јес док се дојки швапска социјална 

још је замршеније од овог цитираног... тј... од овога

- Republika Srbija u ovom momentu nema statističke metode koje pokazuju pravu istinu. Danas postoje najmanje tri pokazatelja broja nezaposlenih i broja zaposlenih u Srbiji. Jedan je anketni metod, koji je po svim svojim karakteristikama prilagođen zahtevima Evropske unije, ali se kod nas primenjuje po nahođenju onih koji ispitivanja vrše. Pa tako dolazimo do podatka da je po anketnom metodu stopa nezaposlenosti najviša u Vojvodini, dok je po svim ostalim ekonomskim pokazateljima situacija ipak najbolja u Pokrajini. Pored ove metode postoje još i podaci Nacionalne službe za zapošljavanje i Zavoda koji se bavi socijalnim staranjem, a četvrto, podatke možete dobiti iz zdravstvenih institucija. Istovetna situacija je i kada se govori o podacima o broju zaposlenih.

http://www.danas.rs/danasrs/srbija/nepouzdane_statisticke_metode_o_nezaposlenosti.1084.html?news_id=292804

до онога што је поента...

09/11/2014 19:19
Status zaposlenog i sa jednim plaćenim satom
Na moju prošlonedeljnu kolumnu reagovao je direktor Republičkog zavoda za statistiku dr Dragan Vukmirović i to se reagovanje pod naslovom „Ne naduvavamo podatke“ može pročitati u rubrici Dijalog od 6. novembra. Pošto je meni, i posle tog reagovanja, ostala nerazjašnjena glavna dilema: kako stopa zaposlenosti raste dok bruto domaći proizvod zemlje pada, obratila sam se gospodinu Vukmiroviću molbom za dodatno razjašnjenje.
VIŠE ZAPOSLENIH, MANJE RADA: Republički zavod za statistiku mi je poslao statističku definiciju pojma ZAPOSLENA LICA i pojma NEZAPOSLENA LICA, sa kojima operiše Anketa o radnoj snazi. Iz te definicije je jasno, piše u odgovoru, „da povećanje broja zaposlenih lica ne mora nužno da znači i povećanje ukupnog obima ostvarenog rada u posmatranom kvartalu“. Mnogo toga je jasno već iz prve rečenice kojom se pojam „zaposlena lica“ definiše. „Zaposlena lica su lica koja su najmanje jedan sat u posmatranoj sedmici obavljala neki plaćeni posao (u novcu ili naturi), kao i lica koja su imala zaposlenje, ali koja su u toj sedmici bila odsutna sa posla. U zaposlena lica, pored lica koja imaju zasnovan radni odnos i rade u preduzeću, ustanovi ili u drugoj vrsti organizacije ili rade kao privatni preduzetnici, uključuju se individualni poljoprivrednici, pomažući članovi u domaćinstvu, kao i lica koja su obavljala neki posao koji su samostalno pronašla i ugovorila (usmeno ili pismeno) bez zasnivanja radnog odnosa i kojima je taj rad predstavljao jedini izvor sredstava za život. Prema tome, u Anketi se ne uzima u obzir formalni status lica koje se anketira, nego se radni status tog lica određuje na osnovu stvarne aktivnosti koju je ono obavljalo u posmatranoj sedmici“.

VEZA IZMEĐU ZAPOSLENOSTI I BDP NIJE DIREKTNA: Mada mene, a u kontekstu pada i industrijske proizvodnje i bruto domaćeg proizvoda, nije toliko zbunjivala stopa nezaposlenosti, koliko rast stope zaposlenosti, evo da dam, pošto držim da je korisna, i definiciju pojma „nezaposlena lica“ prema Anketi o radnoj snazi na kojoj se baziraju podaci o stopi zaposlenosti i stopi nezaposlenosti. „Nezaposlena lica su lica koja u posmatranoj sedmici nisu obavljala nijedan posao sa kojeg su odsustvovala i na koji su mogla da se vrate nakon isteka odsustva, pod uslovom da su zadovoljavala sledeće kriterijume: da su u poslednje četiri sedmice preduzimala aktivne korake u cilju nalaženja posla i da su, ukoliko bi im posao bio ponuđen, bila u mogućnosti da počnu da rade u roku od dve sedmice, ili da u poslednje četiri sedmice nisu aktivno tražila posao, jer su našla posao na kojem je trebalo da počnu da rade nakon isteka posmatrane sedmice, a najkasnije za tri meseca“.

Ja sam, radi preciziranja, imala još dva dopunska pitanja. Prvo: postoji li ikakva statistička i ekonomska veza između (rasta) stope zaposlenosti i (pada)bruto domaćeg proizvoda? Odgovor glasi ovako: Na Vaše teorijsko pitanje, možemo da odgovorimo da postoji veza između kretanja zaposlenosti i BDP-a kao što postoji veza između ostalih ekonomskih kategorija, ali ova veza nije neposredna i direktna, već postoje mnogi drugi faktori koji utiču na kretanje ukupne ekonomije“. Drugo: U kojim sektorima je u trećem kvartalu ove godine došlo do rasta zaposlenosti i kako se u tim sektorima kretao BDP? „U fleš proceni BDP-a za treći kvartal daju se podaci samo na ukupnom nivou , a 28. novembra 2014.godine biće objavljeni detaljniji podaci o BDP-u za treći kvartal 2014.godine“. Eto kako stopa zaposlenosti raste i kad BDP pada.

www.danas.rs/danasrs/kolumnisti/status_zaposlenog_i_sa_jednim_placenim_satom.884.html?news_id=292174


Ето... питање је само да л' гледати кроз прозор ил у телевизор.

Odlicna je Ruza