Srbija u E.U.?Daj boze nikad!!Ser.m ti se ja na Evropu kad su Bugari i Rumuni tamo-te dve zemlje su najzatucanija mesta na planeti a E.U. im nista novo nije donela.Cela Srbija se zanosi Evropia niko ne zna sta to konkretno znaci,naravoucenije...mi cemo ''kao'' biti u evropi a kosovo ce ''kao'' biti u Srbiji,i po ''statistici'' ce nasa ''potrosacka korpa'' biti bolja nego ona '97,a ''privredni rast'' veci on prosle godine u ovo vreme a ustvari narod ce da gladuje i da skapava a oni koji su ga drvili po belom svetu do sada drvice ga i dalje dok mi ostali necemo imati para ni za gorivo do obliznjeg grada a kamoli do Pariza,Londona i ostalih ''metropola''.Srbija je spala na najnize grane, nama treba jos gori diktator od Milosevica da nas vrati u normalu.ZIVEO SOCIJALIZAM - SMRT KVAZIEVROPSKOJ PLUTOKRATIJI!!!

Armenopulos,malo realnosti,ako nije problem?

Ej vise ne znam ni ja sam sta je bolje. Kontam, sada da sve zavisi od toga kako zivis i cime se bavis i sta hoces od zivota. Danas sam pricao sa jednom osobom iz jedne sveze clanice E.U. hoce da otvore firmu u Srbiji,izvoze nakit iz turske via jedna E.U zemlja pa bi sledeca zemlja bila nasa pa U.S.A.(dobra sema i sve je legalno). E sad posto ovi kad su usli u uniju nemaju vise preferencijale za izvoz u U.S.A. a Srbija ima dok i ona ne udje, psuju uniju koja im pokvari poso koji je fino isao par godina do skora.Njima nikako ne odgovara,ali budzetarima odgovara jer ce im skociti plate za 35% ove godine.Ljubiteljima svinjokolja,pijacnim prodavcima, onima sto peku rakiju, pusacima,alkosima...ne ogovara.Gypsy-jima prosijacima,drustvenim parazitima,beracima malina po Spaniji,onima sto trguju sa zemljama unije i zemljama koje imaju preferencijale sa unijom, dilerima polovnih vozila,autoprevoznicima...-odgovara.Pojma nemam...da sam bio stariji u vreme slobe i sankcija najverovatnije bi bolje ziveo jer bi svercovao naftu,cigare kao mnogi slepci sa 8 razreda osnovne koji se nisu morali jebavati sa studijama a bolje su finansijski prosli nego ja+sada puni kesa placaju takve sto su se skolovali da rade za njih ono sto oni nemaju pojma.
Tako da, stvarno je relativno sta je bolje, mozda neko bude lud pa da uzme u obzir ove parametre, da ih naucno obradi pa da predstavi u procentima ko/koliko njih moze bolje da zivi a ko/koliko losije, ovako bezveze teorisemo.

Ka EU samo uz saradnju s Hagom
12. februar 2007. | 08:17 -> 19:47 | Izvor: B92, FoNet, Beta
Brisel, Beograd -- Pregovori sa Srbijom biće obnovljeni kad nova vlada dokaže rešenost za punu saradnju s Hagom, kažu šefovi diplomatija EU.

Šefovi diplomatija Evropske unije razgovarali su u Briselu o evropskoj budućnosti Srbije, kao i o predlogu rešenja statusa Kosova. Ministar inostranih poslova Francuske Filip Dust-Blazi rekao je da su se šefovi diplomatija EU saglasili da se Srbiji jasno zagarantuje perspektiva uključivanja u Uniju, ali je potrebno da nova vlada preduzme konkretne korake u saradnji s Tribunalom za ratne zločine.

Francuski ministar je naglasio da je važno podržati demokratske snage u Srbiji, da treba pomoći predsedniku Srbije Borisu Tadiću i da se "niko ne sme osetiti poniženim". Dodao je da se očekuje da se u proevropsku vladu uključi i lider DSS-a Vojislav Koštunica, za koga je Dust-Blazi primetio da nije primio Martija Ahtisarija.

Zamoljen da precizira da li će zeleno svetlo za obnovu pregovora EU-Srbija biti dato čim se formira nova vlada u Beogradu, Dust-Blazi je uzvratio da nova srpska vlada mora dokazati da u Srbiji deluju demokratija, pravosudje, pravna država i da se sprovode reforme.

U te reforme, prema njegovim rečima, svakako spada i dostizanje pune saradnje s Haškim sudom.

On je naveo i da EU treba da pruži punu podršku i procesu koji vodi izaslanik UN za status Kosova Marti Ahtisari. On je dodao da Beograd i Priština moraju konstruktivno učestvovati u konsultacijama koje će pokrenuti Ahtisari.

"Evropski partneri moraju ostati jedinstveni u podršci tom procesu, jer je to jedini način da mu se obezbedi uspeh i da se dodje do uravnoteženog statusa, kojim će manjine biti zaštićene i koji će garantovati stabilnost na Balkanu", naglasio je Dust-Blazi.

On je predočio da je svako nasilje "za žaljenje", da će medjunarodne vojne snage morati da ostanu na Kosovu još duže vreme i stavio do znanja da i albanska i srpska strana "moraju pokazati mnogo uzdržanosti".

Predsedavajući Saveta ministara EU, nemački ministar Frank-Valter Štajnmajer je na završetku zasedanja izjavio da EU želi "realističan kompromis" i da ukazuje da "svako rešenje za Kosovo mora biti u saglasnosti s međunarodnim pravom, a tu postoje dve mogućnosti" - pregovori ili, što izgleda verovatnije, odluka Saveta bezbednosti UN.

"Jedno je rešenje putem pregovora. I možete videti da se svi napori ulažu da se u tome postigne uspeh. A videćemo šta će dati tesne konsultacije idućih dana i nedelja", rekao je Štajnmajer.

"Postoji i druga stvar, legitimna sa stanovišta međunarodnog prava. A to je odluka donesena u Savetu bezbednosti UN. Moramo videti koji od tih puteva će biti svrsishodniji. Meni se čini da zasad ovo drugo rešenje izgleda verovatnije", rekao je nemački ministar.

Srpske demokratske snage zato moraju što pre formirati novu vladu da bi se izbegla izolacija Srbije, poručio je nemački ministar.

Evropski komesar Oli Ren je na završnoj sednici ukazao da dostizanje pune saradnje Beograda s haškim Sudom, odnosno preduzete mere "koje vode tome da se uhapse i u Hag prebace Ratko Mladić i ostali optuženi, ostaju nužni preduslovi da se zaključe pregovori i potpiše sporazum o stabilizaciji i pridruživanju sa Srbijom".

Zaključci: Vlada, pregovori i podrška Ahtisariju

Savet ministara Evropske unije pozvao političke lidere u Srbiji da što pre formiraju novu vladu. Ministri EU su podržali na sastanku u Briselu spremnost Evropske komisije da sa Srbijom nastavi pregovore o pridruživanju, pod uslovom da "ispolji jasno opredeljenje i preduzme konkretnu i efikasnu akciju za punu saradnju sa Haškim tribunalom".

U zaključcima sa sastanka Saveta navodi se da EU pozdravlja značajan napredak ostvaren u pregovorima o viznim olakšicama i readmisiji i želi da ih što pre okonča.

Prema saopštenju, EU je spremna da razmotri i druge konkretne mere koje bi pomogle Srbiji da se brzo integriše u porodicu evropskih naroda.

U delu zaključaka koji se odnose na Kosovo, Savet je dao punu podršku specijalnom izaslaniku UN Martiju Ahtisariju i ocenio da njegovi predlozi, predstavljeni 2. februara, obezbeđuju sveobuhvatna rešenja, čiji je cilj da na Kosovu promovišu multietničko i demokratsko društo, zasnovano na vladavini prava.

Ti predlozi, kako se navodi u zaključcima, obuhvataju i opsežne mere za zaštitu budućnosti svih zajednica koje žive na Kosovu, posebno Srba.

Savet veruje da predlozi obezbeđuju osnovu za održiv ekonomski i politički razvoj Kosova i za jačanje stabilnosti u celom regionu.

Ocenjujući da predlozi predstavljaju rezultat jednogodišnjih intenzivnih pregovora, uključujući i direktne razgovore dveju strana, Savet ističe da proces oko statusa Kosova sada ulazi u odlučujuću fazu.

Savet pozdravlja nameru Ahtisarija da dve strane pozove na intenzivne konsulatcije, kako bi se postiglo kompromisno rešenje, na bazi njegovih predloga, i snažmo poziva Beograd i Prištinu da u njima aktivno i konstruktivno učestvuju.

"EU ostaje spremna da igra značajnu ulogu u primeni rešenja o statusu", navodi se u saopštenju i ističe da konačnu odluku o statusu Kosova mora da podrži Savet bezbednosti UN.

Cobel: Nova vlada i veći napor

Nemački ambasador u Srbiji Andreas Cobel izjavio je za B92 da je glavna prepreka u ispunjavanju obaveza prema Haškom tribunalu to što vlast u Srbiji ne pokazuje dovoljno političke volje i spremnosti da tu saradnju okonča.

"Potpuno je jasno da nema mogućnosti da se nastave pregovori o stabilizaciji i asocijaciji ukoliko nema značajnog napretka u saradnji sa Hagom", kaže on.

"Možemo da razgovaramo o tome kako će to konkretno izgledati, ali je veoma važno da vlasti u Srbiji, kada bude formirana nova vlada, učine mnogo veći napor nego što je to bilo u prethodnih nekoliko meseci. Jednom kada se učini takav napor, videćemo da li je moguće nastaviti pregovore", kazao je Cobel.

Na pitanje da li je problem u saradnji sa Hagom uslovljen pitanjem političke volje ili pitanjem službi bezbednosti u Srbiji, on je rekao da je potpuno uveren da je to prvenstveno političko pitanje.

Ministri Evropske unije raspravljali o Srbiji
Hag i dalje uslov za pregovore

Šefovi diplomatija EU saglasili su se juče u Briselu da pregovori o pridruživanju sa Srbijom budu obnovljeni kad nova srpska vlada dokaže rešenost za punu saradnju s Hagom i preduzme konkretne korake u tom pravcu.

Francuski šef diplomatije Filip Dust Blazi ocenio je da je važno pomoći predsedniku Borisu Tadiću i da se „niko ne sme osetiti poniženim“. On očekuje da se u proevropsku vladu uključi i lider DSS Vojislav Koštunica. Upitan da li će zeleno svetlo za obnovu pregovora EU-Srbija biti dato čim se formira nova vlada, Dust-Blazi je uzvratio da nova vlada mora dokazati da u Srbiji deluju demokratija, pravosuđe, pravna država i da se sprovode reforme u koje spada i dostizanje pune saradnje s Hagom. „Austrija se zajedno sa zemljama regionalnog partnerstva, Slovačkom, Poljskom, Češkom, Mađarskom i Slovenijom založila za što skoriju obnovu pregovora sa novom srpskom vladom“, izjavila je šefica austrijske diplomatije Ursula Plasnik. Ona je pre sastanka najavila da će ove zemlje glasati za obnovu pregovora uz pretpostavku da se nova vlada zauzme za saradnju s Hagom.

Obnovu pregovora sa Srbijom podržavaju još Italija, Španija i Grčka, dok su Velika Britanija, Holandija i Belgija na čelu zemalja koje su dosledne u zahtevu da Srbija mora prvo da ispuni hašku obavezu. Pred početak sastanka ministara EU, specijalni izaslanik UN Marti Ahtisari šefove diplomatija Unije upoznao je sa svojim predlogom o Kosovu. Solana veruje da će članice EU pružiti snažnu podršku Ahtisarijevim predlozima, dok je Plasnikova ocenila da bi Beograd i Priština trebalo da svoje stavove precizno unesu tokom konsultacija. Šef nemačke diplomatije Frank-Valter Štajnmajer rekao je da ne očekuje konfrontaciju Rusije i EU po pitanju budućeg statusa Kosova i Metohije.

Izvor: Blic

uci cemo kad ja budem deda!

Treba temeljno sprovesti anketu i uz pitanje "Da li ste za ulazak u EU?" dodati i "Zasto?"... Moje misljenje - preko 90% onih koji su "ZA" ne bi navelo nijedan konkretan i valjan razlog (osim onih tipicnih odgovora u stilu siparice "Ja bih da putujem")... Putovanje bez viza je stvarno veliki napredak (a to se moze ostvariti i bez ulaska u EU), ono sto je problematicno jeste nacin razmisljanja vecine ljudi ovde... koji stvarno veruju da je EU stvorena samo za njih, i da bi se silno obogatili samo kad bi dobili priliku...

Kombinacijom najgorih osobina komunizma (bez zelje da se stvarno radi) i kapitalizma (ogromna zelja za novcem, profitom...) dobili smo (u ionako problematicnom, sto se tice mentalita, narodu) gomilu supljoglavaca koji bi puno para, ali bez muke...

Procentualno, sve manje ljudi hoce da studira, a sve vise hoce u EU... u bilo kojoj zemlji EU nije lako naci posao, cak i kad ste kvalifikovani... a sta da kazemo za ljude ovde?! Koji su to ljudi ovde koji mogu nesto da ponude EU? PROCENTUALNO?! Da nisu ovi sto zavrsavaju tehnicke fakultete sa puskicama u gacama ili bubicom u uvetu ili  mamom/tetkom/strinom u fotelji?! Da nisu pravnici?! Da nije to hiljade novih ekonomista svake godine?!

Svi mnogo pricaju, niko nista ne radi... srpski moto!

S druge strane, neko iznad je pametno napisao, postoje kategorije stanovnistva kojima nije u interesu liberalizacija trzista... procena sta je bolje svakako bi trebalo da bude mnogo opsirnija od klasicnog i vec pomenutog siparickog "Ja bih da putujem!"

Ulazak Srbije u EU je najobicnija demagogija kako bi narod sto vise cutao i kako bi se sto lakse pokralo ono sto predstavlja srz srpske ekonomije i drustva.Vecina je vec odradjena.
Ne zaboravite,na red dolaze EPS,NIS i javna komunalna preduzeca.Spoljni dug raste...

Drugo,tu je i sutacija sa Kosmetom.Kako god da se ona resi,u svakom slucaju ce u mnogome sprecavati ili potpuno paralisati bilo kakve integracije u EU.

             


       
 

“Исходи референдума у Француској и Холандији уливају наду у промене. То је једно велико НЕ глобализацији, англоамеричком бездушном либералном капитализму и имиграцији, а једно велико посредно ДА за одбрану европских вредности и обичаја, за одбрану европске отаџбине од инвазије и пропасти, за очување и развој европског стила живота”

За само неколико протеклих година објавио је студије Европска идеологија и друго издање књиге Русија устаје, допуњено целом једном “књигом у књизи”, као и романе идеја Последњи Европљани и Српска деца царства. Српска иде(ологи)ја и српско поимање Европе добили су тим књигама преко потребне нове путоказе, као и оснажења за креативна суочавања са новим искушењима епохе.

Удружење крајишких Срба своју награду за животно дело — прелепи прстен по узору на средњовековне, украшен мотивом розете манастира Крка — ове године доделило је њему. Уручење је на Видовдан.

Уосталом, повода и разлога за разговор са Драгошем Калајићем никада није мањкало, баш као ни симболике у чињеници да је ово први интервју месечника Европа НАЦИЈА.

Ваше књиге објављене током првих година новог миленијума представљају круну дугогодишњег критичког сагледавања бирократске структуре зване Европска Унија. Сматрате да је ЕУ претворена у опасни инструмент у рукама највећих непријатеља Европе?

Није потребна велика памет да би се схватило како је уједињење европских нација и држава једини пут уздизања Европљана из ове немоћи, пут стицања моћи неопходних за ваљане одговоре на све веће изазове и претње, планетараних размера. Истичем ту чињеницу зато што злонамерни или заблесављени поборници овакве Европске уније свако порицање па и најмању сумњу у њену ваљаност неосновано проглашавају противљењем уједињењу, националистичком ускогрудошћу, популистичком себичношћу или, у најбољем случају, евроскептицизмом. Суштина питања пред којим стоји Европска унија је да ли она уопште заслужује свој придев. То питање било је први покретач трагања за политичким особеностима европског човека у арени света, чије сам налазе изложио у студији Европска идеологија, закључивши да је Европска унија сушта супротност.

Узмимо за пример хијерархију врлина и вредности коју Жорж Димезил зове идеологија троделности а какву европски човек носи у себи хиљадама година, од праисторије. На врху су духовне и етичке врлине те одговарајуће установе и улоге, од суверена и државе, до религије и свештенства. Следи функција одбране, дакле изворно племство, војне и безбедносне снаге, те коначно свет плодности и производње, економија у најширем смислу тог појма, у служби потреба заједнице. Та хијерархија указује и на најупутнији редослед чинова стварања државе или савеза држава, какав нам потврђује и историјско искуство. Европска унија је пак започела да се образује не од врха, већ са дна, посве наопако, од економије и заједничког тржишта, уздигнутог, патолошки, не само на разину битног циља Европске уније већ и врхунске сврхе постојања човека и заједнице. С таквом наопакошћу није се могло отићи далеко а поготово не уздићи са дна економских условљавања. То је као брак из рачуна, који постоји све док се не судари с првим свођењем рачуна и кризом међусобних себичности те похлепа.

“ЕУРОИСЛАМ” ИЛИ “ШЕРИЈАТСКА ЕВРОПА”

Неопходно је такође истаћи да је такав наопаки покрет наложио и наметнуо — силом отворених уцена, претњи, али и поткупљивања — атлантски окупатор Европе, како би европске нације и државе лишио суверенитета те их претворио у своје немоћне сужње. Ми се данас налазимо скоро на крају процеса губитка не само суверенитета већ и основних средстава политичког деловања за добробит националних заједница и одговарајућих држава. Скоро све је предато Европској комисији, влади Европске уније без икакве демократске основе, која де фацто сама себе бира. Ипак, такве жртве нису уродиле увећањем и јачањем општег, европског суверенитета и политичких моћи, већ све нестаје у неком бездану. Европска унија нема ни суверенитет, ни спољну политику, ни одбрамбене снаге, ни средства те моћи истинске економске политике за добробит европских нација. Подређена чланица Светске трговинске организације, Европска унија је принуђена да се одриче не само права да субвенцијама помаже своје ратаре, без којих би њихови производи морали бити скупљи од увожених из Трећег света — права оспораваног као облик нелојалне конкуренције — већ и права да штити своје тржиште.

Заузврат, бриселска еврократија производи на десетине хиљада најчешће халуцинантно бесмислених прописа и декрета, што циљају да униште огромно богатаство европских културних, обичајних па и прехрамбених разлика. Ту је и закон који прогони “деликт мишљења”, на начине много горе од оних које смо упознали под псеудосоцијалистичким системом.

Италијански дневник Ринашита недавно је објавио Ваш обимни оглед, насловљен Глупа Европа, у коме оптужујете “еврократију”за противевропски расизам. На основу каквих увида сте то закључили?

На основу многих, почевши од противуречја имиграционе политике. Под изговором да Европу треба подмладити, да су због вертикалног пада наталитета угрожени пензиони фондови те надасве да европској производњи недостаје радна снага — премда Европска унија пати од хроничне незапослености око дванаест одсто радно способног становништва — еврократија све чини да подстиче имиграцију трећесветских маса очајника. Јужне границе Европе суде фацто отворене. У мају месецу комисија Европског парламента је бесно наложила Италији да врати једну групу избачених, илегалних имиграната из Африке, те да их чак и обештети. С друге стране, држављанима нових чланица из Источне Европе забрањено је, током седам година од дана пријема, да траже посао у Европској унији. Дакле, само за бледолике Европљане не важе чак ни основна људска права.

Томе треба придодати и отворену мржњу еврократа спрам хришћанства коју осведочава и чињеница да нису хтели унети чак ни пуки помен вероисповести огромне већине Европљана у Преамбулу Устава пропалог на референдумима у Француској и Холандији. Пожурили су с тим противхришћанским Уставом како би отворили пут пријему Турске, с последицом преокрета демографске слике и свођења Европљана на мањину. Главни медији еврократа, од Њелт унд Сонтаг до Цорриере делла Сера, већ отворено предочавају читаоцима како не треба више да брину да ли ће Европа бити хришћанска или исламска: током овог века постаће исламска, “само је питање да ли ће то бити шеријетски ислам, или еуроислам”.

ИСТОРИЈСКО “НЕ” БЛЕДОЛИКИХ

Како гледате на исходе референдума о европском Уставу у Француској и Холандији?

Они нам тачно одају огромни раскол између званичне, легалне, и оне стварне, једине легитимне Европе, између отуђених, осионих псеудоелита, у служби туђинских те и противевропских центара моћи, с једне стране — и европских нација, с друге. Сваки пут кад се еврократи усуде да распишу референдум о некој одлуци — изгубе га. Зато и ускраћују такав облик изворне, непосредне демократије. Уосталом, већ је Жак Делор признао да Европска унија пати од мањка демократије. Колико су се еврократи узохолили сведочи и јавно хвалисње једног како сви који уђу у Европску унију — постају њихови робови. У сваком случају, исходи референдума уливају наду у промене. То је једно велико не глобализацији, англоамеричком, бездушном либералном капитализму те имиграцији, једно велико, посредно да за одбрану европских вредности и обичаја, за одбрану европске отаxбине од инвазије и пропасти, за очување и развој европског стила живота.

Како Вам сад у том контексту изгледа залагање овдашњих политичких елита за улазак Србије и Црне Горе Европску унију?

Оно је било и остало велика увреда српској памети и части. Реч је о прозирном настојању да се махањем таквим обећањем скрене пажња народа с катастрофе коју су починили спрегом велеиздаје, лоповлука и незнања те упути ка новом лажном обећању и лудом радовању. Говоре о уласку наше растурене и понижене војске, на коленима, у НАТО — који није успео да освоји ниједан педаљ српске земље — а не кажу колико милијарди долара новог задуживања ће наш народ морати да поднесе да би платио цену, од потпуне промене наоружања до издржавања сопствених војника, нових јањичара, на туђим ратиштима, у борби против исламског света коју би требало по сваку цену да избегнемо и да тражимо с њим путеве сарадње.

Говоре о уласку у Европску унију као да је то питање дана, а и пре поменутих референдума званичници Брисела су отворено предочавали да ћемо бити примљени око 2020. године. Шта да радимо петнаест година? Да седимо скрштених руку и да бестидно, просјачки или паразитски сањамо живот од социјалне помоћи, односно од фондова који су већ истањени и којих кроз неку годину више неће ни бити? Сад, после референдума, поставља се питање не само да ли ће бити нових пријема већ уопште да ли ће Европска унија постојати, бар у овом, наопаком облику.

НАЦИОНАЛНО И ДРЖАВНО САМОУБИСТВО

Коначно, овдашњи самозвани европеисти не пружају одговор на битно питање: ако зједница Србије и Црне Горе буде примљена у Европску унију — где ће већ сад, на прагу Европске уније, необуздано агресивна и безобзирна, уцењивачка и претећа Турска бити највећа демографска, политичка и војна сила — како ћемо одбранити земљу од инвазије милиона Турака жељних плодне земље, шумског хлада, чистих извора воде а и лепих жена? Према проценама Жан Пјер Руа, изложеним на страницама париског Л’Еxпрессод 12. фебруара 2002. године, одмах по пријему Турске око петнаест милиона турских имиграната ће провалити у европске просторе да их насељавају. Први су на удару Бугарска и Србија, где већ постоје и верски услови, xамије и наклоњено, муслиманско становништво. Дакле, како ћемо спречити поништење плодова српских устанака, кад то посредно захтевају прописи Европске уније о слободном кретању роба, капитала, услуга... и људи?

Само нека тешка будала или мазохиста од државника може прижељкивати да буде члан таквог друштва и изврши национално и државно самоубиство. Зато сматрам да један од услова да неко буде председник државе мора бити и макар просечна интелигенција, с одговарајућим тестирањем, да нам се не догоди да председавају мозгови у зони дебилитета. Кад би народи у Европској унији добили слободу одлучивања — сви би из ње главачки изашли. Нама би највише одговарао привилеговани статаус у робној размени.

Да ли најбољи умови и највиши духови у народима Западне Европе увиђају опасности од катастрофалних исхода свих тих процеса и шта предузимају да нешто промене?

И у том домену видимо огромни раскол између лажне елите, коју на власти одржава атлантски Левијатан (да употребим једну успелу алегорију Карла Шмита) — и стварне елите Европљана, која је гурнута на маргине и лишена приступа медијима масовних комуникација те демонизована и криминализована сваки пут кад успе да пробије заверу ћутања. Ипак, та елита неуморно дела и припрема оно што је битно, идејне и културне основе за препород Европе и Европљана, након предстојећег економског слома.

Гледајући ствари само геометријски, продужавајући постојеће линије кроз неку идеалну, ничим ометану перспективу ка хоризонтима будућности, нема наде. Ипак, наша највећа нада и узданица се зове управо катастрофа о којој говорите. У тој првенствено економској катастрофи која неминовно предстоји, Европљани ће се пробудити из анестезије, надасве из обмана Мамона, и мораће потражити своје, напуштене или издане, веродостојне основе живота. Мораће поново открити да смисао живота не почива у дембелијској потрошњи, где влада очајање, већ у мисији и жртви, труду и борби, који су извори животне радости, како је умно уочио и доказао нобеловац Конрад Лоренц у Осам смртних грехова цивилизованог човечанства. Тад ће најбољи умови и највиши духови својим мислима и делима извршити улоге којима су посвећени.

ВЕЛИКА ЕВРОПСКА АЛТЕРНАТИВА

Ипак, утисак са (југо)истока Европе је да се Западна Европа већ предала. Шта је у таквој ситуацији наша дужност према својим народима и отаxбинама, као и према Европи као нашој заједничкој отаxбини?

Ви сте потпуно у праву: Западна Европа се одавно предала на милост и немилост атлантском Левијатану и његовој суштински старозаветној идеологији слављења материјалног богаћења као битног смисла живота те похлепе и пљачке, себичности и неслободе. Ипак, у сваком западноевропском народу имамо један замашан део снажне националне самосвети и воље отпора — величине око једне петине — представљен јединим живим политичким покретима, од суштински неодеголистичког Националног фронта, до регионалистичких, попут Фламанског блока или Лиге Норд, што данас, у коалиционој влади, парадоксално, једина брани Италију од глобализације, таласа имиграције и самовоље еврократа.

Европским рођацима под сенком наказне, лихварске и тровачке цивилизације Запада можемо најбоље помоћи залажући се за велику европску алтернативу, за свеколики савез са Русијом и осталим православним земљама. Уосталом, сад је дошао на нас ред да преузмемо вођство на великом маршу Европљана, од праисторије ка надисторији.

Судећи и по Вашим новим делима, очи наде у велики преокрет и европски противпокрет усмерене су ка Русији?

Видите, да би Европска унија заслужила свој придев она се мора, поред осталог али првенствено ослободити сужањства атлантском Левијатану и Мамону, мора постати доиста суверена и независна, неусловљива и у сваком погледу самодовољна, силна и моћна. Такав циљ она може постићи само у вишестраној симбиози са Русијом, која би пружила све оно што данас недостаје, од ванредних културних, интелектуалних и душевних снага, преко потпуне војне безбедности, до енергетске и сировинске независности те огромног тржишта евроазијских размера. Тада би Европска унија и Русија, тако удружени, могли помоћи осталом свету и спасти га од најгорег, лихварског колонијализма, еуфемистички званог дужничка економија, што свуда производи беду и глад, покрећући масе очајника ка европским обалама илузија.

Садашња српска политичка класа као да је потпуно глува и слепа за ове епохалне изазове и изложене аргументе. Шта је узрок: незнање, недораслост, комплекс ниже вредности према странцима, накарадна селекција, или пак свесна злонамерност, тешки облици кварежи, издаја?

Све што сте набројали. Дужност је патриотских снага да смело спознају размере катастрофе у којој се налазимо те да приступе великом окупљању стварних елита из отаxбине и расејања, ради стварања програма националног спаса и предузимања општег уздизања. Касно је али није прекасно за велико усправљање из рушевина. У том домену посебну одговорност управо својом величином и организованошћу има Српска радикална странка.

Нажалост, уместо да приређује научне скупове посвећене спасу Србије, она их приређује у знак инфантилно трагикомичних израза верности свом хашком оптуженику, кога би најлакше и најбрже ослободио основани захтев бранитеља да буде подвргнут психијатријском испитивању, што би извесно утврдило његову неурачунљивост, од које, уосталом, пате и неки овдашњи званичници, почевши од кума поменутог.

Уместо да се сва баци погледима и деловањима ка очекиваном и не тако далеком хоризонту будућности преузмања вођства, предводећи велики покрет препорода, Српска радикална странка се јалово исцрпљује у смицалицама једног дубоко компромитованог квазиполитичког, псеудопарламентарног и извесно противдемократског система, поклањајући му тако неоправдани легитимитет. Зар челници Српске радикалне странке не виде да на тај начин непотребно преузимају део бар моралне одговорности за издају и слом, уместо да се отргну из тог брлога и преузму вођство великог народног гнева против недостојних представника?

ОДБРАНА КУЛТУРЕ, ОДБРАНА КУЛТУРОМ

Извесно је да се једна од најважнијих европских битака води на пољу културе, образовања и васпитања младих нараштаја?

То је најважнија европска битка. Већ током Другог светског рата, амерички геополитичар Николас Спајксмен утврдио је да се огромна, светска премоћ Европљана састоји у њиховој памети, у систему васпитања и образовања. Био је то знак окупатору да Европљане лиши те предности и од 1945. године започео је процес разарања европског образовног система — што је стварао слободне и самомислеће личности, уместо мајмуне — почевши од прогона латинског и старогрчког језика, философије и етике те класичне музике и истинског, такође класичног ликовног васпитања, замењеног идолатријом дечијег цртежа, односно насилним продужењем инфантилне неукости. Главни циљ атлантских покретача студентске револуције 1968. били су управо остаци европског високошколског система.

Сад видимо учинке: масе младих подљуди, који не знају ништа, нити разумеју ишта, и чији је језик толико осиромашен и изопачен да су им последично и осећања те мисли једнако закржљали. Уместо да на питања одговарају, усмено или писмено, јавно и исцрпно, као некад, они ћутке заокружују један од три могућа одговора, као на тв-квизовима, обично се узадајући у срећу. У таквим условима дужност родитеља је да замене наопако школовање а дужност иоле самосвесних ученика је да предузму самообразовање, као што је то чинило моје поколење, одбијајући комунистичку индоктринацију, што осведочавају и многе странице романа Српска деца царства.

Ваља пре свега знати да нема истинског образовања без знања неког од великих језика — попут немачког или француског, италијанског или шпанског — који располажу и преводима битних дела.

Судбина је нашем српском поколењу наменила да крајем другог миленијума будемо последњи херојски браниоци Европе, сами и оклеветани, а затим да својим привременим поразом измеримо дубину пада лажне Европе. Какве капитале и поуке би требало да изнесемо из тог страшног каљења, за борбе које тек предстоје или су у току?

Неопходно је, пре свега, истаћи како српски народ није доживео привремени пораз од својих непријатеља већ од спреге сопствене малодушности, разочараности и лаковерности, испољене кобног 5. октобра 2000. године. То указује да је наша национална свест сачињена од осећања, која су, као и сва, поводљива и променљива. Недостаје нам унутрашња, идеолошка кичма и грађа, способна да нас одржи постојаним чак и када осећања спласну. И зато сам написао Европску идеологију. Нажалост, на пољу политичких избора ванредно су ретке прилике оних између добра и зла. Углавном се пружају избори између већег и мањег зла. Систем пре 5. октобра био је неупоредиво мање зло од оног које је потом завладало.

Током херојских деведесетих, ми смо стекли ванредне капитале знања, самоспознаје и самопоштовања. Они који су имали неке илузије о модерној цивилизацији Запада — сагорели су их. Ми сад знамо да смо способни за највеће подвиге. Вратили смо дугове онима којих нема и пружили огромни капитал поноса онима којих још нема. Успели смо да одолимо опсади и нападу сила немерљивих, односно највеће силе света. Управо непријатељство те силе сенилног варварства открива нам, посредно, да у себи носимо врлине и вредности које ће бити основа европског препорода, изградње истинског савеза Европљана, од Рејкавика до Владивостока.

Познато је да у свом делотворном песимизму и херојском реализму акције никада не очајавате већ се храбро борите за решења. Каква решења за Србију и Европу предвиђате?

Онај који очајава помаже непријтељу да га победи. А решење је само једно и зове се Русија. •

Велики уоквирени бокс


СРЕБРЕНИЦА

Банде и продуценти

Како сте доживели приказивање видео-записа стрељања муслиманских заробљеника у Сребреници?

Тешко, мучно, ужасно, као и сваки призор врхунског нечовештва. Тешко ми је било видети и злураду еуфорију владајуће класе, која је у томе видела крунски доказ свог ружења и клеветања српске борбе. Као да је ико икада порицао да су неке паравојне јединице или банде чиниле ратне злочине, каквих је имао и има, нажалост, неизбежно, сваки па и наш рат. Још је бесрамније што је у томе чак званично и злурадо виђен некакав доказ против председника Караxића и генерала Младића. Недостојни председник државе чак је указао пуно поверење једностраном, непријатељском, дакле пристрасном извештају о Сребреници, као да ми не знамо да га је влада Републике Српске прихватила под силним притисцима, уценама и претњама, као што се под истом силом, претходно, својеручним потписима, лишила шест од девет елемената суверенитета, стечених нечувеним ратним жртвама и потврђених Дејтонским споразумом.

За мене је тај видео-запис, а прима виста, управо сушта супротност оног што тврде србофоби на власти. То је крунски доказ да су налогодавци злочина паравојних формација у Сребреници обавештајне службе НАТО-а, којима је су били преко потребни такви поводи за војну, бомбардерску интервенцију, која је одмах уследила. Очигледно је да битни циљ тог злочина није толико масакр заробљеника већ снимање масакра, дакле документовање злочина. На то указује и дијалог између сниматеља и команданта банде, у којем га први пожурује, јер су му батерије при крају, док га зликовац уверава да ће све бити почињено на време. Да има у овом свету неког лудака способног да тако нешто почини само да би то снимио због свог хира и ужитка — то је могуће, али да их толико буде на једном месту и у једном часу, вољни да сами прибаве и неком предају доказе свог злочинства те тако потпишу оптужницу против себе — то је немогуће. Чињеница да убице не крију своја лица већ их спокојно показују тв-објективу сведочи да су имали апсолутно поверење у обећања страних налогодаваца и платиша тог видео-записа да ће бити “покривени” и заштићени од сваке истраге.

Уосталом, већ је први осуђени пред Хашким псеудотрибуналом за злочине у Сребреници, Хрват Дражен Ердемовић, припадник једне паравојне јединице, под заклетвом изјавио како су од Врховне команде Војске Републике Српске били добили наредбу да се према заробљеницима опходе према правилима Женевске конвенције, док се њихов командант — за кога се потом испоставило да је агент једне непријатељске обавештајне службе — на то није обазирао.

Не могу да схватим како ни прваци патриотских снага не виде да тај видео-запис оптужује стране обавештајне службе. Где им је памет? Зар су толико заглупели и обневидели?

Сребреница изискује непристрасно истраживање међународног скупа стручњака, у коме би требало да буду и муслимански те српски. То истраживање ваља да обухвати не само један, кобни дан, већ три крваве године те енклаве, која није била разоружана, како је налагао споразум. Мир и суживот морају почивати на истини, а све што се чини око Сребренице мени личи на настојање да се вештачки и злонамерно храни муслиманско злопамћење и осветољубље те стварају услови за обнову сукоба. •

заспала Србијо пробуди се!!!!!!

 

за расу и нацију Србија Србима – Eвропа Европљанима – Србин за Србина

______________________________ ___________
Највиша светиња је Част; највеће благо Слобода;
највиша дужност користити Отаџбини; највећа част умрети за Отаџбину; Цео један народ, као и сваки човек,ако није увек кадар,да у заштиту своје Части и Слободе, радо жртвује све,па и сам живот,
недостојан је да живи!!

Ma kakva Evropa, ne treba nama to. Sad je Tadić obećao da ako Koštunica pristane na njihov predlog da ipak on bude premijer ali da DS-u pripadne MUP, BIA i MO kako bi se napokon ostvarila puna saradnja sa Hagom i pohvatali optuženi, tj kako bi se napokon pristupilo Evro integracijama. Znači i dalje kod nas žive oni geni "da bi i sopstvenu majku prodao ako treba".