojega su ostali Srbi koji su izbjegli iz Hrvatske?

- Zauzimamo vrlo jasnu poziciju: svi koji su podnijeli zahtjev za rješenje stambenog pitanja kroz Program stambenog zbrinjavanja, trebali bi imati pravo na raspolaganje tim stanovima s mogućnošću otkupa. To smo jasno prezentirali vladi, te očekujemo da će ona, u ovom ili nekom budućem sastavu, takvo rješenje i prihvatiti. Drugo, treba pronaći rješenje i za one koji nisu podnijeli zahtjev, a riječ je o većini nosilaca bivšeg stanarskog prava.

- Vi ste koalicijski partner HDZ-a; koliko će ova tema imati utjecaja na vaš i njihov rezultat na predstojećim izborima?

- To nije stvar kojom se mogu dobivati ili gubiti izbori, bar kad smo mi u pitanju. Uspjeli smo dvije stvari: Vlada je ove god osigurala značajan novac za zbrinjavanje nosilaca bivšeg stanarskog prava, i također se glas izbjegličkih udruženja konačno danas čuje na relevantnim mjestima. A što se tiče priznavanja prava na otkup, mi smo gotovo sigurni da ćemo to pravo jednom ubuduće izboriti.

- Gotovo ste sigurni, ali mnogi drugi baš i nisu. To se vidjelo i na božićnom prijemu SNV-a...

- Volio bih da do polemike na prijemu nije došlo, ali i ona je nekakav znak dijaloga. Danas je sasvim sigurno da nije dovoljno čuti samo jednu stranu i da se više i ne čuje samo jedna. Očito će i predstavnici izbjeglica i vlade trebati u nekom smislu modificirati svoja stajališta. Neki predstavnici izbjeglica pogrešno smatraju da Program stambenog zbrinjavanja treba odbaciti kao neprihvatljiv, dok predstavnici Vlade također ne mogu reći da su njime sve riješili, jer je očito da nisu. Nije stvar samo u dobivanju krova nad glavom – premda ne mislim da je to malo – nego i u tome da budu ravnopravni s ostalima koji su otkupili stanove.

- Ako Vlada ne popusti, hoće li se vaša koalicija s HDZ-om raspasti zbog neslaganja po tako važnom pitanju?

- O tome je zaista prerano govoriti. To je kao da me pitate hoću li se posvaditi s Račanom zato što nije osigurao povrat stanarskih prava. Vidjet ćemo još kako će se odvijati daljnja suradnja s HDZ-om. Teško je sada reći hoćemo li se razići zato i jedino zato što Vlada ima negativan stav oko toga problema, u odnosu na npr. mišljenje Ureda predsjednika.

- Čak i to je zasad samo mišljenje, a s te je strane nešto više od toga realno teško moguće.

- Predsjednik Mesić izrazio je razumijevanje za probleme izbjeglih Srba, ne samo u vezi stanarskih prava. Istovremeno ih je upozorio da ne odbacuju postojeći model stambenog zbrinjavanja, kao što im je dao do znanja da je suglasan s tim kako zaključak Vlade o stambenom zbrinjavanju ima svoje slabosti. To im je bilo dovoljno, jer dosad nisu imali prilike tako razgovarati s nekim na najvišim razinama. Vjerujemo da će obje strane nakon ovoga biti spremnije za dijalog.

Brisel uslovljava Hrvatsku
Srbima stanarska prava

Brisel podržava Beograd oko pitanja stanarskih prava i priznavanje radnog staža Srba iz Hrvatske, tvrdi komesar za izbeglice Dragiša Dabetić.

On je posle razgovora sa generalnim direktorom za proširenje u Evropskoj komisiji Majklom Lijem naveo da Beograd ima podršku u nastojanju da se ta dva problema reše u korist srpskih izbeglica iz Hrvatske, kao i da je to stvar ljudskih prava, a ne humanitarno pitanje. Li je, prenosi Dabetić, rekao da Evropska komisija već na to ukazuje vladi u Zagrebu i da će tome posvetiti pažnju posebno u procesu pregovora o ulasku Hrvatske u članstvo EU. Dabetić je ukazao na probleme koji su nastali na hrvatskoj strani. Reč je o oko 30.000 Srba izbeglih iz Hrvatske koji su imali stanarska prava, što u praksi predstavlja oko 100.000 ljudi kada se u obzir uzmu i članovi njihovih porodica. Do sad hrvatske vlasti za njih ništa nisu učinile.

Izvor: Blic

Ja se nadam da dobiju svoje stanove...bio bih zahvalan onda kada bi netko od njih to prodavao pa se meni obratio...sala na stranu...ali ja im iskreno zelim puno srece i da Hrvatska im vrati ono sto im pripada...a tako i obrnuto..