Beograd -- Srbija je poslednjih godina učinila veliki napredak u oblastima koji su važni za ispunjenje uslova za pridruženje Evropskoj uniji, izjavio je Igor Šoltes.
 

Potpredsednik Parlamentarnog odbora delegacije za stabilizaciju i pridruživanje Srbije Evropskoj uniji Igor Šoltes, koji je i poslanik Evropske stranke Zelenih, na Samitu gradonačelnika glavnih gradova centralne i jugoistočne Evrope podsetio je da je nedavni Izveštaj o napretku Srbije ka EU pokazao posvećenost srpske vlade svom evropskom putu.

On je istakao i da je "konstruktivan pristup srpske vlade", kada je reč o saradnji sa susednim zemljama, veoma značajan jer omogućava održive projekte, jačanje regionalne saradnje i bliže veze sa EU.

Prema njegovim rečima mini-samit "zapadnobalkanske šestorke", održan 21. aprila u Briselu, na kojem je postignut dogovor o jezgru transportne mreže za region i saglasnost da do narednog sastanka budu precuzno definisani infrasturkturni projekti za saobraćajno i energetsko povezivanje, pokazatelj je odlučnosti zemalja regiona da jačaju međusobnu saradnju.

Taj projekat ima potencijal da poveže zemelj, gradove i građane da rade zajedno, kao i da ojača političku stabilnost regiona, objasnio je Šoltes i podsetio da su evropski komesari Johanes Han i Violeta Šulc za njegovu razlizaciju najavili 130 miliona evra iz IPA 2 fondova.

On je podvukao i da će do 2030. regionalna transportna mreža u potpunosti biti integrisana u evropsku transportnu mrežu, naglasivši da će taj veliki projekat otvoriti mnoštvo radnih mesta.

Cilj regionalne politike Evropske unije, rekao je Šoltes, jeste da smanji teritorijalnu nejednakost u Evropi i da promoviše lokalni održivi razvoj.

"Pozdravljamo inicijativu događaja poput ovog Samita gradonačelnika, i čestitam svima koji će učestvovanjem doprineti regionalnom progresu i koji su posvećeni saradnji i zajedničkom prosperitetu", rekao je Šoltes.

Izvor: B92

Bez metroa necu u EU.

Ce se nacekas rodjo..

PRITISAK: Merkelova šalje nove uslove Srbiji

Kurir

Frank Valter Štajnmajer poručio da Nemačka i partneri očekuju sveobuhvatnu normalizaciju odnosa Srbije i Kosova u obliku obavezujućeg sporazuma

BEOGRAD - Nemački šef diplomatije Frank Valter Štajnmajer doneće premijeru Aleksandru Vučiću, vicepremijeru Ivici Dačiću i predsedniku Srbije Tomislavu Nikoliću, s kojima se sutra sastaje, spisak novih uslova nemačke kancelarke Angele Merkel koje naša zemlja mora da ispuni pre ulaska u EU, saznaje Kurir.

Na listi koju nam donosi gost iz Nemačke najvažniji i najteži uslov je potpisivanje pravno obavezujućeg sporazuma o normalizaciji odnosa Beograda i Prištine.
- Nemačka i evropski partneri očekuju sveobuhvatnu normalizaciju odnosa Srbije i Kosova u obliku pravno obavezujućeg sporazuma - rekao je nemački šef diplomatije Štajnmajer u intervjuu agenciji Tanjug. On je podsetio da je EU to jasno stavila do znanja već pred početak pristupnih pregovora.
- Nemačka se zbog toga zalaže za otvaranje poglavlja 35 o sveobuhvatnoj normalizaciji na početku pregovora - čim obaveze iz sporazuma o normalizaciji između Srbije i Kosova budu u potpunosti primenjene - rekao je on.

Izvori Kurira tvrde da je to tek početak.
- Od Beograda će se tražiti novi pregovori s Prištinom, takozvani Brisel 2, u okviru koga će biti potpisan nov, dopunjen, pravno obavezujući sporazum. On treba da sadrži međunarodni broj telekomunikacije za KiM, energetiku, a ostale tačke su u vezi sa saradnjom Beograda i Prištine u međunarodnim organizacijama. Ipak, obavezujući sporazum se ne traži odmah sada, za otvaranje prvih poglavlja, već kad dođe na red pitanje članstva Srbije u EU. Za članstvo će to sigurno biti uslov - kaže naš sagovornik. Dodaje da će nemački šef diplomatije izvršiti pritisak na našu vladu i da se u tom sporazumu nađe 11 tačaka koje su nemački uslov za otvaranje poglavlja 35.

I nemački šef diplomatije Štajnmajer potvrdio je da će se od Beograda tražiti pravno obavezujući sporazum s Prištinom.

Pored toga, šef srpske diplomatije Ivica Dačić kazao je za Kurir da će u Beogradu biti održan sastanak „trojke“ OEBS u vezi s pitanjem Ukrajine, a da će biti i bilateralnih susreta Štajnmajera s njim, premijerom Vučićem i predsednikom Nikolićem.
- Tema će biti kako otkočiti otvaranje poglavlja i ubrzati pregovore, ekonomska saradnja  - rekao je Dačić, ali nije želeo da komentariše mogućnost da njegov nemački kolega zapravo Srbiji donosi nove pritiske.

11 USLOVA NEMAČKE I EU SRBIJI*

Uklanjanje parka mira

Zidanje objekata na administrativnim prelazima

Prihvatanje kosovskih dokumenata na granici

Uspostavljanje ZSO

ZSO da ima osnivački statut

ZSO da ima predsednika, potpredsednika, skupštinu i veće

ZSO da ima pun nadzor nad ekonomskim razvojem, obrazovanjem, zdravstvom, urbanim i ruralnim planiranjem

ZSO da ima predstavničku ulogu pri centralnoj vlasti

Integracija policije sa severa u kosovsku policiju

Dve strane neće jedna drugu blokirati na evropskom putu

Izrada plana za implementaciju

*ovo su u već javno tražili

Dragomir Anđelković
MODEL DVE NEMAČKE

Analitičar Dragomir Anđelković kazao je da je nedvosmisleno jasno da Nemačka traži nov, dopunjeni sporazum između Beograda i Prištine koji će biti pravno obavezujući.
- To je model koji je važio između dve Nemačke u vreme Hladnog rata. Srbija na to ne može da pristane, jer je pred potpisivanje Briselskog sporazuma jasno rečeno da nema novih uslova - naglasio je Anđelković.

-----------------------

Još samo da ukapiraju da nema nikakvog pritiska kad sam tražiš nešto,ali dobro...

Pa oni traze ovo odavno, nema nikakvih novih uslova 

Kad budemo ispunili ovo onda ce da bude novih uslova

To se nekad zvalo paket sankcija...sad se zove paket uslova...

Nikolić nije optimista nakon razgovora sa Štajnmajerom

Predsednik Srbije Tomislav Nikolić izjavio je da nije veliki optimista posle razgovora sa ministrom spoljnih poslova Nemačke Frankom-Valterom Štajnmajerom, jer od njega nije čuo da će poglavlja u pregovorima sa EU biti otvorena ove godine.

"Ne mogu da kažem da mi je gospodin Štajnmajer jasno rekao da će pregovaračka poglavlja biti otvorena do kraja godine. Istina, rekao je da misli da će se steći uslovi za to tokom godine", rekao je Nikolić za "Večernje novosti" od srede.

Upitan šta konkretno Berlin zahteva od Beograda kad je u pitanju Kosovo i Metohija, predsednik je kazao da je to potpuna primena Briselskog sporazuma.

On je istakao da je Štajnmajeru preneo da Briselski sporazum podrazumeva i formiranje Zajednice srpskih opština, i da sporazumom nije predviđeno da se njeno konstituisanje "dovede u vezu sa prištinskim zakonodavstvom, kao ni da bude u skladu sa srpskim".

"Ali, zašto bismo mi odbacili srpsko zakonodavstvo i isključivo se vodili time šta piše u zakonima Prištine? Pa neka i oni promene neki zakon ako već pregovaramo", kazao je Nikolić.

Na pitanje da li je nemački ministar postavio priznavanje Kosova kao uslov, predsednik Srbije tvrdi da mu je Štajnmajer rekao da "ne postoji ni jedan uslov koji se tiče priznanja Kosova i Metohije, a koji utiče da ne možemo da otvorimo poglavlja".

Preuzeto sa ...

Šalja: Nemačka zahteva sporazum Kosovo-Srbija 2016. godine

Koordinator u razgovorima između Beograda i Prištine Bljerim Šalja izjavio je danas da Nemačka zahteva da sporazum između Srbije i Kosova bude potpisan 2016. godine.

"Naš je cilj, ali je i zahtev Nemačke da se mirovni sporazum između Kosova i Srbije potpiše 2016. godine. Njegovim potpisivanjem Kosovo će tražiti članstvo u OUN i drugim međunarodnim organizacijama", rekao je Šalja u emisiji kosovske televizije KTV.

On je ocenio da je Srbija svesna da bez priznanja Kosova nema članstva u EU, što je, prema njemu, potvrdio i predsednik Srbije Tomislav Nikolić.

Koordinator je rekao da je zahtev kosovske strane da dobije međunarodni pozivni broj, kao i rešenje pitanja energetike za sever.

"I stvaranje Asocijacije srpskih opština je deo sporazuma i fomiraće se tako što će biti u potpunosti u skladu sa Ustavom Kosova", rekao je Šalja, govoreći o opštinama koje srpska strana naziva Zajednicom, a kosovska Asocijacijom.

Prema njemu, o tom pitanju nije bilo moguće razgovarati dok se ne usvoji budžet opština sa severa Kosova.

Šalja je kazao da Zapad neće ni na koji način dozvoliti da se stvori stanje kakvo je u Bosni, odnosno da se stvore različiti entiteti unutar jedne teritorije.

Asocijacija opština ni na koji način neće imati izvršna ovlašćenja, rekao je on i istakao da za takav stav Priština ima i podršku SAD i zapadnoevropskih zemalja.

Govoreći o obrazovnim i zdrastvenim oblastima, Šalja je rekao da Srbija može da "asistira" ali ne i da nesmetano deluje i rukovodi u sistemu obrazovanja i zdravstva.

Preuzeto sa ...

OTKRIVAMO Srbija će morati da pusti Kosovo u UN

Ako žele da uđu u EU, Beograd i Priština imaju obavezu da potpišu još jedan sporazum kojim će se omogućiti prijem Kosova u Ujedinjene nacije.


Slede sve teže odluke: Federika Mogerini i Ivica Dačić

Punopravno članstvo Kosova u UN omogućiće i ulazak u druge međunarodne organizacije, poput OEBS, Saveta Evrope i, na kraju, Evropske unije, kažu zapadni diplomatski izvori “Blica” objašnjavajući šta donosi budući sporazum, takozvani Brisel 2, o kojem se ovih dana spekuliše u javnosti.

Kako ističu, “pravno obavezujući sporazum Srbije i Kosova” nije ništa novo i njegovo potpisivanje se u strateškom okviru EU za pregovore sa Srbijom navodi kao obaveza Beograda. Čim je Srbija ušla u pregovore sa Unijom, ona se automatski saglasila i sa ovom odredbom, ukazuju zapadne diplomate.

Ipak, šta zapravo podrazumeva taj dokument, uključujući članstvo Kosova u UN, ne piše u okviru za pregovore. Naši sagovornici objašnjavaju, međutim, da se Srbija obavezala da neće kočiti ulazak Kosova u EU, a punopravni status u UN je jedan od osnovnih preduslova da bi neka zemlja postala članica Unije.

Zapadni izvori odbacuju tvrdnje iz Prištine da bi se “Brisel 2” zvao “mirovni sporazum” i da bi ga dve strane potpisale 2016. godine.

To su samo želje jedne strane, ističu oni, tvrdeći da isto važi i za želju Prištine da u sporazum bude ugrađena odredbe o “ratnoj odšteti” Beograda prema Prištini.

- Pravno obavezujući sporazum mora biti potpisan do kraja pregovora EU i Srbije o pristupanju, kad god se to desilo - kažu sagovornici “Blica”.

Podsetimo, ambicija Vlade Srbije je da se pregovori završe do kraja 2018, kako bismo ušli u EU do kraja 2020. godine.

Šta piše u Okviru EU za pregovore

“Ovaj proces (dijalog Beograda i Prištine) obezbeđuje da obe strane mogu da nastave svojim evropskim putem, izbegavajući pri tom da jedna drugu mogu ometati u ovim naporima, i treba postepeno da dovede do sveobuhvatne normalizacije odnosa između Srbije i Kosova, u formi pravno obavezujućeg sporazuma do kraja pristupnih pregovora sa Srbijom, uz izglede da obe strane budu u stanju da u potpunosti ostvaruju svoja prava i ispunjavaju svoje obaveze”.

Dve Nemačke

Zapadni izvori naglašavaju da to što bi Srbija omogućila ulazak Kosova u UN “ne mora da znači” da bi formalnopravno priznala kosovsku nezavisnost. Oni podsećaju da se Zapadna i Istočna Nemačka svojevremeno nisu priznale, ali su obe bile u UN.

Preuzeto sa ...