ISTRAZIVANJE
Srbija: Kako preživeti mesec sa prosečnom platom?!
Kada je kućni budžet u pitanju, prosečna srpska porodica ne živi ni malo “prosečno”. Većina stanovništva ne može da “izdrži” ni do 20. u mesecu. S media portal istražuje šta se radi u srpskim porodicama kada plata jedva „pokriva“ račune, kada ne može da se spoji kraj sa krajem i kada svaki vanredni izdatak “baca” u „debeli minus“.



Prosečna neto zarada u Srbiji u martu iznosila je 35.777 dinara. Prema poslednjim istraživanjima, svaka peta porodica u Srbiji plate potroši do 15-og u mesecu, a ostatak novca nadomešćuje se minusima na karticama ili čekovima, a sve ređe pozajmicama ili kreditima.

Beogradski penzioner Miloje Veličković (68) prima penziju u iznosu od 19.800 dinara. Udovac je poslednjih pet godina, deca ne žive sa njim, imaju svoje porodice. On samuje u dvosobnom stanu na Miljakovcu.

Penzioneri na „socijali“

- Penziju, kao i svi, primam iz dva dela. Prvim delom platim komunalije i telefon, a drugim delom struju i RTS pretplatu. Mobilni telefon dopunjujem kreditom kad moram, retko ga korisitim, više mena deca zovu. Jednom nedeljno idem kod sina, jednom kod ćerke na ručak. Imam unučiće i volim da ih obradujem makar čokoladom. Međutim, teško je. Ne stiže mi za osnovne stvari, a kamo li da pretekne za neko zadovoljstvo... Radio sam od svoje šesnaeste godine. Maltene su me oterali u penziju. A šta sam doživeo... Da mi sin, koji radi na građevini, „na crno“, dotura pare! Nije meni ni do nove garderobe, ne kupujem ni mnogo praška za veš, ali da mi “ne stigne” da decu povedem na neki izlet, da im ja, kao deda, kupim neku knjigu ili bicikl, nisam verovao da ću doživeti – priča Miloje i ne krije zabrinutost kako će ga najbliži sahraniti kad “skopi oči”.

- Poslednjih meseci to me najviše brine. Znate li koliko košta sahrana?! Rekao sam i sinu i zetu da nemam ušteđevinu i da najviše brinem kako će oni to da plate. Ali oni samo odmahnu rukom, kažu da ne razmišljam o tome. Pa kako da ne mislim, ko će ako neću ja? Ma baš me briga, u džaku nek’ me sahrane -podelio je sa nama svoje strepnje deda Miloje.

Plata i penzija do pola meseca

Priča deda Miloja liči na mnoge druge priče u Srbiji. Od plate ili penzije se ne živi, od njih se - životari. Mnogi nauštrb kvaliteta hrane ili nekog sitnog zadovoljstva poput bioskopa ili knjige ne plate račun za struju ili vodu. Broj onih koji sebi mogu da priušte letovanje je zanemarljiv; prema nekim istraživanjima, u Srbiji letuje 70 odsto Beograđana, a ostatak čine ljudi iz unutrašnjosti Srbije. Kada je reč o vikend putovanjima, blagosloveni su oni koji imaju nekoga na selu.

Svadbe, slave ili proslave punoletstva dugo se već sa zebnjom očekuju u familiji.

Umesto opšte radosti, rođaci, prijatelji ili kumovi sa zebnjom računaju, s jedne strane, kako da se ne obrukaju, a sa druge - kako da sledećih meseci izađu iz minusa. Kamate na karticama variraju od banke do banke, ali kako je 76 odsto građana u stalnom minusu, najčešće svoje mesečno primanje ni ne vidi. Trgovci su masovno na radnjama istakli natpise “Primamo čekove! Kupite kod nas na više mesečnih rata!”.

Nov nameštaj, tepih ili mašina za pranje veša tradicionalno se kupuju na čekove. I nije u tome problem. Problem je što se na taj način dočekuju deca iz porodilišta, što se tako sprema slava i šalje srednjoškolac na ekskurziju.

Saša Đogović: Krediti daju iluziju boljeg života

Ekonomista Saša Đogović kaže za S media portal da je kupovna moć prosečnog domaćinstva u Srbiji i dalje izuzetno niska, ali da, na žalost, ima opadajuće tendencije zahvaljujući rastu potrošačkih cena.

On ocenjuje da je to direktna posledica loše ekonomske politike Vlade Srbije.

Prema njegovim rečima, Vlada se ne bavi rešavanjem uzroka ekonomskog problema, već - saniranjem simptoma.

- Jedan od načina na koji vlast to radi jesu keš ili potrošački krediti. Na osnovu njih građani imaju iluziju da bolje žive. Međutim, ta iluzija je kratkog daha. Sada na naplatu stižu subvencionisani keš i potrošački krediti od prošle godine, a cene prehrambenih proizvoda su više, a plate nisu bitnije porasle u odnosu na prošlu godinu. Tako vlast kupuje “materijalni mir” na kratke staze, ali i na pogrešan način – kaže Đogović.

On smatra da su građani delom sami krivi za to, ali bi krivicu trebalo da preuzmu i oni koji promovišu ovakav način života.
- Životni standard je izuzetno loš, a to govori i podatak da čak 41 odsto raspoloživih sredstava građani koriste za hranu. Kada se tome doda i 16 odsto za tekuće režije, lako je izračunati da oko 57 odsto primanja “ode” na najnužnije životne troškove – objašnjava sagovornik S media portala.

On dodaje da se u razvijenim zemljama EU mesečno izdvaja za hranu 18 odsto ukupne mesečne zarade:

- To je znatno niže nego u Srbiji. To nam govori koliko je ekonomska politika naše Vlade loša i koliko počiva na zajmovima i ad hok merama. Nažalost, u skorije vreme ne mislim da će biti bolje, jer Vlada nije ni pokrenula krucijalne projekte, a kamo li da je okončala reforme.

Lakićević: Ne živi se tako loše

S druge strane, ekonomista Mijat Lakićević za S media portal kaže da su plate u Srbiji sigurno veće nego što je to statistički prikazano.

- U Srbiji ima dosta sive ekonomije, verovatno barem 30 odsto. Kada bi se i to uračunalo u statistiku, onda bi plata u Srbiji bila veća od prikazane – objašnjava on.

Lakićević kaže da život u Srbiji nije skup kao na zapadu i da on ne smatra da je problem u preživljavanju, već u kvalitetnijem životu:

- Domaćinstva u Srbiji još uvek primaju veliku pomoć sa sela. Ima dosta lične poljoprivrede.

Problem je, ističe Lakićević, što novca nema za knjige, bioskop, nameštaj, putovanja...

- Građani Srbije koriste kredite banaka, ali i taj procenat je u poređenju sa drugim zemljama EU i dalje mnogo niži – ocenjuje Lakićević.

Globalna kriza otežava oporavak

Saša Đogović ocenjuje za S media portal da ekonomska situacija u Srbiji ne može da se popravi sve dok se ne obave ključne reforme:

- Potrebne su ozbiljne reforme javnih preduzeća, jaka stabilna državna uprava, pojednostavljena procedura dobijanja dozvola, pozitivno stimulisanje domaće proizvodnje, reformisanje zakonodavstva i privlačenje stranih invesitora.

I „zelenaši“ biraju
U vremenima kada nije lako zadržati radno mesto, još je teže pronaći dodatni posao. Tada na scenu stupaju ideje o pozajmicama, kreditima, zelenašima... Međutim, i tu se krug poprilično brzo zatvara. Bez stalnih primanja nema kredita, rođaci i prijatelji su najčešće u sličnom materijalnom položaju, a zelenaši selektivno odabiraju kome će novac dati pod kamatu.

Evro-injekcije iz dijaspore
Dijaspora je možda zaboravila na rodnu grudu, ali 50 odsto onih građana koji imaju nekoga “preko” dobijaju „finansijske injekcije“ dva-tri puta godišnje. One su u rasponu od nekoliko desetina do nekoliko hiljada evra, ali je rođak na privremenom radu u nekoj zemlji Evropske unije “zlatna koka” porodice sa prosečnim primanjima u Srbiji.

Tanja Radunović

• SMEDIA.RS

Prosecna zarada oko 35 000 din.

Recimo dvosoban stan, cetvoroclana porodica.

Infostan oko 5000 din.
Struja oko 3000--4000, pa i 5000 din.
Telefon oko 1500-2000 din.
Kablovska oko 900 din.
Odrzavanje lifta 200-500 din.
Cistacica u zgradi 200-300 din.
Internet  1000-1500 din.
-----------------------------------------------------
11 800 din. ---- 15 200 din.

Ako dvoje rade, a dvoje dece po skolama, ostaje im oko 55/58 000 din. Za te pare treba isplanirati hranu za ceo mesec, hemiju tipa prasak za pranje i ostale kucne potrebe. Markice za prevoz, deci dzeparac, eventualno neki komad garderobe, eventualno benzin za auto i dobijamo cinjenicu da su te pare dovoljne samo za golo prezivljavanje. Da se ne pominju eventualna letovanja, ekskurzije ili bilo koji drugi, ne/planirani trosak.

Pa mislim da je dovoljno 55/58 hiljada mesecno da bi se sasvim normalno zivelo

I voda se placa isto

Za normalan zivot treba dosta vise od toga...

Pa da ga jebem sad... evo kod mene na primer kakva je situacija... doduse, bila je takva... dok je cale dobijao pare priblizno na vreme...

Keva oko 40-45 hiljada (kada radi po smenama) a cale oko 30-35

Ajde, racunaj oko 70 hiljada... 70000-15000=55000

To je slicno Crowzovoj racunici... i nije bilo problema (ajde da kazem, bilo ih je ali ne toliko da bi se bunili).

што да не...узеће кредит за летовање

I Bosanci više zarađuju od nas

Prosečna mesečna isplaćena neto plata po zaposlenom u pravnim licima u BiH za oktobar ove godine iznosila je 813 KM (420 evra).

To je pad plate od 0,6 odsto u odnosu na decembar 2010. godine, podaci su Agencije za statistiku BiH.

Prosečna mesečna isplaćena neto plata za oktobar 2011. godine u odnosu na isti mesec prošle godine nominalno je viša za 2,3 odsto.

U oktobru ove godine prosečna mesečna bruto plata po zaposlenom u pravnim licima u BiH iznosila je 1.268 KM, što pokazuje nominalni rast od 1,5 odsto u odnosu na decembar 2010. godine.


Prosečna mesečna bruto plata za oktobar 2011. godine u odnosu na isti mesec prošle godine nominalno je viša za 4,5 odsto.

Raste izvoz, ali i uvoz
BiH je u novembru ove godine ostvarila izvoz u iznosu 702 miliona KM, dok je uvoz iznosio 1,293 milijardi KM.

Direktor Agencije Zdenko Milinović izjavio je da je u okviru ukupno ostvarene spoljnotrgovinske robne razmene BiH u novembru pokrivenost uvoza izvozom iznosila 54,3 odsto.

“U jedanaest meseci ove godine ostvaren je izvoz u vrednosti od 7,566 milijardi KM, što je za 16,6 odsto više u odnosu na isti period prethodne godine, dok je uvoz iznosio 14,115 milijardi, što je za 14,4 odsto više u odnosu na isto razdoblje prethodne godine”, rekao je Milinović.

U istom periodu procenat pokrivenosti uvoza izvozom iznosio je 53,6 odsto, dok je spoljnotrgovinski robni deficit iznosio 6,549 milijardi KM.

Glavni trgovinski partneri BiH od januara do novembra ove godine bili su Hrvatska i Nemačka.



Inflacija 0,3 odsto u novembru

U novembru ove godine u BiH je, u odnosu na oktobar, zabeležena inflacija od 0,3 odsto,

Direktor Agencije za statistiku BiH Zdenko Milinović rekao je da su cene proizvoda i usluga koje se koriste za ličnu potrošnju u BiH u novembru u odnosu na oktobar u proseku bile više za 0,3 odsto.

Najviše su porasle cene stanovanja, vode, električne energije, gasa i drugih energenata za 0,9 odsto, te hrana, bezalkoholna pića i prevoz za 0,6 odsto.

Cene proizvoda i usluga koji se koriste za ličnu potrošnju u BiH u novembru ove godine porasle su u odnosu na novembar prošle godine za 3,8 odsto.

Najviše su prosečno rasle cene alkoholnih pića i duvana za 8,6 odsto, prevoza za 8,4 odsto te hrane i bezalkoholnih pića 5,3 odsto


Više od pola miliona nezaposlenih u BiH

U oktobru ove godine u BiH broj zaposlenih u pravnim licima iznosio je 693.964, dok je u istom periodu nezaposlenih bilo 530.897 ljudi. Prema podacima Agencije za statistiku BiH, broj zaposlenih u oktobru u odnosu na septembar ove godine veći je za 0,1 odsto, dok je broj nezaposlenih povećan za 0,2 odsto. Najveći broj nezaposlenih su visokokvalifikovani i kvalifikovani radnici – 189.437, a na evidenciji nezaposlenih je i 27.498 visokoobrazovanih, uključujući doktore nauka i magistre.

Извор: B92

za jednu osobu je to bas onako fina cifra 
za celu porodicu treba plata generalnog direktora od 4k evri

55k dinara ako ne računamo troškove koji idu na struju, vodu i ostale zajebancije je sasvim dovoljno... bar onako iz mog iskustva.

Šta sve može u Srbiji sa sto dinara

Beograd -- Za jedan dinar odavno ne može da se kupi ništa, čak i kada se dodaju dve nule, malo toga za taj novac može da stane u torbu srpskog potrošača.

Istraživali smo da li je 100 dinara dovoljno da se napravi obrok za jednu osobu i šta još može da se kupi za toliki džeparac.

Za 100 dinara uspeli smo da napravi zidarski doručak - kupili smo četvrt hleba, 150 grama parizera, jogurt u čaši i majonez, ostalo nam je čak i tri dinara kusura. Ručak za isti taj novac, međutim - teško je osmisliti, čak i bez mesa.

Umesto odlaska u kafić, u kome samo kafa košta najmanje 100 dinara, na trafici smo za taj novac kupili komplet za poslepodnevni odmor, koji uključuje novine, čokoladicu i instant kafu "3 u 1".

Zbog krize neki vlasnici prodavnica odlučili su se da robu prodaju ne u originalnom pakovanju, već za onoliko novca koliko građani mogu da izdvoje, pa se tako prašak za pranje veša i kafa kupuju na grame.







b92