EU je najveći partner Srbije u reformama, otvaranju radnih mesta i modernizaciji


Evropska unija je donela odluku o dodeli dodatnih 166,4 miliona evra za podršku pristupanju Srbije EU koje će Srbija moći da iskoristi u naredne tri do četiri godine. Radi se o bespovratnim sredstvima (a ne o kreditima koji se otplaćuju uz kamatu iz budžeta) koja su izdvojena iz paketa pomoći Instrumenta za pretpristupnu pomoć (IPA) za 2016.

Šef Delegacije EU u Srbiji, ambasador Majkl Davenport, ovim povodom je izjavio: „Ova nova podrška pokazuje koliko smo ozbiljni u pogledu evropske budućnosti Srbije. Nastavićemo da podržavamo modernizaciju Srbije i donosimo konkretne prednosti građanima.”

Zahvaljujući sredstvima EU, u protekloj godini je podrška pružena velikom broju novih srpskih preduzetnika, dok su raseljene porodice i one pogođene poplavama iz 2014. obeležile slavu i dočekale Novu godinu u svojim domovima. Ulagali smo u obnovu Golubačke tvrđave kao i tunela i obilaznice oko ovog zdanja. Zajedno smo obnavljali škole i sistem za odbranu od poplava. EU je najveći izvor podrške Srbiji u rešavanju izazova migracija. Očekujemo da ove godine bude obnovljeno još nekoliko desetina obrazovnih ustanova širom Srbije, da rekonstrukcija Žeželjevog mosta u Novom Sadu bude završena te da srpski poljoprivrednici počnu da koriste fondove EU.

Ključne oblasti, dogovorene sa Vladom Srbije, u kojima će biti iskorišćeno 166,4 miliona evra su:

    podsticanje konkurentnosti i inovacija i podršku malim i srednjim preduzećima kroz finansiranje i pružanje savetodavnih usluga;
    podrška lokalnom razvoju, opštinama, lokalnim preduzećima i investicije u društvenu infrastrukturu;
    podizanje kvaliteta obrazovanja i veština kao i unapređenje pristupa obrazovanju kao podrške zapošljavanju;
    finansiranje učešća Srbije u programima EU poput Erazmus+, Horizon 2020, Kreativna Evropa; pružanje podrške razvoju zakonodavnih i institucionalnih kapaciteta, sprovođenju standarda EU i pristupnim pregovorima;
    pružanje podrške akcionim planovima Srbije u oblasti vladavine prava i osnovnih prava, unapređenju upravljanja granicama i kontrole migracija te suzbijanju prekograničnog kriminala.

Sa više od tri milijarde evra bespovratne pomoći od 2001. i planiranih milijardu evra u naredne četiri godine, EU je daleko najveći partner Srbije.



 

Svaka cast 

Могерини: Будућност Балкана је унутар ЕУ


Балкан се налази у срцу Европе и његова будућност је унутар Европске уније, навела је висока представница ЕУ за спољну политику и безбедност Федерика Могерини и додала да је пут Балкана ка ЕУ међу 12 питања којима ће се бавити у 2017. години.

"Наш посао се наставља - да превазиђемо непријатељства из прошлости и да одговоримо позиву за запошљавање, јединство и отвореност који долази од младих у региону", написала је Могерини на свом блогу.

Према њеним речима, у 2016. години листа битних момената у односу ЕУ са Балканом је "изузетно дугачка" - отварања нових поглавља у преговорима Србије, аплицирање БиХ за чланство, први Придружени савет ЕУ и Косова.

"Реформе правосуђа у Албанији, отварање нове фазе у путу те земље ка ЕУ и привилегија да се обратим у парламенту у Тирани", додала је Могерини.

Висока представница ЕУ за спољну политику и безбедност је оценила да је 2016. година била веома тешка година, а да је 2017. година почела "страшним терористичким нападом у Истанбулу".

"То треба драматично да нас подсети на посао који још треба да обавимо - да поразимо тероризам, али и доведемо до краја конфликате у региону, којих има превише, а то је посао који морамо да урадимо заједно. Заједнички покушавајући и градећи јединство наших заједница сваког дана и са нашим партнерима почевши са нашим суседима", навела је Могерини.

Могерини је оценила да година која је тек почела неће бити лака, али да су у 2016. години постигнуте неке ствари које ће олакшати ову. Она је навела 12 ствари које ће бити смерница за 2017. годину, а догодиле су се прошле године.

Као прву ствар је навела Брегзит оцењујући да је након референдума на ком је Велика Британија гласала за излазак из ЕУ, за њу била врло битна стратегија ЕУ након тога, која обухвата и спољну и безбедносну политику Уније.

Та стратегија је представљена 28. јуна 2016, а у њој се налазе будућа путања ЕУ, потребе грађана, али најважније и идеја о оснаживању ЕУ.

О мигрантској кризи, Могерини је рекла да се и у 2017. мора радити са земљама из којих мигранти долазе како би се спречило кријумчарење људи и сачували њихови животи.

Она је рекла и да треба наставити са тренирањем локалних безбедносних снага.

Једна од 12 тачака је и конфликт у Сирији, а Могерини је навела да ће ЕУ остати водећи хуманитарни донатор за Сирију.

Могерини је писала и о безбедности ЕУ истичући да је неопходна боља сарадња са војним и цивилним мисијама, као и са УН и НАТО.

О односима ЕУ и САД, висока представница је рекла да ће ЕУ наставити да одржава односе и са новом америчком администрацијом.

"Ми смо већ у контакту са транзиционим тимом Трампа, а ја се чујем са будућим потпредседником САД Мајком Пенсом", рекла је Могерини.

Odnosi Srbije s Rusijom, noćno rušenje u Hercegovačkoj… teme u EP


Evropski parlament raspravljaće danas o predlogu rezolucije kojom Brisel poziva vlasti u Beogradu da usklade spoljnu i bezbednosnu politiku s politikom EU, uključujući odnose s Rusijom, kao i da se nađe rešenje za noćno rušenje u Hercegovačkoj ulici.

Predloženom rezolucijom EP takođe navodi zabrinutost zbog izostanka napretka u poboljšanju stanja na polju slobode medija, borbe protiv korupcije, ali i zadovoljstvo zbog otvaranja poglavlja u pregovorima o članstvu u EU i normalizacije odnosa s Kosovom.

U tekstu rezolucije, koju je pripremio izvestilac EP za Srbiju Dejvid Mekalister, konstatovano je da je Srbija ostvarila napredak u stvaranju delotvorne tržišne privrede i da je “poboljšana ukupna ekonomska situacija u zemlji”.

EP pozdravlja napredak Srbije u borbi protiv organizovanog kriminala, ali se traži od Srbije da udvostruči napore u istrazi šire rasprostranjenih kriminalnih mreža, pospeši finansijske istrage uz dokaze o konačnim presudama.

Parlamentarci su iskazali zabrinutost zbog pomanjkanja napretka u borbi protiv korupcije i tražili dokaze o jasnom angažovanju u njenom suzbijanju.

Poslanici EP ponovili su zabrinutost zbog pretnji i zastrašivanja novinara u Srbiji i pozvali srpske vlasti da istraže svaki napad na novinare ili medije, sprovedu zakone o medijima i obezbede uvid u vlasništvo i finansiranje medija.

Nacrtom rezolucije izraženo je i "žaljenje što je zbog nereda" šef Delegacije EU Majkl Devenport sprečen da u parlamentu Srbije podnese izveštaj Evropske komisije o napretku Srbije.

U dokumentu se odaje priznanje srpskim vlastima za konstruktivno rešavanje migrantske krize, napominje da bi Srbija morala da usvoji novi zakon o azilu i od EK traži da i dalje pruža pomoć Srbiji u rešavanju problema imigracije.

Posebno se navodi da je Srbija ostvarila bitan napredak u otklanjanju budžetskog deficita, uz bolje izglede za privredni rast, dok su smanjeni manjkovi i dugovi na unutrašnjem i spoljnotrgovinskom polju.

"EP podvlači da je došlo do pomaka u preustrojstvu državnih preduzeća i ukazuje na to da su mala i srednja preduzeća od ključne važnosti za srpsku privredu".

U nactu rezolucije se ukazuje i na često posezanje za hitnim postupcima prilikom usvajanja zakona u Parlamentu, što izaziva zabrinutost u Briselu.

EP pozvao Kosovo da ustanovi Zajednicu srpskih opština

Predlogom rezolucije o kojoj danas raspravlja EP Priština je pozvana da “ustanovi Zajednicu srpskih opština saglasno sporazumu (Beograd-Priština) potpisanom uz posredovanje Evropske unije i odluci Ustavnog suda Kosova".

U predloženom tekstu, sačinjenom na osnovu izveštaja izvestiteljke za Kosovo u EP Ulrike Lunaček, traženo je da se nađe prihvatljivo i zadovoljavajuće rešenje za položaj rudarskog kompleksa Trepča, ali su pozvane i članice EU koje do sada nisu priznale Kosovo da to učine.

Takođe se traži od rukovodilaca srpske zajednice na Kosovu da se odvoje od Beograda i ističe da je zabrinjavajuće postojanje srpskih paralenih struktura na Kosovu, čije se ukidanje traži.

U dokumentu, koji bi posle rasprave trebalo da usvoji EP, izražava se zadovoljstvo zbog sklapanja Sporazuma o pridruženju Kosovo-EU i dodaje da je režim vizne liberalizacije EU za građane Kosova moguće očekivati kada vlasti u Prištini ratifikuju razgraničenje s Crnom Gorom.

EP traži brzo rešenje za Hercegovačku

U predlogu rezolucije Dejvida Mekalistera se navodi i da je "EP upoznat sa spornim događajima koji su se dogodili u četvrti Savamala i traži da se tu nađe brzo rešenje".
Podsetimo, u poslednjem izveštaju EK za 2016. nije pomenut slučaj rušenja u Hercegovačkoj ulici, a Devenport je prvo tvrdio da se izveštaji EK nikada ne bave pojedinačnim slučajevima, da bi naknadno u izjavi za Insajder rekao da Brisel prati ovaj slučaj.

Jeftino EU mleko potopiće domaće


Ukidanje prelevmana, odnosno uvoznih taksi, značiće jeftinije meso i mleko iz EU na srpskom tržištu, što će dodatno ugušiti domaću stočarsku proizvodnju koja ionako beleži pad od dva do tri odsto godišnje.

Srbija je, odlukom Vlade, u 2017. godinu ušla bez prelevmana na uvoz mesa i mleka i mlečnih proizvoda iz EU. To znači da uvoznici živih svinja više neće plaćati dodatnih 8,3 dinara po kilogramu, kao ni taksu za mleko od 10 do 20 dinara po litru, kao i za kiselo-mlečne proizvode od 10 do 30 dinara. A to praktično znači jeftinije meso i mleko iz EU.

Prelevmani su uvedeni juna 2015. godine kako bi zaštitili domaću proizvodnju, pošto je zbog ruskog embarga na poljoprivredne EU proizvode Evropa bila preplavljena jeftinom robom.

To što je situacija na tržištu mleka sada mnogo bolja, a cena stabilizovana, kako je primetio ministar poljoprivrede, po oceni Asocijacije poljoprivrednika, nije bio dovoljan argument za ukidanje prelevmana. To udruženje tražilo je da uvozne takse na mleko i mlečne proizvode ostanu sve dok se ne donese zakon o mleku, koji je neophodan kako bi poljoprivrednici imali predvidivost u planiranju proizvodnje i bili zaštićeni.

Evropska unija, međutim, na stvari gledala iz svog ugla. Više puta je pozvala Srbiju da ukine te zaštitne mere, uz ocenu da se kose sa Sporazumom o stabilizaciji i pridruživanju (SSP).

Na tu obavezu Srbije iz SSP-a ukazao je i ministar poljoprivrede Branislav Nedimović poslanicima u Odboru za poljoprivredu Skupštine Srbije. Drugim rečima, EU ne samo što 40 odsto ukupnog budžeta usmerava u agrar, nego i štiti svoju poljoprivrednu proizvodnju. A s obzirom da smo potpisali SSP, od prodaje zemlje strancima, do zabrane uvoznih taksi na proizvode EU, sada je to završena priča.

Za člana Odbora za selo Srpske akademije nauka i umetnosti Branislava Gulana nema sumnje da će ukidanje prelevmana dovesti do toga da viškovi jeftinijeg mleka i mlečnih proizvoda završe na našem tržištu i da će neosporno gušiti domaću proizvodnju.

Srbija ima oko 330.000 gazdinstava koji se bave stočarstvom. Oko 436.000 naših krava muzara prosečno daju po 2.700 litara mleka godišnje. Poređenja radi, Austrija sa samo 23.000 gazdinstava ima isti broj krava, pri čemu jedna daje više od 7.000 litara mleka godišnje, ilustrovao je situaciju Gulan.

On podseća da je Srbija prošle godine i proizvodila i trošila manje mleka i mlečnih proizvoda nego prethodne. U 2016. godini smo proizveli 1,4 milijarde litara mleka, što je 100 miliona litara manje nego pre. Trošili smo 56 litara po stanovniku u odnosu na 86 litara kolko je iznosila potrošnja tri godine ranije. U Evropskoj uniji i zemljama kojima težimo to je i tri puta više.

Posle ukidanja prelevmana ne piše se bolje ni tržištu stoke i mesa, smatra on, ističući da je stočarstvo Srbije u dubokoj krizi. Broj stoke se u poslednje dve i po decenije značajno smanjivao, pa je proizvodnja svih vrsta mesa opala sa 650.000 iz 1990. godine na sadašnjih 440.000 tona godišnje. Potrošnja mesa po stanovniku smanjena je u tom vremenu sa 65 kilograma godišnje na 38 kilograma, koliko sada iznosi, kaže Gulan za Sputnjik.

On ističe da je najteže stanje u govedarstvu na šta ukazuju podaci da već dve decenije imamo dozvole za preferencijalni godišnji izvoz „bejbi bifa“ od 8.875 tona u Evropsku uniju, a koristimo ga sa tri odsto. Tako je 2013. godine bilo izvezeno svega 600 tona, a 2015. godine samo 315 tona.

Posmatrano dugoročno, posebno u odnosu na prosek od 1988. od 1990. godine, broj goveda u Srbiji manji je za 20,2 odsto, svinja za 22,5 odsto, ovaca za 26 odsto i živine za 22,7 odsto, objašnjava Gulan. Ta nepovoljna kretanja ukazuju da se mora hitno reagovati kako bi se zaustavio dalji pad i devastacija stočnog fonda, smatra član Odbora za selo SANU, pogotovo posle ukidanja uvoznih taksi na meso i mleko.

Na to je nedavno ukazao i predsednik Asocijacije poljoprivrednika Miroslav Kiš. Ako se ukinu prelevmani, domaće tržište će preplaviti proizvodi iz uvoza, što će dodatno urušiti domaće proizvođače, jer još nisu postali dovoljno konkurentni. Proizvođači mleka su napomenuli da je njegova cena sada niža nego 2014. godine, a da cene gotovih proizvoda nisu smanjene.

Ocenjeno je da je, i pored donetih mera, šteta u mlečnom govedarstvu velika i da sve više gazdinstava odustaje od proizvodnje mleka, zbog čega hiljade krava ide na prinudno klanje.

Proizvođači smatraju da Srbija ima još šanse u mlečnom govedarstvu, ako porodično poljoprivredno gazdinstvo bude podržano kao nosilac razvoja poljoprivrede po uzoru na razvijene evropske zemlje. A uzor teško dostižan. Ali jednom i odnekud se mora krenuti.

sad ima ti izmenjivaci mleka...prasak neki dodas vodu samo i prolazi sve kontrole...

bilo je pokusaja da se ubaci na teritoriju rusije pre par godina bio je veliki skandal

pa ih je fsb zaustavila i pohapsila...

ja koliko se secam bilo je vezano nesto za sajentolosku crkvu...

koju su kasnije zatvorili...jel su ucenjivali ljude snimcima sa ispovesti...

EU: Pratimo odnos Beograda i Prištine, vratiti se dijalogu


Šefica diplomatije EU Federika Mogerini i njen tim pažljivo prate razvoj odnosa između Beograda i Prištine u poslednjih par dana, uključujući i subotnji događaj, naglašeno je sinoć u kancelariji šefice EU diplomatije.

EU je u stalnom kontaktu sa obe strane povodom događaja od subote. Visoka predstavnica je već razgovarala sa premijerom Vučićem", izjavila je za Tanjug portparolka Federike Mogerini Maja Kocijančić.
 
Kocijančić je u pisanoj izjavi za Tanjug navela da EU poziva obe strane da pokažu neophodnu uzdržanost i razum i da se vrate Dijalogu.
 
Prema njenim rečima, dijalog Beograda i Prištine već je pokazao "opipljive, konkretne i pozitivne rezultate" kako za narod na terenu tako i u cilju napretka u normalizaciji odnosa dve strene, što je rezultat koji se ne bi smeo ispustiti.
 
"Dijalog je jedini način za rešavanje otvorenih pitanja od zajedničkog interesa", ponovila je stav EU Maja Kocijančić u pisanoj izjavi prosleđenoj Tanjugu.

pretite svoje odnose...bice vam od koristi...