kad ih nalupaju onda ce da bude oni nas malo biju...

Балкан уморан од евроинтеграције


Прошле недеље је у Европском парламенту речено да је Европска унија забринута због пораста „руског утицаја“ у Србији, а висока представница ЕУ за спољну политику и безбедност Федерика Могерини прилично је хладно дочекана на Балкану када је средином марта посетила овај регион. О заинтересованости балканских земаља за алтернативу евроинтеграцијама и о напетој ситуацији у региону говори у интервјуу за портал „Евразия. Эксперт“ Георгиј Енгељгарт, научни сарадник Одељења за савремену историју Централне и Југоисточне Европе Института за славистику Руске академије наука. „Руска реч“ преноси главне тезе тог интервјуа.

Коментаришући изјаву шефа Одбора за спољнополитичке послове у Европском парламенту Дејвида Макалистера о порасту руског утицаја у Србији, Енгељгарт је истакао да се руско присуство на Балкану третира као опасност од новембра 2014. године, тј. од почетка украјинске кризе. Руски експерт сматра да се Макалистер једноставно придржава линије конфронтације у односима између Русије и Запада. „И Ангела Меркел је у више наврата наступала у духу те конфронтације. Многи западни политичари свако руско присуство у свету третирају као опасно и непријатељско, а заправо је Европска унија та која у протеклих 15 година спроводи на Балкану неодговорну политику“, изјавио је Енгељгарт.

„Најпре је балканским земљама као мамац показана ’сочна шаргарепа’ у виду евроинтеграције, а затим им је редом постављана гомила услова, и то не за евроинтеграцију него само за међуфазе на путу ка њој. Никакве стварне користи те земље нису имале“, рекао је Енгељгарт у интервјуу и истакао да су људи уморни од такве „евроинтеграције“ и незадовољни Европском унијом у свим земљама региона које још нису постале чланице ЕУ. Чак и градоначелник Приштине, каже експерт, упућује Европској унији исте прекоре као и Београд, приговарајући да ЕУ не испуњава обећања која стално даје.

„Са друге стране, још увек није угашено ниједно жариште или конфликт где је Европска унија преузела на себе решавање проблема. Сви ти проблеми су силом и притисцима гурнути под тепих, али самим тим нису нестали“, додаје Енгељгарт. Напротив, ситуација постаје напетија у 2017. години: видимо конфронтацију у Македонији, заоштравање око Косова, проблем у српско-црногорским односима, системске проблеме у Босни, пораст тензије између Србије и Хрватске и заоштравање бугарско-турских односа.

О незадовољству Европском унијом, по мишљењу руског експерта, сведочи и реакција на балканску турнеју Федерике Могерини. Њу је опозиција у неколико главних градова овог региона дочекала непријатељски. „А у Скопљу, где је отишла да ’издиктира’ услове за излазак земље из кризе, председник је јавно одбио да прихвати њен ’диктат’“, рекао је Енгељегарт.

Он је такође истакао да и у самој Европској унији „постоји велики замор од даљег ширења“. Нико у ЕУ не наводи конкретне рокове за пријем земаља балканског региона, тако да је њихова перспектива у том смислу сада прилично магловита.

„То иритира људе које је пропаганда убедила да ће се они у догледно време наћи унутар тог ’клуба изабраних и богатих’“, рекао је експерт.

Енгељгарт сматра да је сада ситуација на Балкану веома напета и опасна: „То је цистерна са бензином која може да букне од најмање искре“. А таквих „искри“ има много. То су и проблеми у односима Албанаца са свим њиховим суседима, и проблематичан статус појединих територија и граница, и крајње сиромаштво већег дела становништва, и неизвесност.

Предузимају се покушаји да се та ситуација некако измени. Почетком марта је Александар Вучић позвао ЕУ, САД и Русију да помогну да се спречи формирање регуларне армије на Косову. Георгиј Енгељгарт је у интервјуу овако прокоментарисао реакцију Београда: „Засада ми видимо да Београд реагује само реторички, тј. вербалним осудама и протестима. Међутим, ствар је у томе што процес формирања косовске армије није јуче почео. <…> Сада се ради на томе да се ’Косовски заштитни корпус’ трансформише у праву армијску структуру која ће, како ја мислим, добити тешко наоружање из арсенала армија САД и Турске“.

По мишљењу руског експерта, идеја о регуларној косовској армији је у складу са тезама Доналда Трампа да амерички савезници треба сами да се побрину за своју безбедност. Косовски Албанци су спремни, каже Енгељгарт, да ослободе НАТО од обавезе везане за чување њихове покрајине.

„Велико је питање у којој мери ће Србија протестима успети да заустави тај процес, и колико ће Русија моћи да подржи одлучнији став. Јасно је да то треба чинити, али је тешко рећи у коликој мери ће то бити ефикасно“, рекао је Георгиј Енгељгарт и додао да ситуација у региону деградира и има тенденцију даље дестабилизације.

ruskarec

Junker Pensu: Ako EU propadne, na Balkanu će biti rata


 Predsednik Evropske komisije Žan-Klod Junker upozorio je američkog potpredsednika Majka Pensa na još jedan rat na Zapadnom Balkanu ako EU kolabira, uključujući kao posledica Trampovog ohrabrivanja članica da posle Bregzita izađu iz EU. Pens je bio u Briselu još 20. februara ali je detalje razgovora otkrio Junker u ekskluzivnom intervjuu za Fajnenšel tajms objavljenom 24. marta.

"Rekao sam potpredsedniku (Pensu): 'Ne govori to. Ne pozivaj druge da izađu jer ako EU propadne, imaćete novi rat na Zapadnom Balkanu", kazao je Junker.

Predsednik Komisije rekao je da je važno da se zemljama u regionu ponudi perspektiva članstva u EU: "Ako ih ostavimo same - Bosna i Hercegovina, Republika Srpska (srpski entitet BiH), Makedonija, Albanija, sve te zemlje - imačemo ponovo rat".

Jugoslovenski ratovi bili su niz etnički zasnovanih konflikata koji su se vodili od 1991. do 2001. na teritoriji bivše Jugoslavije.

Često ih navode kao najsmrtonosnije od Drugog svetskog rata i poznati su po ratnim zločinima, uključujući etničko čišćenje, zločine protiv humanosti i silovanja.

Jugoslovenski ratovi takođe su bili poniženje za EU jer je uloga SAD u njihovom okončanju, iako kontroverzna, bila odlučujuća.

Situacija na Zapadnom Balkanu izaziva sve veću zabrinutost i bila je u fokusu samita EU održanog 8-9. marta.

Junker je takođe rekao da planira da poseti Vašington sledećeg meseca dodajući da nije siguran da li će se sresti sa Trampom.

"Pokušavaju to da dogovore, ali on ima druge prioritete. Između ostalog, on ne razume ništa o Evropi", rekao je Junker i dodao: "Razgovarao je telefonom sa Tuskom (predsednikom Evropskog saveta) i mislio da sam to ja".

 

kaze neki 50 milijardi trazi od engleza...

da izlegnu iz eu...

to valjda 5 marke da se popnes na kamilu i pet da sidjes...

sigurno racuna stetu od bombardovanja da ce morati da plati...pa ko veli nek plate englezi...

last man in first man out....i sva ta sranja...adam smith...i ekipa...





ubi ovaj...

vucic ulazi u eu,makar mi jedina zemlja tamo bili,vreme i jeste za jedan opsti rat svako protiv svakog

BCBP: Vlada ograničava pristup dokumentima u evropskim integracijama


 Vlada Srbije u protekle dve godine nastoji da ograniči pristup dokumentima i informacijama u procesu pristupanja EU i na nezakonit način uređuje pristup informacijama od javnog značaja, rekli su 28. marta predstavnici Beogradskog centra za bezbednosnu politiku (BCBP). To se, kako su naveli, čini putem podzakonskih akata, iako se oblast pristupa informacijama od javnog značaja može urediti samo zakonom. Te tvrdnje je u raspravi o pristupu informacijama u evropskim integracijama kao tendenciozne odbacio savetnik ministarke bez portfelja zadužene za evropske integracije Jugoslav Milačić.

 

Izvršni direktor BCBP Predrag Petrović rekao je u raspravi da je Vlada Srbije zvanično opredeljena za dijalog sa civilnim društvom u procesu pristupanja u EU, ali da je od 2015. godine počela da "na haotičan i nezakonit način" ograničava pristup dokumentima i informacijama.

 

On je rekao da Vlada to čini usvajanjem podzakonskih akata, poput zaključaka, uputstava i uredaba, pod izgovorom da je to zahtev EU, i da na taj način uređuje materiju u oblasti pristupa informacijama od javnog značaja.

 

"Zabrinuti smo što se taj trend nastavlja i u 2017. godini ne samo donošenjem podzakonskih akata već i pokušajem donošenja podzakonske regulative šireg opsega", rekao je on i naveo predlog uredbe o naučnim i drugim istraživanjima u oblasti odbrane.

 

Prema njegovim rečima, ta regulativa je široko postavljena i mogla bi obuhvati vrlo različita istraživanja, uključujući istraživanja javnog mnjenja.

 

Milačić je rekao da se ne slaže da tvrdnjom da su stvari počele da se pogoršavaju od 2015. godine i dodao da Srbija ima jedinstven model saradnje sa civilnim društvom u oblasti integracija u regionu, kao i da je Vlada usvojila smernice za saradnju sa organizacijama civilnog društva.

 

On je dodao da Vlada sarađuje sa Nacionalnim konventom o EU u okviru koga se razmatraju važna dokumenta poput akcionih planova za poglavlja 23 – pravosuđe i osvnona prava, i 24 - pravda, sloboda i bezbednost.

 

U raspravi je kao sporna izdvojena Uredba o kancelarijskom poslovanju, koja je doneta 2016. i izmenjena posle intervencije Poverenika za informacija od javngo značaja, a kojom se oznakom "restriktivno" privremeno ograničava pristup informacijama u vezi sa pregovaračkim pozicijama do njihovog usvajanja.

 

Istraživačica BCBP Sofija Mandić je rekla da je Vlada Srbije usvojila u januaru i februaru zaključke u vezi sa tom uredbom kojom se ostavlja mogućnost korišćenja oznake "restriktivno" za povezane akte i do zatvaranja poglavlja, kao i da se navodi da nisu dostupni javnosti.

 

Milačič je rekao da se Uredba odnosi na internu distribuciju akata a ne na ostvarivanje prava na pristup informacijama i da je reč o privremenom ograničenju i to isključivo do usvajanja pregovaračke pozicije.

 

On je rekao da su zaključci doneti početkom godine samo deo redovne procedura usklađivanja sa Uredbom o kancelarijskom poslovanju, a da povezana dokumenta za poglavlja 23 i 24 koja se odnose na pravosuđe, bezbednost, policijsku saradnju i drugo, možda od ranije nose oznaku tajnosti.

 

Milačić je rekao i da se ne može očekivati da pristup informacijama bude "samoposluga", kao i da postoji različit stepen razumevanja organa vlasti u vezi sa pristupom informacijama.

 

Sofija Mandić je rekla da se dešavalo da im se usmeno kaže da je nešto "restriktivno", a službeno da informacija nije u posedu orgna javne vlasti. Dodala je i da je traženo 25 dokumenata iz izveštaja MUP-a ali da nisu dobijeni ili nisu dostupni, a Milačić je rekao da nije nadležan za MUP.

 

Šefica kabineta Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti Slavoljupka Pavlović istakla je da se samo zakonom može uređivati pravo javnosti na obaveštenost i da Vlada Srbije ne može da odbije zahtev zbog oznake "restriktivno".

 

"Zaključak ili uredba ne mogu da budu jači od zakona i ustava", istakla je ona i dodala da svaka informacija u posedu organa javne vlasti jeste informacija od javnog značaja.

 

Ona je dodala i da postoji utisak da postoji ozbiljno nerazumevanje Zakona o tajnosti podataka iz 2009. i dodala da ne može neki dokument apriori da bude označen kao tajan već da to mora da se učini na osnovu sadržaja.

 

"Nema apsolutnih izuzetaka pa čak iako ima oznake tajnosti. Mora da se dokaže da postoji pretežni interes zašto ne može da se objavi u demokratskom društvu", rekla je ona.

 

 

Građani misle da Srbija nikad neće ući u EU


Većina građana misli da Srbija nikada neće ući u Evropsku uniju, pokazalo je nedavno istraživanje Beogradskog centra za bezbednosnu politiku.


Istraživanje je pokazalo da čak 41 odsto ispitanika smatra da Srbija nikad neće postati punopravna članica. Skoro duplo manje, odnosno 22 odsto, misli da će u EU ući kroz pet do 10 godina, dok 12 odsto ispitanih misli da će za to biti potrebno više od 10 godina.
 
Ipak, ukoliko bi se o ulasku Srbije u EU glasalo na referendumu, 43 procenata glasova bi bilo "za", a 35 odsto "protiv". Ovi rezultati pokazuju i trend opadanja podrške za članstvo u EU i trend rasta protivljenja. Naime, na isto pitanje 2013. godine 51 odsto građana je bilo za ulazak Srbije u EU, a 22 odsto se protivilo.
 
Kao jedan od uslova za ulazak Srbije u EU često se navodi priznavanje nezavisnosti Kosova. Kada bi se o tome pitali građana, njih 69 odsto ne bi podržalo priznanje, 13 procenata bi pristalo na nezavisno Kosovo radi ulaska u Uniju.
 
Osam godina od podnošenja zahteva za članstvo u Evropskoj uniji, građani smatraju da se taj proces odvija sporo. Njih 19 odsto misli da u pregovorima Srbija stoji u mestu, 45 procenata smatra da pregovori teku sporo, dok je četvrtina ispitanika brzinu pregovora ocenila "osrednjom".
 
Na pitanje kojom brzinom bi želeli da se Srbija približava članstvu u EU, najviše ispitanika (34%) reklo je da bi volelo da pregovori stoje u mesto. Njih 31 odsto poželelo je da pregovori teku brzo, odnosno najbrže moguće.
 
U Evropskoj uniji građani vide priliku za dobru privredu, slobodu putovanja, mir, kulturnu raznolikost. Nasuprot tome, manji procenat njih smatra da bi pristupanje EU donelo gubitak kulturnog identiteta, porast kriminala i rasipanje novca.
 
Ukoliko bi EU sutra nestala to ne bi ni malo uzdrmalo 50 odsto ispitanika, 21 odsto bi iskazalo žaljenje, a 15 procenata sreću. Celo istraživanje možete pogledati OVDE.
 
U istraživanju je učestvovalo 1.403 građana.

Srbija ispred EU po ekološkim taksama



 Udeo ekoloških taksi u ukupnim prihodima od poreza i doprinosa u EU ide od ispod 5% u Belgiji i Francuskoj do nešto više od 10% u Hrvatskoj, Sloveniji i Grčkoj. U Srbiji je taj udeo 11%, veći nego u članicama EU. Evropske statistike pokazuju da je Srbija ispred EU i kada je reč o odnosu ekoloških taksi prema BDP.


U Evropskoj uniji su prihodi od ekoloških poreza u 2015. dostigli 359,3 milijarde evra u poređenju sa 288,4 milijarde 2005. Istovremeno je udeo tih poreza u ukupnim vladinim prihodima od poreza i doprinosa smanjen sa 6,6% na 6,3%, objavila je Evropska statistička služba.


Hrvatska je 2015. imala najveći udeo ekoloških poreza u ukupnim prihodima od poreza i doprinosa u EU, od 10,9%. Udeo od najmanje 10% imali su Slovenija (10,6%), Grčka (10,3%) i Bugarska (10%).


Na drugoj strani skale su Belgija (4,7%), Francuska (4,8%), Luksemburg (4,9%), Nemačka (5%) i Švedska (5,1%).

 
U Srbiji je udeo ekološkog poreza u vladinim prihodima od obaveznih dažbina u 2015. bio 11%, neznatno veći nego u bilo kojoj članici EU.

 
Udeo ekoloških poreza u ukupnim prihodima od poreza i socijalnih doprinosa jedan je od indikatora efikasnosti upotrebe resursa u okviru mape puta ka Evropi koja efikasno troši resurse. U toj mapi puta preporučuje se znatno povećanje udela ekoloških taksi u skladu sa najboljom praksom članica, na više od 10%.

 
Srbija, pokazuju podaci Eurostata, prednjači i kada je reč o odnosu ekoloških taksi prema bruto domaćem proizvodu (BDP) jer su one u visini 4,2% BDP.

 
U EU je po tom kriterijumu najbolja Hrvatska (4,1%) a slede Danska (4%), Slovenija (3,9%) i Grčka (3,7%).

 
Istovremeno je ekološki porez manji od 2% BDP u šest članica EU (Slovačkoj, Litvaniji, Luksemburgu, Španiji, Irskoj i Nemačkoj).

 
Najveći ekološki porez je porez na energiju

 
Porezi na energiju čine više od tri četvrtine ukupnih prihoda od ekoloških taksi (76,7%), takse na transport 19,8% a one na zagađenje i reusurse samo 3,5%.

 
U Češkoj, Litvaniji, Luksemburgu u Rumuniji porezi na energiju čine više od devet desetina prihoda od ekoloških poreza, na Malti jedva premašuju 50% a u Danskoj i Holandiji se kreću oko 55%.


Porez na energiju u Srbiji učestvuje sa oko 90% u ukupnim ekološkim porezima.

 
Udeo poreza na transport u ekološkim taksama u EU je najveći na Malti (40%), u Danskoj je 39%, Irskoj 38% a Austriji 35,5%, a najmanji je u Estoniji (2,2%) i Litvaniji (2,5%).

 
Takse na zagađenje i resurse, koje obuhvataju niz poreza poput taksi na otpad ili zagađenje vode, imaju udeo od samo 3,5% u ukupnim ekološkim taksama. Inače, te takse su u većini evropskih zemalja uvedene znatno kasnije od taksi na energiju i transport.

 
Ti porezi najveći udeo u ukupnim ekološkim porezima imaju u Hrvatskoj (17%) i Holandiji (14%) dok je njihov udeo u Nemačkoj, Rumuniji i na Kipru marginalan a Grčka čak ni nema tu vrstu poreza.

Ministarstvo odbrane uredbom uvodi cenzuru istraživanja u Srbiji


 Nacionalni konvent o Evropskoj uniji i predstavnici i predstavnice naučne zajednice i građanskog društva pozivaju Ministarstvo odbrane Republike Srbije da povuče iz procedure usvajanja Predlog Uredbe o oblastima naučnih i drugih istraživanja značajnih za odbranu zemlje i o postupku i uslovima za izdavanje odobrenja za vršenje tih istraživanja zajedno sa stranim licima ili za potrebe stranih lica.

Ova Uredba ograničavanjem akademske slobode i prava na slobodu izražavanja krši Ustav naše zemlje ali i Evropsku konvenciju o ljudskim pravima i Međunarodni pakt o ljudskim i građanskim pravima. Uredba uvodi restrikcije koje ne postoje u demokratskim društvima i kojima se onemogućavaju gotovo sva istraživanja u Srbiji, kao i međunarodna naučna saradnja i znatno otežava rad privrednim subjektima. Njome se ugrožava demokratska kontrola sektora bezbednosti, a bezbednost tretira kao državno a ne javno dobro, te svodi na odbranu i prenosi u nadležnost Vojske.

Tekst Uredbe suprotan je strateškom opredeljenju za pristupanje EU i učestvovanje u unapređenju međunarodne bezbednosti u saradnji sa drugim legitimnim akterima politike odbrane, kao što su naučna zajednica, građansko društvo i drugi državni organi iz zemlje i inostranstva.

Predložena Uredba onemogućava slobodu i autonomiju istraživanja potrebnih za praćenje napretka pristupnih pregovora, za koje ogranizacije okupljene u Nacionalni konvent o EU imaju mandat na osnovu procedura Vlade Srbije o pregovorima. Takođe, predlog uredbe ugrožava nezavisne studije i istraživanja bezbednosti koje su preduslov za demokratsku kontrolu institucija bezbednosti.

Osim povrede prava, od ogromnog značaja je i to što bi primena ove Uredbe onemogućila ili znatno otežala, međunarodnu naučnu i istraživačku saradnju fakulteta, instituta, državnih institucija i udruženja građana iz Srbije, koja se finansira iz stranih fondova.

Na primer, Uredba predviđa obavezu dostavljanja Ministarstvu odbrane anketnih upitnika za istraživanja javnog mnenja u fazi pripreme istraživanja za koje će potencijalno postojati finansijska podrška iz inostranstva, npr. kroz akademske programe istraživanja EU – "Horizont 2020". Ovo nije u skladu sa prinicipima iz pregovaračkog poglavlja 25 Nauka i istraživanje, čiji su glavni ciljevi stvaranje jedinstvenog evropskog istraživačkog prostora u kome se istraživači, naučna i tehnološka saznanja slobodno kreću, te uključivanje naučnika iz Srbije u međunarodne projekte.

Umesto blanko ograničenja, država treba da osmisli načine da unapredi domaće izvore finansiranja istraživanja, kako kroz povećanje budžeta za nauku, tako i kroz transparentne konkurse za sredstava na raspolaganju institucijama bezbednosti, a namenjenih organizacijama civilnog društva iz budžetske linije 481. Pored toga, definisanje prioritetnih oblasti za unapređenje bezbednosti i odbrane zemlje može biti urađeno samo ako postoje kvalitetna, pravovremena i istraživanja vođena principima struke, uz učešće najšireg spektra aktera iz akademske zajednice, građanskog društva i privrede.

 
Nacionalni konvent o EU poziva sve fakultete, institute, privredne subjekte i privredna udruženja, medije, kao i udruženja građana da podrže inicijativu za povlačenje ovog spornog predloga Uredbe.

Nacionalni konvent o Evropskoj uniji okuplja više od 600 organizacija civilnog društva okupljenih u Radne grupe kako bi pratile tok pregovora i sprovođenja reformi u oblastima iz 35 pregovaračkih poglavlja.

 
Tekst spornog predloga Uredbe, lista potpisnika inicijative.

Saopštenje nacionalnog konventa o EU