Није ти понудила жваку? 

Ја сам због 1,50 евра, направио циркус на граници са Црном Гором. Ово није ствар цицијашења него принципа, зашто да дозволим да ме неко прави будалом за сопствени новац.

Nisam ni Jevrejka, ni Pirocanka vecsam navikla da me ljudi, sto se tice vracanja kusura, ne navlace, jer to kod mene ne prolazi. Znam ja Srbe i Srbiju dosta dobro. 5 din od mene, 5 od Pere, 5 od Laze i tako dogura do 500 din. Znaci, da dnevno na "legalan" nacin "zaradi" 500 din. To je ovde ipak lova.

Na zapadu ti vrate kusur u cent, dodjes kuci, puni dzepovi "sice" (osim ako nemas kreditnu karticu  ). To je tamo osnovna kultura, bonton, sasvim logicna i normalna stvar.... ali Srbija radi svoje     na zalost.

ne lazi....obesio bi se bez tih 5 dinara

Konkretna korist od pristupa EU zavisi od nas
U fondovima EU Srbiju čeka milijardu evra
Autor: D. Nišavić, M. Maleš | 09.11.2007 - 09:04

Realizacija akcionog plana Vlade Srbije za brzo sticanje statusa kandidata za članstvo u EU otvoriće vrata našoj zemlji i za pristupanje fondovima EU u kojima je za Srbiju do 2010. spremna milijarda evra.

Jasno je da će od približavanja EU, korist u praksi imati i privreda i građani, tim pre što kroz put ka beloj šengenskoj listi neposredne olakšice biti vidljive već početkom naredne godine. Boljitak će osetiti proizvođači kvalitetnih vina, bejbi bifa, pastrmki, šećera... Moćni signal poslat je i stranim investitorima, a konkretno reagovanje je dolazak švedske „Ikee“ koja će u Srbiji otvoriti pogon i investirati 40 miliona evra u proizvodnju nameštaja.
Znači, ukoliko ispunimo haški zahtev i potpišemo sporazum, kako Vlada planira krajem januara, stanovništvo i privreda osetiće najviše blagodeti dolaska Srbije pred vrata kuće Evropske unije. Od 1. januara 2008. zemlje EU počeće da primenjuju vizne olakšice za građane Srbije. Da podsetimo, olakšice će se odnositi na poslovne ljude, studente, advokate, lekare, arihitekte, novinare, naučnike, umetnike, sportiste... Sporazumom će biti obuhvaćeni i građani koji u zemlje EU odlaze zbog lečenja, posete vojnim i civilnim grobovima, posećuju rođake, idu na turistička putovanja...
- Pozvaću ambasadore EU u Srbiji na razgovor kako bi razmotrili operativne mere koje nameravaju da sprovode u njihovim konzulatima. Posle potpisivanja sporazuma planiram i da imam i sastanak sa našom privrednicima, granu po granu, kako bismo bili informisani o šansama i pristupu fondovima EU. Sutra u Knez Mihailovoj u Beogradu razgovoraću i sa našim građanima i predočavaću im pogodnosti - naglašava za „Blic“ Božidar Đelić, potpredsednik Vlade Srbije.
Naš sagovornik ističe da je parafiranjem sporazuma Srbija dobila
ugovor na šest godina sa Evropskom unijom koja nam garantuje izvoz 180.000 tona šećera, 63.000 hektolitara kvalitetnog vina, pet puta veći izvoz bejbi bifa nego što imamo danas, i po prvi put dobijene su kvote za pastrmku.
- Dobili smo i razuman period za postepenu liberalizaciju našeg tržišta, a uspeli smo da sačuvamo zavidnu zaštitu naše poljoprivrede u tom prelaznom periodu - ističe Đelić.
Kada jer reč o kvotama, kako kaže Predrag Bubalo, ministar trgovine i usluga, možemo biti sasvim zadovoljni pre svega kada je u pitanju meso jer je velika nestašica u Evropskoj uniji i Srbiji bi bilo veoma važno da što više proizvodi jer je do sada ispunjavala samo 10 do 15 odsto ukupne kvote.
- Problem kvota kod mesa ne postoji jer proizvodimo daleko manje nego što možemo da izvezemo, ali je problem u šećeru - imamo veliku prozvodnju šećera i šećerne repe - ukazuje Bubalo.
Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju sa Evropskom unijom je važan jer bi prvi put bio uveden ugovor između EU, odnosno svih 27 zemalja članica i Srbije.
- Ne može da se desi da nam preko noći ukinu neku trgovinsku povlasticu jer neko u nešto sumnja. I za nas će onda važiti određeni mehanizmi. Prvo će morati da pošalju upitnik, da vide šta je problem o kome ćemo diskutovati, a to je mnogo veća stabilnost za naš izvoz i mnogo veća konkurentnost naše zemlje - kaže potpredsednik Đelić.
Činjenica da Srbija ide ka EU i da je ona realna pespektiva, po rečima Đelića, najsnažniji je mogući signal koji može da se pošalje bilo kom investitoru.
- Daću vam primer švedske „Ikee“ čiji su me predstavnici je posetili pre tri nedelje i informisali da su u njihovom upravnom odboru, napokon, posle dosta godina insistiranja sa naše strane, doneli odluku da uđu na tržište jugoistočne Evrope i da to urade prvo u Srbiji. Dva pitanja su mi tada postavili. Prvo, da li će i kada biti parafiran, a posle potpisan sporazum o stabilizaciji i priključivanju EU. I drugo, da li u Srbiji imamo evropske standarde u domenu nameštaja. Ukoliko imamo, objasnili su da žele da otvore jedan pogon u Srbiji sa investicijom od 40 miliona evra - kaže Božidar Đelić.
Ministar Bubalo ukazuje da će parafiranjem sporazuma sa EU Srbiji skočiti rejting u finansijkom svetu.
- U ovom trenutku je veoma teško kvantificirati sve oblike koristi koje ćemo imati kao država, ali su one brojne. U svakom slučaju imaćemo lakši prstup kod nekih fondova Evropske unije koji podrazumevaju različite stepene, od parafiranja i potpisivanja, a najvažnije će biti kada budemo došli do statusa kandidata. mi već imamo određene iznose, ali su za sada oni simbolični. Za 2008. godinu oni su određeni na nivou od 191 miliona evra, međutim mnogo značajnije sume su od 2009. i 2010. godine, pre svega zato što smatramo da ćemo da tada potpisati sporazum i steći status kandidata - objašnjava Bubalo.
Evropska unija je za period od 2007. do 2010. godine odvojila je za Srbiju milijardu evra.
- Parafiranje sporazuma je nužni prvi korak, a zatim je potrebna njegova implementacija koju očekujem posle potpisivanja. Tada ćemo dostići sledeću stepenicu evropskih integracija, a to je dobijanje statusa kandidata. Pred nama je 13 meseci velikog posla i ako dođemo do stepenice kandidata otvaraju nam se strukturni fondovi koji mogu da dovedu do toga da novac koji dobijemo od EU ne bude recimo 200 miliona, već 600 miliona. On bi bio usmeren za regionalni razvoj, a to znači mnogo više novca za Bor, Loznicu, Vranje, za jug, a isto tako za poljoprivredu - objašnjava Đelić.

Miloš Bugarin: Obučićemo privrednike
Miloš Bugarin, predsednik Privredne komore Srbije, kaže da je Komora spremna da privrednike upozna sa novim pravilima igre i neophodnim standardima u poslovanju, koji će nakon potpisivanja sporazuma o stabilizaciji i priključivanju EU, morati da se primenjuju.
- Organizovaćemo seminare u regionalnim komorama, dovešćemo i predavače iz Evropske unije, predsednike komora, kako bi oni preneli neophodne informacije. Imamo jasnu definisanu strategiju kako da pravovremeno informišemo, promovišemo i edukujemo naše privrednike da bi se oni pripremili za evropske integracije - kaže za „Blic“ Bugarin.

Akcioni plan Vlade srbije
Kako do statusa kandidata
Okvirni kalendar je tako organizovan da:
- sporazum o stabilizaciji i pridruživanju (SAA) bude parafiran početkom novembra 2007. i potpisan krajem januara 2008;
- Srbija stekne status kandidata na sastanku Evropskog saveta
u decembru 2008.
CDC/JS
1. Parafiranje sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju 7.11.2007.
2. Potpisivanje sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju 31.01.2008.
3. Zahtev za članstvo 31.01.2008.
4. Odluka Saveta EU o početku procedure za dobijanje „Avisa“ 01.03.2008.
5. Evropska komisija priprema i šalje upitnik Republici Srbiji 01.04.2008.
6. Odgovori iz upitnika se pripremaju i šalju Evropskoj komisiji 15.06.2008.
7. Evropska komisija šalje dodatna pitanja i zahteve za razjašnjenja 25.07.2008.
8. Dodatni odgovori i razjašnjenja se pripremaju i šalju Evropskoj komisiji 01.09.2008.
9. EK šalje Savetu ministara pozitivno mišljenje. Savet usvaja pozitivni „Avis“ 10.11.2008.
10. Evropski savet odobrava status zemlje kandidata Republici Srbiji 15.12.2008.

Izvor: Blic

Ophrvavaju me emocije, pa gubim objektivnost...
Čekaj, šta nam to donosi, recimo, te prve godine? Ukidaju nam vize?

Europa SSP-om odnijela Rusiji poslove u Srbiji



Mediji tvrde da ruska ulaganja dolaze u pitanje s europskom perspektivom Srbije

Ovotjedno parafiranje Sporazuma o stabilnosti i pridruživanju između Srbije i EU, usprkos neizručivanju najtežih haaških optuženika, neki ugledni zapadni mediji objasnili su strahom Unije od daljnjeg povezivanja Srbije sa sve moćnijom i utjecajnijom Rusijom.

No dnevnik RBK Daily upozorava da bi razvedravanje odnosa između Bruxellesa i Beograda, osim političkog isključivanja Moskve, moglo biti usmjereno i protiv golemih ruskih poslovnih interesa u regiji.

Neimenovani izvor iz ruske diplomacije tvrdi   da se s milijadu eura iz pretpristupnih fondova pokušava ‘kupiti’ europska orijentacija Beograda
Veze Srbije i Rusije u posljednje su vrijeme izuzetno ojačale zbog nepokolebljivog zajedničkog stava o Kosovu, no istodobno je ruski kapital u toj zemlji mnogo manje prisutan nego što se često misli.

Prema Economistu, Rusija je tek 18. po veličini investitor u Srbiji. Postoje, međutim golemi privatizacijsko-investicijski planovi koji u srpskoj javnosti izazivaju oprečne reakcije.

Osim naftaškog Lukoila koji je u Srbiji nakon kupnje Beopetrola prisutan već nekoliko godina, ruska državna megakompanija Gazprom nedavno je u Beogradu pregovarala o sudjelovanju u regionalnom plinovodskom sistemu “Južnij potok”.

Najbogatiji Rus Oleg Deripaska prvi je konkurent za kupnju rudnika bakra Bor, procijenjenog na 340 milijuna dolara, a ruska aviokompanija Aeroflot zanima se za JAT.

RBK piše kako navedeni poslovi dolaze u pitanje s europskom perspektivom Srbije. Sličnu stvar primjećuje i Economist, koji podsjeća da je Unija već uložila mnogo novca u obnovu Srbije, a parafiranjem Sporazuma do 2011. godine Srbiji bi trebalo biti dodijeljeno milijardu eura iz pretpristupnih fondova. RBK citira neimenovani izvor iz ruske diplomacije po kojem sa s tom milijardom, kao i ublažavanjem viznog režima, “kupuje” europska orijentacija Beograda te eventualna suglasnost oko neovisnosti Kosova.

U srpskoj ambasadi u Moskvi rekli su nam kako ne žele komentirati tezu da su ruski poslovi u Srbiji ugroženi, dodavši kako je riječ o običnoj novinarskoj konstrukciji.

jutarnji.hr

Dat ću ostavku ako Ratko Mladić uskoro ne bude uhapšen
Neću da budućnost zemlje bude ugrožena imenom ovog generala - Napadaju nas radikali, u atmosferi smo linča - Bez komentara o slučaju Ilije Jurišića - Sa Marinkom Jurčevićem rado bih potpisao sporazum kao sa Mladenom Bajićem...
10.11.2007. 12:07

Vladimir Vukčević je od jula 2003. godine na čelu Tužilaštva Srbije za ratne zločine. Promatrano iz bh. vizure, a posebno bošnjačke, ta dužnost donosi mnogo posla, jer su mnoge zločine nad bošnjačkim narodom u Bosni i Hercegovini počinili i ljudi iz Srbije, a nemali broj bosanskih Srba, koji su optuženi za ratne zločine počinjene u BiH, ima srbijansko državljanstvo ili se, pak, krije u Srbiji. Dakako, najpoznatiji među njima je Ratko Mladić.
Kako ocjenjujete saradnju tužilaštva na čijem ste čelu sa Tužilaštvom BiH?

- Saradnja naših tužilaštava je veoma korektna. U Beogradu smo prije dvije godine potpisali Memorandum o saglasnosti o ostvarivanju i unapređavanju saradnje u borbi protiv svih oblika teškog kriminala, koji je otvorio mogućnost da tužilaštva direktno sarađuju.

Vukčević u razgovoru sa našim novinarom: Opasno je ako se primjenjuje selektivna pravda

Vukčević u razgovoru sa našim novinarom: Opasno je ako se primjenjuje selektivna pravda

To znači da je naša međusobna komunikacija aktivna i, mogu da kažem, veoma plodna. Do sada smo zajedno radili na predmetima "Zvornik", "Škorpioni", "Tuzlanska kolona"... U slučaju "Zvornik" formiran je zajednički istražni tim, koji čine policija, tužioci i sudije iz Srbije i BiH, tako da je to efikasan model saradnje na različitim nivoima.

S Državnim odvjetništvom Hrvatske i vrhovnim državnim tužiocem Crne Gore potpisali smo sporazume o saradnji u progonu učinilaca krivičnih djela ratnih zločina, što, svakako, jeste korak dalje, viši oblik saradnje, jer podrazumijeva neposrednu saradnju tužilaštava, razmjenu dokaza, dokumenata i podataka u istraživanju, dokazivanju i kažnjavanju svih počinilaca ratnih zločina.

To je ono čega u saradnji s Tužilaštvom BiH još nema, ali nije suštinska prepreka korektnoj i efikasnoj saradnji.
Pamte Vas i po činjenici da ste ponudili ostavku na poziciju na kojoj ste, ali ste je povukli, jer su Vam političari kazali da nije potrebno da se povlačite s dužnosti. Da li ste pod utjecajem političkih struktura u Srbiji?

- Odgovoran sam čovjek i, ako Mladić i ostali ne budu u dogledno vrijeme u Hagu, svakako ću se povući sa mjesta koordinatora Akcionog tima. Mislim da takav stav ima i Rasim Ljajić.

Vukčević: Na udaru političara iz Miloševićevog vremena

Vukčević: Na udaru političara iz Miloševićevog vremena

S jedne strane, Hag i Evropa vrše na nas pritisak da završimo saradnju s Tribunalom, čega smo i sami duboko svjesni.

Naša je poruka jasna: Mladić mora biti u Hagu zbog nas samih - nanio je veliku moralnu štetu srpskom narodu, a ne zbog pritisaka.

S druge strane, u Parlamentu smo izloženi napadima radikalnih političara, i mi i naše porodice. To je veoma opasno, izloženi smo atmosferi linča. Nikada nisam bio u politici, u tim se vodama loše snalazim. Čak je i prezirem, jer ne volim kada se politika miješa u struku. I sada sam, zajedno sa svojim timom, na udaru političara, prije svega onih iz vremena Miloševića, koji su i najodgovorniji za sve ono što se dešavalo nesrećnih devedesetih godina.

Naša tema, ratni zločini, ne podiže političke rejtinge. Naprotiv, obara ih tako da aktuelni političari nerado pričaju o tome. Ipak, nedavni potezi, kao što je prva javna posjeta našem tužilaštvu i podrška novog ministra pravde Srbije Dušana Petrovića, veoma su ohrabrujući.

Послови са Русијом могу бити угрожени само шиптарски савезници пређу на српску страну и окрену леђа пројекту ''велика албанија''.
Коначно решење за КиМ ће бити последњи испит за шиптарске савезнике, после тога ништа неће бити исто, прича о Е.У. ће бити завршена 99 % или ће бити настављена шансе ... 1%.

Ђелић купује време и вероватно ће продати што се може продати, јер ће ускоро ће биту део прошлости.

nemoj da si naivan, pa ti isti saveznici su sjebali slobu, koji se inatio protiv njih, gde ces kamenom na stenu 

Potpuno tačno! Doduše, ne bih baš rekla Slobu, rekla bih Srbiju. Ako se malko prošetamo kroz ne tako davnu istoriju, redovno su nam davali podršku, i Bugari, i Rusi, i Francuzi... o, da i Englezi... a onda kada dođe do pravog "stani-pani", oni su "stani", a mi smo "pani", tj. redovno su nas ispaljivali posmatrajući kako se obrušavamo uz "pomoć" Turaka, Austrougara, Nemaca, Italijana, Amera... kako kada, uvek je bilo nekoga ko nas gazi po vratu... A Rujke su mnogo smešne da će Ameri da im daju Bor tek tako, naročito sada kada više gotovo da nemaju šta da načerupaju iz kosovskih rudnika.