Ovo se zove istina

To je istina za koju pisani argumenti nijesu potrebni jer je istina vizuelno lako uocljiva

Za tebe istina, za mnoge druge nije...

U svakom slucaju, zamolio bih te da ne saljes poruke jednu za drugom, preglednije je kad se sve stavi u jednu.

Ti za koje nije istina su upravo i lansirali projekat EU da nas zaj... al nedaju se Srbi moji ne mogu im nista kauboji. Sto se tice poruka, uvazavam primedbu

Ren: Bez saradnje prekid pregovora
Izvor: B92 
Beč, Brisel -- Oli Ren ponovio da će sledeća runda pregovora o pridruživanju SCG EU biti otkazana ako se ne sarađuje s Hagom.


(Fonet)


"Ako do kraja marta ne bude postojala puna saradnja sa Haškim tribunalom, mi ćemo otakazati sledeću rundu pregovora sa SCG, koja je zakazana za početak aprila. Do tada ima još malo vremena. Srpsko rukovodstvo nas je uverilo u političku želju. Ta želja mora sada da bude pretočena u delo", kazao je evropski komesar za proširenje.

Evropski komesar je, takođe, rekao da se od Srbije očekuje "konstruktivna saradnja i realistična pregovaračka pozicija" u pregovorima o Kosovu, kako bi se pitanje statusa rešilo "još u ovoj godini". On je dodao da "srpsko rukovodstvo dobro zna šta je realno i konstruktivno" i upozorio da odugovlačenje pregovora neće koristiti nijednoj strani.

Upitan da li će EU nekako nagraditi Srbiju, pošto joj predstoji teška godina, zbog rešavanja statusa Kosova i moguće nezavisnosti Crne Gore, Ren je priznao da se od srpskog rukovodstva zahteva hrabrost. "Zato smo jasno stavili do znanja da postoji evropska perspektiva za Srbiju i da ćemo učiniti sve kako bi se ona realizovala. Međutim, to nema nikakve veze sa nagradom. Postoje jasni uslovi i oni se moraju ispuniti", naglasio je on ne želeći da govori o vremenskim rokovima.

Ren je najavio da će na neformalnom sastanku šefova diplomatija EU sa njihovim kolegama sa Balkana u Salcburgu biti doneta odluka o daljim koracima saradnje, uključujući uspostavljanje regionalne zone slobodne trgovine i olakšice viznog režima.

"Bez posledica po Crnu Goru"


(Fonet)


Oli Ren je naglasio da, ako Srbija ne uspe da blagovremeno sarađuje sa Hagom, Crna Gora ne sme da oseti posledice.

Pitanje odnosa Crne Gore i Srbije posle referenduma bio je i tema razgovora Havijera Solane i Svetozara Marovića. Visoki predstavnik Evropske unije za spoljnu politiku i bezbednost izjavio je, posle razgovora sa predsednikom Srbije i Crne Gore, da bez obzira na ishod referenduma u Crnoj Gori, budući odnosi Srbije i Crne Gore moraju ostati dobri, a da im krajnji cilj mora biti Evropska unija.

Marović je rekao da je neophodno što pre započeti razgovore o situaciji posle referenduma: "Ako većina bude za nezavisnost u Crnoj Gori, onda će razgovore takve vrste biti vjerovatno teže organizovati ili će biti mnogo komplikovanije ih pripremiti. Zato je veoma važno sada već pripremati i raditi na tome". Marović dodaje da bi trebalo imati razumevanja "za možda nepokazanu tolerentnost ili spremnost" nekih ljudi u Srbiji da se odmah razgovara o budućim odnosima sa Crnom Gorom.

Havijer Solana je rekao da će odnosi Srbije i Crne Gore posle referenduma morati da budu dobri jer je to važno sa ekonomske, političke i regionalne, ali i psihološke tačke gledišta. "Cilj većine ljudi u Srbiji i cilj većine ljudi u Crnoj Gori jeste da budu deo evropske porodice, a u toj porodici biće opet zajedno. Neinteligentan je pristup truditi se da se što više razdvoje, da bi kasnije opet bili zajedno".

а почему вы сербы чаще на латинском пишите? вроде кириллицей удобнее 

Pola miliona evra za Evropsku uniju

Kancelarija za pridruživanje EU Vlade Srbije iz budžeta za svoj rad dobiće u ovoj godini 49,3 miliona dinara ili oko 567.000 evra, dok je Vlada BiH svom timu za pregovore sa EU stavila na raspolaganje trostruko veću sumu, čak 1,7 miliona evra.

Srđan Majstorović, zamenik šefa Kancelarije za pridruživanje EU Vlade Srbije, kaže za „Blic“ da je suma od oko pola miliona evra dovoljna za pokrivanje troškova tehničke podrške pregovora, poput iznajmljivanja opreme, video-bimova i troškova za prevođenje. Srbija, kako kaže, nema druge troškove, jer još nije angažovala kompanije u Briselu za lobiranje i konsalting koje bi u institucijama EU zastupale interese Srbije.

Najveći deo od oko 20,5 miliona dinara, koliko je za rad za približavanje EU budžetom predviđeno za Srbiju, odlazi na plate i dodatke za zaposlene u toj kancelariji, dok za usluge po ugovoru kancelarija izdvaja 13 miliona dinara.

- Članovi srpskog tima za pregovore sa EU ne dobijaju posebne naknade za učešće u pregovorima jer to svim državnim službenicima spada u redovne poslove - kaže Majstorović. Kako ističe, putovanja u Brisel članova tima snose ministarstva i Kancelarija za pridruživanje.


Izvor: Blic

Vuk Drašković poručio Evropi
Prekid pregovora sa EU vraća nam snage prošlosti

Savet ministara Evropske unije dao je juče snažnu podršku srpskom narodu u nastojanju da se oslobodi nasleđa vlasti Slobodana Miloševića, dok je šef diplomatije SCG Vuk Drašković zatražio od zemalja EU da usvoje novu politiku prema državnoj zajednici i da podrže njeno bezuslovno pristupanje „Partnerstvu za mir“.

Šef slovenačke diplomatije, Dimitrij Rupel izjavio je da je na zasedanju ministara EU zaključeno da pregovori sa SCG neće biti nastavljeni ukoliko Srbija ne ispuni uslov pune saradnje s Hagom.

Predsednik Nacionalnog saveta za saradnju sa Hagom Rasim Ljajić ocenio je da će pritisak za izručenje Ratka Mladića u narednom periodu biti pojačan. „Nakon samoubistva Milana Babića i nakon smrt Slobodana Miloševića, kredibilitet Tribunala je narušen“, izjavio je Ljajić.

Na sastanku sa ambasadorima zemalja EU u Beogradu Drašković je zatražio podršku evropske dvadesetpetorice u trenutku kada se SCG suočava sa veoma teškim i bolnim izazovima, navodeći rok za postizanje pune saradnje sa Haškim tribunalom, početak pregovora o statusu Kosova, održavanje referenduma u Crnoj Gori i raspravu po tužbi za genocid koju je BiH pred Međunarodnim sudom pravde pokrenula protiv SCG.

Inače, ministri spoljnih poslova EU su podsetili na svoj zaključak od 27. februara da puna saradnja Srbije s Haškim tribunalom mora biti ostvarena.

Drašković je, slikovito se izrazivši da na SCG „pada pljusak, a da nema kišobrana“, ukazao da bi taj kišobran upravo mogla da bude podrška EU i izrazio očekivanje da pregovori sa EU neće biti poremećeni ili suspendovani.

On je ocenio da bi nastavak pregovora imao niz pozitivnih efekata jer bi snage prošlosti bile razočarane.

„To bi značilo da nema povratka u prošlost, demokratske snage bile bi dodatno osnažene, i taj potez predstavljao bi jasnu poruku za haške begunce“, rekao je Drašković. On je naglasio da su „snage bivšeg režima“ u političkoj ofanzivi i da šalju jasne poruke haškim beguncima da se ne predaju, čime nastoje da poremete pregovore o stabilizaciji i pridruživanju.



Izvor: Blic

Nikad.Kada se resi pitanj Haga,na red ce doci Vojvodina pa onda Raska pa onda jug Srbije i tako u nedogled

Jezik koji će se koristiti u dokumentima Evropske unije predstavlja najveći izazov za zemlje članice

"Evrobrbljarije" zbunjuju javnost

BRISEL - Vodite računa o svom "evrojeziku" jer sadašnja "evrobrbljaonica" samo zbunjuje javnost.
A upravo jezik koji će se koristiti u preopširnim dokumentima Evropske unije predstavlja najveći izazov.

Jer, kako objasniti građanima 25-člane Unije komplikovane poslove na način koji bi bio razumljiv, pa time i prihvatljiv za "obične ljude"? I dok širom Evrope blago opada javna podrška EU, njeni lideri već godinama obećavaju da će smanjiti broj dokumenata, tekstova i kominikea kao vrstu zbunjujuće "evrobrbljarije", kako je to ocenila agencija DPA.

Na sopstveni vebsajt EU je uključila i odeljak pod nesvakidašnjim naslovom "Vodič običnog jezika za evrožargon". U njemu se običnim smrtnicima objašnjava značenje termina kao što su "akluis komunautir", "subsidiariti" i "rende-vou klause" koji zbunjuju i dovode do očajanja čak i iskusne evrokrate, vrsne prevodioce, ali i najokorelije novinare navikle na svakakve egzibicije.

Potpuno neshvatanje čest je odgovor javnosti na nerazumljiva, zbunjujuća dokumenta EU iako njih moraju da prihvate sve države-članice, a da se neretko sve završava grčevitim formulacijama koje moraju uzeti u obzir nacionalnu osetljivost 25 država. Glomazan i pritom dosadan i neinspirativan na 125 stranica smešten Ustav EU, koga su prošle godine torpedovali glasači u Francuskoj i Holandiji, bio je neka vrsta "dečjeg postera" za jezik koji nije uspeo da inspiriše širu javnost.

Neuspela preambula Ustava tvrdi da "inspiraciju nalazi u kulturnom, verskom i humanističkom nasleđu Evrope, u vrednostima od kojih su mnoge i danas prisutne u nasleđu jer su sve one utkane u životu društva i predstavljaju percepciju središnje uloge svake osobe". Ko je shvatio neka objasni onima koji nisu.

Tekstovi EU, tvrde zlobnici, prave su "svaštare" jer svaka država-članica gorljivo nastoji da u njih ubaci ponekad neobične, pa i neostvarljive projekte ili ideološke floskule. Klasičan primer "raspolućenosti" koja izaziva ozbiljne podele u EU su zalaganja za promarketinšku privredu anglosaksonskih i zemalja severne Evrope nasuprot Francuskoj koja zagovara veću ulogu vlade u ekonomiji i koju često optužuju da uvodi protekcionističke mere.


Izvor: Glas Javnosti