Poreski sistem odgovara najimućnijim slojevima
Srbija poreski raj za bogate
Autor: Branislav Krivokapić | Foto: AP | 25.10.2009. - 00:01


Prosečna najviša stopa poreza na dohodak u zemljama EU skoro duplo je veća nego u Srbiji, a nižu stopu od nas primenjuju samo Bugarska, Rumunija, Češka i Slovačka. Po važećim propisima, na poresku osnovicu od milion evra građanin Srbije će državi dati oko 146.000 evra ili duplo manje od stanovnika Kipra. Za isti iznos Slovenac, Irac, Britanac i Grk će platiti porez blizu 400.000, a Danac i više od pola miliona.

Šta je to „trulo u državi Danskoj“ da tako „dere“ bogate građane? Saša Radulović, nezavisni konsultant za investicije koji je tokom karijere živeo i radio u Nemačkoj, Kanadi i SAD, zastupa tezu da je progresivan porez civilizacijsko dostignuće, jednako kao ljudska prava ili ukidanje smrtne kazne. U modernim državama bogaćenje pojedinaca je poželjno, ali, za razliku od situacije u Srbiji, oni koji više crpe iz zajedničkih resursa, pa stoga i više zarađuju, plaćaju i veći porez.
– Ja nigde nisam plaćao manji porez nego u Srbiji. U poređenju s Nemačkom, Kanadom i SAD, Srbija je za mene poreski raj. Saša Radulović

Kod nas što više zarađujete, porez vam se smanjuje, a porez na imovinu je gotovo zanemarljiv. Ni u jednom uspešnom društvu to nije tako – kaže Radulović, ističući da poreska progresija podrazumeva postojanje najnižeg neoporezovanog iznosa koji, na primer, u Kanadi iznosi 10.000 dolara.
– Na ovaj iznos poreska stopa je nula, ali bukvalno. Dakle ne plaća se ni cent, a kod nas su oporezovane i zarade od 150-200 evra. Šansa za korenitu poresku reformu propuštena je 2001. kada je donet zakon koji faktički nije doneo ništa novo u politici oporezivanja dohotka građana. A takvo stanje odgovara samo onima koji profitiraju na tranziciji – kaže Radulović.
Prema podacima Poreske uprave, u 2007. imali smo 18.727, a prošle godine tek 16.500 milionera (građani koji su ostvarili godišnji dohodak veći od 1,64 miliona dinara). Oporezivanjem milionera popuni se tek deset odsto srpskog budžeta, a u zemljama OECD-a u proseku 25 odsto. Prema poreskim prijavama, najbogatiji građanin Srbije u 2007. zaradio je oko 3,3 miliona evra i na to platio porez oko 500.000 evra, tri puta manje nego što bi platio u Austriji. Otuda nije ni čudo što nas neki zovu „balkanski Monte Karlo“. 
– U Srbiji postoji bezbroj načina da se izbegne plaćanje poreza, a da sve bude legalno. Na primer, ako vaša firma ima profit od dva miliona dinara, vi na to platite porez od 10 odsto, a od preostalih 1,8 miliona samom sebi isplatite dividendu od milion dinara. Tu dobijete oslobođenje do 20 odsto, ili 200.000 dinara, dok na 800.000 platite porez od 20 odsto. Dakle na milion dinara dividende vi platite 160.000 dinara, a u Americi biste platili duplo više. A ono što vam ostane, nakon plaćanja porez na dobit i isplate dividende, trošite da samog sebe pošaljete na službeni puteve, kupite kola na lizing, mobilne telefone... – objašnjava Radulović mehanizme izbegavanja poreza.
Sadašnji zakon o porezu na dohodak građana je „duboko nepravedan“, izjavila je nedavno ministarka finansija Diana Dragutinović, i najavila izmene u pravcu progresivnog oporezivanja.
– To jeste ohrabrujuće, ali priče o reformi poreskog sistema kod nas se po pravilu dočekuju na nož. Čak su se i sindikati svojevremeno bunili protiv promena koje bi omogućile da 70 odsto ljudi s manjim primanjima plaća manji porez. Verovatno zato što sindikalni lideri spadaju u onih pet odsto koji bi nakon ovih izmena imali najveći rast poreza – konstatuje Radulović.

Banana država
- Znatan porez na imovinu, a koji je pre svega prihod lokalnih samouprava i služi za održavanje i izgradnju infrastrukture, nemaju samo banana države. Ovaj porez treba da iznosi jedan odsto tržišne vrednosti nekretnine, a da za prvih 40.000 evra olakšica bude 100 odsto. Za vilu vrednu milion evra svugde se plaća 10.000 evra poreza godišnje. A kod nas, kad se uračunaju svi odbici, manje od hiljadu evra – kaže Radulović.

Izvor: Blic

ce da budemo ko Marsalska ostrva. 

Само фале плаже и палме 

hehe... 
pa,da-egzoticne lepotice vec imamo. 


inace,secam se da sam citao pre par meseci kako u glavnom gradu tamo postoji samo jedna(mozda dve) zgrada gde su smestene strane firme.Zgrada je velicine kao prosecna petospratnica,a u njoj je "smesteno" preko hiljadu firmi. 

hahhaha, koliko glupa vest i rekao bih jos tupaviji novinar!
pa ako je tako sto nam nije rekao zasto ti bogatasi ne dolaze ovde nego ostaju tamo gde su da ih "deru"?

samo budali nije jasno da bi progresivna stopa oporezivanja bila ogroman promasaj za nas poreski sistem i opasan udarac nasoj privredi!

svaka budala danas moze da bude novinar!

Ce i ja da registrujem skoro neki export import 

sad me podseti na onaj "Euro-timber",sto je pominjao @zmajce...
hahahahaha..... 

Slazem se sa tobom...

Ma ima da otvorim firmu Bosna-Beton i da uposljavam samo Bosance dok mi ne zatvore firmu zbog zakona o diskriminaciji 

Država sprema izmene zakona
Bogatašima veći porez na imovinu
Autor: Jelena Aleksić | Foto:G.Srdanov | 28.10.2009. - 08:08


  Od januara iduće godine cela Srbija plaćaće porez na imovinu jer će svi vlasnici biti u evidenciji. I kako je oduvek trebalo da bude, oni koji imaju vile, plaćaće najviše. Država neće praštati do 70 odsto vrednosti nekretnine, kako je to trenutno, pa su mnogi koji imaju basnoslovno bogatstvo plaćali više nego smešan porez.

Kako saznaje „Blic“ u radnoj grupi koja priprema izmene zakona, novine će zaboleti pre svega one koji imaju nekretnine i zemljište velike vrednosti, mada i mnoge druge, s obzirom na to da skoro pola Srbije ovaj porez ne plaća. Svi ostali dobijali su u odnosu na evropski prosek i način računanja ovog nameta, „smešna“ rešenja za plaćanje s obzirom da je na primer, kvadrat stana po kome se obračunavala poreska osnovica u centralnoj beogradskoj opštini Vračar računat na oko 80.000 dinara. U „realnom životu“, on se prodaje i po 2.500 evra.
- Do sada je podnošenje poreske prijave bilo dobrovoljno, a oni koji je nisu dostavljali nisu ni snosili sankcije. Uz to, često bi bila prijavljena kuća od 100 kvadrata, a u međuvremenu podignuta još tri sprata koja nisu prijavljena. Svi će biti popisani, a ko to ne učini Poreska uprava će dobiti ovlašćenja da sama odredi poresku osnovicu - kaže „Blicov“ izvor iz Radne grupe.
Poreska osnovica biće veća zbog toga što će se sada plaćati i porez na korišćenje gradskog građevinskog zemljišta i na parcele manje od 10 ari. A zna se da osam ari na Vračaru može da ide do dva miliona evra.
Takođe, svi koji imaju dotrajale kućerke na atraktivnim lokacijama državi će plaćati porez na osnovu stepena moguće izgrađenosti. Tako je svuda u svetu. - Sve će to uticati na tržišnu vrednost od koje se počinje u obračunu. Naime, poreska osnovica biće računata na osnovu površine imovine, zone, stepena dozvoljene izgrađenosti i komunalne opremljenosti - objašnjava naš sagovornik.
Interesantno je da Poreska uprava u ovom trenutku ima prilično tačne podatke o tržišnim vrednostima i to preko plaćanja poreza na prenos apsolutnih prava koji se zaračunava prilikom prodaje, odnosno kupovine stana. To je, između ostalog, najprecizniji način da se odredi koliko šta košta. - Tako će oni koji imaju nekretninu ili zemljište koje više vredi i platiti više - tvrdi član Radne grupe.
Uz opasku da su sve to predlozi, mada skoro privedeni kraju, naš sagovornik dodaje da će najverovatnije i pravo zakupa biti oporezovano. U Srbiji je to mahom iznajmljivanje na 99 godina na šta državi po ovom osnovu nije plaćan ni dinar.
Konačno, ono što je na domaćem terenu bilo pre svega nepravedno, a potom i mimo prakse razvijenog sveta, jesu takozvani poreski krediti, odnosno mogućnost umanjena poreske osnovice po osnovu članova domaćinstva. Sada je to do 70 odsto od procenjene tržišne vrednosti pa oni koji, na primer, imaju vilu od milion evra, na osnovu života u nekretnini od države dobijaju oprost čak 700.000 evra. Naime, porez im se računa na svega 300.000 evra. To je u domaćem zakonu najveća nelogičnost koja bi trebalo da bude ispravljena tako što će poreski kredit biti u apsolutnom iznosu od 30.000 evra. Kako valja i dolikuje, onaj koji ima imovinu vrednu 70.000 evra dobiće značajno oslobođenje od 30.000 i platiće mnogo manje, dok će vlasnik vile platiti porez na 970.000 evra.
Tu nije kraj smanjivanju poreske osnovice bez ikakve selekcije. Ona se smanjivala i na osnovu godina starosti nekretnine po svaku godinu za 1,5 odsto, a maksimalno do 70 odsto. Novim zakonom prilikom amortizacije uzeće se u obzir i zona.
- Plan je da se amortizacija smanji i učini realnijom jer stvari na terenu nisu ni blizu onoga što se obračunava i kako oni koji poseduju goleme stanove po centrima plaćaju - navodi naš sagovornik.
Valja istaći da je prihod od ovog poreza isključivo dodatak na budžete lokalnih samouprava od kojih se finansira izgradnja puteva, parkova i svakog drugog javnog dobra. Posle uvođenja svih u evidenciju i plaćanja poreza skladno guberu, procene su da će kase u opštinama narasti po osnovu ovog poreza skoro duplo više. Inače se, kako tvrdi naš sagovornik, na najvišim nivoima vlasti nije pričalo o izmenama zakona koji je u najvećem delu dogovoren, ali se procenjuje da nema razloga da se ova stvar stopira budući da će novi dokument uvesti prvo poresku pravdu, a onda i disciplinu.

Za nelegalne objekte duplo veći izdaci
Od 1. januara 2011. godine neće se plaćati naknada za gradsko građevinsko zemljište pošto će ono svakako biti oporezovano. Ovaj datum je u isto vreme krajnji rok za legalizaciju po povoljnim uslovima koji su sada omogućeni. Ko, međutim, do tada ne legalizuje bespravno podignute objekte, platiće duplo veći porez, saznaje „Blic“.

Plaćanje na rate
Sagovornik „Blica“ iz radne grupe kaže da će najsiromašniji građani biti zaštićeni velikog „poskupljenja“ tako što je predviđeno da poreska obaveza ne može dogodine biti više nego duplo veća. To znači da oni koji su do sada plaćali 1.000 dinara, a novim rešenjem im je zaračunat porez od 12.000, u narednoj godini će platiti 2.000, a 2011. godine 4.000 dinara. Već naredne 8.000 i tako redom. Zato, najverovatnije neće biti oslobođenja koje sada važi za smanjivanje poreske obaveze i do 75 odsto za starije od 65 godina koji žive sami u stanu manjem od 65 kvadrata.

Ključne izmene
-svi vlasnici imovine biće popisani
-plaćaće se i porez na korišćenje gradskog građevinskog
zemljišta manjeg od 10 ari
-tržišna vrednost računaće se na osnovu površine, zone,
stepena moguće izgrađenosti i stepena komunalne opremljenosti
-uvodi se fiksni iznos oslobođenja od 30.000 evra
-smanjiće se i moguće oslobođenje za starost nekretnine

Izvor: Blic

Zar bi oporezivanja, bazena vila, stanova , jahti i ostali džidžabidža ugrozilo privredni razvoj?  Prvi put čujem.

naravno da bi. ali ja nisam to komentarisao koliko progresivnu stopu oporezivanja kao vrlo pogubnu!
ako razmislis malo o tome i ti ces doci do istog zakljucka!

Oderi bogataše
Aleksandar Stevanović at Wednesday, October 28, 2009
Trzisno resenje

Ovih dana se u javnosti, a i kod povremenih i efemernih liberala, mnogo govori o progresivnim porezima kao civilizacijskom dostignuću i o Srbiji danas kao poreskom raju. Ponuđena su i popularna rešenja oličena u demagogiji prema kojoj bi siromašni davali manje, a bogati bi to nadoknadili kroz veća davanja. Međutim, ovo je loša matematika.

Pođimo od prve teze koja govori o Srbiji kao zemlji gde nema progresivnosti. To je poptuno netačno jer postoji neoporezivi deo plate, koji jeste mali, ali je i Srbija relativno siromašna zemlja pa se ne može očekivati da se ta granica postavi na nivou koji je u SAD, na primer. Drugo, progresija od 10% se javlja na kraju godine kod svih onih koji su u proseku zarađivali tri prosečne plate (što je manje-više svako sa dobrim fakultetom i zrnom kreativnosti, ambicioznosti ili spremnosti da radi malo više nego od 9h do 17h). Ako ste se usudili da se izdignete još malo više čeka vas 20% dodatnog izdvajanja. Dakle, ovo je prilično progresivno oporezivanje. Zastupnici progresivnog oporezivanja govore o tome da se na teško dostižnim platnim visinama dešava poreska regresija kod izdvajanja za penzije što je u potpunosti tačno, samo se zaboravlja da postoji i maksimalna penzija, pa je potpuno besmisleno da nema regresije kod izdvajanja.

Druga teza je da je mnogo radnika neprijavljeno jer poslodavci za njih ne mogu da plate dažbine ili se radnici rado dogovore da podele taj "dobitak" od rada na crno. Sa stanovišta fiskusa nema razlike da li neko radi na crno ili je oslobođen poreza. Dalje, da li neko misli da oni koji danas imaju visoke plate sa uvođenjem poreske progresije neće naći načina da dobar deo svoga rada prebace u sivu zonu ili da koristeći mogućnosti koje sistem nudi pretvore platu u dobitak ili neoporezive troškove. Progresija + veća neoporeziva osnovica zasigurno vodi manjem prihodu države. Nije li pravo pitanje zašto se ne vrši reforma penzionog i zdravstvenog sistema - možda bi onda porez za penzije i zdravstvo (jer ovde nema doprinosa, u pitanju su klasični porezi) bio manji.

Treće, hajde da malo zagrebemo izvan paradigme "još para za alavu državu". Da li je cilj poreske politike da zahvati što više ili je cilj da se zahvati manje i da se smanji neracionalno trošenje države. Priča o tome kako je postojeći nivo potrošnje sasvim u redu, a da je samo problem ko tačno finansira taj bahati stil potrošnje države je skretanje pažnje sa suštinskog problema rasipničke i nesposobne države.

Četvrto, da li u Srbiji vredi investirati u obrazovanje i preuzimanje rizika, da li vredi raditi više i produktivnije, ako će država da vas nagradi time što će vam oteti veliki deo plodova vašeg sopstvenog rada? U zemlji koja ima nisku produktivnost, katastrofalan obrazovni sistem i mentalitet kolektivističkog egalitarizma koje prezire lično bogaćenje (uglavnom drugih ljudi) poreska progresija je put u cementiranje lošeg društvenog kapitala.

Peti argument je da je porez na dobit među najnižim. Pitanje je, a šta bi to bilo koga privuklo da investira u Srbiju ako ne nizak porez na dobit? Možda korumpirana vlast, rasipna država, politizovano sudstvo u raspadu, nereformisane institucije, nedostatak ikakvog strateškog planiranja? Da li je cilj da se otvore nova radna mesta ili da se uzme još malo od velikih, ali i malih preduzeća. Ako neko misli da je arhetipski neprijatelj naroda Srbije Mišković problem jer ne doprinosi budžetu, on je takav samo jer su mu političari Srbije to omogućili, baš kao i inim preduzimačima, uljarima, mlekarima i drugim ocrnjenim monopolistima. Ne rešava se problem "društvene odgovornosti" time što se otme od zlih bogataša, nego time što se stvore uslovi za konkurentsku utakmicu. Još jedan deo priče o porezu na dobit je da se do dobitka u Srbiji (osim za jedan odabrani klub)dolazi malo teže nego u zemljama sa poreskom progresijom. Kako nam govore komparativne analize Srbije i malo starijih članica EU, nije isti nivo troškova za mito, troškova beskrajnog čekanja za prevazilaženje administrativnih barijera, troškova monopolizovanog tržišta inputa i slično. Ima i neke razlike u stepenu diskrecije državnih organa, posebno inspekcijskih, u najkraćem u vremenu koje nepotrebno provodite baveći se državom koja vam konstantno stvara probleme umesto da ih uklanja.

Šesto, porez na imovinu je u Srbiji nizak. Ovo je potpuno tačno, ali i tu se postavlja pitanje da li bi za Srbiju bilo bolje da postane omiljena destinacija bogatih ljudi ili još jedna u nizu zemalja gde bogati ne kupuju nekretnine ili investiraju u iste? Da li je bolje da se stimuliše sticanje ili da se stimuliše siromaštvo. Ovde ima mnogo drugih argumenata koje vredi razmotriti, a jedan od njih je da porez na imovinu omogućava da se građevinsko zemljište efikasnije koristi i to je pravi argument za njegovo povećanje (ukidanje umanjenja i oslobođanja različih vrsta), a ne eventualni poreski prihodi.

Sedmi sastojak poreske priče je da poreski sitem nije darežljiv prema siromašnima. To je sušta istina, i to uglavnom iz razloga što je bez preke potrebe preterano darežljiv prema srednjoj klasi koja prima najveći deo transfera (a ostatak, naravno, uglavnom primaju bogati). Istinska briga za siromašne bi se podstakla smanjenjem poreskih zahvatanja i ostavljanjem sredstava za privatno milosrđe. Ovako imamo apsurdan PR političara čije vreme na televiziji posvećeno rešeavanju problema nekog ubogog građanina košta višestruko više od samog transfera, a podizanje humanitarnog ega je toliko visoko kao da isti troše svoje, a ne pare građana Srbije.

Sve u svemu, ne treba našoj poreskoj politici progresija, nego smanjenje troškova države.