Srbija podnela kandidaturu za EU :: Politicki ~ Geopoliticki forum

Božidar Đelić
Moguće je da Holandija da zeleno svetlo i pre Bramercovog izveštaja
Autor: tamara spaić | Foto:FoNet | 24.12.2009. - 05:00

Za dobijanje statusa kandidata do kraja sledeće godine jedina prepreka Srbiji može da bude pitanje Haga, a jedina nepoznanica na tom putu je mišljenje zemalja članica o stepenu naše saradnje sa Tribunalom - kaže u razgovoru za „Blic” Božidar Đelić, potpredsednik Vlade Srbije zadužen za evropske integracije, dan nakon povratka iz Stokholma i predaje srpskog zahteva za članstvo u EU.

Pitanje saradnje sa Haškim tribunalom stajalo je nad glavom Srbiji prethodnih deset godina, od kako je demokratska vlast kao strateški cilj zacrtala ulazak u EU. Zbog Haga smo imali godinu dana potpunog prekida procesa pridruživanja. Sudeći po reakcijama naših zvaničnika, ali i predstavnika EU, hapšenje optuženih za ratne zločine Ratka Mladića i Gorana Hadžića najveća je prepreka za postizanje statusa kandidata do kraja sledeće godine. O tome šta je najvažnije da Srbija uradi tokom 2010. godine, Đelić kaže:
- Najvažnije je da nastavimo da se borimo protiv kriminala i korupcije, da iskreno i potpuno sarađujemo sa Haškim tribunalom i sprovedemo reforme u svim važnim delovima našeg društva. To smo radili i do sada i to nas je dovelo do ubrzanja evropskih integracija, a to ćemo i nastaviti.
U formalnom smislu Evropa ima dobro razrađene procedure i moraćemo da ih se držimo. Prvi problem sa kojim ćemo se susresti je da zemlja koja predsedava, a to će od 1. januara biti Španija, obezbedi konsenzus da bi se pitanje zahteva za članstvo Srbije našlo na dnevnom redu Saveta ministara EU.
- Da bi Savet ministara stavio na dnevni red svog zasedanja pitanje srpske kandidature, potreban je konsenzus svih 27 članica. Tehnički je moguće da Holandija pristane da i pre izveštaja glavnog haškog tužioca Serža Bramerca o saradnji Srbije sa Tribunalom da zeleno svetlo za početak procedure kad je u pitanju kandidatura Srbije. Čak je i politički moguće. Drugo pitanje je da li možemo dobiti status kandidata bez okončanja saradnje sa Tribunalom. Nakon toga sledi drugi korak, a to je da ministri daju zeleno svetlo Evropskoj komisiji da razmotri koliko je Srbija spremna da bude kandidat - objašnjava Đelić.
Da bismo odluku Saveta ministara EU da da zeleno svetlo Evropskoj komisiji sačekali spremno, potrebno je da znamo kako da odgovorimo na obiman upitnik koji će nam proslediti komisija. Upitnik, po Đeliću, može da sadrži oko 4.000 pitanja i Srbija je već nabavila upitnike Makedonije, Hrvatske i Crne Gore, očekuju i upitnik Albanije koja ga je dobila prošle nedelje, da bi se pripremila za odgovore na pitanja koja će dobiti od Evropske komisije.
- Ako sagledamo iskustvo zemalja koje su upravo prošle ovu proceduru, vidimo da Crna Gora, koja je zahtev za članstvo podnela krajem prošle godine, može da računa na status kandidata tek krajem 2010. godine, dakle čitave dve godine. Srbija ima kapacitet da ide mnogo brže, to svi priznaju. I to zato što je već godinu dana primenjivala prelazni trgovinski sporazum, a drugo, poznati su naši kapaciteti za pridruživanje - naglašava Đelić.
Na pitanje „Blica” da li bi prepreka da Srbija uspešno odgovori na upitnik Evropske komisije mogla da budu pitanja „gde su vam granice” ili „koliko stanovnika imate”, s obzirom na nerešen problem Kosova, vicepremijer Đelić kaže da to neće biti prepreka.
- To nije nikakav problem, državna politika Srbije je dobro poznata. Naše granice uključuju Kosovo. Ima onih koji pokušavaju da u našu kandidaturu unesu crv sumnje i insinuiraju da smo nešto tajno morali da damo za uzvrat. Nema ničeg tajnog. Nećemo pristati ni na kakav ustupak oko Kosova zbog evropskih integracija i to je poznato svim našim evropskim partnerima. Ni oni po pitanju Kosova nisu saglasni. Naravno, za Španiju, koja predsedava EU, Kosovo je u okviru međunarodno priznatih granica Srbije - naglašava Đelić.
Milica Delević, direktorka Kancelarije za evropske integracije, za „Blic” ističe da se predajom zahteva za kandidaturu nije ništa promenilo u našim obavezama, ali da smo mi time poslali signal da želimo ozbiljno da ih ispunjavamo.
- Suština koju svi moraju da razumeju jeste da je podnošenje zahteva za članstvo početak, a ne kraj posla. Podnošenjem zahteva za članstvo nismo stekli nikakvu novu listu uslova i obaveza, ali smo se time obavezali da sve dosadašnje obaveze i one kojima idemo u susret shvatimo zaista ozbiljno, da na njima naporno radimo. Kad se bude razgovaralo o našem zahtevu, uzeće se u obzir dosadašnje reforme koje smo sproveli. Mi treba da održimo dinamiku usvajanja i primene zakona, ali i da uvažimo sve primedbe iz izveštaja Evropske komisije o napretku. Takođe, gledaće se primena i sprovođenje prelaznog trgovinskog sporazuma, što znači usklađivanje zakonodavstva u prioritetnim oblastima, a to su carina, intelektualna svojina, konkurencija, državna pomoć i izvršavanje obaveza iz tog sporazuma - kaže za „Blic” Delevićeva.
Ona podseća i da je u izveštaju Evropske komisije o napretku Srbije naznačena preporuka da se usvojeni zakoni moraju dosledno primenjivati, ali i da njihovom usvajanju u Skupštini moraju prethoditi konsultacije i šira javna debata. EU će gledati kako sprovodimo preporuke iz evropskog partnerstva i kako primenjujemo prelazni trgovinski sporazum. Srbija mora da se pripremi i za naredne faze, pre svega za pitanja koja će joj postaviti Evropska komisija, i da izgradi administrativne kapacitete i bude spremna za pregovore o članstvu, jednog dana.
- Potpuno smo svesni toga da će naš rad na reformi pravosuđa, borba protiv korupcije, uspostavljanje jedinstvenog tržišta i standarda EU biti kriterijumi na osnovu kojih će se gledati koliko smo napredovali. Posebno će biti važna puna primena Zakona o zaštiti konkurencije i Zakona o kontroli državne pomoći koji počinje da se primenjuje od januara sledeće godine, svi zakoni koji se tiču intelektualne svojine, kao i carinski zakoni koji su još u Skupštini - kaže Delevićeva i najavljuje da će Vlada na današnjem zasedanju usvojiti izmenjen Nacionalni plan o evropskim integracijama.

Pregovori Srbije i EU trajali četiri godine
10. oktobar 2005. - početak pregovora sa EU
7. novembar 2005. - prvi sastanak pregovaračkih timova
3. maj 2006. - Evropska komisija odlučila da suspenduje pregovore zbog nedovoljne saradnje s Haškim sudom
13. jun 2007. - obnovljeni pregovori nakon hapšenja Zdravka Tolimira, bivšeg načelnika Generalštaba Vojske RS i bliskog saradnika Ratka Mladića
10. septembar 2007. - usaglašen tekst SSP
7. novembra 2007. - parafiran SSP, ali su se njegovom potpisivanju protivile Holandija i Belgija
28. januar 2008. - EU ponudila Srbiji politički sporazum o jačanju sveukupne saradnje u trgovini, ekonomiji, obrazovanju i liberalizaciji viznog režima za sve srpske građane
7. februar 2008. - zakazano potpisivanje prelaznog političkog sporazuma odloženo zbog nesaglasnosti u vladajućoj koaliciji Srbije
29. aprila 2008. - u Luksemburgu šefovi diplomatija EU potpisali SSP sa Srbijom, ali je zamrznut do pune saradnje sa Haškim sudom
9. septembar 2008. - Skupština Srbije usvojila Zakon o potvrđivanju SSP
Oktobar 2008. - Vlada Srbije odlučila da počne jednostranu primenu prelaznog trgovinskog sporazuma od 1. januara 2009. godine
14. oktobar 2009. - Evropska komisija pozvala EU da primeni prelazni trgovinski sporazum sa Srbijom
30. novembar 2009. - Savet ministara EU usvojio odluku kojom se Srbiji ukidaju vize od 19. decembra
7. decembar 2009. - Savet ministara EU stavio na snagu prelazni trgovinski sporazum sa Srbijom, koji će se primenjivati od 1. januara 2010.

Jelko Kacin: Srbija mora biti realna
- Srbija mora biti realna u svojim očekivanjima i dosledna u svojim reakcijama. Srbija bi najviše uradila za sebe ako bi ostvarila punu saradnju sa Tribunalom u Hagu i završila je. To bi bila najbolja pozitivna vest i na Zapadnom Balkanu i proboj koji bi omogućio da se ostvari status zemlje kandidata krajem iduće godine. Bez toga realno ne vidim šanse da se ti snovi ostvare. I, takođe, što se tiče Kosova, moram da kažem da na putu u EU ne može biti tabua i onih tema koje se guraju pod tepih - rekao je juče za „Blic” Jelko Kacin, izvestilac Evropskog parlamenta za Srbiju.

Šta Srbija treba da uradi
-Dovršetak saradnje sa Tribunalom u Hagu
-Dosledna primena trgovinskog sporazuma sa EU
-Ukidanje kontrole stranaka nad poslaničkim mandatima (blanko ostavke)
-Izborne zakone promeniti u skladu sa evropskim standardima
-Dosledna primena donetih zakona
-Decentralizacija (vraćanje imovine lokalnim samoupravama)
-Reforma državne uprave (doneti osnovne zakone o upravnom postupku, upravnim sporovima, ažurirati akcioni plan za sprovođenje strategije reforme, uvesti kontrolu korupcije u državnoj upravi)
-Veća efikasnost Skupštine Srbije, povećanje uloge poslanika u pripremi i donošenju zakona
-Bolji uslovi za rad nezavisnih regulatornih tela
-Bolja saradnja sa Euleksom (posebno u severnom delu Kosova)
-Veća civilna kontrola službi bezbednosti
-Kriterijumi za izbor sudija nisu u skladu sa preporukama venecijanske komisije Saveta Evrope (postoji rizik dugoročne politizacije sudstva)
-Iskoreniti sistemsku korupciju, najosetljivije oblasti su javne nabavke, raspolaganje budžetom, izdavanje dozvola
-Restitucija
-Suzbiti nasilje u društvu, porodici, posebno nad ženama
-Regionalna saradnja (funkcionisanje carine na administrativnoj liniji sa Kosovom, demarkacija granica sa Hrvatskom, BiH i Crnom Gorom)
* Prioritetni zadaci na osnovu godišnjeg izveštaja Evropske komisije o napretku Srbije

Izvor: Blic