Srbija je pre 300 miliona godina izlazila na okean
D. Milojković | 01. 06. 2013. - 15:20h 15:29h | Foto: io9.com | Komentara: 94 Srbija je nekad izlazila na okean. Doduše, pre “samo” 300 miliona godina. Najnovija mapa Pangeje, superkontinenta koji je postojao pre 300 miliona godina, pokazuje, naime, gde bi na ovoj ogromnoj drevnoj kopnenoj masi bile smeštene savremene države. Ako je verovati ovom rasporedu, Srbija je u to vreme zaista izlazila na more.
Srbija na svojoj istočnoj granici izlazi na more Tetis - kliknite na sliku za uvećanje (+) Na istoj mapi može se videti i da se SAD graničio sa Severnom Afrikom, dok je obala Meksičkog zaliva bila preko puta Kube. Zanimljivo je da su autori karte među "države" svrstali i Kosovo, koji je na mapi odvojeno od Srbije.
Prema fosilnim dokazima, pre 300 miliona godina postojao je samo jedan kontinent - Pangeja, okružen jednim jedinstvenim okeanom - Pantalasom.
Ovaj koncept superkontinenta prvi je izneo nemački naučnik Alfred Vegener, koji je proučavajući ivice zasebnih kontinenata zaključio da izgedaju kao da su nekada bile spojene - poput delova ogromne slagalice.
Kopnena masa koju je on nazvao Prakontinentom (nemački: Urkontinent) razdvojila se u zasebne delove tokom procesa koji se naziva razmicanjem kontinenata.
Vegener je svoju ideju izneo 1912, ali njegove kolege su je u to vreme odbacile, da bi široko pihvaćena postala tek pedesetih godina dvadesetog veka. Prema Vegeneru, proces razmicanja kontinenata započeo je u periodu trijasa, pre oko 200 miliona godina, i odvijao se u fazama, sve dok nisu formirani današnji zasebni kontinenti.
Mapa Pangeje postavljena je na Reditu, i već je izmamila komentare poput “Što bi ovaj kontinent imao dobar sistem železnica”, ili pak: “Brazil bez morske obale? Drago mi je što smo se razišli!”.
Izlaz na more Brazilu su, naime, blokirale Bolivija i Argentina, sa druge strane se graničio sa Nigerom i obalom Slonovače, a SAD je za najbliže susede imao Mauritianiju i Maroko.
Ako je suditi po komentarima ljubitelja geografije, bilo bi zanimljivo da se vidi kako bi svet izgledao da su neki od ovih neočekivanih suseda ostali zajedno.
Nismo višestruke ličnosti. Mi smo mnogo ličnosti. A jedna od mojih ličnosti je slučajno višestruka ličnost, ali me to ne čini višestrukom ličnošću. Primeti nijansu.
Da bi promene uspele većina članova društva koje je ušlo u promene mora da se svakoga jutra buditi sa osećanjem izuzetnog istorijskog trenutka, s osećajem nečeg velikog i vanrednog.
Tema: 
Zakljucavam.
