Mi smo valjda jedini koji među poslovnim partnerima tražimo prvo prijatelje. Ako je politika posao, gledajmo onda prvo svoj interes. Sve je ovo tačno, ali kad veliki u nama vide svoj interes po svaku cenu po nas, onda ću da biram onog koji mi ne preti i ne maltretira me, a kamoli tuče. Mislim da su Ameri pomahnitali od silne moći (bar misle da je imaju) a da Englezi u politici štapa i šergarepe zaboravljaju da je šargarepa za magarce i zečeve, a da štap (batina) ima dva kraja. Kad-tad, vratiće im se sve, i jednima i drugima.

        Zemunac, bio sam i ja u Rusiji, i svuda, i živeo par godina u kapitalizmu, pravio svoju firmu od nule, kao što sam i ovde u vreme Ante Markovića, imao sam petu privatnu firmu osnovanu u Bgdu, sjebo me Sloba što nisam dao reket, pa iako sam bio Titov pionir, kako kaže mali Perica, još kao klinac sam shvatio vrednosti i prednosti individualne inicijative i strašno mi je smetalo što to šefovi surovo ili pokvareno sasecaju u korenu u vreme dok sam radio u fabrici (a to bi preporučio i Perici da shvati šta je šljakanje). Ameri su privatnu inicijativu doveli do kulta, dotle da se više ne biraju sredstva ni na državnom nivou, i pretvorili je u borbu za preživljavanje.
    U Rusiji to još uvek nije shvaćeno. 70 godina kolektivizma je ostavilo dubok trag, jer je, kao i kod nas, svako ko štrči brzo bio skraćen za glavu. (Apropo kolektivizma, zar u Americi nije do kulta doveden timski rad?) Ne možemo kriminalne inicijative nazvati ekonomskim ili privatnim, iako služe za prvobitnu akumulaciju kapitala, pa u trećem kolenu sve ugledni građani i političari. Ali rekao veliki NJegoš: što se grbo rodi, vrijeme ne ispravi. Tako i ti ugledni nastavljaju sa grbim poslovima ispod stola.
   Koliko sam ja video i doživeo u Sibiru, 5000 km od Moskve, Rusima se jebe i za njih same, samo ako ih ne dira neko spolja. Fašizam je ostavio dubok trag u njihovoj podsvesti, to nikad neće zaboraviti. Kod mlađih provejava ono o Amerima oslobodiocima, u Moskvi je to dosta izraženo, ali su stariji i neki srednjih godina svesni da onako nije moglo dalje. Političarska trka sa zapadom u naoružanju sa staljinističkog stanovišta morala je biti izgubljena. Velika Rusija je smogla snage da se oslobodi iznutra.
   Što se nas tiče, mi smo toliko sitni, da smo ustvari potpuno nebitni i njima i Amerima. Više im služimo kao opitni poligon za testiranje trenutne geopolitičke moći, pitanje je samo kome će prvo da dosadi. Dogovoriće se otprilike ovako: Amerima najveća baza na KiM, Rusima gasovod i naftovod prema Južnoj Evropi. Ti interesi im nisu trenutno suprotstavljeni toliko da ne bi mogli da ih istrpe. Ameri prepuštaju Evropu ruskoj zavisnosti od energenata (ne što ih baš briga, nego što moraju) a Rusi njima ostavljaju nazovi mogućnost kontrole iz Bondstila kao melem na ranu. Ruje su ubedljivo dobile ovu rundu. Malo iz osvete, a više preventive radi, Ameri hoće KiM da bi krišom na njemu obučavali teroriste koje bi mogli da šalju u Čečeniju, Moskvu, Osetiju itd. a u slučaju krajnje nužde, ako Evropa otkaže poslušnost, da malo dignu u vazduh taj gasovod i naftovod. I ne samo taj, već bilo koji prema Evropi, kao kaznenu meru ili upozorenje.