Србија је држава која се налази у југоисточној Европи (на Балканском полуострву) и у средњој Европи (Панонској низији), која заједно са Црном Гором чини Државну Заједницу Србија и Црна Гора. У саставу Републике Србије се налазе и две аутономне покрајине Војводина и Косово и Метохија. Република Србија је демократска држава свих грађана који живе на њеној територији.

Главни град је Београд. Са 1,6 милиона становника он је административно, економско и културно средиште Србије и државне заједнице Србије и Црне Горе.

Историја

Прве информације о српској држави потичу из VII века и династије Властимировића. Оснивач средњевековне српске државе је Стефан Немања, велики српски жупан који је живео у XII веку. Године 1220, под Стефаном Првовенчаним, Србија постаје краљевина, а 1346. године прераста у царство, под Стефаном Душаном. У периоду од 1459. до 1804. је била под влашћу Османлијског царства.

Године 1804. српски народ као и већина народа у Европи у то време, почиње да ствара модерну државу и под вођством Ђорђа Петровића званог Карађорђе започиње борбу за промену власти и система који су наметнули Турци у вишевековној окупацији Србије. Од 1813 до 1903 српску државу предводи династија Обреновића , када је на трону смењује династија Карађорђевића, потомци Ђорђа Петровића-Карађорђа.

Борба за савремено друштво, људска права и националну државу трајала је скоро три деценије и окончала се доношењем Сретењског устава 15. фебруара 1835. године. После 1918. Србија је као оснивач, уз Црну Гору једина уносећи свој суверенитет, била део Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, касније Југославије. Од 1992, после распада СФРЈ, све до 2003. Србија је чинила, заједно са Црном Гором - Савезну Републику Југославију. Од 2003. Србија је саставни део Државне заједнице Србија и Црна Гора.

Географија

Србија се налази на Балкану (региону југоисточне Европе) и у Панонској низији (региону средње Европе). Србија се граничи са Румунијом, Хрватском, Мађарском, Бугарском, Албанијом, Републиком Македонијом, Босном и Херцеговином (односно Републиком Српском) и Црном Гором, са којом чини државну заједницу Србија и Црна Гора.

Територијална организација

У саставу Републике Србије налазе се 2 аутономне покрајине:
Војводина (Главни град: Нови Сад)
Косово и Метохија (Главни град: Приштина)

Напомена: део територије Републике Србије, који се налази изван територије аутономних покрајина назива се Централна Србија. Међутим, централна Србија не представља посебну административно-управну јединицу и директно је подређена републичким властима.

Поред тога, целокупна територија Србије је подељена на 29 округа и територију града Београда. На подручју аутономне покрајине Војводине налази се 7 округа, на подручју аутономне покрајине Косово и Метохија 5, док се на подручју централне Србије налази 17 округа и територија града Београда. Сваки округ се састоји од неколико општина, а општине се састоје од месних заједница.

Демографија

Према попису из 2002. године, који не укључује Косово и Метохију, Србија има 7.498.001 становника.

Националност

Срби чине већину од 82,86% становништва, следе Мађари 3,91%, Бошњаци 1,82%, Роми 1,44%, Југословени 1,08%, Хрвати 0,94%, Црногорци 0,92 %, Албанци 0,82% те Словаци, Власи, Румуни, Македонци, Муслимани, Бугари, Буњевци, Русини, Украјинци, Словенци, Горанци, Немци, Руси, Чеси и други.

Језик

Званични језик је српски. У Војводини поред српског званични језици су мађарски, словачки, хрватски, румунски и русински. На Косову и Метохији званични језици су албански, српски и енглески.

Вероисповест

Најбројнија религија је православна, те следе муслимани (сунити), римокатолици, протестанти и атеисти.

Градови

Највећи градови Србије су: Београд (на широј територији града 1.576.124, а на ужој 1.273.651 ), Нови Сад (215.600), Приштина (200.000), Ниш (173.400), Крагујевац (146.000), Призрен (121.000) и Суботица (99.500).

Највећи градови Централне Србије (по подацима из 2002.):
Београд = на ужој територији 1.273.651, на широј територији 1.576.124
Ниш = 173.400
Крагујевац = 146.000
Чачак = 73.200
Лесковац = 63.100
Смедерево = 62.700
Ваљево = 61.400
Краљево = 57.800
Крушевац = 57.400
Ужице = 55.000
Врање = 55.000
Шабац = 54.800
Нови Пазар = 54.600
Пожаревац = 41.900
Пирот = 40.600
Зајечар = 39.700
Бор = 39.400
Јагодина = 37.500
Борча = 35.000
Прокупље = 27.000
Параћин = 25.300
Смедеревска Паланка = 25.300
Аранђеловац = 24.300
Горњи Милановац = 23.900
Лазаревац = 23.600
Обреновац = 23.600
Калуђерица = 22.200
Младеновац = 22.100
Лозница = 20.700
Ћуприја = 20.400
Прибој = 19.500

Највећи градови Војводине (по подацима из 2002.):
Нови Сад = 215.600
Суботица = 99.500
Зрењанин = 79.500
Панчево = 76.100
Сомбор = 51.000
Кикинда = 41.800
Сремска Митровица = 39.000
Вршац = 36.000
Рума = 32.100
Бачка Паланка = 29.400
Инђија = 26.200
Врбас = 25.900
Бечеј = 25.700
Сента = 20.400
Кула = 19.300
Апатин = 19.300
Темерин = 19.100

Највећи градови Косова и Метохије (по подацима из 2002.):
Приштина = 200.000
Призрен = 121.000
Пећ = 80.600
Ђаковица = 74.900
Косовска Митровица = 74.600
Гњилане = 67.600
Урошевац = 39.800
Косово Поље = 27.900
Ораховац = 23.400

Државни симболи

Химна Републике Србије је уједно и стара химна некадашње Краљевине Србије "Боже правде", уз унеколико прoмењен текст.

Грб Републике Србије је грб из доба Краљевине Србије из 1882. године и садржи двоглавог белог орла са штитом на грудима на коме су крст и четири оцила, а изнад глава орла се налази круна лозе Немањића.

Република Србија има Народну заставу која је тробојка са водоравно положеним бојама: црвеном, плавом и белом. Поред народне, постоји и Државна застава која је у основи иста као и народна с тим што на плавом пољу стоји и мали грб Републике Србије.
види и чланак Грб Србије

Политика

Садашњи председник Србије је Борис Тадић који је победио на председничким изборима 2004, са 53% освојених гласова.

Од марта 2004. премијер је Војислав Коштуница, који се налази на челу мањинске Владе коју чини коалиција између странака: ДСС, Г17+, СПО-НС, а уз парламентарну подршку СПС.

Правосуђе

Устав Србије одређује да судови штите слободе и права грађана, законом утврђена права и интересе правних субјеката и обезбеђују уставност и законитост.

Судска власт је независна од законодавне и извршне власти.

Судску одлуку може преиспитивати само надлежни суд у законом предвиђеном поступку.

Свако је дужан, извршна власт нарочито, да поштује извршну судску одлуку и да јој се повинује.

Судска власт у Републици Србији припада судовима опште надлежности и посебним судовима.

Судови опште надлежности јесу општински судови, окружни судови, апелациони судови и Врховни суд Србије.

Посебни судови су трговински судови, Виши трговински суд, прекршајни судови, Виши прекршајни суд и Управни суд.

Врховни суд Србије највиши је суд у Републици Србији, и он је непосредно виши суд за апелационе судове, Виши трговински суд, Виши прекршајни суд и Управни суд.

Виши трговински суд је непосредно виши суд за трговински суд, Виши прекршајни суд је непосредно виши суд за прекршајне судове, а апелациони суд је непосредно виши суд за окружни и за општински суд.

напомена: систем уређења судова примењује се од 1.1.2007.

Уставни суд Србије је посебан орган, и не припада судској власти.

Саобраћај

У Србији су развијена сва четири вида саобраћаја: друмски, железнички, водни и ваздушни.

Најзначајнија саобраћајница је друмско-железнички Европски коридор X - (Суботица-Београд-Ниш-Димитровград) који повезује Салцбург у Аустрији и Солун у Грчкој. Поред тога, значајан је и аутопут Шид-Београд. Велики значај има пруга Београд-Бар која представља везу унутрашњости са једином поморском луком у СЦГ.

Кроз Србију тече река Дунав, важан пловни правац који повезује средњу Европу са Црним морем (Европски коридор VII). Поред Дунава, пловне реке су: Сава, Морава и Тиса, као и канал Дунав-Тиса-Дунав.

Аеродроми за међународни путнички саобраћај у Србији су Аеродром "Никола Тесла" у Београду, "Константин велики" у Нишу, и Приштински аеродром.

Економија

Српска економија је била у колапсу почетком деведесетих година XX века. Србији су уведене опште санкције Савета безбедности УН 1992. Већи део санкција је укинут 1996, 2000, 2001. и 2005. када је у потпуности нормализована трговина са САД. Основу привреде чини пољопривреда и индустрија. Највећи ратарски крај је Војводина. Гаји се жито, кукуруз, сунцокрет и соја, те у мањој мери повртарске културе. Најпознатији кромпир је из Ивањице, паприка из Лесковца, а купус из Футога. Шумадија је позната по воћарству; Вршац и Жупа по виноградима. Сточарство је развијено у Рашкој и у источној Србији. Метохија је плодна житница. Косово је највеће налазиште лигнита у Европи. Хомољске планине су налазиште бакра. Северни део Баната је богат нафтом и земним гасом.

Стопа незапослености у Србији је преко 30%, а стопа инфлационог раста преко 18%.

Главни економски партнери Србије су бивше совјетске и источноевропске републике, Европска унија (највише Немачка и Италија), Република Српска и Република Македонија.

Наука и култура
Српска академија наука и уметности
Матица српска
Институт за нуклеарне науке Винча
Институт Михаило Пупин
[уреди]

Празници
1. и 2. јануар - Нова година
1. и 2. мај - Празник рада
27. јануар - Дан духовности
15. фебруар - Дан државности
28. јун - Дан Срба палих за отаџбину


Izvor: Wikipedia

Sad ce caskom da ti se pojavi neki od onih iz vica o bukvi i medvedu ("Sali se tata, sine Mujo!") da te natera da zakljucas i ovaj thread. 

hah... bice zanimljivo obarati istorijske i statisticke podatke... 
mislim... sasvim je moguce da ce opet neko da tvrdi da su moji preci u 17. veku bili zavedeni i da su se lazno predstavljali kao Srbi, a bili su Crnogorci...
moz's misliti.. vec 4 veka moja porodica zivi u lazi... to je veliki teret.. 

Vojvodina




Punim imenom Autonomna Pokrajina Vojvodina (mađ. Vajdaság Autonóm Tartomány - slov. Autonómna pokrajina Vojvodina - rum. Provincia Autonomă Voivodina - rusn. Avtonomna Pokraїna Voйvodina - hr. Autonomna Pokrajina Vojvodina), severna pokrajina Republike Srbije, članice Državne zajednice Srbija i Crna Gora. Prostire se u Panonskoj niziji, sa površinom od 21.506 kilometara kvadratnih, na kojoj živi nešto više od dva miliona stanovnika. Glavni grad je Novi Sad. Geografski je podeljena na Srem, Banat i Bačku (koji su predstavljeni na grbu Vojvodine), a koji su sa svoje strane administrativno podeljeni na okruge (severnobački, južnobački, zapadnobački, severnobanatski, srednjebanatski, južnobanatski i sremski okrug).

Vojvodina se graniči na severu sa Mađarskom, na istoku sa Rumunijom, na zapadu sa Hrvatskom i na jugozapadu sa Bosnom i Hercegovinom (odnosno Republikom Srpskom). Južna granica Vojvodine je administrativna granica prema Centralnoj Srbiji, koju većim delom čine reke Dunav i Sava.

Najviši pravni akt APV je Statut pokrajine (iznad kojeg su Ustav RS i Ustavna povelja SCG). Najviše zakonodavno telo je Skupština, u koju se slobodnim izborima bira 120 poslanika sa teritorije APV i u kojoj su ravnopravni svi službeni jezici. Najviše telo izvršne vlasti je Izvršno Veće na čijem je čelu Predsednik IV, i koje predstavlja vladu APV koju čine sekretari.

AP Vojvodina je članica Saveta evropskih regija pri parlamentu EU, kao prva, a zasada i jedina, regija koja je postala članica, a da matična država nije u tom trenutku bila član EU ili Saveta Evrope. Takođe, suosnivač je i regionalnog saveta euroregije DKMT (Dunav-Kereš-Moriš-Tisa), koji okuplja, osim same Vojvodine, i nekoliko županija iz Mađarske i Rumunije, i čiji je zadatak međusobna saradnja u regionalnom privrednom, kulturnom i ekološkom razvoju.

U Vojvodini je službeno šest jezika uz upotrebu njihovih pisama: srpski (ćirilično pismo uz mogućnost upotrebe latiničnog), mađarski (latinica), slovački (latinica), hrvatski (latinica), rumunski (latinica) i rusinski (ćirilica). Izvršno Veće APV je osnivač i izdavač novina na službenim jezicima i to: Dnevnik na srpskom jeziku i Magyar Szó (Mađarska reč) na mađarskom su dnevne novine, a nedeljnici su Hrvatska riječ (Hrvatska reč - hrvatski), Hlas Ľudu (Glas naroda - slovački), Libertatea (Sloboda - rumunski) i Ruske slovo (Rusinska reč - rusinski).

U Vojvodini, pored Srba, živi preko 25 nacionalnih ili etničkih zajednica, koje, sve zajedno, čine oko 35% vojvođanskog stanovništva.

Prema popisu stanovništva iz 2002 godine, etnički sastav stanovništva Vojvodine bio je sledeći: Srbi (65,05%), Mađari (14,28%), Slovaci (2,79%), Hrvati (2,78%), neizjašnjeni (2,71%), Jugosloveni (2,45%), Crnogorci (1,75%), Rumuni (1,50%), Romi (1,43%), Bunjevci (0,97%), Rusini (0,77%), Makedonci (0,58%), regionalna pripadnost (0,50%), Ukrajinci (0,23%) i ostali.

Sastav stanovništva prema maternjem jeziku bio je: Srpski jezik (76,63%), Mađarski jezik (13,99%), Slovački jezik (2,71%), Rumunski jezik (1,45%), Romski jezik (1,08%), Hrvatski jezik (1,04%), i drugi.

Sastav stanovništva prema veroispovesti bio je sledeći: Pravoslavni (68,97%), Katolici (19,11%), Protestanti (3,55%) i drugi.

Veći gradovi Vojvodine su: Novi Sad (215.659), Subotica (99.471), Zrenjanin (79.545), Pančevo (76.110), Sombor (50.950), Kikinda (41.825), Sremska Mitrovica (39.041), Vršac (36.001), Ruma (32.125), Bačka Palanka (29.431), Inđija (26.244), Vrbas (25.887), Bečej (25.703), Senta (20.363), Kula (19.293), Apatin (19.289), Temerin (19.143).

Istorija

Tokom istorije, na teritoriji današnje Vojvodine trag su ostavili mnogi narodi: Iliri, Tračani, Kelti, Rimljani, Huni, Sloveni, Avari, Gepidi, Vizantinci, Bugari, Mađari, Turci, Austrijanci i drugi.

Vredi pomenuti da je grad Sirmijum (današnja Sremska Mitrovica) bio jedan od četiri glavna grada Rimskog carstva, a u samom gradu ili njegovoj okolini rođeno je šest rimskih careva.

Sloveni (uključujući i Srbe) se naseljavaju na teritoriju današnje Vojvodine u šestom i sedmom veku. U devetom veku su na ovom području vladale bugarske vojvode, Salan i Glad. Salanova rezidencija se nalazila u Titelu.

Deo današnje Vojvodine se nalazio u okviru Sremske kraljevine, kojom je vladao srpski kralj Dragutin, između 1282. i 1316. godine, a posle pada Srbije pod Turke (1459. godine), despoti Srbije su nastavili da vladaju na teritoriji Vojvodine kao vazali mađarskih kraljeva.

Za istoriju Vojvodine je značajna pojava samozvanog srpskog cara, Jovana Nenada, koji je na prostoru današnje Vojvodine stvorio jednu prolaznu nezavisnu državu, sa prestonicom u Subotici 1526./1527. godine.

Na Majskoj skupštini u Sremskim Karlovcima, Srbi su 1848. godine proglasili Srpsku Vojvodinu, koja se sastojala od Srema, Banata, Bačke i Baranje. Sledeće, 1849. godine, ova teritorija je priznata za legitimni deo Austrijske carevine, pod imenom Vojvodstvo Srbija i Tamiški Banat (Wojwodschaft Serbien und Tamisch Banat) , a sastojala se od Banata, Bačke i Srema.

Posle raspada Austrougarske monarhije, Narodno veće u Novom Sadu je 25. novembra 1918. godine proglasilo ujedinjenje Vojvodine sa Srbijom, odnosno, otcepljenje Banata, Bačke i Baranje od Ugarske i njihovo priključenje Srbiji, što je kasnije ozakonjeno Vidovdanskim ustavom. Jedan dan pre toga (24.11.1918.), skupština Srema, održana u Rumi, se takođe izjasnila za priključenje Srema Srbiji. Delegaciju Narodnog veća primio je regent Aleksandar u Beogradu 1. decembra 1918. godine, kada je proglašeno stvaranje Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca.

1929. godine je formirana pokrajina Kraljevine Jugoslavije, nazvana Dunavska banovina, sa sedištem u Novom Sadu. Posle kratkotrajnog aprilskog rata 1941. i brze kapitulacije Jugoslavije, Vojvodina je podeljena na tri okupacione zone: Srem su Nemci predali takozvanoj Nezavisnoj Državi Hrvatskoj, Bačku i Baranju je anektirala Hortijeva Mađarska, dok je Banat potpao pod vlast domaćih Nemaca, mada je formalno pripadao Nedićevoj Srbiji. Teror i fizičko uništenje nedužnog naroda, privredna pljačka, opšta obespravljenost, beda i očaj karakterisali su četvorogodišnju okupaciju (1941-1944). U toku fašističke okupacije u Vojvodini je oko 50.000 ljudi ubijeno, a preko 280.000 je bilo internirano, hapšeno, zlostavljano i mučeno.

Pokret otpora, koji su komunisti pokrenuli već u leto 1941, nedovoljno pripremljen i osmišljen prema datim uslovima, pretrpeo je u Banatu i Bačkoj težak poraz, dok je u Sremu, posle solidnijih priprema, postepeno prerastao u opštenarodni ustanak. Na oslobođenoj teritoriji u Sremu organizovana je i partizanska vlast, sa masovnim antifašističkim organizacijama, štampom i školstvom. Iskustva iz Srema u organizovanju oslobodilačke borbe prenesena su u leto 1944. u Banat, Bačku i Baranju, tako da je pre dolaska Crvene armije, oktobra 1944, ovde već bila ustrojena nova narodna vlast sa oslobodilačkim institucijama.

Vojvodina je tokom Narodnooslobodilačke borbe, sa ustrojenim Pokrajinskim narodnooslobodilačkim odborom (od novembra 1943), dobila u okviru oslobodilačkog pokreta autonomiju kao pokrajina, s obzirom na istorijske, ekonomske i kulturne momente, kao i postojanje većeg broja pripadnika nacionalnih manjina. Skupština izaslanika naroda Vojvodine 31. jula 1945. u Novom Sadu odlučila je da Autonomna Pokrajina Vojvodina uđe u sastav Narodne Republike Srbije. Status autonomne pokrajine u Srbiji, Vojvodina je zadržala do danas, iako se stepen autonomije menjao tokom vremena.

Teritorijalna organizacija

Vojvodina se sastoji od 45 opština i 7 okruga, sa sedištima u gradovima: Subotici, Zrenjaninu, Kikindi, Pančevu, Somboru, Novom Sadu i Sremskoj Mitrovici.

Vojvodinu presecaju tri velike plovne reke (Dunav, Tisa i Sava), koje njenu teritoriju dele na tri jasno uočljive celine: na krajnjem istoku se nalazi Banat, na severozapadu Bačka, a na jugozapadu Srem. Ove tri regije karakteriše bogatstvo kvalitetnim obradivim zemljištem, opšta privredna i kulturna razvijenost, velika gustina naseljenosti i demografsko šarenilo.

Reljef

Reljef Vojvodine je pretežno ravničarski, izuzev Srema, kojim dominira planina Fruška Gora, i jugoistoka Banata, sa Vršačkim Bregom. Danas najveći hidrografski potencijal čini reka Dunav sa svojim pritokama, kao najvažnija vodena saobraćajnica i strateški saobraćajni pravac u Evropi.

Dunav kroz Srbiju protiče u dužini od 588 kilometara, i to pretežno kroz Vojvodinu, a celom ovom dužinom je plovan. Plovne su i njegove pritoke Tisa (168 km), Sava (206 km) i Begej (75 km), između kojih je prokopana razgranata mreža kanala za navodnjavanje, odvodnjavanje i transport, ukupne dužine 939 km, od čega je 673 km plovno.

Saobraćajni značaj

Kroz Vojvodinu prolaze i druge važne saobraćajnice, pre svega autoput koji ide od centralne Evrope i Horgoša na granici prema Mađarskoj, pa preko Novog Sada do Beograda, i dalje na jugoistok ka Nišu gde se račva u dva pravca: jedan pravac vodi na istok ka granici sa Bugarskom; drugi na jug, prema Skoplju i Solunu. Treći krak autoputa se u Sremu odvaja na zapad, prema susednoj Republici Hrvatskoj i dalje ka zapadnoj Evropi. Oko autoputa je razvijena i mreža lokalnih puteva i železničkih pravaca.

Na jugu Vojvodine počinje moravsko-vardarska dolina, najvažnija komunikacija između severa i juga Balkanskog poluostrva, koja se upravo kod Beograda ukršta sa dunavskim pravcem Istok-Zapad, čineći geostrateški čvor. To čini geografskostrateški položaj ove pokrajine povoljnim i za Srbiju značajnim.

Stanovništvo

Prema poslednjem popisu iz 2002. godine, Autonomna Pokrajina Vojvodina ima 2.031.992 stanovnika, što čini 27,1 odsto od ukupnog broja stanovnika Republike Srbije. Srbi, kojih u Vojvodini ima 1.321.807, većinsko su stanovništvo ove severne srpske pokrajine. Po brojnosti zatim slede: Mađari (290.207), Slovaci (56.637), Hrvati (56.546), Jugosloveni (49.881), Crnogorci (35.513), Rumuni (30.419), Romi (29.057), Bunjevci (19.766), Rusini (15.626), Makedonci (11.785), kao i ostale manje etničke skupine u koje spadaju Ukrajinci, Muslimani, Nemci, Slovenci, Albanci, Bugari i drugi (ukupno ima više od 26 nacija i nacionalnih ili etničkih grupa).

Statut Vojvodine, koji predstavlja osnovni pravni akt na nivou pokrajine, dozvoljava službenu upotrebu, osim srpskog, još i mađarskog, slovačkog, rumunskog, rusinskog i hrvatskog jezika, kojima govore pripadnici najvećih nacionalnih manjina. Stanovnici Vojvodine razlikuju se i po veroispovesti. Srbi, Crnogorci, Rumuni, Romi, Makedonci i Ukrajinci uglavnom su pravoslavni, Mađari i Hrvati su katolici, Rusini su grkokatolici, dok Slovaka ima protestanata i katolika, a postoji i određeni broj muslimana i pripadnika drugih malih verskih zajednica.

Školstvo

U Vojvodini je školski sistem veoma razvijen i sastoji se od mreže:
predškolskih ustanova;
osnovnih škola (539), u kojima se nastava drži i na jezicima nacionalnih manjina;
srednjih škola (110), na kojima je omogućena i nastava na jezicima nacionalnih manjina; i
Novosadskog Univerziteta, sa 13 fakulteta, na kojima se nastava obavlja i na jezicima nacionalnih manjina.

Nauka i kultura

U tradicionalnom kulturnom i naučnom uporištu srpskog naroda u Vojvodini najstarije ustanove su: Matica Srpska, osnovana 1826. godine i Srpsko narodno pozorište, osnovano 1861. godine, u kome se predstave izvode i na jezicima nacionalnih manjina. U Novom Sadu se nalazi i ogranak Srpske akademije nauka, kao i dva naučna instituta. U tim institucijama i na fakultetima radi oko tri hiljade stručnjaka različitih usmerenja. Prvo fotografsko udruženje osnovano je 1901. godine: Foto, kino i video savez Vojvodine, i jedno je od najaktivnijih udruženja bivše SFR Jugoslavije.

Privreda

U Vojvodini je privreda zasnovana na velikom bogatstvu kvalitetnog obradivog zemljišta, koje zahvata 84 odsto njene površine, i čija prirodna plodnost je poboljšana mrežom kanala za navodnjavanje, tako da je od 1,78 miliona hektara obradive zemlje oko 0,5 miliona drenirano. Oko 70 odsto prinosa sa ovih polja otpada na žitarice, 20 odsto na industrijsko bilje, a 10 odsto na ostale kulture. Deo plodova se izvozi, ali većina se prerađuje u domaćoj prehrambenoj industriji, stacioniranoj uglavnom u Vojvodini, (pogoni za preradu mesa, voća i povrća, uljare, šećerane, mlekare, itd.).

Postoji i snažna bazična industrija, koja proizvodi mašine za obradu metala, električne uređaje i kablove, građevinske materijale, naftne derivate, hemijske proizvode, elektromotore, roto papir. Razvijena je i industrija proizvoda visokog nivoa obrade, poput zubarske opreme, vozila, farmaceutskih proizvoda, porcelana i drugog.

Deo prihoda vojvođanske privrede dolazi i od turizma, koji je naročito razvijen na rekama i jezerima, termalnim izvorima i na Fruškoj Gori na kojoj se nalaze brojni pravoslavni manastiri srpsko-vizantijskog stila, uglavnom podignuti između 15 i 17 veka.


Izvor: Wikipedia

Burek Forum odma iza Nisha  al ne zadugo....