Однос у трговини,они су ти који извозе.

Ne radi se o nacelu trzista vec o nacelu monopola ako Milan Beko drzi 60% mlekara u Srbiji.

Da je to jedini uzrok seljaci bi danas bili mnogo bogatiji i udeo otkupne cene, koju im placa Milan Beko, u maloprodajnoj mnogo veci.

Nego ciji si ti mali, Bekov ili Miskovicev?
Samo jos to da razjasnimo.

U čega sviraš? U trubu , ili vuvuzelz?

U svakoj normalnoj zemlji posrtoji drastična razlika u proizvodnji mleka i kasetofona. Proizvodnja mleka se dotira, što je normalno. Država Srbija se ne meša ni u šta , pa ni u proizvodnju mleka, eto  zato je kriza.
Ne veruj sve tati što ti kaže, jeste da je bogat, ali ne govori uvek istunu, ili bolje reći istina je ono što njegovom kapitalu odgovara.

@jaguare
Ja tebi ne zameram. Svi koje sam video u politici, a sada mislim na nase vrle strucnjake, se krecu od viska krednosti.Kako ga raspodeliti. Kad kazem da su svi Maksisti, opet shkorpi antikomunista.
Pa nije tako.Taj visak vrednosti treba stvoriti u robi. Dakle treba da se ulaze neki trud i znanje da se to stvori.
Da li se jabuka orezuje, kalemi, okopava, prska ili ne itd ili se pravi kompjuter za upravljanje strugom isto je.
Svaki deo je polusirovina za sledecu etapu. Nekome je to finalni proizvod a nekome polusirovina.
Ako tu ne uspostavis paritet cena da stimulises proizvodnju da imas sto vise robe i to kvalitetne sve pada u vodu.
Ako ides marksisiticki, dvolicno da to treba da radnici podele a ne surovi kapitalisti onda imas otimacinu.
Otimacinu u kojoj ne otima radnik, nego onaj koga je radnik, gradjanin, ili ko vec izabrao da to deli.

Hocu reci da ako ne polazis od resursa zemlje i cega imas, neces nikada stvoriti nista do lanac otimaca.
Onda stupate takvi specijalisti kao ti, koji 'znaju' da prave pare.
Hocu reci da SRbija ima najogoljeniju Marskisticku otimacinu a ne strategiju razvoja i politiku taksi i pariteta koja da to stimulise.
Bez robe, nece biti para, a bez rada nece biti robe.
Ta teorija koju ti spominjes je kao kad ja hocu da otvorim farmu bikova, pa bikovi da budu Boris, Mladja, Djelic, Velja, Voja. Ili pravi bikovi od kojih da izlaze prava telad.
Koja mislis da ce bikarnica biti efikasnija?

Nema to veze, može 1 osoba da drži 100% mlekara a da mleka i dalje bude u prodaji.

Srbija pred bankrotom
 
Mnoga preduzeća posluju sa gubicima
Großansicht des Bildes mit der Bildunterschrift: Mnoga preduzeća posluju sa gubicima
Država nema novca, broj nezaposlenih je u porastu, ljudi se snalaze kako bi preživjeli. Kako da štede kada nemaju na čemu štedjeti?
 

List  Tageszeitung kroz primjer  44 godišnjeg Dejana Pantića ukazuje na stanje srbijanskog društva:

 

„Dejan Pantić je diplomirani inžinjer i živi u skormnom stanu koji je u njegovom vlasništvu. Kao suvlasnik male firme koju je oformio njegov otac, Pantić pripada srednjoj klasi, što u Srbiji znači da bar ne mora štedjeti na životnim namirnicama. Pantić je oženjen i ima šestogodišnju kćerku. Ogorčen je na državu. ’Umjesto da se u vremenu krize rasterete mali i srednji poduzetnici, izmišljeni su i uvedeni raznorazni porezi kako bi se napunile prazne državne kase’, kaže Pantić.

 

Srbiji nedostaju investicije za dalji razvoj privredeBildunterschrift: Srbiji nedostaju investicije za dalji razvoj privrede Statistički podaci za Srbiju su zaista alarmantni. Preko 60 hiljada poduzetnika sa više od milion uposlenih suočeni su sa velikim dugovima. Formalno njihova preduzeća nisu bankrotirala ali praktično više nisu u stanju da posluju. Zvanično je od januara do maja ove godine 1.400 firmi otišlo pod stečaj. Najveći dužnik pri tome je država sa 1,1 milijardom eura. Srbijanska privreda se nalazi u đavoljem dužničkom krugu u kome svako svakom nešto duguje.

 

Ekonomska kriza u Srbiji prisutna je na svakom koraku: zatvorene radnje, poluprazni trgovači centri. Desetine luksuznih građevina, planiranih da budu tržni centri, je nedovršeno. Građevinski poduzetnici nemaju više novca, a nema ni kupaca za građevinske ruine. Cijene ipak ne padaju.  Stiče se utisak da u Srbiji vlada potpuna stagnacija. Čini se da svi čekaju da se nešto desi i da konačno prođe vrijeme praznog hoda,“ piše TAZ.


http://www.dw-world.de/dw/article/0,,5964070,00.html?maca=bos-TB_bs_avaz_sve-4962-xml-mrss

Srbija ne treba da EU nabija prst u oko

Šta mislite o najavi da je Beograd spreman da menja rezoluciju?

- Zašto rade na izmenama, zašto nisu sarađivali na osnovnom tekstu? Ja bih podržao priču „pokušali smo sa EU da napravimo rezoluciju". Ne podržavam priču „nismo ni pokušali zato što ne bismo uspeli".

Kako ocenjujete kritike da ste naprasno postali najveći evropejac u Srbiji, veći od DS-a, G17 Plus i SPS-a zajedno?

- Neko nas je u proteklih 10 godina doveo u apsolutnu zavisnost od EU, da bez novca iz EU nećemo imati kiseonika. Sad više mrdanja nema. Svako ko hoće da vodi Srbiju mora da vodi računa kako građani da prežive i mora da vidi kako da od Evrope iskoristi pogodnosti, a ne da joj nabija prst u oko.


samo cu reci ovo mjauuuuuuuuuuuuuuu, ja sile , ja ekonomije 

Bre jaguare jel si ti lud ili se pravis lud.
Mleka nema zato jer nema krava koje daju mleko. Krava nema zato jer srpski seljak nije vise ni lud ni blesav (a ni neobrazovan) da radi dzabe a da se razni salfordi bogate na njegovom radu. Uvoza mleka nema zato jer ono sto uvezes mora i da platis a ovi nasi nemaju odakle.
Najnovija reklama za Imlek:
- Seljaci, braco, narod je zedan, trazi mleka!
- Neka piju Imlekovo Bello!

nije nas doveo "neko" , nego je to od pochetka raspada SFRJ bio plan , i to ne samo za srbiju vec za sve zemlje evrope .

 praktichno sva industrija u evropi je u rukama jevrejskih banaka koje svojim davanjem ili nedavanjem novca kontrolishu ekonomiju date zemlje . sve je opet posledica frakcionog bankarskog sistema , gde je vlasnicima banaka data mogucnost kreacije i destrukcije novca . srbija je drastichan primer shta se deshava kad zemlja prepusti svoja nacionalna dobra na upravu strancima , pogotovu neprijateljski raspolozenim strancima .

Po ceni koja odgovara toj jednoj osobi. To je nacelo monopola, a ne trzista.

A po čemu su banke jevrejske. Možeš za svaku da pogledaš vlasničku strukturu, najveći procenat po pravilu pripada institucionalnim vlasnicima.
U te "institucije" spadaju na primer investicioni fondovi. To znači da su kranji vlasnici banaka često milioni običnih porodica.
Verovatno će i kod nas uskoro postati popularno (ako već i nije) da se običnim domaćinstvima nudi da deo ušteđevine plasiraju u investicioni fond.