ma čim je taj devedesetih putovao tek tako, to je neka špijunaža, veruj mi. Njemu carinici stoje mirno !

Valjda bolje znam ja nego ti

Dosta sad, ako znash neshto onda kazi, ako ne nek se javi neko ko moze da kaze neshto o tome

Ti matori ne znas ni kako se zoves ... kako se zoves? 

90-ih je bilo sve, samo ne lako dobiti vizu, pa jos za Nemacku, to si izmislila, mastas! Taj tvoj ili je imao veze do jaja ili je kesirao nekog pa sfrkao po EU i Amerikama. Ja rekoh vec da samo Madjari drkaju kurbicu na granici, zato sto su na granici EU i pavijanskih zemalja  Kasnije te na granici/granicama niko ne kontrolise. Mogu da te zaustave, ali ne zbog propisa, vec ako se nekom cefne.

Za neke shto nisu ishli cesto, ako je neko poceo 70-tih da odlazi u inostranstvo, njemu nece ni sada biti teshko. Ako mozesh da pokazesh ti svoju dokumentaciju za 19 odlazaka u Nemacku, sigurno nece ni tebi biti teshko
Nije osobi nikada bilo potrebno nekome davati para ili neshto drugo, jednostavno je odlazila i vracala se na vreme bez da pravi ikakvih problema u toj zemlji. Ovde ocigledno niko nema tih iskustva pa sam promashila  burek forum.

probaj na b92 

U redu je ...  

Nedostizna znamo da radis za CIJU

Закони и прописи ЕУ ће нас скупо коштати. Ево сада клинци који полажу возачки ће да на%ебу, али тражили сте плаћајте, ко вас је$е.

Pasulj protiv metafizike

Teofil Pančić   


Odbrojavanje je počelo: tačno za petnaest dana, moći ćete da krenete s (novim) srpskim pasošem u Beč ili Rim, a da prethodno ne morate da dokažete nekom nadrndanom cvikerašu iz konzulata da niste terorista, islamski ili antiislamski fundamentalista, evanđeoski biciklista ili, ne daj Bože & daleko bilo, nezaposleno i nevenčano lice, što bi vaše šanse za makar i turistički prodor u jezgro evropskog kontinenta trajno ukopalo.

U izvesnom smislu reči, Srbija tek 19. 12. 2009. (ponovo) postaje država. Zašto? Zato što od tog dana ona jamči za svoje građane, i tim se garancijama od tog dana i zvanično veruje. Jer, šta je zapravo «vizni režim» nego neka vrsta ignorisanja države od drugih država, neka vrsta neuvažavanja njene zrelosti i odgovornosti? Umesto nje, dakle, koja se ocenjuje neverodostojnom, država koja uvodi vize zapravo tretira građane druge države individualno: ona će, slučaj po slučaj, rešavati ko od građana druge države jeste, a ko nije dostojan da uđe u vizni Branjeni Prostor. Ukidanje viznog režima radikalno menja tu paradigmu: njegova poruka je da je sama država, u ovom slučaju Srbija, zrela i sposobna da proceni ko sve zaslužuje da poseduje njena putna dokumenta; onaj, pak, ko ih poseduje, taj će bez suvišnih (pot)pitanja biti primljen, u dobroj veri da država koja mu je dala papire zna šta radi i odgovara za svoje postupke.

Svidelo se to nekome ovde ili ne, ispada da je, u očima Evropske unije, jedna Hrvatska, čak i ona Tuđmanova, tokom celih devedesetih bila država, a Srbija to nije bila ni osam godina nakon pada Miloševića. Da li je to «pravedno»? Odgovor da nije naprosto je nepodnošljivo lak, i čovek od ukusa bi trebalo da mu se odupre. Ne radi se, naime, o tome da je Hrvatska bila «dobra» država; radi se o tome da je to bila država, naprosto, sistem i teritorija bez gigantskih crnih rupa, kao što je to za Srbiju bilo Kosovo. Ili brojno stanovništvo koje podleže readmisiji.

Nisam primetio da je o ovom aspektu priče iko govorio. Nije ni čudo: vizni je režim ovde svih ovih godina tretiran kao neka vrsta elementarne nepogode, nečega što «nas» je zadesilo bez ikakvog našeg učešća, kao iracionalna odmazda, posledica gneva surovih Evrobogova. Iz toga je nekako prirodno sledilo da bi i do njegovog ukidanja moglo doći samo na isti način: ako zagonetna, hirovita volja Evrobogova odluči tako.

I, da li je tako bilo? Pa, neće biti. Naravno da je izvesna politička volja tu bila neophodna, ali ni to ne bi mnogo pomoglo da srpska državna administracija nije napokon ispunila uslove koji se traže za «beli Šengen». A ti uslovi nisu bili baš neka teška metafizika, nego sasvim konkretan i konačan spisak mera – zakonskih, administrativnih etc. – koje je trebalo sprovesti. Kada je to učinjeno, stvoreni su uslovi za 19. 12. 2009. As simple as beans, što kažu u Pirotu.

Ovo, opet, spektakularno urušava celu onu dobrano razgranatu mistifikatorsku naraciju, uglavnom širenu od naše tužno-smešne, palanačke desnice, kako je «crni» vizni režim forma permanentnog držanja Srbije i njenih građana u karantinu, koji će trajati manje-više večno, jer će se uvek pronalaziti novi razlozi da se to stanje produžava unedogled. Bilo bi poučno makar i ovlašno prečešljati publicističku, «analitičarsku» i tome sličnu produkciju iz proteklih desetak godina, da se vidi koliko je taj mit duboke korene pustio. Na kraju je to postala ona vrsta neupitnog opšteg mesta da ste već i u «satiričnim» filmovima ili romanima imali «futuristički» motiv Srbije iz duboke druge polovine XXI veka, kao zemlje pod večitim sankcijama i još večitijim «crnim» viznim režimom. Kad ono, za pet ili deset godina nekim mogućim novim čitaocima ili gledaocima biće teško da razumeju o čemu su ti ljudi uopšte prtljali.

Eto, dakle, kolateralnog terapeutskog efekta «belog Šengena»: on je zapravo jedna ordinarna birokratska stvar, i to je ono najbolje u vezi s njim. Imaš uslove, ispuni ih i – vozi. Ništa zavere, ništa Vekovne Omraze, ništa «geopolitička» lupetaranja lokalnih jurodivaca, nego samo trivijalna proza administrativnih standarda.


izvor: Peščanik.net, 04.12.2009.

   

miščević: eu nije država i zato nema jedinstven pristup
Politika -

BEOGRAD - Evropska unija nije država sa jedinstvenim interesom već kombinacija 27 nacionalnih interesa i to je glavni razlog što ne može da zauzme moćniju poziciju na svetskoj sceni, izjavila je profesorka Fakulteta političkih nauka u Beogradu Tanja Miščević.

"Delovanje vlada pojedinačnih zemalja je glavni razlog što EU nije uticajniji globalni igrač u svetskoj areni. Drugi razlog je način na koji EU reaguje na međunarodne krize - od slučaja do slučaja", rekla je Miščevićeva na panel diskusiji "Evropska unija kao globalni akter u multipolarnom svetu".

Ona je istakla da ta organizacija nema jedinstven pristup niti jedinstvenu strategiju kojom bi mogla da odgovori na izazove unutar i izvan EU. Zato članice EU ne znaju kako će se završiti evropske integracije i to nije samo stvar spoljne i bezbednosne politike već i pitanje da li će Evropa biti država kao SAD ili rezultat pojedinačnih procesa integracije, rekla je Miščevićeva.

Ona je podsetila da je proces usvajanja Lisabonskog sporazuma bio komplikovan i trajao dugo, kao i da taj dokument u svojim glavnim tačkama ne sadrži odgovore kako će izgledati EU 2020. niti konkretne strategije po pitanju daljeg proširenja.

EU će, prema njenim rečima, ostati lider na svetskoj sceni kada je u pitanju trgovina i dalje biti jak ekomomski i politički centar.

Miščevićeva je naglasila da nedavno uvođenje novih funkcija - predsednika EU i tzv. evropskog ministra spoljnih poslova ne definiše jasno njihova zaduženja odnosno kako će obavljati svoj posao.

"To znači da će delegacija Evropske komisije u Srbiji biti u stvari delegacija EU, jer je to sada spojeno, ali nije poznato kakav će biti odnos visokog predstavnika za spoljnu politiku sa delegacijom EU u Beogradu", rekla je ona.

Miščevićeva je dodala da će se tek u prvoj polovini 2010. videti kako će funkcionisati nova preraspodela funkcija u EU.