DRŽAVA SE OBILNO ZADUŽUJE JER NEMA PROJEKTE
Srbija pristaje na kredite pod kolonijalnim uslovima

T. Spaić - V. Spasić    | 09. 01. 2011. - 00:02h | Komentara: 55
Srbija se zadužuje na sve strane, kod Rusa i Čeha za železnicu, kod Kineza za most, kod Turaka za autoput, sva je prilika da će se kod Francuza zadužiti za beogradski metro, iako nema završenih planova ni za mostove, ni za puteve, ni za železnicu. Nema ni analize isplativosti izgradnje i odgovora na pitanje kad će se vratiti uložen novac.


Kinezi su, pošto je predsednik Tadić ugovorio kredit za most Zemun-Borča, na početku tražili 320 miliona evra, ali je cena spuštena na 170 miliona
Ekonomisti upozoravaju da smo visokozadužena zemlja, da nam se zbog loše pozicije i krize nude “kolonijalni uslovi” u pregovorima o kreditima, koji više liče na “izvozne poslove” nego povoljne finansijske aranžmane. Jer ruski novac pokupe ruske firme, kineski kineske, a Srbija vraća novac i sabira gubitke domaćih firmi i radnika otpuštenih zbog krize.
 
Ambiciozni planovi spskih političara koji žure da pred izbore biračima pokažu i nešto konkretno, poneki most, autoput, prugu ili metro, u očitom su sukobu sa stanjem stvari na terenu. Zbog nedostatka projekata pristaje se na kredite drugih država pod skupljim i nepovoljnijim uslovima nego što ih daju međunarodne finansijske institucije. I ne samo to, kad posao počnemo bez tendera, ulazimo u začarani krug ovisnika i odričemo se stranih donacija.
 
Zašto Srbija uzima nepovoljne kredite od stranih vlada, koji su skuplji najmanje za jedan do jedan i po odsto od onih koje daje recimo Evropska investiciona banka (EIB) i unapred se odriče donacija? Pa većinom zato što EIB neće da ulaže novac bez urađenih projekata i ne ulazi u poslove gde zemlja nije otkupljena od vlasnika i gde nema planova. Strane države, na to pristaju, jer tako upošljavaju svoje firme i građane, ali i oni počinju da uslovljavaju. Na primer, naša Vlada i projektanti su ubeđivali Ruse da počnu da grade prugu Valjevo-Loznica, “gde mogu da rade sigurno godinu dana, ako ne i više, dok mi za to vreme ne uradimo projektnu dokumentaciju za preostalih 40 kilometara pruge” priznao je generalni director CIP-a. Ali Rusi su tražili da sve bude isprojektovano do detalja, pre nego što dođu da rade.
 
- Sve se radi naopako. Prvo smo uzeli kredit za most Zemun-Borča, a sada radimo projekat, ne znamo gde će biti pristupne saobraćajnice. Svuda u svetu prvo morate da znate šta hoćete, da imate plan i strategiju kako ćete ga ostvariti, a zatim da uradite projekte i na kraju da tražite novac ili izvođače - kaže za “Blic” inženjer koji se dugo bavi infrastrukturnim projektima, a koji je zahtevao anonimnost.
 
Profesor Ekonomskog fakulteta i stručnjak za strana ulaganja Mlađan Kovačević kaže za “Blic” da je Srbija “narkomanski zavisna” od priliva stranog kapitala, a pošto su doznake zbog ekonomske krize presušile, kao i direktne investicije, uzima kredite koji se daju pod nepovoljnim uslovima i po sistemu uzmi ili ostavi.
 
- Mi smo visokozadužena zemlja i borimo se za kredite bilo koje vrste. U modi su “vezani krediti”, neka vrsta ekonomskog patriotizma. Strane vlade postavljaju uslove da njihove firme izvedu radove jer je i kod njih kriza. Najveći problem je što se ne zna koliko će objekat za koji se zadužujemo biti profitabilan, za koje vreme će se isplatiti i kolike prihode će doneti, jer nema analize benefita - objašnjava Kovačević.
 
Boro Bosić, koji je učestvovao u mnogim pregovorima sa međunarodnim finansijskim institucijama i bivši je član Saveta ministara BiH, kaže da su u ponudi ako ne kolonijalni, a ono polukolonijalni uslovi, najčešće pod parolom uzmi ili ostavi.
 
- Tako je u celom regionu. Nešto zavisi i od pregovaračke sposobnosti, ali najviše od toga koliko vam gori pod nogama. A banke, MMF ili države znaju u kakvoj je situaciji neka zemlja - zaključuje Bosić.
 
O čemu se trenutno pregovara

KINESKI KREDIT ZA MOST ZEMUN-BORČA: 170 miliona evra, rok otplate 15 godina, sa počekom od tri godine i fiksnom kamatom od tri odsto godišnje, gradi kineska firma CRBC.
RUSKI KREDIT ZA ŽELEZNICU: 800 miliona dolara, još nepoznati uslovi kredita i izvođenja radova, za sada se pominje samo 210 miliona evra za beogradski železnički čvor i 260 miliona evra za prugu Valjevo-Loznica, grade ćerke firme „Ruskih železnica“.
TURSKI KREDIT ZA 85 ODSTO VREDNOSTI RADOVA NA KORIDORU 11: deonicu od Obrenovca do Uba i Lajkovca do Ljiga gradi turska firma „Kolin“, nepoznati detalji, kamata na kredit tri odsto godišnje, sa periodom otplate od najmanje 12 godina. Pregovara se i za deonicu Požega-Boljare.
ČEŠKI KREDIT ZA ELEKTRIFIKACIJU PRUGE NIŠ-DIMITROVGRAD: nepoznati detalji
 
Uslov Francuza za metro

Često se iza poznatih aranžmana kriju dodatni uslovi stranih kreditora i dublje dugoročno vezivanje za samo jednog proizvođača opreme. Na primer, kako “Blic” saznaje, u pregovorima sa Francuzima koji su zainteresovani da grade beogradski metro nudi se donacija od tri miliona evra za projekat jedne linije, ali uz uslov da mi kupimo vozove od francuskog proizvođača u vrednosti od 200 miliona i da uplatimo još 500 miliona evra da radovi počnu.
 
Kalanović: Uslovi nisu tako loši
Mnogo zavisi i od pregovarača. Na primer, nakon što je predsednik Srbije Boris Tadić ugovorio sa Kinom kredit za izgradnju mosta Zemun-Borča koji će graditi kineska firma CRBC, Kinezi su tražili 320 miliona evra, a ministarka za NIP Verica Kalanović je uspela u pregovorima da cenu spusti na 170 miliona evra.
- Pregovori su teški i bez emocija. Ako mene pitate, uslovi ovih aranžmana nisu lošiji od onih koji se dobijaju od međunarodnih finansijskih institucija - kaže Kalanovićeva za “Blic”.
 
Mrkonjić: Pravimo analizu isplativosti

Ministar za infrastrukturu Milutin Mrkonjić tvrdi za “Blic” da Vlada tek sada pravi analizu koliko nam se isplate krediti stranih država za izgradnju infrastrukture i dodaje: „Nisam siguran koliko je to pozitivno jer nema naših firmi u poslu, a moramo da vraćamo taj novac. Većina tih zemalja traži posao bez tendera, što je suprotno evropskim standardima”, kaže Mrkonjić.

Izvor: Blic

---

Ja opet moram da pljujem po sistemu iako znam da to zna da bude jako naporno za citanje. Ali kako je moguce da jedna drzava pa cak i ova bedna Srbija, ne moze apsolutno nista da napravi pa cak ni jedan budjavi most, a da se kod nekog ne zaduzi. Pa jebem ti onda drzavu kada mi ni za jedan budjavi most nemamo pare.
A to nije slucaj samo u Srbiji svuda se za malo vece projekte podizu krediti. Zasto? Zar je moguce da je to najbolji moguci sistem funkcionisanja jedne drzave koji su ljudi mogli da smisle?

p.20.

Svaki zajam dokazuje državnu nemoć i neshvatanje državnih prava. Zajmovi kao
Demoklov mač vise nad glavama vladara koji, umjesto da uzimaju od svojih
podanika putem privremenih poreza, idu ispruženom rukom da prose milostinju
od naših bankara. Spoljašnji su zajmovi pijavice, koje se nikako ne moguotkinuti
od državnog tijela dokle god one same ne otpadnu ili ih dražava sama ne zbaci.
Ali gojske države ih ne otkidaju, nego ih sve više puštaju na sebe, tako da one
moraju neizbježno propasti od dobrovoljnog puštanja krvi.