Sve neke zelene banane nam prodaju po marketima. A tek sto su skupe. Hocemo li dobiti lepse i jeftinije banane kad udjemo u EU?

 

Zadnjih 15-ak godina, Fakultet politickih nauka (FPN) je postao neka vrsta kursa za EU integracije, to je totalno ludilo, fabrikovanje kadrova, stancovanje mediokriteta, malo putovanja, malo Helsinski odbori... To je postala nekakva skola neoliberalne misli, pranje mozga, jednoumlje. To kazu ljudi koji su studirali tamo.

Beograd -- Donošenje Zakona o planiranju i izgradnji i Zakona o inspekcijama predstavljaju veliku reformu i značajni su pomaci koje je vlada, kaže Uve Fredhajm.

Fredhajm koji je predsednoik Saveta stranih investitora, dodao je da se u narednom periodu mora zadržati stabilno makroekonomsko okruženje i fiskalnu ravnotežu.

"Dozvole se sada dobijaju brže, što će stvoriti pozitivan uticaj na građevinarstvo u Srbiji", rekao je Fredhajm uoči današnje konferencije "Reality Check" i dodao da je svrha tog skupa razgovor o eventualnim poboljšanjima poslovnog ambijenta u Srbiji.

Gostujući u Dnevniku RTS-a, on je pozitivno ocenio i usvajanje Zakona o radu, koji je donet prošlog leta, a koji je, prema njegovim rečima, u velikoj meri pomogao kompanijama da imaju mnogo dinamičniji način zapošljavanja.

"Sećate se da smo imali i imamo visoku stopu nezaposlenosti u Srbiji i važno je da kompanije budu mnogo fleksibilnije", rekao je predsednik Saveta stranih investitora.

Oblast u kojoj je došlo do poboljšanja, dodao je, jeste i Zakon i privatizaciji, iako, kako je istakao privatizacija državnih preduzeća ide presporo.

"To je više od 500 preduzeća, a tek nekoliko njih je stavljeno na prodaju, odnosno ušlo je u proces restrukturiranja. Bilo je nekih stečaja, ali iz ugla poslovne zajednice, bitno je da se posao završi do kraja i tada poverenje kompanija biti veće", istakao je Fredhajm.

On je naveo da vlada u narednom periodu mora da ima znažan fokus na dve oblasti - da zadrži stabilno makroekonomsko okruženje i ravnotežu u budžetu.

"Stabilno makroekonomsko okruženje je važno za kompanije, kako bi mogle da imaju predvidljivu situaciju, potpomaže bolju transparentnost i stvara povrerenje investitora", ocenio je Fredhajm.

Na pitanje može li Srbija da računa na pomoć velikih kompanija koje posluju u zemlji na putu ka EU, Fredhajm je istakao da se moraju odvojiti kratkoročne reforme i dugoročne ambicije.

"Poruka našeg Saveta je da moramo da budemo nestrpljivi kad je reč o usklađivanju propisa u Srbiji sa zakonima EU i to je dugoročnija perspektiva. Na kratak rok moramo da se trudimo da na terenu imamo implementaciju već donetih zakona što prema našem mišljenju ide previše sporo", istakao je Fredhajm.

Izvor: B92

Beograd -- Premijer Srbije Aleksandar Vučić rekao je da EU treba da kaže zbog čega još nisu otvorena poglavlja u pristupnim pregovorima.

On je rekao da će sa komesarom za susedsku politiku Evropske unije Johanesom Hanom razgovarati o tome šta je Srbija do sada uradila i naveo da je primetio da je sve pitanje dijaloga sa Prištinom.

“Nemojte da nam kažete da poglavlja nisu otvorena zbog Briselskog sporazuma. Šta je to što Srbija iz tog sporazuma nije ispunila? Kažite lepo da je problem u nečem drugom, neka pitaju što neću da dam 100 odsto Gazivoda. Ja neću da dam. Neka kažu da zbog toga nema otvaranja“, rekao je Vučić.

Vučić je rekao i da je Beograd nudio 50-50 odsto odnos vlasništva, ali da Priština to nije prihvatila, dodajući da je iz Briselskog sporazuma ostalo šest od 15 tačaka i ponovio da se one tiču ZSO.

On je rekao da još nije formirana Zajednica srpskih opština, na čijem formiranju on insistira od početka.

"Uradili smo i ono što je najteže za Srbiju, a to je plan o pravosuđu i to smo potpisali", poručio je Vučić.

Predsednik Vlade je istakao da će sa Hanom razgovarati o tome šta je konkretno razlog za neotvaranje poglavlja u pregovorima Srbije i EU i podvukao da to sigurno nije zbog Briselskog sporazuma, za koji tvrdi da je naša strana sve implementirala.

Izvor: B92

Miščević: Srbija ima obavezu da se uskladi sa EU

Šef pregovaračkog tima za pristupanje Srbije EU Tanja Miščević istakla je da između Srbije i EU ne postoji saglasnost o spoljnopolitičkim i bezbednosnim stavovima, posebno kada je reč o pitanju uvođenja sankcija Rusiji i dodala da mora doći do "progresivnog usaglašavanja".


Tanja Miščević

Ona je podsetila da Srbija, na osnovu Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju sa EU, ima obavezu postupnog usklađivanja sa spoljnopolitičkim stavovima EU, podsetivši da naša vojska od 2011. godine učestvuje u misijama upravljanja krizama EU.

"Raduje me da je EU ključno strateško opredeljenje Srbije, kao i razumevanje da u ovoj politici mora doći do progresivnog usaglašavanja, kako bismo mogli da sve obaveze koje proističu iz članstva u EU ostavarimo", poručila je utorak Miščević na predstavljanju publikacije "Vodič za poglavlje 31- Zajednička spoljna i bezbednosna politika" u hotelu Kraun plaza u Beogradu.

Ona je dodala da "imamo mnogo više racionalno nego emotivno objašnjenje, koje se zasniva na našoj ekonomskoj, trgovinskoj, energetskoj zavisnosti".

Govoreći o poglavlju 31, Miščević je istakla da je završen eksplanatorni i bilateralni skrining, ali da još uvek ne postoji izveštaj sa sastanka.

Poglavlje 31, koje se odnosi na zajedničku spoljnu, bezbednosnu i odbrambenu politiku, biće teško pregovarati jer Srbija nema rešena sva granična pitanja što će uticati na dužinu pregovara sa EU, istakla je danas direktorka Fonda za otvoreno društvo Jadranka Jeličić.

"Ccinjenica da rezultati skrininga još uvek nisu gotovi govori o tome da ćemo dugo pregovarati", istakla je Jeličić i dodala da je Srbija u 50 odsto slučajeva postupala u skladu sa odlukama, stavovima i sadržajima svih instrumenata EU.
 
Ona je podsetila da će poglavlje 31 biti zaključeno sa poglavljem 21, a to je pitanje položaja nacionalnih manjina, dodajući da je Rumunija iznela stav da neće dopustiti dalje napredovanje pregovora ukoliko pitanje vlaške manjine ne bude rešeno.

Prema njenim rečima, pregovori će biti teški jer Srbija nije članica NATO niti nagoveštava da će to postati u skorijoj budućnosti, kao i zbog njenog odnosa prema Rusiji. "Posledice toga su da među nekim zemljama u EU rastu sumnje o pravoj orijentaciji Srbije", poručila je Jeličić.

Autor "Vodiča za poglavlje 31" Igor Novaković istakao je da je zajednička spoljna i bezbednosta politika u poglavlju 31 šansa da formulišemo svoju spoljnopolitičku strategiju u odnosu prema EU.

"Kada se Srbija nađe u okviru EU i time bude uključena u mehanizam zajedničke spoljne i bezbednosne politike EU, naš uticaj kao države članice će prevazići poziciju koju trenutno imamo samostalno i interesi na kojima naša spoljna politika treba da bude zasnovana imaće mnogo veću šansu da se ostvare", zaključio je Novaković.

"Vodič za poglavlje 31- Zajednička spoljna i bezbednosna politika", koji pruža informacije o strukturi poglavlja 31, elementima i načinu funkcionisanja zajedničke spoljne, bezbednosne i odbrambene politike, predstavljen u okviru konferencije "Zajednička spoljna i bezbednosna politika i pristupanje Srbije EU".

Organizator Konferencije je Centar za međunarodne i bezbednosne poslove - ISAC Fond, uz podršku Ministarstva spoljnih poslova Kraljevine Švedske, Fondacije za otvoreno društvo, Delegacije EU u Srbiji, Fridrih Ebert Fondacije, EU info centra i Hajnrih Bel Fondacije.

Preuzeto sa ...

 

 

19. мај 2015.   

Загреб – Првог јула се навршава две године од како је Хрватска и званично постала 28. чланица Европске уније. Упркос високим надама, млади грађани Хрватске бенефите тог чланства још увек нису осетили. Бар не у мери у којој су, можда и превише оптимистички, очекивали.

Ана Јурчић, 28-годишња девојка из Сплита, каже да се живот младих у Хрватској, упркос великим очекивањима, није нарочито променио.

„Јако тешко долазимо до запослења, што је дефинитивно највећи проблем. Примера ради, ја сам завршила психологију на Филозофском факултету у Сплиту, а радим у кафићу. Диплому сам добила пре пет година, али посао у струци не могу да пронађем“, каже Јурчићева.

Слично мишљење има још једна Сплићанка, Аника Јурић.

„Млади у Сплиту тешко долазе до посла, па се сви сналазимо како знамо и умемо. Када дође лето и туристичка сезона, некако и нађемо посао, али је зима буквално мртав период, и онда смо у ситуацији „дај шта даш“. Једино што мене као девојку неизмерно радује јесте јефтинија цена одеће него раније, нарочито у великим тржним центрима“, каже 25-годишња Аника.

Њихов сународник из Загреба, студент архитектуре Марко Перишић, каже да је једна од предности, кад сте становник земље чланице ЕУ, лакше путовање у иностранство, али и шанса за образовањем у Европи.

„Са пасошем ЕУ су вам сва врата отворена, што раније и није био случај. Ту разлику сам и лично осетио, пошто волим да путујем. Сада ми за многе дестинације не треба виза, што ми у многоме олакшава путовање. Такође, видим по бруцошима на мом факултету да надолазеће генерације студената имају могућност јефтиног усавршавања у ЕУ, што рецимо ја на почетку својих студија нисам имао. Ипак, оно најбитније побољшање, у висини плата, још се не осећа. Малтене је слично као и пре, али ваљда за неки напредак треба мало више времена, те се надамо бољој будућности“, каже млади Загрепчанин.

(24 сата)

Dogodine u Splitu devojke