Уочи Нове године, са седнице републичке владе одржане у Вршцу, саопштено је да ће „унија српских градова” (Београд, Нови Сад, Ниш, Крагујевац и Приштина) бити проширена за 12 нових чланова. Према Предлогу закона о територијалној организацији, статус града требало би да добију општине Врање, Зрењанин, Краљево, Крушевац, Лесковац, Панчево, Смедерево, Сремска Митровица, Суботица, Ужице, Чачак и Шабац.

Како је образложио ресорни министар Зоран Лончар, и друге општине које испуне прописане техничке и развојне критеријуме могу да претендују на добијање статуса града, чиме би се отелотворила начела децентрализације и равномерног регионалног развоја, како је то и зацртано новим Уставом.

У складу с тим, списку нових градова муњевито су придодате општине Сомбор, Нови Пазар и Ваљево, а судећи према расположењу у још неколико локалних самоуправа, ово набрајање би ваљало завршити са три тачке. Тим пре што су одредбе које се тичу територијалне организације флексибилно примењене, па се тако у случају Врања и Сремске Митровице одступило од принципа да град мора да има најмање 100.000 становника, а фаворизован је критеријум по коме поменуте општине представљају природну географску целину и економски повезан простор са развијеном саобраћајном инфраструктуром, а уз то су и административни и културни центри својих региона. Закон идентификује и критеријуме попут површине, броја насељених места, висине буџета, броја запослених, историјског и културног наслеђа и значаја.

Да „уставно градовање” можда и није окончано, потврђују поједини предлози да статус града добију сви центри округа, којих у Србији има 29, плус град Београд, а све у циљу децентрализације власти и њеног приближавања потребама грађана. Наравно, због искуства са неким ранијим административно-територијалним уређењем, провејава и страх да ће формирање нових општина, на које ће будући градови бити испарцелисани, довести до бујања бирократије и додатног оптерећења џепова пореских обвезника.

У срединама које су владиним предлогом виђене за будуће градове (што треба да потврди и Народна скупштина) рачуна се да ће им нови статус омогућити шира овлашћења, више новца у локалној каси, већи прилив иностраних инвестиција и лакши приступ разним облицима европских интеграција, а амбиције сежу и до прерастања у универзитетске центре. Наравно, све то уз услов да будући Закон о локалној самоуправи, који ће бити усклађен са највишим државним актом, не третира одредницу град као пуки орнамент испред имена места. Подсетимо, актуелни параграфи који регулишу ову материју, дефинишу град као територијалну јединицу чије су надлежности идентичне општинским.

Дарко Пејовић

Izvor: Politika

Тема дана: Урбанизовање Србије
Нови град на општинском Пазару


Нови Пазар – У само предвечерје парламентарних избора Влада Србије је одлучила да предложи амандман на Закон о територијалној организацији, према коме ће и општина Нови Пазар, уз Ваљево и Сомбор, добити статус града. Иако остаје да став владе прихвате и новоизабрани посланици, у Новом Пазару је тај предлог прихваћен као „свршена ствар”, иако многима није баш најјасније шта то практично значи. У шали неки примећују да ће они који актуелног председника општине Сулејмана Угљанина зову градоначелник, ваљда по угледу на градоначелнике „правих” градова (Београд, Ниш, Крагујевац), коначно бити у праву.

Идеја о подели општине Нови Пазар, од 742 квадратна километра површине и 86.000 становника (по попису), на више нових општина последњих петнаестак година повремено се помињала. Почетком деведесетих, у време не баш добрих међунационалних односа између Срба и Бошњака, Србима су приче о аутономији Санџака звучале претеће, па су се, више потајно, него јавно, протурале идеје о формирању нове општине са претежно српским становништвом, која не би била саставни део аутономног Санџака.

Касније, постојећа прича о подели Новог Пазара на неколико општина добијала је практичне аргументе. Град је растао и у ширину и по броју становника, јер поједине градске месне заједнице имају по двадесетак хиљада житеља, тако да савети месних заједница немају информација у ком делу града би требало да се уведе водовод, асфалтира улица, гради школа...

Аргументи да Нови Пазар добије статус града су и то што на подручју ове општине постоји 12 основних школа (седам у граду и пет на сеоском подручју) и пет средњих, са укупно 15.000 ученика. Од јесенас Нови Пазар има и два универзитета са десетак факултета, односно око две хиљаде студената. Дечја установа „Младост” има три вртића у различитим деловима града, у којима борави близу две хиљаде деце, а Здравствени центар у Новом Пазару има амбиције да прерасте у регионалниклиничко-болнички центар.

Очигледно, уочено је то и приликом израде Генералног плана Новог Пазара (усвојеног у децембру прошле године) којим се предвиђа да се развој града трасира око четири рејонска центра (Дежевски пут, Селаковац, Мур и Трнава).

Образлажући овај план општински архитекта Фахро Затрић казао је да су у тим центрима предвиђени школе, обданишта, здравствене службе, спортски објекти... Заменик председника општине Горан Сарић у тим центрима види језгра за формирање нових општина.

– У сваком случају то је начин да се општине својим садржајима приближе грађанима – каже Сарић, мада још није спреман да „црта” границе нових општина.

– Одлука је за сада само политичка – каже начелник општинске управе Милијан Белић. И он мисли да су рејонски центри предвиђени генералним планом окосница за размишљање о центрима будућих општина.

– Ова одлука је још један практичан доказ да Влада Србије иде путем европских интеграција, примењујући принцип равномерног територијалног развоја Србије – гласио је први коментар председника Савета за равномерни регионални развој Србије Бајрама Омерагића. Та одлука објашњена је као још једна предизборна победа Листе за Санџак и резултат сарадње Угљанинове коалиције и Владе Србије.

– Не знам како ће то да изгледа, али је важно да у читавој причи грађани буду на првом месту – каже координаторка невладиног Урбанин центра Аида Ћоровић и додаје да нове општине не би смеле да се формирају по етничком принципу. То би значило да Нови Пазар треба да има најмање три општине.

Бивши председник општине и сада председник локалног одбора СПС-а Константин Јовановић сматра да треба наћи начин да се одлукама новоформиране општине заштити квалитетно земљиште у Дежевској долини.

– Планина Голија са туристичким потенцијалом, плодна земља у дежевским селима, уз решено снабдевање водом права су шанса – каже Јовановић.

– Српски демократски савез ће се залагати да једна од најмање три новоформиране општине буде са већинским српским становништвом, али формирана на принципима одрживог развоја – каже портпарол овог удружења Мирко Пуповац.

Он сматра да изван граница те општине не би смели да остану Ђурђеви ступови и Петрова црква, али и да нове општине не би требало да „беже” из садашњег града.

У недостатку конкретнијих сазнања како ће то општина да прерасте у град и ко ће да „црта” нове општине, неки већ „резервишу” функционерска места у новој општини, а неки би да трампе станове и куће на супротним странама замишљених међуопштинских граница.

Славка Бакрачевић

Izvor: Politika

Neko je konacno shvatio da Beograd nije jedini grad na svetu i nije sve na svetu.

Београд (Београђани) никада то није ни мислио већ људи који долазе на власт из унутрашњости а поготову из Војводине...

Nemoj da  stanko.

da kako da ne ...

Koji Beogrado-fob ili tako nesto!

Dace status gradova, samo su zaboravili da kazu da novi ustav staljinisticki ukida neposredan izbor gradonacelnika..nego cemo kao za vreme druga Tita da biramo drugove partijce a oni ce izmedju sebe birati prvoga medju jednakima..

у сваком случају би био неки од њих "првих међу једнакима"....