ren očekuje kandidaturu srbije u eu do kraja 2009.

 Evropski komesar za proširenje Oli Ren izjavio je u Varšavi da očekuje kandidaturu Srbije za Evropsku uniju do kraja naredne godine i izrazio nadu da će Beograd poštovati odluku Kosova da bude nezavisno.

Ren je tokom jednodnevne posete Poljskoj održao predavanje u okviru inicijative EU "2009. godina - godina Balkana" u kome je istakao da će upravo naredna godina biti ključna za proširenje Unije.

"Centralna tačka evropske politike na Balkanu biće naredne godine Kosovo, a najvažnije je da tamo počne da funkcioniše misija Euleks", kazao je Ren a prenosi poljska novinska agencija PAP.

"Proširenje nije bilo tema rasprave tokom referenduma u Irskoj i ne bi smelo da bude žrtveni jarac njegovog ishoda", zaključio je Ren u Varšavi.

Izvor: Krstarica

Taričeanu sa Tadićem: Rumunija podržava Srbiju
Međunarodni Radio Srbija - Pre 12 minuta

Rumunski premijer Kalin Popesku Taričeanu, izjavio je da Rumunija podžava težnje Srbije da postane članica EU, i da je njena odluka da ne prizna jednostrano proglašenu nezavisnost Kosova ostala nepromenjena. Naši stavovi su zasnovani na argumentima međunarodnog prava koji moraju da vladaju u svetu, istakao je Taričeanu posle razgovora sa predsednikom Srbije Borisom Tadićem u Beogradu. Tadić je zahvalio na podršci koju Rumunija pruža Srbiji u procesu evropskih integracija i nastojanju da sačuva svoj integritet na Kosmetu. Srpski predsednik je pozdravio inicijativu za organizovanje trilateralnog sastanka najviših zvaničnika Srbije, Rumunije i Italije na kome bi bila izražena podrška evropskom putu Srbije. Kada je reč o misiji Euleks, Tadić je ponovio da Srbija nema ništa protiv njenog razmeštanja ukoliko ona dobije mandat UN, bude statusno neutralna i ne primenjuje plan Martija Ahtisarija.


Izvor: Krstarica

Delta-Miško stvarno bio u Briselu i rekao im da treba malo da nas prikoče sa evropskim integracijama sve dok njemu "neko u regionu" zagorčava život?! E pa jebo tu EU kad nas u nju vode Ivica Dačić, Jovan Krkobabić, Mrkonjić, Mišković... Pa dajte neka se i Legija uključi u diskusiju, sigurno i on ima neki stav?! Sreća, nema ništa od Evropske Unije pa nije ni bitno ko šta lupa!

Svoboda i Virzma: Hapšenje Mladića uslov za članstvo Srbije u EU
Međunarodni Radio Srbija -



Hapšenje i izručenje haškog optuženika Ratka Mladića predstavalja neophodan uslov da Srbija dobije status kandidata za članstvo u EU - saopštili su predstavnici Evropskog parlamenta Hanes Svoboda i Jan Marinus Virzma posle višednevnih razgovora sa zvaničnicima u Beogradu. Ukazujući da je izručenje Radovana Karadžića pokazalo želju vlasti u Beogradu da ostvare punu saradnju sa Haškim tribunalom, predstavnici evropskih socijalista su naveli da je izručenje Ratka Mladića nužan uslov za nastavak integracije Srbije u EU. Svoboda i Virzma su istakli da bi i Unija i Srbija trebalo da se pripreme za punu primenu Prelaznog trgovinskog sporazuma i postizanje sporazuma o viznoj liberalizaciji. Izražavajući zadovoljstvo činjenicom da je Srbija spremna da podrži statusno neutralni Euleks na Kosmetu, lideri socijalista naglašavaju da Brisel mora pozitivno reagovati na politiku Beograda i ojačati proevropske snage u Srbiji.

Djelić: Šest godina krajnji rok za prijem u EU

 Potpredsednik Vlade Srbije za evropske integracije Božidar Djelić poručio je u petak u Istanbulu da će "Srbija do 2014. biti članica Evropske unije", kao i da je šest godina najduži rok koji zvanični Beograd i vlade susednih zemalja smatraju prihvatljivim za ulazak u EU.

Potpredsednik Djelić je u govoru na Svetskom ekonomskom forumu (SEF) u Istanbulu ovakav stav ilustrovao činjenicom da je regionalni sporazum Zone slobodne trgovine u Centralnoj Evropi (CEFTA), područje sa najbržim rastom u Evropi, preneto je na internet stranici Emportal.

Takav razvoj je uprkos pesimističkim očekivanjima da bi CEFTA trebalo da bude "utešna" regionalna asocijacija za zemlje Zapadnog Balkana, primetio je Djelić.

Djelić je, u osvrtu na najavu predsednika Evropske komisije Zzose Manuela Baroza da bi Srbija već u 2009. mogla da dobije status kandidata za prijem u EU, rekao da je ova zemlja izvrstan primer Unijine "meke moći" - njenog ekonomskog i socijalnog primera.

Promene u zemlji učinile da "proevropsko jezgro" postane dominantna i najsnažnija domaća politička grupacija, primetio je Djelić.

Potpredsednik vlade je, međutim, ocenio da je zemljama-članicama najuspešnije integracije u svetu potrebna hrabrost kada su u pitanju vizne olakšice za Srbiju.

"Proces priključenja EU može da traje godinama, ali omogućavanje slobode putovanja je nešto što može da se promeni za jedan dan i što ljudi mogu odmah da osete", naglasio je Djelić.

Djelić se tokom dana na Forumu u najvećem turskom gradu sreo, pored ostalih, sa Žakom Baroom, potpredsednikom EK koji je potvrdio da će njen izveštaj o viznoj liberalizaciji biti pozitivan za Srbiju.

No, za primenu vizne liberalizacije ostaje važno pitanje ispunjenja političkih uslova, tj. saradnja sa Haškim tribunalom, kazao je Baro.

Baro je predočio da će u godišnji izveštaj EK, kada je rec o Srbiji, biti uključeni i efekti sprovodenja makroekonomske stabilizacije i istakao da je od presudne važnosti da grupa pravosudnih zakona posle Vlade Srbije, bude usvojena i u parlamentu.

Potpredsednik Djelić je za "Emportal" posle više susreta sa vodećim turskim privrednicima kazao da su oni zainteresovani za investicije u oblasti energetike, infrastrukture i industrije.

Djelić se do sada na SEF u Istanbulu sreo sa vodećim ljudima najmoćnijih snažnijih turskih kompanija - Koc, Dugan, Šabanci, Enka, kao i turskim ministrima zaduženim za ekonomski sektor.

Tokom ovih susreta bilo je reči i o izgradnji Koridora 10 i turskom uključivanju u taj projekat koje bi bilo od velike važnosti.

Naime, ocenjuje se da samo ukoliko zemlja sa preko 70 miliona stanovnika i privredom čiji će ukupan društveni proizvod (GDP), procenjuje se, izneti blizu 950 milijardi dolara, uz stopu rasta od 5,4 odsto, prihvati tu saobraćajnicu kao tranzitni, može se računati na intenzitet prometa koji će biti isplativ za ulaganje u ovu infrastrukturu.

"Turske kompanije su zanteresovane da, osim u izgradnji, učestvuju i u jednom broju transportnih usluga koje prate saobracajnice", kazao je Djelić.

Prema Emportalu, predstavnici vodećih turskih kompanija iskazali su interesovanja za različite privredne grane u Srbiji, pa je Šabanci zainteresovana za ulaganje u proizvodnju kamiona, industriju cementa i proizvodnju guma.

Više drugih kompanija svoju ulogu vide u energetici, budući da Turska ostvaruje najveći energetski projekat u svetu, Jugoistočna Anadolija (GAP) koji treba da obezbedi proizvodnju novih 50.000 megavata električne energije.

Potpredsednik Djelić od srede učestvuje u Istanbulu na SEF gde predstavlja napredak Srbije na putu ka EU i razgovara o produbljivanju bilateralnih odnosa sa Turskom.

Na prvom SEF o Evropi i centralnoj Aziji, koji se održava do 1. novembra, ključne teme su da li će se i kada EU proširiti na Tursku i zemlje zapadnog Balkana i kako Turska može biti most između centralne Azije i Evrope.

Izvor: Krstarica

Evropska unija će verovatno u naredna tri meseca primiti zvaničan zahtev Srbije i Crne Gore da dobiju status kandidata, i to uprkos protivljenju mnogih država članica EU da se ohrabruje ubrzano proširenje Unije u vreme globalne finansijske krize, objavio je londonski "Fajnenšel tajms" (FT).

Pozivajući se na neimenovane zvaničnike EU, glasilo londonskog Sitija, najvećeg finansijskog centra u svetu je navelo da će Crna Gora već sledećeg meseca podneti zahtev, dok će Srbija to verovatno učiniti u januaru, pod uslovom da predstojeća ocena o saradnji srpskih vlasti sa Haškim tribunalom ne bude i suviše kritična prema vladi u Beogradu.
FT ukazuje da EU smatra da Albanija, Bosna i Hercegovina, Crna Gora i Srbija, generalno, ispunjavaju uslove za članstvo, što nije slučaj sa bivšim sovjetskim republikama - Belorusijom, Moldavijom i Ukrajinom, koje nikad nisu dobile eksplicitno obećanje Brisela da su "dobrodošle", čak ni dugoročno posmatrano.
List podseća da će Evropska komisija, koja je zadužena za proces proširenja, sledeće sedmice objaviti godišnji izveštaj o napretku zemalja Zapadnog Balkana ka evropskim integracijama.
Kad je reč o Srbiji, EK će pozitivno oceniti njene izglede za članstvo u EU, ali i upozoriti da puno zavisi od izveštaja glavnog tužioca Haškog tribunala Serža Bramerca o saradnji Beograda sa tim sudom, posebno kada su u pitanju napori vlasti u Beogradu na hapšenju Ratka Mladića, naveo je FT. List podseća da je šef holandske diplomatije Maksim Verhagen, čija zemlja blokira primenu Unijinog Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju sa Srbijom, prošlog meseca najavio da će ta zemlja promeniti stav ukoliko Mladić bude uhapšen i izručen Hagu.
Prema neimenovanim evropskim zvaničnicima koji su uključeni u razgovore o proširenju EU, entuzijazam mnogih vlada da se ubrza taj proces očigledno slabi poslednjih nekoliko meseci zbog svetske finansijske krize, praćene problemima oko usvajanja Lisabonskog ugovora, novog temeljnog dokumenta Unije.
FT podseća da francuski predsednik Nikola Sarkozi i nemačka kancelarka Angela Merkel, sa još nekoliko evropskih lidera, smatraju da proces proširenja EU ne treba nastavljati dok svih 27 sadašnjih članica ne ratifikuju Lisabonski ugovor. Pošto je Hrvatska jedina zemlja koja se približila članstvu u EU, ovaj uslov ne bi u stvarnosti trebalo da preraste u veću prepreku ukoliko Irska krajem 2009. organizuje drugi referendum na kome bi Lisabonski ugovor bio usvojen, naveo je britanski list.
Međutim, ukoliko Irci potvrde svoje "ne" to bi moglo da zada strašan udarac ne samo Lisabonskom ugovoru, već i procesu proširenja EU i oslabiti napore najveće regionalne integracije u svetu da promoviše prosperitet i stabilnost u jugoistočnoj Evropi. U ovom trenutku, Hrvatska, Turska i Makedonija imaju status kandidata za članstvo u EU, ali u praksi pregovori napreduju sa prve dve zemlje, mada u slučaju Turske taj proces ide veoma sporo, ukazao je FT.
Evropski zvaničnici su naveli da se EK nada da će Hrvatska do kraja 2009. okončati pregovore o pristupanju EU, posle čega bi sporazum o prijemu bio potpisan 2010, a zemlja postala punopravna članica 2011. godine.


Izvor: Blic

Srbija i Hrvatska u EU-najbolje za BiH

NOVI SAD - Švedski šef diplomatije Karl Bilt smatra da u BiH ne treba zadržati stari koncept Kancelarije visokog predstavnika (OHR), jer je prevaziđen i nije više koristan.

- Podržavam u potpunosti ocenu Miroslava Lajčaka, visoki predstavnik, da je stari koncept OHR-a prevaziđen i da nije više koristan, a da prioritet u ovom momentu mora da bude omogućavanje tranzicije ka snažnom i dugoročnom prisustvu EU u zemlji - naveo je Bilt u pismu o BiH, koje je uputio kolegama u EU, prenela Srna. U pismu-odgovoru na poruku o BiH, koju su prošlog meseca šefovima diplomatija EU uputili britanski i češki ministar spoljnih poslova Dejvid Miliband i Karel Švarcenberg, Bilt ističe da su i poslednji lokalni izbori u BiH pokazali još jednom da političari gledaju unazad, a ne napred, a da tome doprinosi dejtonski fokusiran OHR.

Bilt se suprotstavio ideji dvojice kolega da treba zadržati OHR i da se njegovim zatvaranjem gubi vrlo važna garancija za stabilnost u BiH. On ističe da je u BiH počeo da se ostvaruje proces stabilizacije, uprkos zapaljivim i kontroverznim događajima na političkoj sceni.

Smatra da je najefikasnije rešenje za budućnost BiH, ubrzavanje ulaska Hrvatske u EU i pomoć Srbiji da učvrsti svoj put ka evropskim integracijama.

- Ulazak Hrvatske u EU u kombinaciji s postepenim približavanjem Srbije istom cilju doprineće više dugoročnoj stabilnosti BiH, nego bilo šta drugo što možemo da zamislimo - zaključio je Bilt.


Izvor: Glas Javnosti

srbija, možda, kandidat za eu tokom češkog predsedavanja

Predsednik Srbije Boris Tadić i predsednik Češke Vaclav Klaus izrazili su nadu da će biti moguće da Srbije postane kandidat za članstvo u Evropskoj uniji u prvoj polovini naredne godine, tokom šestomesečnog češkog predsedavanja.

"Svom prijatelju predsedniku Klausu rekao sam da Srbija nikada neće odustati od očuvanja svog suvereniteta i teritorijalnog integriteta na Kosovu i Metohiji, ali i da neće odustati od namere da postane članica EU. Sledeće godine Češka preuzima predsedavanje EU i verujem da možemo postati kandidat za članstvo tokom njenog predsedavanja", izjavio je Tadić posle razgovora s kolegom iz Češke.

Predsednik Srbije je istakao i važnost još jednog pitanja koje bi moglo da bude aktuelno tokom češkog predsedavanja, a to je stavljanje Srbije na "belu šengensku listu", odnosno omogućavanje građanima Srbije da u zemlje EU putuju bez viza.

Klaus je istakao da će Češka učiniti sve što je u njenoj moći kako bi se put Srbije ka članstvu u EU maksimalno skratio.

"Bio sam predsednik vlade koji je podneo prijavu za članstvo u EU u januaru 1996, a mi smo osam godina i tri meseca kucali na kapije EU i tek maja 2004. smo postali članovi. Srbija mora biti spremna na to da će dugo da kuca na vrata EU, a Češka zna koliko je to neprijatno, i zato ćemo nastojati da proces pridruživanja za Srbiju traje kraće nego za nas", kazao je češki predsednik.

Dvojica predsednika konstatovala su da jedina stvar koja opterećuje tradicionalno dobre odnose srpskog i češkog naroda i dve države jeste činjenica da je Vlada Češke priznala nezavisnost Kosova, ali i istakli da, s obzirom na dugu tradiciju saradnje i bliskost dva naroda, to ne sme biti prepreka nastavku jačanja prijateljskih odnosa dve države.

Tadić je naglasio da je za Srbiju pitanje jednostranog proglašenja nezavisnosti Kosova bolno na isti način na koji je za Čehe bio bolan način rešavanja sudetske krize u osvit Drugog svetskog rata.

"Mi smo prosto povređeni priznavanjem Kosova, ali upravo predsednik Klaus je rekao da razume i opravdava povređenost srpskog naroda. To ne znači da mi zaustavljamo život, želimo da nastavimo život i unapredimo odnose. Doneli smo odluku o povratku ambasadora u Češku i želimo da radimo na razvoju odnosa oslonjeni na naše tradicionalno prijateljstvo", kazao je Tadić.

"Srpsko-češki odnosi imaju takvu dubinu, širinu i tradiciju da ovakva stvar ne može da ih prekine", konstatovao je Klaus, koji se protivio odluci češke vlade da prizna jednostrano proglašenu nezavisnost Kosova.

Dvojica predsednika razgovavrali su i o mogućnosti proširivanja ekonomske saradnje, konstatujući da su dve privrede komplementarne i da ostavljaju mnogo prostora za buduće povezivanje.

Izvor: Krstarica

Brže u Evropu

ČEŠKA, država koja će u prvoj polovini 2009. godine predsedavati Evropskoj uniji, podržava evropske integracije Srbije i, prema rečima njenog predsednika Vaclava Klausa, učiniće sve da ubrza evropski put Srbije tokom svog predsedavanja.
Očekivanje srpskog predsednika Borisa Tadića jeste da u tom periodu Srbija može da dobije status kandidata za članstvo u EU. Ove poruke njih dvojica razmenili su juče u Palati Srbije. I posle sastanka sa premijerom Cvetkovićem u vili “Bokeljka”, Klaus je kazao da se nada da će se Srbija približiti EU dok njegova zemlja bude predsedavala.
Na pitanje šta bi savetovao Srbiji, kako bi ona što pre stigla do evropskog cilja, Klaus je rekao:
- Mi smo na kapiji EU kucali osam godina i tri meseca. Srbija mora da bude spremna da će dugo da kuca na vrata EU, znamo kako to zna da bude neprijatno i nastojaćemo da za Srbiju bude što kraće.
Na opasku predsednika Tadića da će Srbija možda kucati jače na ta vrata, Klaus je uzvratio da to ne pomaže, ali, i da je za njega to “malo nedostojno”.
- Srbija i Češka imaju vrlo visok nivo razumevanja u vezi sa svim strateškim
pitanjima, izuzev o Kosovu. Kosovo je bolno pitanje za Srbiju na isti način na koji je Minhenski sporazum bio bolan za Češku - rekao je Tadić. On je istakao da je u našoj zemlji poznato da se Klaus protivio kada je češka vlada priznala Kosovo.
- Po pitanju podele države jako sam osetljiv. Preosetljiv - otvoren je bio Klaus.
Dva državnika saglasila su se da češko priznavanje Kosova jeste uticalo na odnose dveju zemalja, ali da ti odnosi imaju takvu dubinu i tradiciju da se ne mogu prekinuti zbog ovog pitanja. Premijer Mirko Cvetković kazao je da je sa Klausom razgovarao na tri teme - evrointegracije Srbije, finansijska kriza i ekonomska saradnja.
- Dobili smo podršku za evropske integracije naše zemlje od Češke koja preuzima predsedavanje EU od januara - kazao je Cvetković.

GOST KOD ĐILASA
PREDSEDNIKA Češke Vaclava Klausa i njegovu suprugu ugostio je i gradonačelnik Beograda Dragan Đilas. Dvojica političara razgovarali su dvadesetak minuta. Klaus se po napuštanju Starog dvora upisao se u knjigu utisaka.     

Izvor: Novosti

tadić: srbija želi članstvo u eu između 2013-2015

 Srpski predsednik Boris Tadić izjavio je da bi Srbija želela da postane članica Evropske unije u periodu između 2013. i 2015. godine i da je strateški cilj zemlje da zaštiti svoj teritorijalni integritet i postane članica EU.

Tadić je u intervjuu za prvi program češkog državnog radija - Radiožurnal naglasio da je za njega važno pitanje da li će kvalitet života građana Srbije biti na evropskom nivou pre ulaska u Uniju i da li će sposobnost srpskih institucija biti na nivou evropskih.

"Da li će se Srbija na kraju krajeva pokazati kao efikasna u borbi protiv organizovanog kriminala i korupcije i postići što brži razvoj. I to na takav način, na koji to čine najrazvijenije zemlje", naveo je Tadić.

Govoreći o odnosima Srbije i Češke, čiji je predsednik Vaclav Klaus juče boravio u Beogradu, Tadić je naglasio da je činjenica da je češka vlada priznala jednostrano proglašenu nezavisnost Kosova i Metohije jedini problem u istoriji uzajamnih veza između dve zemlje.

"Da bi Srbija postala članica Unije, ona ne sme biti ucenjena jednostranim proglašenjem nezavisnosti Kosova. Zbog toga naša inicijativa u Međunarodnom sudu pravde služi kao garancija da niko neće moći da nas ucenjuje nezakonitim proglašenjem nezavisnosti Kosova", rekao je Tadić.

Izvor: Krstarica