Srbija preko NATO u EU

Ulazak Srbije u NATO nezaobilazan je stepenik ka članstvu u Evropskoj uniji, činjenica je koje nisu svesni ni politička elita ni građani naše zemlje.

Branislav Milinković, ambasador Srbije i Crne Gore u NATO, tvrdi da bi zemlja imala višestruku korist od članstva u Alijansi. Najvažnija je, ističe on, činjenica da je ulazak u NATO nužna stepenica na putu ka EU. Osim toga, pristupanje toj organizaciji značajno bi pomoglo reforme i profesionalizaciju naše vojske. Takođe, smatra Milinković, ulazak SCG u Alijansu predstavljao bi povratak tradicionalnim saveznicima i pozicioniranje u globalnoj borbi protiv terorizma.

Savetnik predsednika Srbije za odbranu Bojan Dimitrijević, međutim, upozorava da u Srbiji vlada „dramatična nezainteresovanost“ za izradu šire odbrambene srategije, kao i nerazumevanje činjenice da je put u EU popločan članstvom u „Partnerstvu za mir“ i NATO. Dokaz za to je, dodaje on, „hajka“ na Sporazum o linijama komunikacije NATO preko teritorije SCG.

- Treba očekivati je da do slične hajke dođe i kada je reč o vojnim sporazumima sa SAD - kaže Bojan Dimitrijević.

Upućeni ističu da je, kada je reč o reformi sistema odbrane, Slovačka veoma dobar model za Srbiju. Peter Liptak, slovački vojni izaslanik u Beogradu, objašnjava da je ta zemlja posle raspada Čehoslovačke imala preglomaznu vojsku koju nije mogla da izdržava. Iako Slovačka za potrebe NATO izdvaja oko dva odsto bruto nacionalnog proizvoda godišnje, Liptak tvrdi da su članstvo u NATO i kolektivni sistem odbrane koji Alijansa pruža najjeftinija varijanta.

- Posle ulaska u NATO Slovačka je postala poverljiva zemlje za strane investitore - dodaje Liptak koji „nije svestan“ loših strana članstva u Alijansi.


Izvor: Blic/D. V.

Ma, primice nas, samo se malo sale!  !
Skupo ce to da nas kosta! Ako se ovi na vrhu ne opamete, " it's gonna be very expensive' "
Kad budemo pocostili svoje dvoriste, mozemo uci u ostala okolo, pa i u Evropsko!

Vlada bez stručnjaka za put u Evropu

Skupština Srbije usvojila je samo sedam zakona od 29 koje je po planu Vlade Srbije trebalo da usvoji do kraja septembra ove godine. Na rad poslanika očigledno nije uticala odluka da zakoni kojima se usaglašava zakonodavstvo sa evropskim imaju prednost prilikom glasanja. Očigledno je Vlada i sebi namenila prekrupan zalogaj jer je do sada usvojila samo 12 predloga zakona pa je realno očekivati da od planiranog 41 zakona do kraja godine neće biti usvojena ni polovina.

Tanja Miščević, direktorka Kancelarije za pridruživanje EU Vlade Srbije, ocenila je da „posao sa donošenjem zakona kompatibilnih evropskim propisima ide, ali ne efikasno“.

- Usklađivanja sa EU propisima ima, ali to nije stepen usklađivanja koji bismo morali da preduzmemo kako bi naš put ka EU bio brži i efikasniji - smatra Miščevićeva.

Glavni krivac za sporost u usvajanju zakona jeste nedostatak stručnih ljudi, tvrdi Vladimir Međak iz Kancelarije za pridruživanje EU. Najproduktivnije po pitanju pisanja predloga zakona je Ministarstvo finansija, dok je najsporije Ministarstvo za kapitalne investicije. Zaostaje se i pri izradi zakona iz oblasti zaštite životne sredine, takođe zbog nedostataka kadrova. Kako Međak ističe, problem je u nedostatku kvalifikovanih kadrova pa se Kancelarija trudi da ministarstvima pomogne i omogući brži rad na predlozima zakona.

- Zakon o štrajku neće biti usvojen ove godine jer čeka usvajanje novog ustava, a zakon o državnoj pomoći takođe neće biti usvojen do kraja decembra jer je Vlada procenila da bi usvajanje ovog zakona našoj privredi trenutno nanelo više štete nego što bi donelo koristi - kaže Međak.

Resorna ministarstva dužna su da predloge zakona pre nego što se usvoje na sednici Vlade dostave Kancelariji za pridruživanje EU na procenu da li odgovaraju evropskim normama. Problem, kako ističe Jelena Popović iz Kancelarije, predstavlja to što Vlada Kancelariji predloge zakona dostavlja samo dva ili tri dana pred početak sednice.

- To je jedna vrsta pritiska jer nemamo dovoljno vremena da ocenimo zakone - zaključila je Popovićeva.


Izvor: Blic

Pak: Ostvaren značajan pomak
Izvor: Beta
Beograd -- SCG je ostvarila značajan napredak u zaštiti ljudskih prava, kazala je Doris Pak, šef odeljenja EP za jugoistočnu Evropu.

Šef odeljenja Evropskog parlamenta naglasila je spremnost EU da državnoj zajednici pruži podršku i pomoć u ostvarenju tog cilja. Doris Pak je, tokom susreta sa ministrom za ljudska i manjinska prava Rasimom Ljajićem, pozdravila održavanje bilteralnih susreta predstavika državne zajednice sa zvaničnicima Hrvatske i Mađarske, saopšteno je iz kabineta ministra SCG.

Ljajić je, u tom kontekstu, delegaciji Evropskog parlamenta preneo da su bilateralni susreti i razgovori o pravima manjina najbolji put ka rešavanju svih spornih pitanja. On je naglasio da su vlasti u SCG preduzele niz mera kako bi stabilizovale prilike u Vojvodini, i naveo da je broj incidenata u tom području znatno smanjen.

Miščević: Neizvestan nastavak pregovora sa Unijom

BEOGRAD - U ovom trenutku zaista ne znamo da li će doći do suspenzije pregovora o stabilizaciji i pridruživanju sa Evropskom unijom, pretnja je ozbiljna, ali još nemamo nikakve najave iz Brisela da će se to desiti, kaže za Glas Tanja Miščević, direktor Kancelarije Vlade Srbije za pridruživanje EU.

Povodom pretnje koju je prekjuče izrekao Robert Hand, savetnik u američkom kongresu - da je moguće da zbog nesaradnje s Hagom budu prekinuti i pregovori naše zemlje sa EU, Miščevićeva ističe da je sve moguće, ali da se ipak nada da takva mera neće biti preduzeta.

- Pre svega, o eventualnoj suspenziji se pita Brisel, a ne Vašington, ali mi smo svesni i da je uticaj Amerike veoma velik. U svakom slučaju, sada je sigurno da u utorak i sredu kod nas dolazi sedmočlana delegacija EU, kako bi krenuli u prvu rundu tehničkih pregovora o liberalizaciji trgovine industrijskih i prehrambenih proizvoda sa EU. To je izuzetno značajno pitanje za konačni Sporazum i mislim da ćemo ovu rundu uspešno okončati. U svakom slučaju tom prilikom pitaćemo predstavnike EU ima li ikakvih naznaka da se pregovori prekinu. Za sada nismo dobili nikavu najavu da oni neće doći, dakle to je sasvim izvesno, ali je veliko pitanje da li će u februaru biti obavljena druga runda ovih tehničkih pregovora - to je ključno, ističe Miščević.

Ona je dodala i da ne može da pretpostavi kakve bi bile posledice eventualne suspenzije pregovora, ali i istakla da očekuje da sve državne strukture shvate značaj ovog procesa, kao i potpune saradnje s Haškim tribunalom, koja bi otklonila sve prepreke u procesu prijema naše zemlje u Evropsku uniju.
M. M

Izvor: Glas Javnosti

Pregovori sa EU na dvostrukom koloseku

BEOGRAD - Direktor kancelarije Vlade Srbije za pridruživanje Evropskoj uniji Tanja Miščević najavila je u izjavi Fonetu da 20. i 21. decembra počinju pregovori o suštinskom delu Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, koji se odnosi na liberalizaciju trgovine industrijskim i poljoprivrednim proizvodima. Ona je rekla da će to biti prva tehnička runda pregovora i precizirala da je drugi dan pregovora posvećen pojedinačnim aneksima sporazuma, koji se odnose na liberalizaciju trgovine.

"Tada ćemo prvi put probati pregovore koristeći princip dvostrukog koloseka", istakla je Tanja Miščević i dodala da će pregovarači iz Srbije predstavnicima Evropske komisije predstaviti liste na kojima se nalaze desetine hiljada proizvoda koji su definisani kao neosetljivi, osetljivi i veoma osetljivi. Prema rečima Tanje Miščević, pregovarači će predstavnicima Brisela objasniti kako su proizvodi definisani u tri kategorije, otvoriti raspravu o rokovima u kojima će doći do liberalizacije trgovine i o tome kakav će to efekat imati na unutrašnje tržište i na unutrašnji ekonomski razvoj. Ona je istakla da su naši pregovarači potpuno spremni da predlože rokove kada bi trebalo da dođe do potpunog ukidanja carina, kao i tempo snižavanja carina za osetljive i veoma osetljive proizvode i dodala da treba videti šta o tome misle predstavnici Evropske komisije.

Miščevićeva je precizirala da će stupanjem privremenog sporazuma na snagu, ukoliko se pregovori o zaključivanju Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju završe u predviđenom roku do novembra naredne godine, u januaru 2007. godine za popriličan broj roba koje se svrstavaju u kategoriju neosetljivih carina biti momentalno skinuta. Prema njenim rečima, ne postoje najave iz Brisela da će prva runda pregovora biti odložena zbog negativnog izveštaja glavnog tužioca Tribunala u Hagu Karle del Ponte pred SB UN.

Izvor: Glas Javnosti

Moje razmisljanje :

Sta znaci odluka evropskih drzava da ce priznati Crnu Goru ako se za otcepljenje na referendumu opredeli preko 50% gradjana? Jel' to neka poruka Srbiji da ce zbog lose saradnje sa Hagom Crna gora lakse uci u EU nego Srbija. Sve mi se cini da je taj stav neka vrsta upozorenja vlastima u Beogradu. Otprilike da Djukanovic dobija podrsku od evropskih drzava jer su pomalo i odustale od Srbije? Kakvo je vase misljenje, ja se iskreno nadam da gresim...

Početak procesa pridruživanja Srbije Uniji

Pregovori sa EU o ukidanju carina

Srbija predlaže prelazni period od 15 godina, nakon čega će uslediti smanjenje carinske stope za pšenicu, čuje se pregovarač iz Srbije, a zatim samouvereno nastavlja priču kako je upravo pšenica, uz kukuruz, najvažniji poljoprivredni proizvod naše zemlje.

- Predlažemo osam godina - uzvraća pregovarački tim EU.

- Teška srca možemo da pristanemo na 13 godina - nakon većanja odgovaraju pregovarači Srbije.

- Deset godina je najduži period na koji pristajemo - tvrdi su „unijaši“, dok srpski pregovarači klimaju glavama. I, eto, sklopljen je dogovor.

Ovako bi trebalo da izgledaju današnji prvi tehnički pregovori EU i Srbije o brzini liberalizacije trgovine u okviru pregovora o stabilizaciji i pridruživanju.

Pregovarači iz Srbije predvođeni potpredsednikom Vlade Miroljubom Labusom pokazaće znanje i umešnost pregovaranja i u direktnom sučeljavanju sa kolegama iz EU trudiće se da dogovore najpovoljnije uslove postepenog smanjenja carinskih stopa koji neće ugroziti našu privredu. Posebno će se pregovarati o razmeni poljoprivrednih i prehrambenih proizvoda i ribarstvu, a posebno o trgovini inustrijskim proizvodima. Glavni interes srpskog tima je zaštita poljoprivrednih proizvoda.

Domaći tim je više desetina proizvoda podelio u neosetljive, osetljive i vrlo osetljive proizvode. U skladu sa tim, nastojaće da sa EU dogovori postepeno ukidanje carinskih stopa. Prvi na udaru će biti proizvodi iz kategorije neosetljivih, odnosno oni koji se ne proizvode ili uzgajaju u našoj zemlji. Iako domaći pregovarači ne otkrivaju karte pred pregovore, pretpostavlja se da u neosetljive proizvode spadaju svi čija carinska stopa iznosi do pet odsto, dok su najosetljiviji proizvodi upravi oni sa najvišom stopom carine, koji su sada i najzaštićeniji. Za industrijske proizvode sporazumom je već određeno da Srbija sve carine na uvoz iz EU treba da ukine do 2008. godine, dok se pretpostavlja da će prelazni period za osetljivije proizvode trajati oko sedam godina.

Za pojedine najosetljivije poljoprivredne proizvode očekuje se da pregovarački tim izdejstvuje specijalne uslove pod kojima će im carinske stope biti ukinute, dok će se, kako saznajemo, ostalim proizvodima stope carine snižavati u roku od sedam godina. Evropska komisija je predložila prelazni period od deset godina, dok će naša strana, kako saznajemo, tražiti kraći rok, po ugledu na susednu Hrvatsku koja se dogovorila za šestogodišnji prelazni rok. S druge trane, Crna Gora će, kako „Blic“ saznaje, tražiti produženje prelaznog perioda na 12 godina kako bi zaštitila svoju privredu.

Srpsko umeće pregovaranja kroz istoriju se nije pokazalo uspešnim. Ovoga puta Srbija sa EU pregovara sama (dok u duhu „dvostrukog koloseka“ odvojeno sa EU pregovara i Crna Gora), pa ćemo i ovoga puta snositi odgovornost za rezultate pregovora.


Izvor: Blic

Obično, vrlo i izuzetno osetljivo
Izvor: B92
Beograd -- Carine za robu sa niskom zaštitnom stopom trebalo bi da budu ukinute odmah po potpisivanju Sporazuma sa Evropskom komisijom.

Šef pregovaračkog tima Srbije u pregovorima sa Evropskom unijom Miroljub Labus je rekao da je zadovoljan razultatima razgovora pregovaračkog tima Srbije i Evropske komisije o listama industrijskih i poljoprivrednih proizvoda.

Labus je izjavio da bi carine za proizvode sa niskom zaštitnom stopom trebalo da budu ukinute odmah po stupanju na snagu Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju. On je rekao da su svi industrijski proizvodi sa zaštitom od jedan ili tri posto kandidati da budu oslobođeni carine, po stupanju sporazuma na snagu.

"Imamo tri grupe roba: osetljive, vrlo osetljive i izuzetno osetljive, tako da kod izuzetno osetljivih roba period zaštite će biti daleko duži nego kod obično osetljivih roba. Generalno pravilo je da robe sa jedan i tri posto carine će biti oslobođene carinskih dažbina po stupanju na snagu ovog ugovora, s tim što ako postoji neki od osetljivih proizvoda, mi ćemo to posebno da tretiramo", kaže on.

Labus je kao primer je naveo da će za automobile važiti duži period zaštite, pošto je reč o "osetljivom proizvodu", dok bi za kivi carina mogla biti odmah ukinuta.

Šef pregovaračkog tima Crne Gore Gordana Đurović je rekla da je delegacija iz Podgorice posebno isticala carinski režim za čelik, aluminijum i tekstil i da su definisani zadaci za narednu rundu pregovora, kada će se razgovarati o poljoprivrednim proizvodima.

SCG na dnu liste zemalja željenih u EU

Srbija i Crna Gora zauzima tek deseto od mogućih 12 mesta na listi zemalja koje bi stanovnici zemalja članica želeli da vide u Evropskoj uniji.

Rezultati najnovijeg istraživanje Evropske unije „Evrobarometar“ pokazali su da svega 39 odsto žitelja Unije podržava ulazak naše zemlje u EU, dok je 44 odsto protiv, a 17 odsto nema nikakav stav. Manju podršku od naše zemlje za ulazak u EU trenutno imaju samo Albanija i Turska. Dalje širenje EU u globalu podržava gotovo polovina građana EU, ali je razlika između onih koji su za (49 odsto) i onih koji su protiv (39 odsto) manja nego pre šest meseci. Podrška daljem širenju Unije i dalje je jača u novim članicama.

Izvor: Blic