Nije nikakvo lobiranje. Rusi su jedini potpisali pismo o namerama sa vladom Srbije.

Stalno pricas o stvarima o kojima nisi informisan.

Pismo o namerama? O cemu pricas? JAT je potpisao pismo o namerama sa Aeroflotom i Air indijom..ali sve su to prazne price dok firma zvanicno ne bude stavljena na prodaju.

O Jatu!

Moja omaska, potpisali su sa Jatom a ne sa vladom!

Pismo o namerama a posebno izjave ministra Ilica i medijske price dignute oko toga imaju pre svega veze sa interesnim grupama koje zbog sopstvenih finansijskih interesa hoce unapred da favorizuju kupca za firmu koja jos uvek uopste nije ni pocela privatizaciju.

Nije pocela, ali je u pripremama.

Oni samo navode ko se do sada interesovao. To su Aeroflot koji je potpisao pismo o namerama i Indijici.

Nista tu nije nelegitimno.

Ne kazem da je nelegitmno da se neko interesuje ali unapred proglasavati da ce taj i taj da kupi tu firmu a da privatizacija jos nije ni pocela je cista manipulacija i bestidno lobiranje nasih bestidnih politicara.

Neka lepo prodaju kao Mobtel - okupe se svetske firme zainteresovane, ko da najvise para taj je dobije i to je to. To se tako radi, a ne da nam Velja Ilic unapred prica pre privatizacije kako to Aeroflot mora po svaku ceni da uzme JAT. JAT nije njegova prcija da tako prica.

Ne skoro . Uzmi recimo za primer Estoniju , i njihovu stopu rasta od 7%, što je među najvišim u Evropi , projektuj je na 30 godina i dobićeš iznenađujući rezultat .
Kad već spomenu Estoniju kao primer, da kažem sledeće.Zemlja koja je imala početkom 90-tih inflaciju od 1000 % ,danas je lider u ekonomskim reformama u EU. Jedan od najzaslužnijih za ovakav uspeh , njihov bivši presdednik vlade Mart Laar , ističe tri ključna aspekta na kojima se zasnivaju tranzicione reforme :

1. U nekim tranzicionim zemljama nije na pravi način shvaćena važnost vladavine prava i donošenja novih i modernih ustava, što je kasnije dovelo do velikih problema. Prave ekonomske reforme se ne smeju zasnivati na uopštenim shvatanjima, najboljim namerama ili lepim željama. Bez pravih zakona, jasnih svojinskih prava i funkcionisanja pravnog sistema nema ni demokratije ni reformi.

2. Proces tranzicije je prilično bolan. Mora se biti odlučan u nameri da se istraje, da se reforme sprovedu do kraja, bez obzira na to što će usput biti puno poteškoća.

3. Najvažnija lekcija je da se odlučujuće promene moraju odigrati u glavama ljudi. Ljude koji su u socijalizmu bili nenaviknuti da razmišljaju za sebe, da rizikuju, koji su od države očekivali da im nađe posao i rešava problema, treba prodrmati. Treba im se objasniti da oni moraju da se bore za sebe, da odlučuju u svoje ime i da preuzmu odgovornost za svoje odluke. Treba im se objasniti značaj ulaganja, investiranja u sebe.

Jasno ko Bog , ako ćemo da pravimo i dalje trule kompromise i da lažemo građane , onda nam nema spasa .

Demokratija je vladavina jednakih, neki su samo malo jednakiji od drugih. Pa dajte, zar jedna Bugarska u kojoj se jede drvenim kasikama jer za metalne ne znaju da bude jadnaka????? Ulazak u EU znaci samo veririkovanje pljacke siromasnih zemalaj. Mi smo za njih trziste na koje zele da vide svoju robu, dok nasa nije pozeljne kod njih.

Koju to robu oni zele da vide na nasem trzistu a da je ti nebi zeleo da imas (naprimer taj kompjuter na kom si sada),ikoja to nasa roba nije pozeljna u EU, mozda mislis Yugo.

Demokratija je vladavina naroda , od naroda i za narod.


Srbija je jako malo tržiste i taj pristup razmišljanju pada uvodu .Rumunija u nekim projekcijama EU , zauzima 2.5 % tržišta u EU , za nas su te cifre daleko manje .

Nemojmo bacati patetiku na temu . Svaki proizvod treba da stekne konkurentnost marketinškom politikom , ali pre svega kvalitetom , a upravo tržište je najbolji mehanizam za to .
A što se tiče Juga , suluda ex-ju politika sredinom 80-tih  kada je odlučivala koji je to proizvod koji treba izvoziti u Ameriku , između juga i šljivovice odlučeno je za ovo prvo . To je bila jedna od najgorih političkih odluka u istoriji SFRJ . Danas ćeš u rafovima hipermaketa po Nemačkoj videti kako se dobro prodaje hrvatska "šljivovica " i to po ceni većoj od nekih poznatih brendova pića , tipa škotskog viskija i meksičke tekile .