Још један текст који сам одлучио да поставим кaо тему


                Кукуруз је данас нафта

Пољопривреда велика шанса Србије

Србија може на два милиона хектра да производи 30.000.000 тона кукуруза. То је сировина за око 6.000.000 тона етанола ( биобензин), што на светском тржишту вреди око дванаест милијарди евра

Србија има 5.627.000 хектара пољопривредног земљишта, од тога је 4.445.000 хектара обрадивог земљишта и више од милион хектара планинских пашњака. Не би било умесно поредити ове потенцијале са Француском,Немачком, Шпанијом, Италијом јер то су велике земље европе. Чак ни поређење са суседима не би било поучна, јер се ради такође о пољопривредно зосталим земљама. Међутим  корисно је упоредити производне ефекте наше пољопривредне производње са малим али развијеним европским земљама. Јер потребно је угледати се на боље да би можда извукли поуку како унапредити нашу земљу.
Белгија поседује 853.000 хектара пољопривредно обрадивог земљишта
Данска 2.532.000 хектара.
Холандија 953.000 хектара.
Када се упореди производња у овим земљама и у Србији, постаје очигледно колико заостајемо у односу на своје могућности. Данска производи 8.973.000 тона житарица, а Србија на 3.450.000 хаектара производи 5.450.000 тона житрица
 (у радној години).
У производњи меса Србија је далеко иза Данске и Холандије. На наших 451.000 тона меса, Данска производи 2.116.000 тона, Холандија 2.402.000 тона, Белгија 1.732.000 тона меса .
Најтеже пада чињеница  да Холандија производи пет пута више свињетине од Србије, а ми се ослободисмо  од Турака и направисмо државу на производњи свиња.!
Постоји низ разлога за заостјање Србије.Али почетни проблем је мала величина земљишног поседа у Србији, тако да је тешко примењивати савремене  технолошке мере. Држава својим правним системом читавих педесет година није дозвољавала повећање приватног поседа преко десет хектра.Али сада треба истаћи да је питање правног система много сложеније и да се не исцрпљује укидањем максимума земишног поседа. Ту нам може помоћи искуство Данске у којој се приватне земљишне фарме не могу делити по основу наследног права. Фарму наслеђује једно од деце. Друга деца бивају на други начин обезбеђена од исте фарме.
Важно је истаћи да у Данској земљу наслеђује дете које заврши пољопривредни факултет! Резултат је : просек земљишног поседа по домаћинству у Данској је око педесет хектра, а у Србији испод пет.
Данска је кренула у озбиљне реформе правног и политичког система пољопривредне производње у последњој четвртини 19 века.
Важно је истаћи да је та реформа била праћена искорењивањем неписмености.
Међутим, Данска је све до Првог светског рата имала исти национални доходак  и исту пољопривредну приозводњу као и Србија. Где је данас Данска а где смо ми!
Како се то десило?
Када је дошао Први светски рат  Данска је била неутрална, а Србија девастирана материјално и људски –са преко 50 % губитака мушког становништва.
Изашавши  из Првог светског рата, Србија ( у Краљевини Југославији ) је имала више политичких проблема него услова за економски развој. Ипак кренуло се напред и после залечених рана на видику се појавило светло. Економски развој је започео. Али 1929. избија економска  криза глобалних размера.
Њен утицај на даљни развој појединих земаља је драстичан.
Од 1876. до 1929. године ритам пораста трговине индустријских и примарних производа ( храна и сировине) био је изједначен –око 2,5 % повећања годишње.
Међутим ,након кризе 1929/33, годишње повећање светске трговине индустријским производима износило је 3,1% док је обим пораста трговине примарним производима рстао једва 1% годишње. Улога произвођча хране и сировина се непрекидно смањивала. Тенденција није стала до наших дана.
Подсетимо се за  трен да је после Првог светског рата почела друга технолошк револуција електрицитет и хемија као њена основа траже много мање сировина,а више стручног рада. Технолошки напредак је после Другог светског рата довео до битног смањења учешћа сировина у финалном производу. Велики број привредних сировина је замењен синтетичким. А и омогућено је повећање производње хране унутар индустијских земаља. САД увознице хране после Другог светског рата постаје највећи произвођач и извозник хране.
Године 1850. Азија је учествовала у светском  дохотку  са 43% .
Сто година касније Азија учествује са 15,7, Северна Америка  са 42,9 (САД 40,7%),
Јужна Америка 4,2 и Европа 32,8 %.
Истовремено, учешће примарних производа у светској трговини 1913. износи 58.8%  да би после Другог светског рата ( 1950) пало на само 17%.
Србија ( Југослвија) је тешко погођена овим поремећајима. Све до пред избијање Другог светског рата у Србији Југославији влада велико сиромаштво на селу. Такво сиромаштво пољопривредника није забележено од 19 века.
Трећа технолошка револуција настаје на кибернетици, информатици, и електроници. Аутоматизација и роботика у индустрији мењају услове производње и доводе до скока профита. И многе земље, бивши произвођачи примарних производа, усвајају трећу технолошку  револуцију и започињу убрзану индустријски рзвој.Индустријски развој има и своје слабости. Индустријску производњу ограничава само тржиште.Све што је тржиште спремно да прими индустрија може да произведе једноставно, настављањем производних  трака у недоглед. Међутим пољопривредна и сировинска производња су ограничене природним факторима.
Нафта се не може вадити ако је нема у земљи, храна се не може производити ако нема обрадивог земљишта и климатских услова. Вештачка храна се производи, и можда ће једног дана човек уместо шницле прогутати пилулу. Физиолошки  то је замисливо, али неурофизиолошки је искључено. Јер човеку су неопходна и многа задовољства. Богата трпеза је свакако једно од њих.
Данска је враћамо се опет на њу, после Првог светског рата одлучила да одустане од убрзане индустријализције и да индустријализује своју пољопривреду. И у томе је успела. Тако оспособљена и у трећој технолошкој  револуцији  је заузела високо место у свету. Србија је у дубоком заостајању. Званично 20% неписмених не може се описменити на компјутеру. Србија од четири и више милиона хектара наводњава тек четрдесетк хиљада. Поплаве не силазе са дневног реда државног буџетског крпљења. Такође, Холандија производи пет пута више меса него Србија која може само на планинским пашњацима да држи 20.000.000 оваца. А има их једва милион  “пре овогодишњих прзника”. Дакле јасно је да су потенцијали Србије за развој велики. Хоће ли их знати искористити?

Мој коментaр:
Може се рећи да ми нисмо још ни прву револуцију започели како ваља а камоли трећу а о писмености, просвећености  и о томе колико би нас то муке поштедило, не вреди говорити , можда не бисмо имали Веља, меља и других  можда када бисте могли видјети гестикулацију моје руке која то на најбољи начин описује ма јасно вам је на шта мислим .

Ово такође објашњава још једну ствар карактеристичну само за нас Србе а то је бртоубилачки рат током Другог светског рата . Понављам “другог “.
Али  брате  12 милијарди евра а ми од тога убиремо 0 Па која смо ми стока то је за неповјеровати.


Ево и неких статистика

Број  људи које храни један,
 активан пољопривредник

НЕМАЧКА//////////////////////////////////46
                   *********** 23
ФРАНЦУСКА//////////////////////////35
                        *********17
ЕУ 15////////////////////26
         *********14
АУСТРИЈА ///////////////////22
                     ********13
ИТАЛИЈА///////////////////////22
                 *********11
БУГАРСКА////////////////////16
                     ********7
МАЂАРСКА/////////////////9
                      ****+6
РУМУНИЈА/////////////8
                     ****4
СРБИЈА////////6
              ***4

ОВО СЕ ////////////////// ОДНОСИ НА 2003 ГОДИНУ
ОВО СЕ **********ОДНОСИ НА 1989 ГОДИНУ

Аутор  је амбасадор Србије у Холандији он је дао и одговор али сам га намјерно изоставио да видим шта ви мислите ако треба написаћу и то шта он мисли.

Шта ви мислите има ли Србија шансу да искористи свој Ел дорадо?

Potpuno se slažem da je energetsko tržište neuređeno na našu štetu. Već sam ranije govorila da u našoj neuređenoj ekonomskoj poitici leži bogatstvo. Goriva kao što je biobenzin, biodizel, ili biogas se ne koriste. Nije uređeno korišćenje elektropotencijala malih reka, energija vetra se uopšte ne koristi iako smo u košavskom području.

Zašto je u našij energetici politika štetna po državu? Zato što nije demonopolizovana. Da postoji slobodno tržište energentima vrlo brzo bi se ovi značajni izvori energije pojavili sa recimo 30% od potreba. To bi opet značilo da se 50% nafte i gasa ne uvozi, da nema muljanja sa dizelom u rafinerijama koje u svom bilansu (bar je tako bilo pre 2 godine) dizel uopšte ne računaju kao nisproizvod. Tako ga je vrlo jednostavno popljačkati i prigrabiti ogromne zarade.

Elektroprivreda takođe predstavlja veliki izvor manipulacija uvozom i izvozom električne energije. Ako bi se taj uvoz smanjio opet manje novca.

Симијон то је зато што политичарима није циљ да нама буде боље него да њима лично буде боље, зато се и кољу за власт.

Амбасадор је идиот. У свим богатим земљама од пољопривреде живи максимално 7% становништва. Каже 20% неписмених. Одакле му подаци? А он је као писмен? Па први је он неписмен багра једна. Овде се мало меса производи зато што то месо нема ко да купи. Народ нема пара. Последњи смо у Европи по потрошњи јунећег меса. Само 5 кг годишње по глави становника.  Народ нема новца. Све иде на велику јавну потрошњу дембелима и нерадницима као што је он, који стално нешто лупетају и пљују сопствени народ.

Sve jo to lepo , ali kod nas bi sve svelo na pljačku. Seljaci proizvedu , nakupci otkupe po niskoj ceni, prodaju zapadnim zemljama i tako zajedno maznu pare. A seljaci prevareni odustanu od proizvodnje i sve se zaboravi.

А има ко да купи све оно што се увози?

Sasaborg, ovo ti je 5-6 tema iz proslog broja NIN-a...
Ambasador je racunicom obuhvatio SAV kukuruz koji bi TEORETSKI mogli da proizvedemo. Nesto se mora i u usta staviti....

Па не можеш јунеће месо да обујеш на ноге, на пример...

Мислио сам на месо и месне прерађевине које се увозе, укључи мало мозак подне је одавно прошло.

covek oce da kaze da se previse toga uvozi i da nije tacno to sto si rekao jer se za uzvozno mesa uvek nadje kupac