Srbija isplaćuje kosovski dug
IZVOR: POLITIKA
Beograd -- Ukupan kosovski dug koji smo 2001. godine preuzeli iznosi 858 miliona evra, piše Politika.

 
Foto: Ilustracija, (sxc.hu)
Foto: Ilustracija, (sxc.hu)
Srbija od 2001. redovno otplaćuje kredite preduzeća sa Kosova i Metohije nasleđene iz vremena SFRJ, potvrđeno je za „Politiku” iz Uprave za javni dug Ministarstva finansija i privrede.

Prema podacima Narodne banke, Srbija je preuzela 858 miliona evra duga Autonomne pokrajine Kosovo i Metohija stranim poveriocima kao javni, odnosno državni dug Srbije i od te sume do sada je otplatila 488 miliona evra.

Neposredno pred raspad bivše Jugoslavije, 1988. godine, kada su ukupni dugovi države reprogramirani prema međunarodnim poveriocima, deo duga koji se odnosio na Kosovo i Metohiju iznosio je oko 1,3 milijarde dolara. Taj dug je redovno servisiran do uvođenja sankcija Saveznoj Republici Jugoslaviji. Dugovi su ponovo reprogramirani posle 2000. godine i to 2002. prema poveriocima Pariskog kluba (države poverioci) i 2005. prema Londonskom klubu (komercijalne banke poverioci). Za Srbiju je ovo pitanje u sadašnjem momentu posebno važno jer su poslednjih godina istekli rokovi mirovanja otplate glavnice duga (takozvani grejs period, u kome se ne otplaćuje glavnica već se plaćaju samo kamate) prema Pariskom i Londonskom klubu. Iz ukupnog duga 2009. godine izuzeta je samo obaveza prema Svetskoj banci, nakon učlanjenja Kosova u ovu međunarodnu finansijsku instituciju.

Direktor Kancelarije Vlade Srbije za Kosovo i Metohiju Aleksandar Vulin nedavno je izjavio da Beograd neće pristati na zahteve da jezero Gazivode i ostala imovina države Srbije pripadnu Prištini.

"Veštačko jezero Gazivode je imovina države Srbije koja može da pripadne Zajednici srpskih opština na Kosmetu i neprihvatljivo je da pređe u ruke Prištine" – rekao je Vulin.

On je istakao da vlasti u Beogradu utvrđuju šta je sve imovina države na Kosmetu, jer je u proteklom periodu došlo do transformacije vlasničkih odnosa usled nelegalne privatizacije.

" Privatizacija, koja je sprovedena na Kosovu i Metohiji, za nas je neprihvatljiva, jer se koristio isključivo kriterijum nacionalnosti, a ne aršini koji su prihvatljivi za obe strane. To znači da Srbi nisu učestvovali u ovom procesu "– rekao je Vulin.

U upravi za javni dug kažu da je kosovska obaveza nastala po osnovu zajmova uzetih od: Pariskog i Londonskog kluba, Svetske banke (IBRD), Evropske unije, Evrofime, Razvojne banke Saveta Evrope i po osnovu bilateralnih kreditnih aranžmana. Novac je ulagan u izgradnju industrije i infrastrukture.

Garant tog duga bila je SFRJ, SRJ, a potom ga je Srbija preuzela, jer je pravna naslednica SFRJ, a Kosovo i Metohija je deo Srbije, iako se od 1999. godine poreski prihodi sa Kosmeta nisu slivali u budžet Srbije.

Ovo pitanje je pre jedanaest godina u razgovorima sa predstavnicima međunarodne zajednice postavljao Miroljub Labus, tada potpredsednik Vlade SRJ.

„Imamo administrativnu upravu Unmika na Kosovu. Ta administracija je odredila poreze, carine na Kosovu, ali ne želi ni na koji način da učestvuje u isplati svog dela duga. Ja sam pokušao da u vezi s tim razgovaram sa Hakerupom (administrator UN na Kosovu), pisao sam i Kofiju Ananu. Oni ne žele da priznaju taj dug. Smatraju da je to problem Srbije. Srbija nema fiskalnih prihoda i to je problem o kojem ćemo morati da razgovaramo”, govorio je tada Labus.

Mlađan Dinkić, kao ministar privrede u vladi Vojislava Koštunice, predlagao je 2008. da Srbija, u dogovoru sa međunarodnim poveriocima, prekine plaćanje inostranog duga za Kosmet. Preovladalo je mišljenje da bi neplaćanje kosovskog duga donelo Srbiji veću štetu od koristi. Rata „kosovskog duga” te godine iznosila je 92 miliona dolara, što je bilo manje od jedan odsto ukupnih budžetskih rashoda.

„Srbija je država koja poštuje međunarodno pravo i protivi se njegovom kršenju. Otplata spoljnog duga je naša međunarodna obaveza i eventualnim prestankom plaćanja tog duga Srbija bi de fakto priznala nezavisnost južne pokrajine”, objašnjavali su u to vreme vladini zvaničnici.

Srbija se, očigledno, i danas drži tog stava, iako našem listu to juče nije eksplicitno potvrđeno. Koga god smo pitali – upućivali su nas na Upravu za javni dug.

Prema izjavi za „Politiku” profesora beogradskog Pravnog fakulteta Borisa Begovića, pitanje statusa Kosmeta ne može da se reši ako Beograd i Priština ne reše i ostala imovinska pitanja. Prema nekim procenama, imovina države Srbije na Kosmetu vredi oko 200 milijardi dolara.

Kada je reč o kosovskom dugu, Begović je nedavno u svom autorskom tekstu u našem listu potvrdio da je u pregovorima u Beču o Ahtisarijevom planu, na kojima je učestvovao kao član našeg tima, prihvaćeno naše stanovište da Srbiji, kada se o tom pitanju bude postigao konačan dogovor, treba nadoknaditi sve što je platila.

Begović još dodaje: „Posle prijema Kosova u Svetsku banku (tamo nema veta) krajem juna 2009. godine, banka je jednostavno, pismom, bez ikakve najave ili konsultacije, obavestila srpske vlasti da one više nisu dužne 510 miliona dolara – ta obaveza se briše. Nigde ni reči o onom delu (prema Ahtisarijevom planu) da Srbiji treba da se vrati onaj iznos koji je potrošila na vraćanje glavnice (ukupno 267 miliona dolara) i plaćene kamate.

Vlasti u Prištini dobro znaju za šta su potrošene devize sedamdesetih i osamdesetih godina prošlog veka na Kosmetu. Najveće obaveze po ovim kreditima, prema podacima iz 2002. godine, imala je „Energetska korporacija Kosova”, odnosno termocentrala „Kosovo B” i površinski kopovi uglja „Belaćevac” i „Dobro Selo”, koji treba da vrate oko 321 milion dolara, ne računajući kamatu. Sledi „Trepča”, odnosno preduzeća u njenom sastavu – „Elektroliza cinka”, „Fabrika akumulatora”, „Fabrika baterija” u Gnjilanu i „Metalac” u Đakovici – 81,3 miliona dolara. Zatim, „Feronikl” – 96,3, „Balkan” iz Suve Reke – 21,3, „Industrija sintetičkih vlakana” u Prizrenu – 20,7, „Printeks” u Prizrenu – 7,8, „Fabrika šavnih cevi” u Uroševcu – 8,2, „Fabrika radijatora” u Gnjilanu i Železničko transportno preduzeće – 2,2 miliona dolara

Izvor: B92

Можеш у двије реченице написати шта је смисао теме?