Srbija ipak u EU :) :: Politicki ~ Geopoliticki forum

Srbija juče parafirala sporazum o pridruživanju EU i predstavila ambiciozni plan
Tri koraka do kandidature za EU
Autor: Jelena Tušup, Marija Maleš | 08.11.2007 - 08:54

Božidar Đelić, potpredsednik Vlade Srbije, juče je u Briselu u prisustvu predsednika Tadića iznenadio i Olija Rena i sve druge posmatrače tako što je predstavio akcioni plan srpske vlade za tri naredna koraka za dalji put ka Uniji. Bio je to više nego simboličan gest zadovoljstva, ali i iskazivanja odgovornosti pred činjenicom da je Srbija juče sa EU parafirala sporazum o pridruživanju, što je prvi konkretan korak ka konačnoj integraciji.

- Ovaj sporazum je istorijski jer po prvi put uspostavlja ugovor izmedu EU i Srbije i donosi bolju budućnost za sve gradane Srbije, bez obzira na njihovu nacionalnost - rekao je Đelić juče u Briselu. - Naš akcioni plan predviđa da do kraja 2008. dospe na belu šengensku listu, da do kraja 2008. postanemo kandidat za članstvo u EU i da učinimo sve da do kraja januara i potpišemo sporazum koji smo parafirali, rekao je Đelić. Oli Ren je naglasio da je sporazum definitivno prvi konkretan korak Srbije ka EU, a akcioni plan nazvao je „veoma ambicioznim, ali mogućim“.
- Parafirani sporazum će produbiti naše odnose i zasnovati ugovornu vezu između EU i Srbije. Ovo nije samo institucionalni sporazum već će doneti Srbiji i konkretne ekonomske beneficije - pomoći će uspostavljanje funkcionalnog trzišta, povećanja investicija i otvaranju novih radnih mesta. Ako sporazum bude dobro primenjen u praksi, to će značiti dalji korak u evropskim integracijama - rekao je Ren. Iako je pohvalio Srbiju za saradnju sa Tribunalom, on je naglasio da ovo „nije kraj puta za kooperaciju“ i podsetio da će za potpisivanje sporazuma biti potreban i kraj saradnje sa Hagom.

Korupcija, pravosuđe...
Na to podseća i Milica Delević-Đilas, pomoćnik ministra za EU u SMIP.
- U ovom trenutku jedini uslov za taj potpis je završetak saradnje sa Haškim tribinalom, to jest izgrađivanje odnosa poverenja da je Srbija po tom pitanju učinila sve što se od nje traži, kaže Milica Delević-Đilas. Za kandidaturu u članstvo EU, Evropska komisija će, kaže ona, tražiti da se ispune svi preduslovi koje je pred Srbiju postavila. Komisija će, prema njenom mišljenju, u tome najviše obratiti pažnju na ekonomske i reforme u pravosuđu, tržište i borbu protiv korupcije koji su ključni problemi koji stoje na putu Srbiji ka priključivanju EU.
- Jedna od stvari koje se pred Srbiju postavljaju kao uslov za dalje integracije sa EU je finansijska kontrola koja je izuzetno važna zbog nerazumevanja funkcionisanja države - kaže Tanja Miščević, direktorka vladine Kancelarije za pridruživanje EU. - Kao drugo, treba da izvršimo reforme pravosuđa, kao što je i predstavljeno strategijom Ministarstva pravde. Za Srbiju je veoma važan i nastavak ekonomskih reformi sa akcentom na strukturne reforme i završetak privatizacije.
Ona je još navela da bi Srbija morala da unapredi Zakon o informisanju i napravi strategiju digitalizacije medija. Na pitanje da objasni šta se misli pod „veoma snažnom nacionalističkom retorikom“, kao jednom od zamerki koju je Evropska komisija uputila Srbiji, Miščevića je rekla: „Ne znam. To morate pitati njih!“
Prema njenim rečima, tehnički je vrlo moguće da Srbija do kraja sledeće godine ispuni postavljene zahteve i dobije status kandidata za članstvo u EU.
- Nikada ne kalkulišem sa godinom ulaska Srbije u EU, ali uvek kažem da bi Srbija bila za to spremna 2012. godine. Trenutno EU ocenjuje da je jedino Hrvatska pripremljena za ulazak u EU i tačno je da je ona mnogo više uradila na tom planu od Srbije. Ne mislim da je Srbija u tome može prestići, ali zato smatram da možemo biti efikasniji - ocenjuje Tanja Miščević.

Pet godina za usklađivanje zakona
Predsednik Skupštine Srbije Oliver Dulić kaže da je čitav proces usklađivanja našeg zakonodavstva sa evropskim veoma složen i ocenjuje da će trajati narednih pet godina. Što se tiče najavljenog donošenja 44 zakona do kraja 2007, na šta se Vlada Srbija obavezala usvojivši akcioni plan za usklađivanje zakona s propisima EU, Dulić objašnjava da je upravo juče počela rasprava o Predlogu zakona o azilu, dok se ostali zakoni još ne nalaze u skupštinskoj proceduri. Kako napominje, Vlada je do sada izradila četiri predloga zakona, od kojih se o zakonu o azilu juče raspravljalo na sednici Skupštine, dok 40 tek treba izraditi.
- Sad je sve u rukama Vlade Srbije, koja mora da fokusira svoj rad na izradi ovih zakona koji su neophodni za implementaciju sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju naše zemlje EU - kaže za „Blic“ Dulić, koji očekuje da će republički parlament od januara naredne godine intenzivno raditi na usvajanju pomenutih zakona.
- Poruka EU je veoma jasna: da prati rad i podržava reformu parlamenta jer je parlament jedna od najvažnijih instrumenata približavanja naše zemlje EU. Očekujem razgovore o situaciji o zemlji, gde ću iskoristiti priliku da razgovaram sa evropskim predstavnicima o situaciji na KiM - rekao je juče Dulić, koji će danas i sutra boraviti u Briselu, gde će razgovarati s predsednikom Evropskog parlamenta Hansom Peteringom, komesarom za proširenje EU Olijem Renom i drugim zvaničnicima EU.
„Evropska komisija je sprema da učini sve kako bi sporazum o stabilizaciji i pridruživanju bio što pre potpisan sa Srbijom, ali puna saradnja s Haškim tribunalom ostaje neophodan uslov za to“, rekao je šef delegacije Evropske komisije u Srbiji Žosep Ljoveras.
„Lopta je sada u dvorištu Srbije“, rekao je Ljovers na konferenciji za novinare na kojoj je predstavio izveštaj Evropske komisije o napretku Srbije u 2007. I Ursula Plasnik je rekla da je ovo jasna poruka da je Srbija deo evropske porodice, koja je dobrodošla u Uniji nakon ispunjavanja standarda.

Procedura
Nakon parafiranja sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju sa EU, sporazum ulazi u „internu proceduru“ u okviru priprema za njegovo potpisivanje i proces ratifikovanja u Srbiji i EU koji može da traje i dve godine. Parafiranje sporazuma znači da je tekst sporazuma dogovoren i da se neće suštinski menjati, rekao je savetnik u Kancelariji za pridruživanje EU Vlade Srbije i koordinator pregovora Vladimir Međak.
Vlada Srbije, posle parafiranja sporazuma, šalje tekst na prevod i zatim svim ministarstvima na mišljenje, da bi nakon potpisivanja sporazuma, pošto se za to ispune politički uslovi, donela predlog zakona o ratifikaciji koji dostavlja parlamentu na usvajanje. EU mora sporazum da prevede na 23 jezika članica i zatim dostavi predlog odluke za potpisivanje sporazuma Savetu ministara EU na usvajanje. Ministri spoljnih poslova Unije moraju jednoglasno da usvoje tu odluku. U tom slučaju, oni istovremeno ovlašćuju predstavnika koji će potpisati sporazum. Nakon potpisivanja sporazuma sledi ratifikacija u Skupštini Srbije, Evropskom parlamentu i nacionalnim parlamentima članica EU.

Najveći problemi koje Srbiji stoje na putu ka EU
1.HAG - Još uvek nije uspostavljena puna saradnja sa jer su četiri optuženika još na slobodi.
2.KORUPCIJA - Korupcija je široko prisutna i predstavlja ozbiljan problem.
3.KRIMINAL - Nije usvojen akcioni plan za borbu protiv ogranizovanog kriminala. Organizovani kriminal je i dalje ozbiljan problem za Srbiju.
4.PRAVOSUĐE - Reforma pravosuđa kasni. Ustav i Ustavni zakon ostavljaju prostor za politički uticaj na naimenovanja u pravosuđu. Apelacioni i administrativni sudovi još nisu uspostavljeni.
5.TRŽIŠTE - Postoje neslaganja različitih institucija kada je reč o stabilnoj fiskalnoj politici. Preterani birokratski zahtevi i složeno zakonodavstvo i dalje ometaju tržište.

Boris Tadić: Imamo evropski kapacitet
Ceremoniji u Briselu prisustvovao je i predsednik Srbije Boris Tadić, koji je rekao da je taj sporazum veliko priznanje za evropsku Srbiju i dokaz da Srbija ima kapacitet da postane punopravna evropska zemlja. On je rekao i da će građani Srbije ubuduće izgradivati svoj život po evropskim standardima i evropskim vrednostima.

Skupština Srbije: Ratifikovan sporazum o viznim olakšicama
Skupština Srbije ratifikovala je juče sporazume sa Evropskom unijom o viznim olakšicama i o readmisiji, koji su potpisani 18. septembra 2007. godine u Briselu, a trebalo bi da stupe na snagu 1. januara 2008. godine. Olakšice se odnose na poslovne ljude, advokate, lekare, arhitekte i druge pripadnike samostalnih profesija, novinare, naučnike, umetnike, sportiste, učenike i studente, profesionalne vozače, državne službenike, kao i predstavnike verskih i nevladinih organizacija. Sporazumom će biti obuhvaćeni i građani koji u zemlje EU putuju zbog lečenja, radi posete vojnim i civilnim grobljima, prisustvuju sahranama ili posećuju rođake, kao i za turistička putovanja.

Izručenjem begunaca do vize za Evropu

Svesna da je Hag njena najveća prepreka ka članstvu u EU, Srbija će tokom decembra izručiti jednog od preostala četiri optuženika za ratne zločine Tribunalu, saznaje „Blic“ u vrhu srpskih vlasti.

Potpisivanje sporazuma o pridruživanju EU striktno je vezano za novi izveštaj Karle del Ponte, glavne haške tužiteljke, koji ona podnosi Savetu bezbednosti sredinom decembra. Ona insistira na izručenju. I do tada Srbija mora da izruči nekog od haških begunaca kako bi taj izveštaj bio pozitivan, a Srbija odmah nakon toga potpisala sporazum.
Del Ponteova koja, inače, kako „Blic“ saznaje, dolazi u Beograd početkom narednog meseca, neposredno pre no što je dala zeleno svetlo za parafiranje sporazuma dobila je garancije EU da će njen zahtev za novo uslovljavanje potpisivanja sporazuma izručenjem biti ispoštovan. I to je već potvrdio Oli Ren, evropski komesar za proširenje EU.
- Hoće li sporazum biti potpisan do kraja decembra ili kasnije zavisi direktno od vas. Sada više nisu u pitanju dokumenta, arhiv ili zakoni. EU je uslovila potpisivanje sporazuma potpunom saradnjom sa Tribunalom, a to znači da Ratko Mladić bude uhapšen i prebačen u Hag! Tužiteljka se iskreno nada da će se to vrlo brzo dogoditi - izjavila je za „Blic“ Olga Kavran, portparol Haškog tužilaštva.
Ona je dodala da je Del Ponteova dala zeleno svetlo za parafiranje sporazuma nakon što je procenila da postoji politička volja jer su i predsednik i premijer Srbije naglasili da je to državni interes, pronađeno je rešenje za pristup arhivima BIA, omogućen je potpuni pristup arhivima vojnih sudova i ostvarena je „bliža saradnja“ Tužilaštva sa vlastima u Beogradu na konkrentnim akcijama lociranja begunaca.
- Taj razvoj događaja dao je razlog za optimizam i Del Ponteova se nada da će to dovesti do hapšenja Mladića i ostalih begunaca - navodi Kavranova.
- Cilj nam je potpisivanje sporazuma. Znamo šta nam je uslov. Narednih mesec dana maksimalno ćemo uložiti dodatni trud da preostale obaveze izvršimo. Sad su potrebni konkretni pomaci, a to znači da se moraju locirati i uhapsiti neki od haških begunaca, kako bismo uverili EU i Tribunal u stvarni napredak. Nećemo govoriti koliko smo blizu ni daleko bilo kom beguncu, sve dok ne bude konkretnih rezultata - rekao je Rasim Ljajić, predsednik nacionalnog tima za saradnju sa Tribunalom.
Ljajić je najavio organizacione promene u radu akcionog tima, bolju koordinaciju službi i svakodnevne aktivnosti. Parafiranje sporazuma vidi kao ohrabrenje za sve koji rade na akcionom planu, ali svestan je da taj tim sada mora maksimalno da se koncentriše na aktivnosti koje vode ka izručenju.
Da podsetimo, „Blic“ je nedavno pisao da su prvi na redu za hapšenje i odlazak u Hag Stojan Župljanin i Goran Hadžić. Prema saznanjima naših izvora, oni su već duže vreme locirani i njihovo hapšenje može se brzo očekivati.

Tanja Nikolić-Đaković

Izvor: Blic