Mentalno stanje građana sve bolje kažu naši stručnjaci - psihoanalitičari
Srbija lagano izlazi iz depresije

Prošlo je šest godina od kraja loše vlasti, ratova i bombardovanja. Već šest godina okrenuti smo „zemnim stvarima“ umesto da besnimo na ceo svet i kosmičku nepravdu. Oni koji su u stanju da procene mentalno zdravlje nacije tvrde da se polako smirujemo. Nismo više toliko depresivni, nismo toliko ma(h)niti, nivo agresije se smanjio i opšte stanje je bolje.

- Daleko smo još od toga da stignemo na „zelenu granu“, a to će biti kad prestanemo da se iznenađujemo ljubaznošću jednih prema drugima, kad nam ne bude čudno što neko nekom ustaje u autobusu ili kaže dobro jutro. Budimpešti je, na primer, trebalo 13 godina od pada socijalizma da počne pristojno da izgleda. U Moskvi su ljudi više traumatizovani nego u Beogradu, iako su Rusi u ekonomskom usponu i nemaju takvo breme kao što ga mi nosimo iz devedesetih - kaže Aleksandar Vučo, predsednik Beogradskog psihoanalitičkog (prelaznog) društva.

Mržnje sve manje

Bolje nam je, kaže Vučo, jer se nivo nasilja i mržnje u društvu smanjio.

- Još ima partija kod nas koje zagovaraju mržnju. Smatraju da su Srbi grupa dobrih ljudi, a ostali ne valjaju. Suštinski, to je nacistička retorika, destruktivna po same građane Srbije. Kad je jedan britanski psihoanalitičar 1938. godine slušao preko radija Hitlerov govor, iz njega je izvukao esenciju propagande mržnje: postoji grupa koja nas napada, ja vaš vođa sam strašan i zgromiću ih, tako sam strašan da mogu da zgromim i vas, ali pošto govorim o vama da ste divni i volim vas, onda vas neću zgromiti. To je ista životna situacija u kojoj je moj tata toliko jak da može da zgromi sve u ulici, ali mene neće jer me voli - kaže Vučo.

Kad se mržnja u društvu smanji, onda ljudi mogu da vide da bi bilo lepo da omalaju stan ili poprave šarke na prozoru. A kad to rade, oni pokazuju da vole život i hoće da žive.

Para nešto više

Bolje nam je, kaže Vučo, i zbog toga što, prosto govoreći, imamo više para. Para, naravno, nikad dosta i nikad nismo sasvim zadovoljni količinom koju imamo, ali ipak ih imamo nešto više nego pre.

- Više para blagotvorno deluje na mentalno zdravlje ljudi. Dobro je što je neko u Srbiji bio dovoljno pametan da pusti da ekonomija sama sređuje sebe. Zato sad imamo radnji u kojima možemo da kupimo stvari za malo para. To da možemo da kupujemo pozitivno deluje na čoveka, ne osećamo se toliko nemoćno i ne plašimo se toliko za egzistenciju - kaže Vučo.

Šta nas koči?

Dečački snovi naših političara da odeveni u svečano odelo razvaljuju Turke, pogrešna edukacija da su hajduci oslobodioci, a ne kao što je govorio Vuk Stefanović Karadžić, obični razbojnici, glorifikacija nasilja i zla u našoj istoriji, sve nas to koči na putu ka mentalnom zdravlju. Ne živimo u 19. veku stvaranja nacionalnih država. U modi je saradnja a ne osvajanje.

- Svaka sličnost hajduka sa „Jedinicom“ u ovom slučaju je namerna. A naši političari bi, za početak, mogli bar neupadljivije da se voze gradom, a ne kao buljubaše da iz Kneza Miloša skreću levo u Kralja Milana, što nije dozvoljeno, ali je njima bliže - kaže Vučo.

S. Palić

    Više ljudi traži pomoć

    Možda zvuči paradoksalno, ali činjenice da se sve više ljudi obraća psihoterapeutima i psihoanalitičarima za pomoć takođe pokazuje da se stanje popravlja.

    - Čovek je, ne sa puno razloga, najponosniji na svoju pamet. Zato mu je lakše da bilduje levi mišić podlaktice nego da pogleda u to zašto se svako treće veče napija. Oni koji se obraćaju psihoterapeutima i psihoanalitičarima su intelektualci srednje i srednje više klase, koji znaju svoju profesiju i dokazali su se u društvu. Oni imaju veliki potencijal za promenu, kako individualni tako i društveni - kaže Vučo.


Izvor: Blic

mane sve ovo palsi, kad ne znas sta mrzis onda ne znas ni sta ne volis a kad ne znas sta nevolis onada ne znas ni sta volis,taj zivot bez emocija me jako plasi i mislim da je nama sve losije.ako zanemarimo izvor Mislim Ok sve to manje mrzimo, ali i dalje nikog nesto narocito  ne volimo.izvinjavam se svima koji se ne slazu zato sto sam pisao u mnozini

  nisam siguran da to bash tako funkcionishe.

Нисам сигуран.

Стичем утисак да је, данас депресивније него пре. Све већем броју људи пада стандард, породице улазе у економско безнађе.......

Meni je popodnevna setnja KnezMihajlovom jedan od orijentira. Primecujem da su ljudi mnogo opusteniji, sve je manje zgrcenih usana i nervozno stisnutih zadnjica. Kafanica u mom kraju u kojoj matorci mirno igraju tablic. Penzioneri lepo se obukli kod Kineza, nisu vise u kaputima iz vremena Tita. Kvalitet auta koje vidjam po parkinzima u kraju se vidno popravio.

Ma progledali smo, barem na jedno oko!

Тога овде нема.Овде је све супер и све дивно.
А мржња.Откуд мржње код нас.Ми је уопште немамо.Ми све волимо и сваког.

Više ljudi traži pomoć
Ух сад ми је много лакше.Нисам једини.Али ја нисам депресиван.
Мислим да је све то због пада вере и зато је то тако.Нека ми опрости свако ко не мисли тако,али то је моје мишљење.Недостатак вере,љубави,а и наде.Свако брине о себи а мање о другима.Да имамо добре пријатеље не би нам требао психијатар.Они нам доћу да замене пријатеље.

Запитају мене често:
што сам увек ведра лика,
како грубу судбу носим
без вапаја и без крика?

Кажем тада: у мом срцу
једна светла искра има,
која звезда даје смисла
мом животу и сновима.

Само с правом вером човек
и у беди мира нађе,
с пута правде и истине
у животу ретко сађе.

Јер и кад нас судба кињи,
а невоља груба тера,
патње ће нам лакше бити
кад нам живот штити вера.

Вера не зна шта је мржња,
шта самоћа, шта досада,
Вера диже, вера крепи,
ко верује не пропада.

Вера душу нашу бодри,
од ниских је страсти чиста,
ко верује не зна шта су
гадне злобе и зависти.

У највећим страдањима
над њима се вера нија,
када мислиш несрећан је
блаженство му душу вија.

Ето, стога у животу
када клоне душа мени
моја вера дошане ми:
човек буди ! напред крени !

И зато сам увек ведар
јер ми вера живот слади
а вера је животворна
од човека дива гради.

mozda na papiru 

Sledi drugi talas kada ljudi pocnu da idu u bankrot zbog prezaduzivanja - pa tako dok se narod malo ne edukuje sta kada i gde treba pozajmljivati i od koga.

Al sve je to dobro i normalno i nadasve edukativno.

edukativno do bola 

PA znas kako je - nekog ce i da zaboli a neko ce da cita fine print.

Ovo pre toga je bilo edikativno i bolno za svakoga - niko nam nije obecao da ce nam zivot biti lak kad smo se rodili prijatelju. A edukacija je bitna stvar - sobzirom da si jos uvek ziv mozes samo da kazes za sebe da si jaci i bogatiji za mnoga iskustva koja inace ne bi imao.