,,Баш је савремена ваша омладина када се, ташта и испразна, шета "корзоом" главнога града или када се, попут црнца у делиријуму, тресе и увија у плесним дворанама, када су вам младићи у оделима по последњој моди, очију скривених иза наочара по амерички широког руба, а девојке, нашминкане и намачкарене, у хаљинама које су скупље што мање тканине изискују, покушавају да одрже равнотежу на превисоким штапићима које им замењују потпетице на ципелама. Тротоар и читава улица припада младима и они без икаквог стида гурају старог господина који је, можда, много учинио за њихову земљу, сиромаха који није умео да извуче корист као други и који жури, жури на посао како би могао да донесе нешто хране гладној деци, или инвалида који је жртвовао ногу како би они слободно могли да уживају у животу. Они презиру те "глупаке" који нису умели да избегну рат и који, чак, нису умели да извуку корист из победе. Они желе да "живе свој живот", али не желе да се жртвују за друге. Шта им значи будућност земље кад они више неће бити ту?!'' A.R.