Srbija na Cebitu
Sedam izlagača iz naše zemlje na najvećoj smotri informatičko-telekomunikacionih tehnologija


Srbija i ove godine učestvuje na najvećoj smotri informatičko-telekomunikacionih dostignuća, Cebitu 2007. u Hanoveru (Nemačka). Predstaviće je sedam izlagača na nacionalnom štandu (114 kvadratnih metara).
Odlazak na događaj koji se ne sme propustiti ukoliko želite da budete u toku organizuje četvrti put zaredom Agencija za strana ulaganja i promociju izvoza (SIEPA), pod geslom „Srbija – vizija za budućnost”, uz podršku srpske vlade, snoseći kao i do sada najveći deo troškova.

Svake godine u martu (ove od 15. do 21.) u Hanover se sjati više od pola miliona stručnjaka, poslovnih ljudi, novinara, kaže Đurđica Hadži-Pavlović, predstavnik Cebita za Srbiju. Sedmodnevno okupljanje u Nemačkoj smatra se najvažnijim predstavljanjem informacionih tehnologija, telekomunikacija, potrošačke elektronike, softvera i usluga u svetu.

Prvi samostalni sajam pod ovim imenom održan je tačno pre dve decenije – 1986. godine. Kolika mu se važnost pridaje svedoči činjenica da će ovogodišnji otvoriti državni kancelar Angela Merkel, a zvanicama na svečanom otvaranju obratiće se potom prvi čovek „Vodafona” Arun Sarin.

Prošle godine učestvovale su 6.262 kompanije i preduzeća iz 71 zemlje, izloživši svoja dostignuća na 310.000 kvadratnih metara prostora u 27 savremenih hala. Više od polovine (3.300) bili su iz inostranstva, što je porast od 20 odsto u odnosu na prethodnu godinu. Naročita pažnja posvećena je malim i srednjim preduzećima, kakva su i srpska, koja su lane privukla četvrt miliona posetilaca.

Našu zemlju zastupaće: „CIM koledž”, „Gajdans”, HCP, „Logo”, „Navigator”, „Telefonija” i „Veridiks”.

S. V.

Izvor: Politika

extra

Šteta što je u Nemačkoj...

Nema veze bar da nas negde ima

CeBIT 2007 (1)

Po svim pokazateljima, ovogodišnji CeBIT, koji je održan od 15. do 21. marta 2007. godine u Hanoveru, bio je uspešniji od prethodnog, iako se takav utisak možda i ne bi mogao stvoriti na prvi pogled. Međutim, ako subjektivni osećaj može da prevari, brojke su tu da isprave stvar. Zaista, ove godine je na CeBIT-u bilo neznatno manje izlagača - 6.153, naspram nešto više od 6.200 izlagača u 2006. godini, ali je zato poseta na sajmu bila za skoro 10% veća (48.0000 naspram 44.0000 posetilaca prošle godine). Stranih izlagača je bilo više od 3.700, naravno, najviše iz Azije (posebno Kine i Tajvana) i Severne Amerike. Takođe, i broj inostranih posetilaca je bio impresivan, jer se procenjuje da ih je bilo više od 100.000 iz više od stotinu zemalja. Izlagači su bili iz 77 država, što je takođe povećanje od oko 10% u odnosu na prošlu godinu.

Najveće povećanje u broju izlagača imala je Rusija, koja je ove godine bila i oficijelni partner CeBIT-a. Ona se predstavila sa 170 IT kompanija i pokazala je da se razvija u veliku IT silu. Promocija Rusije je bila dobro organizovana i pametno smišljena tako da su se redovno viđali posetioci koji su u svojim rukama nosili babuške. Rusi su posećenost na svojim štandovima povećali organizacijom ture po kojoj se određenim redom moralo obilaziti po štandovima, a kao nagradu za dolazak na štand posetioci bi sakupljali babuške različitih veličina sve dok ne bi popunili celu kolekciju. Nama koji za babušku znamo odavno ovo možda ne bi bilo toliko interesantno, ali prosto je bilo neverovatno koliko su se posetioci iz zapadnih zemalja utrkivali ko će pre da prikupi svih osam babuški.

Ali, da se vratimo glavnoj temi. Od organizatora sajma smo dobili informaciju da je i po finansijskom efektu ovo jedan od najuspešnijih sajmova do sada. Za vreme trajanja sajma sklopljeni su ugovori ukupne vrednosti od oko 11 milijardi evra, što jasno pokazuje koliki značaj ovaj sajam ima u poslovnom okruženju.

Kao i svake godine, ceremonija svečanog otvaranja CeBIT-a obavlja se dan pre nego što se otvore kapije za posetioce. Ona je održana u velelepnom kongresnom centru u Hanoveru, a prisustvovalo je više od 2.000 zvanica. Obezbeđenje je bilo na izuzetno visokom nivou, što ne treba da vas čudi, jer se tu našla gotovo kompletna nemačka vlada, strani državnici, diplomate iz država učesnica i mnogi drugi ugledni strani i domaći gosti. Vaš izveštač je imao čast da se nađe u tom društvu i da uživa u višesatnom zabavnom programu, samom činu otvaranja sajma (to je učinila gospođa Angela Merkel, nemački kancelar) i prigodnom koktelu koji je usledio nakon toga.

Izvor: Krstarica

Osnovu CeBIT-a čine izlagači hardvera. Pored osnovnih hardverskih komponenti, kojih je bilo u ogromnom broju varijacija, sajam je bio preplavljen najrazličitijim računarskim i telekomunikacionim periferijama i samostalnim uređajima. Detaljima se nećemo baviti u ovom izveštaju, jer ako vas tako nešto interesuje, sigurno ćete dovoljno informacija pronaći u specijalizovanim časopisima, već ćemo pokušati da ukratko sumiramo naše utiske, koji se, nekoliko dana po završetku sajma, polako kristališu u jasnu viziju onoga što smo videli.

Svake godine se na sajmu pojave dva "ljuta" rivala, čije nadmetanje postaje interesantno za gledanje sa strane. Prethodnih godina to su bili AMD i Intel (sada već bivši), ATI i nVidia, a ove godine najveće rivalstvo je preneto na polje optičkih medija nove generacije – HD-DVD i Blu-ray asocijacije. I jedna i druga asocijacija ubeđene su u svoju pobedu nad protivnikom i već su polako počele da slave. Nama koji smo to gledali sa strane delovalo je malo drugačije. Više liči da se radi o prilično izjednačenoj trci, mada, ako bi se moglo suditi po onome što smo videli na sajmu, HD-DVD asocijacija je u maloj prednosti. Ovo kažemo zato što smo na više mesta videli HD-DVD plejere u akciji, držali smo u rukama bar desetak filmova u HD-DVD formatu, razgovarali s predstavnicima kompanija koje pripremaju proizvodne linije za štancovanje HD-DVD filmova, dok smo kod Blu-ray asocijacije čuli samo priču o tome kako će Playstation 3, kada se pojavi u Evropi (u trenutku kada čitate ovaj izveštaj, to se već dogodilo), počistiti konkurenciju i suvereno zavladati DVD tržištem nove generacije. Živi bili pa videli.

Neraskidivo povezani s novim formatima video zapisa su i televizori visoke definicije. TV prijemnici ili monitori s katodnim cevima više se gotovo ne mogu kupiti ni u prodavnicama, a na sajmu su predstavljani isključivo kao antikviteti (uz odgovarajuće računare, kao što je Commodore 64, na primer). I ove godine stoji ista priča i u plazma i u LCD svetu. Teži se sve većim dijagonalama, pri čemu svi televizori imaju full HD rezoluciju i bolji kontrast i osvetljenje od prošlogodišnjih modela. Najveći LCD TV koji smo pronašli na sajmu napravila je nama nepoznata firma Aquos - s dijagonalom od 108 inča, dok je najveću plazmu napravio Panasonic (103 inča). Ipak, titulu najvećeg TV-a ponela je firma Technovision sa svojim TV-om dijagonale 205 inča, ali njega nismo uzeli u obzir, jer je napravljen na potpuno drugačijim osnovama i nije namenjen za kućnu upotrebu već za postavljanje na javne objekte. Ima malu rezoluciju (piksel mu je veličine oko 5 mm), tako da ga nema smisla gledati s razdaljine manje od dvadesetak metara.

Izvor: Krstarica

Možda najveći napredak u odnosu na sve ostalo što smo videli napravljen je na polju digitalnih ramova. To sada više nisu uređaji koji su sposobni da reprodukuju samo statične slike u slideshow rotaciji, već pravi multimedijalni plejeri. Skoro svi modeli koje smo videli (a bilo ih je nekoliko stotina) imaju ugrađene zvučnike, mogu da reprodukuju i audio i video zapise, neki od njih poseduju daljinske upravljače. Raspon dijagonala ovih ramova je takođe povećan, i to od jednog inča pa sve do 80 inča. Ove poslednje od pravih TV-a i monitora možemo razlikovati samo po tome što nemaju standardne video ulaze. Bitno je pomenuti i to da su čak i uobičajeni ramovi s dijagonalom od 7 inča (u običnoj i wide varijanti) gotovo redovno imali VGA rezoluciju ili višu, što znači da je kvalitet prikaza kod mnogih od njih bolji od kvaliteta slike na klasičnim LCD monitorima.

Sposobnost ovih ramova da reprodukuju MP4 zapise čini ih praktično jednako upotrebljivim kao i portabl DVD i DivX plejere (kojih je takođe bilo mnogo na štandovima izlagača), uz tu razliku da oni nemaju mogućnost reprodukcije CD i DVD medija. Najviše od svega nas raduje činjenica da su cene ovih ramova, uprkos drastičnom povećanju funkcionalnosti, skoro dvostruko niže nego pre samo godinu dana. Možemo slobodno reći da nije daleko dan kada će njihova upotreba biti uobičajena. Uostalom, iz više izvora smo čuli da vodeće svetske kompanije za fotografsku opremu planiraju da za nekih pet godina prestanu s podrškom za izradu analognih fotografija.

Desktop računari skoro da su nisu ni postojali na CeBIT-u. Za promocije svojih proizvoda izlagači su uglavnom koristili prenosne računare, što dovoljno govori o trendu kud se kreće ova grana IT industrije. Mi smo za ovaj izveštaj odabrali da u nekoliko rečenica predstavimo samo dva, po mnogo čemu specifična, računara. Prvi je Samsung Q1 ULTRA UMPC. Ovaj ultramobilni PC računar predstavlja jedan od prvih modela UMPC računara druge generacije. U sebi ima 1 GB memorije, hard disk od 60 GB, displej rezolucije 1024 x 600 piksela i dve kamere (od 1,3 MP i 0,3 MP). Iznenađujuće, ali našlo se mesta i za QWERTY tastaturu, koja je podeljena na dva dela levo i desno od displeja, bluetooth i Wifi priključke, a sve to pokreće Vista operativni sistem.

Drugi računar koji smo rešili da vam predstavimo je deo projekta koji ima za cilj da svako dete u siromašnim zemljama opremi sa po jednim laptopom koji bi koštao 100 američkih dolara. Dosad smo na Internetu viđali dosta različitih slika ovakvih laptopova, što verovatno znači da je u pripremi nekoliko različitih modela. Nažalost, nismo uspeli da dobijemo nikakve konkretne informacije o karakteristikama ovog računara, ali smo zato dobili jednu veoma interesantnu nezvaničnu informaciju. Naime, šuška se da će ovi računari možda moći da se kupe i u razvijenim zemljama (što je dosad bilo eksplicitno negirano), ali po ceni od 200 američkih dolara. Na taj način bi svaki kupac takvog računara finansirao proizvodnju još jednog računara za siromašno dete. Ovaj koncept nam se čini veoma interesantnim i nadamo se da je informacija koju smo dobili tačna, jer bi sigurno pospešila i ubrzala razvoj celog ovog humanitranog projekta.

Izvor: Krstarica

Softverski deo CeBIT-a bio je kao i do sada u senci hardverskog. Ipak, pet hala koje su bile rezervisane za softversku industriju, kao i još nekoliko samostalnih softverskih štandova rasutih po celom sajmu pokazuju da je i ovaj segment IT industrije sve zanimljiviji organizatorima sajma. Pored poslovnog softvera i kompanija koje dominiraju u ovoj sferi softverske industrije (Microsoft i SAP), centralno mesto zauzele su kompanije koje se bave sigurnosnim softverom. Na polju antivirusnih i antispam rešenja pojavili su se svi koji nešto znače, kao i mnogi za koje nikad nismo čuli. U razgovoru s predstavnicima Kaspersky Lab-a rečeno nam je da je trenutno njihov najvažniji zadatak da pokažu ljudima da Vista nije toliko bezbedna kao što na prvi pogled izgleda. Iako ona poseduje mnogo bolje sigurnosne filtere, njihova strogoća i nefleksibilnost će najveći broj korisnika bukvalno naterati da ih isključe, čime se dobija potpuno suprotan efekat. Stoga je i konferencija za štampu ove kompanije bila posvećena upravo sigurnosnim propustima u novom Microsoft-ovom operativnom sistemu. Istovremeno, na CeBIT-u je predstavljeno i prvo Kaspersky antivirusno rešenje namenjeno mobilnim uređajima.

Kompanija F-Secure rešila je da svoju zaštitnu funkciju učini proaktivnom. Njihov novi sistem zaštite proverava šta svaki od aktivnih fajlova radi po sistemu i na osnovu tih akcija daje procenu koliko je svaki od tih fajlova opasan. Najveći ponder imaju akcije koje pokreću nove procese pod imenima nekih sistemskih fajlova, koje menjaju fajlove u sistemskim folderima itd. Ako ukupan zbir bodova pređe neku zadatu vrednost, takav fajl stavlja se u karantin pre nego što učini neku veću štetu.

Ove godine je u organizaciji SIEPA-e (Agencija za strana ulaganja i promociju izvoza) na najveći svetski sajam informacionih tehnologija otputovalo sedam domaćih IT kompanija (CIM College, Guidance, HCP, Logo, Navigator, Telefonija i Veridix, kao i srpski klaster proizvođača softvera). Pod parolom Serbia – Vision For The Future, nacionalni štand je i ove godine bio smešten u hali 4, u kojoj su se nalazile i velike svetske kompanije kao što su IBM, SAP ili Microsot. Dizajn štanda bio je zasnovan na prošlogodišnjem rešenju, koje je malo dorađeno, prvenstveno zbog nešto veće površine izložbenog prostora.

Izlagači na našem štandu bili su izuzetno zadovoljni posećenošću, a to je potvrđeno i potpisivanjem prvog ugovora već prvog dana sajma. Kompanija CIM College iz Niša zaključila je tada ugovore s Međunarodnim centrom za informatiku i elektroniku Ruske Federacije i Institutom za matematiku i sertifikaciju, takođe iz Rusije. Po završetku prvog radnog dana sajma na našem nacionalnom štandu je priređen i koktel na kome se okupilo oko 150 predstavnika diplomatskog kora, stranih investitora i inostranih partnera domaćih firmi koje izlažu na sajmu.

Izvor: Krstarica

Već četvrtu godinu zaredom Samsung je organizator evropskog WCG finala. Cela jedna hala na sajmu bila je rezervisana za igrače, njihove navijače i prateće događaje koji su se odvijali od 15. do 18. marta. Na evropskom finalu je učestvovalo 250 igrača iz 25 država (i Srbija je bila među njima), koji su se borili za nagradni fond od 100.000 američkih dolara. Na 8.000 kvadratnih metara bilo je postavljeno nekoliko stotina računara na kojima su igrani mečevi, a najinteresantniji su prenošeni na velikom ekranu u areni koja je mogla da primi oko hiljadu posetilaca.

Ove godine na programu su bile igre Need for Speed Carbon, FIFA 2007, WarCraft 3 (The Frozen Throne) i, naravno, timski CounterStrike: 1.6. Fanovi konzolnih igara mogli su da oprobaju svoje veštine u Xbox 360 igrama Dead or Alive 4 i Project Gotham Racing 3. Naši učesnici nisu uspeli da se domognu medalja, a ko su pobednici turnira možete proveriti na lokaciji World Cyber Games

Pod imenom CeBIT Higlights krije se dodela zvaničnih nagrada hanoverskog sajma, koje se tradicionalno dodeljuju u saradnji s nemačkim IT časopisom CHIP. U kategoriji multimedija nagradu je dobila konzola Nintendo Wii. Za najbolji hardverski proizvod proglašen je Samsung Solidstate Disk (hard disk bez pokretnih delova), a za najbolji softverski paket izabran je Google Apps, kolekcija Google Web zasnovanih poslovnih aplikacija. U kategoriji komunikacije pobedu je odneo AMB: Fritz!Box Fon WLAN 7270, novi uređaj koji u sebi kombinuje ADSL, VDSL, WLAN 11n, DECT i Media Streaming. Za najveću inovaciju proglašen je Joost, novi način za gledanje TV-a na Internetu, a u sferi digitalne fotografije izabran je Adobe Photoshop LightRoom. I konačno, u novoj kategoriji, koja je ustanovljena ove godine pod nazivom Commynity, pobedu je odneo Sony PC3 Home, interaktivni svet kome će moći da pristupe vlasnici PC3 konzole.

Iako je bilo očigledno da su organizatori malo stegli kaiš, bar što se tiče finansiranja CeBIT-a, ukupan utisak je više nego povoljan. Ispunjena su skoro sva naša očekivanja. Možda nismo videli mnogo revolucionarnih noviteta, ali unapređenja postojećih tehnologija je bilo možda čak i više nego što smo očekivali. Nadamo se da će makar deo najavljenih stvari ugledati svetlost dana u narednih godinu dana, a u isto vreme sledeće godine prenećemo vam svoje impresije sa CeBIT-a 2008, koji je zakazan na istom mestu od 4. do 9. marta 2008. godine.

Izvor: Krstarica