Нисам писао писма и натицао на курац а рекао сам ти оно што си заслужила.

Nisi pisao pisma, ali jesi naticao na kurac. Razlika je u tome sto su tebi ranjeni\stradali poznanici, prijatelji, a ovome je brat i bukvalno umro na rukama od bolesti koja je izleciva.

Plus je sve sto je napisao istina.

jel istina kao sto se razumes u sve drugo od toga kako se cepa atom pa do kako se hrane entiteti na sredini sestog densiteta?

Ти поредиш што је неко умро од рака и што је пет људи побијено и двадесет рањено аутоматском пушком. Браво Да не причамо о твојим дебилитетима са констатацијама "Зрењанин и околина". Замисли да сад ја на ово његово писмо констатујем "Београд и околина...нарочито Умка"


А истина је релативан појам. За ту докторку никад нисам чуо. Кад си је синоћ линковала баш сам мало гледао. Неки је хвале и уздижу у небеса, неки је пљују и критикују. Ко ће га знати

Све ја разумем. Бес, озлојеђеност. Али...ово писмо и овако написано је исто као и писмо које је преподобни Оверлорд читао на степеницама Скупштине а  које је написао Влајко Стојиљковић и где се "захваљује" онима који су га "убили".

Ah, evo ga... tu sam reakciju cekala.

Hvala!

Какву реакцију? На твоја лупетања? Реакција је још и супер...сасвим смирена

danica je bila hirurg mojoj majci i dva puta je operisala od raka. kada sam dosao sa majkom na neurologiju, odmah mi je rekla koliko je mojoj majci ostalo da zivi i predlozila mi lekove koje bi moja majka dobila pod uslovom da ucestvuje u testiranju neke druge vrste lekova. moja majka je bila u kontrolnoj grupi pa je dobila samo tu prvu vrstu, a koju vec dugo u zapadnoj evropi obezbedjuje osnovno zdravstveno osiguranje, dok nasi bolesnici mogu samo da je sanjaju ili debelo plate.

danica je bila prvi lekar koji je od kako se moja majka razbolela sa nama razgovarala otvoreno, iskreno i uopste normalno, mada ostro i bez dlake na jeziku. oko nje se siri aura postovanja medju svima koji sa njom dolaze u dodir. nema dece, razvela se i posvetila karijeri.

bila je kandidat za predsednicu jedne godine, 2012te valjda, i imala najmanje glasova.


tesko je odluciti kada su doktori krivi za nesto a kada ne jer nismo strucni. njihov posao od njih ahteva odredjenu bezosecajnost prema pacijentima i to je cesto problem za ljude koji su pod velikim stresom.

naravno ne kazem da nema zlopotreba. bas dok je moja majka bila u bolnici jedan mladi hirurg je uhvacen od policije dok je trazio mito. policija je dosla na zahtev paacijenta pa su ga uhvatili na delu. veliki novac koji je ulozen u tog hirurga, kao i cinjenica da je potreban bolnici je dovela do toga da je ostao na poslu. ne znam kako je kaznjen i kada.

nisu i nije mu se moglo osim ako ne naleti na naseg sa kupljenom diplomom al taki tamo brzo dodju prvim avionom nazad

Mislim da je tekst žešće preterivanje.

Znam puno lekara, i igrom slučaja baš sam sinoć pričao sa par njih i neko je pomenuo Danicu Grujičić. Svi imaju samo reči hvale o njoj. I kao lekar, i kao upravnik bolnice, i kao običan građanin koji priča o svom društvu i promenama.


Što se ostalog tiče... ne bih da komentarišem.

Eh, daleko je od preterivanja...