Porediš neuporedivo. Srbija nije bila okupatorska sila u Sloveniji niti je imala svoje trupe tamo.

Ono što čini Janšu, Kučana i Kacina teroristima je sledeće:

Na putu prema graničnim prelazima, jedinicu iz varaždinskog garnizona u zasedi je sačekala teritorijalna jedinica Slovenije koja je mučki, bez ikakvog povoda, ničim izazvana, otvorila vatru na ljude koje je predvodio pukovnik Berislav Popov. Epilog: ubijeno pet, ranjeno 17 i zarobljeno 30 vojnika, a uništeno dvadesetak neborbenih i deo borbenih vozila. Za taj gnusni zločin nad vojnicima, kao i zločin na karauli Holmec, o čemu će kasnije biti više reči, Helsinški odbor Slovenije je pokrenuo pitanje odgovornosti počinioca i nalogodavaca za počinjeni zločin, ali rukovodstvo Slovenije ne samo da nije reagovalo na to, već je sve preduzelo kako počinjeni zločin ne bi dopreo do javnosti. Nažalost, ni medijima u Srbiji nije pružena mogućnost da obelodane navedeni zločin Slovenaca, jer ga je skrivalo i vojno i državno rukovodstvo zemlje.

Sve podatke, navedene u nastavku ovog priloga, zabeležio je, na osnovu brojnih zvaničnih izveštaja, autor ovih redova – u to vreme načelnik Službe za informisanje o oružanim snagama SFRJ. Pored tih podataka, opširnije pojedinsti o tim dešavanjima zabeležene su u još uvek neobjavljenoj knjizi „Medijski porazi JNA – Istina o Kadijeviću“. Primeri koji slede odnose se isključivo na zbivanja u Sloveniji, mada je mnogo zločina nad Srbima počinjeno i tokom kasnijih borbenih dejstava na tlu Hrvatske i Bosne i Hercegovine, koji su takođe detaljno obrazloženi u nastavku te knjige.

Zločini slovenačkih paravojnih formacija, počinjeni mučkim ubistvima tek zavojničenih mladića, bili su vrlo dobro poznati ljudima u vojnom vrhu. Znalo se za brojna hapšenja starešina JNA i nečovečan odnos prema ranjenicima, ali se ništa, osim verbalnih osuda, nije preduzimalo da se takvo stanje spreči – ako nikako drukčije onda legalnom vojnom silom nad nelegalnim zločinačkim vojnim sastavima. Mnogi od tih monstruoznih primera nisu, nažalost, nigde zabeleženi. Svi ti zločini, međutim, nisu nepoznati haškim istražiteljima, prethodnom i aktuelnom slovenačkom rukovodstvu, baš kao i srpskom, ali u večnom sećanju ostaju samo porodicama žrtava tih zločina. Ne zaboravljaju ih, naravno, i mnogi koji i danas, kao invalidi sa trajnim zdravstvenim posledicama, žive sa tragovima nečoveštva brutalnih slovenačkih ubica.

Slovenački zločini tim više dobijaju na težini što su počinjeni grubim kršenjem odluka savezne države od 25. juna 1991. godine. Savezno veče Skupštine SFRJ i Savezno izvršno veće, tog su dana jasno i nedvosmisleno naložili JNA da, pored ostalog, spreči prekrajanje zemlje i promenu njenih granica, suprotstavljajući se time jednostranoj i nezakonitoj odluci Skupštine Slovenije, od 8. maja iste godine, o otcepljenju Slovenije od SFRJ. Navedena slovenačka odluka, međutim, nije imala snagu zakona jer je, suprotno federalnom ustavu i pozitivnim zakonskim propisima, ugrožavala teritorijalnu celovitost SFRJ, njene državne granice i njen suverenitet u međunarodnim odnosima.

Jedan od najmonstruoznijih zločina Slovenaca nad nenaoružanim vojnicima sa karaule „Holmec“, zabeležila je 28. juna, na Vidovdan, kamera austrijske televizije ORF. Da tog dana, na tom graničnom prelazu, udaljenom desetak kilometara od Blajburga, ne beše ove TV ekipe, gotovo ništa se ne bi znalo o zverskom i hladnokrvnom streljanju trojice zarobljenih vojnika graničara koji su odložili oružje u kome nije bilo nijednog jedinog metka. Trojica mladih vojnika, sve se to lepo vidi na snimku, istakli su belu zastavu sačinjenu od krevetskog čaršava. Sve to, međutim, nije bilo dovoljno zverima u ljudskom obliku da odustanu od životinjskog nagona i rafalnom paljbom usmrte trojicu devetnaestogodišnjaka. Mada je, istini za volju, slovenački Helsinški komitet za ljudska prava okvalifikovao taj događaj kao „prvi dokumentovani ratni zločin na prostoru bivše SFRJ“, slovenačke vlast je ćutke prešla preko te bestijasnosti. Pred tim dokazanim ratnim zločinom, kao i mnogim drugim koje su počinili Slovenci, oči je zatvorio i Haški tribunal.

Mada je zvanično rukovodstvo Slovenije zločin na Holmecu okvalifikovalo kao incident, a njihovo republičko tužilaštvo konstatovalo kako „nikakav zločin nije počinjen“, predsednica Helsinškog odbora Slovenije, gospođa Neve Miklavčič Predan, obratila se Tužilaštvu u Hagu, sa predlogom da se pravdi privedu počinioci i organizatori gnusnog zločina. U odgovoru iz Haga, ispod čijeg teksta stoji potpis Karle del Ponte, navedeno je, pored ostalog, da se „veoma ceni plemenit rad slovenačke helsinške organizacije“, ali da je rat u Sloveniji „prekratko trajao da bi se počinili brojniji ratni zločini“. Očigledno, odgovor Karle del Ponte, imajući u vidu njegovu besmislenost, ne zaslužje nikakav komentar.

Pripadnici slovenačke paravojske, uz blagoslov republičkih čelnika, nisu imali milosti ni prema ranjenim vojnicima i starešinama, kao ni u odnosu na medicinsko osoblje koje im je priticalo u pomoć. U masi tih primera koje su registrovali operativni, obaveštajni i medicinski organi JNA, navodimo samo nekoliko.

Hapšenje lekara

Dr Vukica Bulatović je sanitetskim vozilom, vidno i propisno obeleženo crvenim krstom, pokušala da dođe i ukaže pomoć ranjenim vojnicima na graničnom prelazu Šentilj, koji su mučki, bez ikakvog povoda, napale grupe beskrupoloznih ostrašćenika. I ovog puta, naravno, uz blagoslov vlasti. Sanitetska ekipa sa dr Bulatović na čelu, uhapšena je pri pokušaju da pruži neophodnu medicinsku pomoć povređenima i odmah sprovedena u zatvor u Pesnici nedaleko od Maribora. Saslušanje je trajalo više časova, a doktorki Bulatović je ponuđeno da se pridruži slovenačkoj teritorijalnoj odbrani, transformisanoj u to vreme u terorističku paravojnu organizaciju. Pošto je odbila njihov predlog, „civilizovani“ Slovenci su joj dali rok od 24 časa da napusti Sloveniju. Ranjenim vojnicima na Šentilju nije pružena nikakva medicinska pomoć.

Sličnu torturu doživeo je i doktor Senad Duraković u trenutku kada je pružao pru pomoć povređenim pripadnicima JNA. Prekinut je u himanoj misiji i uhašen. I njemu, kao i doktorki Bulatović, ponuđeno je da se pridruži slovenačkim teritorijalcma. Ponos, dostojanstvo i vojnička obaveza, međutim, bili su jači od svih ponuda i pritisaka. U znak protesta u zatvoru je štrajkovao glađu.

Doktor Goran Golubović, koji je takođe pružao pomoć ranjenim vojnicima i starešinama, prevozio je sanitetskim vozilom teško ranjenog poručnika Darka Bulatovića. Na putu prema bolnici, mučki – iz zasede, na sanitetsko vozilo, takođe propisno obeleženo, ispaljen je protivoklopni projektil. Teško ranjeni poručnik dobio je još teže povrede, a ranjeni su vozač i doktor Golubović. Nikom od povređenih u vozilu nije pružena neophodna medicinska pomoć. Bio je to još jedan od načina „viteškog ratovanja“ dežele na putu do otcepljenja od SFRJ. Nema, nažalost, podataka o daljoj sudbini doktorke Bilatović, doktora Golubovića i teško ranjenog poručnika Darka Bulatovića.

Kršenje svih konvencija Međunarodnog ratnog prava

Trebalo bi zaista mnogo prostora da se navedu svi primeri brutalnog postupanja slovenačkih paravojnih formacija prema vojnicima, starešinama i njihovim porodicima, kao i sopstvenim građanima koji nisu podržavali načine i primenu sredstava putem kojih su nastojali da se otcepe od sopstvene države. Ipak, da bi se stekla potpunija slika o o nekim srednjovekovnim metodama koje su primenjivali, navodimo samo neke primere koji ilustruju svu brutalnost, neljudski odnos i kršenje svih konvencija Međunarodnog ratnog prava. Neki od tih primera prevazilaze čak i užase iz fašističkih koncentracionih logora u Drugom svetskom ratu.

srbi su sa razlogom prihvatili jugoslaviju...

sa istim razlogom su bili protiv njenog razbijanja...

Dzordz Vašington je apsolutno bio terorista to nije sporno.

 



nije imala snagu zakona?
hahaha
pa vidis da je imala 

I to je tebi opravdanje za terorizam.

ti kazes da je rec o terorizmu, ne ja.


ti kao da ne kapiras politiku i ovaj svet.
samo je poraz neoprostiv

Ne, pobeda je neoprostiva na Zapadu,

Nikako da prežale rusku pobedu u WW2.

to je pirova pobeda.

i to deo zajednicke pobede.
nema tu sta da se oprasta.
uostalom, nadam se da si razumeo moju primedbu i da  je to samo nova zanimljiva digresija

 

Kina podrzava EAU, to je ocigledno.