Naravno, da je Srbija bila jača, ne verujem da bi tek tako grunuo Fric na nas ....

Živi u miru, spremaj se za rat ... još ako živiš na Balkanu .... ih ...

A ovo što je austrougarska propagirala i mnogo ranije, i spremala se, i Bugari su se spremali i gomilali na granici .... sve jo tako poznato, i tako uobičajeno, i samo idioti mogu da kažu da se toviše neće ponoviti, i da mi "više nemamo neprijatelja" i slićne nebuloze.

1. Stvarno mislis da cu da citam ovolike tekstove?  

2. Odlicno znam i istoriju ratova, kao i povode i uzroke. Opet kazem - pozabavi se malo evropskim koncernom, konceptom Balance of power, trkom u naoruzanju itd.

3. Ne znam kako tako naivno mozes da analiziras stvari ili prihvatas tudje analize? Naravno da su SAD imale izolacionisticki princip politici, vodjeni Monroovom doktrinom. Evropljani neka rade sta hoce na svom kontinentu, mi cemo na svom i to je to. Problem je u tome sto je u to doba Amerika bila sigurna, zbog velike razdaljine (okeana) i jake pomorske sile kao i dogovora sa Britnacima. Medjutim, kako je tehnoloski napredak neminovnost, ta geografska barijera postala je nebitna. Onda kada svako moze brzo da stigne do tebe, kao i ti do drugih, onda vise ne gledas samo svoje dvoriste. Desavanja u Evropi uticu na tvoju zemlju podjednako kao i desavanja u Meksiku. I tada se od izolacionizma okrecu politici mesanja u svetsku politiku.

4. Posluzicu se tvojim recima - "da ste ćutali manje bi ispali neznalice da ne kazem g....". Ne znam u koju solju, kristalnu kuglu ili katre gledas, ali lose ti ide zanat. 90-ih sam zavrsavao osnovnu skolu, a kada su ratovi vec zavrsavali krenuo sam u srednju. Tako da ta bulaznjenja o tome da se zna ko je sta radio i za koga, ko je izdajnik i ostale besmislice bas tog mentaliteta 90-ih ostavi za nekog drugog.  

Valjda je svima jasno, da mi i da zelimo, i da imamo najsavremeniju tehniku, ne mozemo da ratujemo sa nekom ozbiljnom silom, ograniceni brojnoscu naseg naroda, te bi mogli ratovati samo sa nekim od suseda.

Ipak, treba ocekivati neke vojne akcije i to sa nase strane, obzirom na nereseno nacionalno pitanje, i stepen problema koji je veoma ozbiljan.
Posle kraja 2012. godine geopoliticka situacija bi mogla da pocne da se popravlja i da nam ide u prilog tj. od kraja 2012 situacija pocinje da se popravlja i to tako do tamo 2017. kada bi mogla da nam se ukaze prilika da resimo nacionalne interese u RS i na KiM, kao i pitanje izlaza na more. Naravno biranje pravog trenutka i prave strategije ce biti presudno.   

Sve to pod uslovom da budemo pametni, ali obzirom na ponudu na nasoj politickoj sceni, nisam bas ubedjen u pozitivan rezultat.

Na cemu si ti ? Pa NATO bi lesio Srbiju ako bi nam "neke vojne akcije i to sa nase strane" samo pale na pamet.

Bolje da ne ratujemo vise nikada, sve sto smo vojno dobili to su politicari za stolom predali(prodali) tako da je sva ta krv uzaludno prolivena, bolje da ne ratujemo vise...

Ako se nastavi sa pisanjem duplih postova, zakljucacu i ovu temu.

@tosanosa

1. Ne pisi duple postove, ako imas nesto da dodas vec postavljenom tekstu, koristi opciju .
2. Vec dve privatne poruke sam ti poslao sa upozorenjem da ne djubris forum nepotrebnim ili vec postavljenim temama, koristi pretragu.
3. Procitaj Pravilnik Burek Foruma i nauci da ovde ima ljudi koji ne razmisljaju kao ti, a to ne znaci da su glupi.
4. Na ovom forumu ima dosta hrvata, madjara i ostalih naroda i narodnosti koji zive u Srbiji i koji koriste gotovo svaku temu na politickom forumu da lupetaju gluposti ili da kontriraju i negiraju cak i svoje stavove iz prethodnih postova. Nauci da zivis s' tim.

@system

Ne izvlaci postove iz kante. Kao i obicno, nemas nikakve argumente, vec kontriranjem postizes svoj egasm, sto bi braca englezi rekli. Nauci da razlikujes sunovrat srpske politike i vojne zasluge tokom ratova iz proslog veka.


Sto se tice teme, kada ratujes za svoju drzavu, logicno je da ta ista drzava stoji iza tebe. Ako nakon rata, drzava krene da te juri kao hajduka ili ne "vidi" tvoje probleme, a dezertere abolira i oni postanu "ugledni biznismeni", ne mozes, a da se ne pitas ko koga ovde jebe i da li ces opet da uzmes pusku.

Jedini i dovoljan argument za ove ideje o "novm vojnim akcijama sa nase strane" je period 1991 - 1999 i rezultati tadasnjih "vojnih akcija".


Nadam se da u "vojne zasluge" ne ubrajas desavanja iz perioda 1991-1999 i mega vojne podvige ratnih profitera i slicnih vucibatina protiv bivsih komsija. Nisu tu u pitanju "vojne zasluge" nego obicno ubijanje zarad pljacke.

Hm,zvuci kao ono sto su radili  i Siptari,Bosanci i Hrvati za vreme 90ih.

MIR
Krajnji cilj Zavere je da se svet primora da živi u miru, pod vlašću Svetske vlade. Međutim, planerima se tu javlja problem: oni su do sada koristili rat kao sredstvo za kontrolu nad ljudima. Sada se suočavaju sa dilemom kako da kontrolišu ljude u doba mira.
Ovim pitanjem detaljno su se bavili ljudi koji su napisali Izveštaj sa Gvozdene planine. Oni su predvideli da će doći dan kada će morati da osmisle posebne programe koji će biti način da se kontrolišu ljudi u pe¬riodu mira. To im je bilo prilično strano, pošto su do tada razmišljali jedi¬no načinom da je najefikasnije sredstvo kontrole- izazivanje rata.
Izdvojili su glavni problem: „Životvoma zamena za rat kao društveni sistem ne može biti puka simbolička šarada. Ona mora u sebi sadržati realnu pretnju o pojedinačnom uništenju, i to u razmerama koje su u skladu sa veličinom i složenošću savremenih društvenih sistema. Sve dok ona ne obezbedi uverljivu, život ili smrt pretnju, ona neće moći da zameni društveno-organizujuću funkciju rata."1
Pošto je problem izdvojen, sledeći korak bio je da se pronađu odgovarajuća rešenja. Ova rešenja morala su da budu zamena za istinske funkcije rata, one funkcije koje služe da bi se ljudi mogli kontrolisati u rat¬na vremena.
Prvo, ovi „surogati" ili zamene za prave ciljeve rata moraju zadovoljiti dva osnovna kriterijuma:
1.moraju biti rasipnički i
2.moraju delovati izvan normalnog sistema nabavke i po¬tražnje.
Ovaj drugi kriterijum znači da „surogati" ne smeju biti dos¬tupni svesti naroda. Drugim rečima, narod ne srne da dođe u poziciju da zahteva da Vlada obustavi trošenje njihovog novca na tako rasipnički način.
Evo zamena koju su ponudili pisci Izveštaja sa Gvozdene planine:
1.potpuna garancija vlasti za medicinsku zaštitu za sve građane;
2.omogućavanje svima da dođu do profesionalne diplome kroz sistem obrazovanja;

3.obezbeđivanje prostranog stambenog prostora za sve;
4.masovni javni prevoz;
5.garantovani godišnji prihod;

6.serija gigantskih programa svemirskih istraživanja sa ne¬dostižnim ciljevima;
7.pretnja masovnim zagađenjem prirode kao glavnom opas¬nošću po opstanak svih oblika života;
8.ponovno uvođenje ropstva putem nekih oblika vojne službe;
9.univerzalni zahtev da rađanje bude ograničeno na produk¬te veštačkog oplođenja, tako što će se u pijacu vodu ubacivati neškodljivi preparati koji izazivaju sterilitet i koje je odobrila Vlada i
10.   program socijalnog blagostanja.
Ključna tačka ove studije bila je da „obim potrošnje... (u američkoj ekonomiji) ne sme biti manji od 10 odsto od ukupnog bruto nacionalnog dohotka."2
(U broju časopisa „U. S. News and World Report" od 11. maja 1981. nalazi se grafikon koji pokazuje da federalna vlada od 1980. godine troši 22,9% bruto nacionalnog dohotka. To znači, prema Izveštaju sa Gvoz¬dene planine, da federalna vlada može lako da potroši polovinu svog godiš¬njeg prihoda na namerno rasipnički način.)
Izveštaj zaključuje: „da do sada nisu bile urađene kvalitetne studije koje bi imale cilj da odrede... minimalni nivo uništenja populaci¬je, koji bi bio neophodan da se održi verodostojnost ratne pretnje, u ra¬zličitim političkim uslovima" i „optimalna ciklična frekvencija 'lokalnih' ratova pod najrazličitijim okolnostima istorijskih odnosa" (različiti savezi u politici „balansa moći").
Sve ovo znači da oni još nisu odredili samo to koliko će često planirati ratove, i koliko ljudi u njima treba da pogine da bi se uspešno kontrolisale populacije država umešanih u rat.
Posmatraču koji imalo drži do morala izgleda neverovatno da je ljudski um mogao da dođe do tako monstruoznih ideja kao što su namerno izazivanje ciklusa rata i mira u svrhu kontrolisanja ljudi, ili ra¬sipničko trošenje Vlade u cilju kontrolisanja poreskih platiša.
Sada čitalac može da shvati zbog čega je američka vlada troši¬la novac svojih poreskih obveznika na finansiranje:
-studije o polnim ćelijama centralnoameričkih žaba;
-istraživanja krvnih grupa poljskih svinja rase „zlotinka";
-studije o nemačkim bubašvabama i
-studije o načinu ronjenja foka.3
Verovatno je sada jasno zašto ništa nije učinjeno kada je „Junajted pres" objavio istraživanje iz kojeg se vidi da Sjedinjene Države bacaju 10 milijardi dolara na rasipničko trošenje od strane vlasti.4
Ovakva vlast je stvorena da bi rasipala novac.

SVETSKA VLADA
Jedna od najočitijih razlika između takozvanih „konzervativaca" i takozvanih „liberala" počiva u načinu njihovog gledanja na pita¬nja čovekovog odnosa prema svetu.
U osnovnim crtama, razlika bi mogla da se predstavi ovako:
KONZERVATIVNA POZICIJA: Konzervativci se pozivaju na duhovnu prirodu čoveka, verujuči da se njegovi problemi javljaju zbog same prirode čoveka. Rešenja svetskih problema leže u promeni čoveka.
LIBERALNA POZICIJA: Liberali se pozivaju na materijalis¬tičku prirodu čoveka, verujuči da se njegovi problemi javljaju zbog ok¬ruženja u kojem živi. Prema liberalima, rešenje problema leži u promeni okruženja.
Krajnji aparat za potpunu kontrolu čovekovog okruženja je jedna svetska vlada. Današnja organizacija sveta- koji je podeljen na države- postaje očigledna prepreka na putu ka takvim promenama.
Ovo je bio program i cilj svake organizacije i pojedinca o ko¬jima smo govorili u ovoj knjizi, još od osnivanja Iluminata.
Različiti znaci koji se pojavljuju daju nam na znanje da je cilj tih planera- Svetska vlada- pred samim ostvarenjem.
Roj M. Eš (Roy M. Ash),službenik Odeljenja za upravljanje i budžet u Niksonovoj administraciji, 18. maja 1972. dao je vremensku od¬rednicu u kojoj će se, kako nam se čini, začeti Svetska vlada: ,,U sledeće dve decenije (dakle negde do 1992) biće uspostavljen institucioni okvir za Svetsku ekonomsku zajednicu... kada će aspekti suvereniteta biti prene¬seni na nadnacionalnu vlast."1
Džejms P. Varburg, je u svojoj knjizi Zapad u krizi, takođe po¬držao potrebu za jednom svetskom vladom: „Svetski poredak bez svetskog zakona je jedan anahronizam; pošto današnji rat znači uništenje civiliza¬cije, svet koji propusti da uspostavi vladavinu zakona nad nacijama-državama ne može još dugo postojati. Mi živimo u opasnom periodu prelaska iz ere punog suvereniteta nacije-države u eru Svetske vlade."2
Varbug je 17. februara 1950. pred Senatskim komitetom ob¬jasnio i kako će narodi sveta dobiti ovu globalnu vladu: „Imaćemo Svetsku vladu, svidelo se to vama ili ne, konsenzusom ili silom."3
U planovima za formiranje ovakve nadnacionalne vlade, svoje mesto, naravno, ima i svetska policija. Istoričar Arnold Tojnbi (Ar¬nold Toynbee) je objasnio potrebu za ovakvom policijom: „Približavmo se tački na kojoj će jedina efikasna skala za operacije od iole većeg značaja biti globalna skala. Lokalne države moraju biti lišene svog suvereniteta i podređene suverenitetu globalne Svetske vlade. Smatram da će svetska dr¬žava još uvek imati potrebu za naoružanjem i policijom i da će Svetska vlada morati da pod svojom komandom ima dovoljno sile kojom će biti u stanju da nametne mir."4
Ubediti narode sveta da se odreknu nacionalnog suvereniteta i predaju ga u ruke Svetskoj vladi je zaista monumentalan zadatak. Planeri, međutim, ne smataju da je taj cilj neostvariv. Doktor Brok Čizolm (Brock Chisolm), direktor Svetske zdravstvene organizacije, sagledao je problem i ponudio rešenje:
„Da bismo stigli do Svetske vlade, neophodno je iz svesti lju¬di ukloniti njihov individualizam, odanost porodičnoj tradiciji, nacional¬nom patriotizmu i verskim dogmama... Mi smo progutali sve vrste otrov¬nih uverenja kojima su nas hranili naši roditelji, naši učitelji u školama, naši političari, naši sveštenici, naše novine i svi ostali koji su imali interes da nas kontrolišu. Reinterpretacija i eventualno iskorenjivanje koncepta dobrog i lošeg, koji je bio osnova vaspitavanja dece, zamena vere inteli¬gentnim i racionalnim mišljenjem kod starijih ljudi, to su ciljevi... na kojima treba zasnovati promene u ljudskom ponašanju."5
Pored uništavanja čovekove odanosti porodici, naciji i veri, on se mora naterati da poveruje da je manje bolje nego više. Životni stan¬dard ljudi u bogatim državama mora biti redukovan. To će biti učinjeno sporim, postepenim procesom pripremanja građana bogatijih država da žive sa manjim delom onoga što su proizveli.
Ovakav stav obznanio je 1975. godine Džon Nouls (John Knowles), predsednik Rokfelerove fondacije, u redovnom godišnjem izveštaju ove organizacije: „Siguran sam u jednu stvar– više nije uvek bolje.
Mi smo jedan svet, imaćemo jednu budućnost – bolju ili lošiju – svi mi zajedno. Centralna stvar u novom etičkom mišljenju, prema kojem se dobija znatno manje, jeste kontrolisani ekonomski rast koji će sačuvati istrošene resurse i omogućiti ravnomerniju distribuciju prihoda i bogatstva..."
„Takođe je neophodno kontrolisati stopu rasta nataliteta i doći, što je brže moguće, do trenutka kada će rast populacije biti na nuli..."6
Kada ljudi koji žive u produktivnijim državama jednom bu¬du pripremljeni da žive sa manje prihoda, biće otvoren put da se njihovo bogatstvo deli sa zemljama koje su neproduktivnije. Raspodela bogatstva zove se Novi međunarodni ekonomski poredak, a tu frazu definisao je senator Čarls Persi (Charles Percy), član Saveta za inostrane odnose (CFR):
„Filosofija u pozadini Novog međunarodnog ekonomskog poretka zasnovana je na činjenici da razvijenije i bogatije nacije koriste znatno veći deo Zemljinih resursa... nego što to čine manje razvijenije i siromašnije nacije. Novi poredak poziva na ravnomerniju raspodelu re¬sursa na planeti, među svim narodima i na preraspodelu bogatstva iz¬među bogatih i siromašnih država."7
U skladu sa ovim programom, 30. marta 1979, državni sek¬retar Sajrus Vens (takođe član CFR-a) obećao je da će Sjedinjene Države učiniti korak napred u pomaganju država u razvoju, sa ciljem da ubrzaju „progresivno kretanje u pravcu ravnomernijeg i zdravijeg novog među¬narodnog ekonomskog poretka."8
Stalni napredak u kretanju prema Svetskoj vladi bio je stabi¬lan ne zato što su narodi bogatijih zemalja slobodnom voljom odabrali takav put pošto su čuli argumente obeju strana, već zato što su ih lagali. Dobar primer za ovo je članak koji je aprila 1974. u časopisu „Forin afeirs", glasilu CFR-a, napisao Ričard Gardner (Richard Gardner), jedan od glavnih savetnika predsednika Džimija Kartera, a kasnije i ambasador u Italiji. U članku se kaže da će „kuća svetskog poretka morati da se gradi od dna naviše, pre nego od vrha ka dnu... Poslednji napad na nacionalni su¬verenitet, koji će ga uništavati deo po deo, biće mnogo uspešniji od staro¬modnog frontalnog juriša."9
U jednom dokumentu, objavljenom 1961, Sjedinjene Države su detaljno isplanirale transfer svojih oružanih snaga pod komandu jedne svetske vlade, u ovom slučaju Ujedinjenih nacija. Taj dokument pod na¬zivom „Oslobođenje od rata- publikacija Stejt departmenta br. 7277", pod čudnim okolnostima je uklonjen iz svih publikacija nekoliko godina posle objavljivanja, no Amerikanci su ipak imali šansu da ga pročitaju. On je predviđao postepenu predaju svih američkih snaga u ruke svetske poli¬cije, i to u tri faze:
-U prvoj fazi značajno bi se redukovala mogućnost država da vode ratove, smanjivanjem obima njihovih oružanih snaga; drugo, nuklearni kapaciteti smanjili bi se ugovorima o nuklearnom razoružanju; treće, ojačale bi se snage Ujedinjenih nacija za „održavanje mira".
-Druga faza donela bi novo značajno smanjenje oružanih snaga država, a uspostavile bi se i stalne mirovne trupe unutar Ujedin¬jenih nacija.
-Treća faza ostavila bi državama samo onoliko snaga koliko bi im bilo dovoljno da održavaju unutrašnji red, ali bi Sjedinjene Države obezbedile ljudstvo za mirovne trupe Ujedinjenih nacija.
Ovaj transfer značio bi da bi generalni sekretar Ujedinjenih nacija postao glavnokomandujući oružanih snaga Sjedinjenih Država, što je u potpunoj suprotnosti sa Ustavom SAD. Generalni sekretar bi zatim mogao da prepusti komandovanje ovim novim trupama za održavanje mira svom podsekretaru, koji je nadležan za sve vojne poslove, podsekretaru zaduženom za poslove politike i poslove Saveta bezbednosti. Ovu ključnu poziciju od samog osnivanja Ujedinjenih nacija držali su isključivo predstavnici Sovjetskog Saveza ili predstavnici komunističkih zemalja pod sovjetskom kontrolom. (To je ista ona policija koju su držali Sovjeti za vreme Korejskog rata, kojoj je morao da šalje izveštaje i general Daglas Mak Artur).
Budući da narod Amerike još nije potpuno spreman da se preda u ruke Ujedinjenih nacija, ovaj Izveštaj je, kao što smo već pomenuli, povučen iz opticaja i javljeno je da je povučen iz štampe. Ali ljudi koji se zalažu da Sjedinjene Države postanu deo Svetske vlade nisu se zaustavili. Sledeća tačka ovog programa odigrala se 30. januara 1976. ka¬da je Veće za svetske poslove (World Affairs Council) objavilo „Deklaraci¬ju o međuzavisnosti". Ovaj dokument potpisalo je 126 američkih senato¬ra i predstavnika, od kojih su osmorica kasnije objavili da povlače svoj potpis, odnosno da su njihova imena upotrebljena bez njihovog znanja.
Bivši senator Džozef P. Klark (Joseph P. Clark), član Veća za svetske poslove, pokušao je da objasni zbog čega je bila neophodna ova Deklaracija:
„Obim, domet i složenost vlasti se povećavaju- i to će se na¬staviti. Ja ću braniti svoj stav da je ova ekspanzija dobra- a ne loša. Mi smo, svakako, došli do tačke kada možemo konačno da kažemo- da Džeferson nije bio u pravu: nije najbolja vlast ona koja najmanje vlada (Džeferson je rekao: Najbolja je ona vlast koja najmanje vlada.) Greška u Džefersonovom obrazloženju je pretpostavka da povećanje obima vlasti vodi ograničavanju ličnih sloboda. To jednostavno nije istina."10
Deklaracija koju je podržao gospodin Klark glasi:
„Pre dve stotine godina, naši preci stvorili su novu naciju; mi sada moramo da se udružimo sa drugim da bismo stvorili Novi svetski poredak. Da bi se Novi svetski poredak uspostavio... neophodno je da se čovečanstvo oslobodi ograničenja koje donose nacionalne presude.. Mi potvrđujemo da je ekonomija svih država neraskidivo vezana i da ni jed¬na država ne može još dugo održavati svoje proizvodne procese i svoj monetarni sistem bez priznavanja neophodnosti sporazumne regulacije od strane međunarodnih vlasti. Pozivamo sve nacije da ojačaju Ujedi¬njene nacije... i druge institucije svetskog poretka...11
Jedna od onih koji su odbili da potpišu ovu deklaraciju bila je kongresna predstavnica Mardžori Holt (Marjorie Holt), koja je izjavila: „Deklaracija poziva na predaju našeg nacionalnog suvereniteta međuna¬rodnim organizacijama. Ona objavljuje da našu ekonomiju treba da regulišu međunarodne vlasti. Ona predlaže da uđemo u Novi svetski poredak koji će preraspodeliti bogatstvo koje je stekao narod Amerike".12
Svetska vlada se približava.
Novi međunarodni poredak je na dohvat ruke.