Srbija i Ahtisarijev plan - sta raditi povodom konacnog statusa KiM?

KIM Info-bilten 10-02-07a

Rusija protiv nametnutog rešenja
10. februar 2007. | 11:53 | Izvor: Beta
Minhen -- Rusija će se usprotiviti svakom rešenju statusa Kosova koje ne bude predstavljalo dogovor obe strane, rekao Vladimir Putin.

Nemačka kancelarka Angela Merkel i ruski predsednik Vladimir Putin (FoNet)
Nemačka kancelarka Angela Merkel i ruski
predsednik Vladimir Putin (FoNet)
"Ako vidimo da jedna strana nije zadovoljna predloženim rešenjem, mi takvu odluku nećemo podržati", rekao je ruski predsednik učestvujući na Minhenskoj konferenciji o bezbednosnoj politici.

"Ne smemo tim narodima nametati rešenja, jer će u protivnom doći do zastoja ako se neko u tom teškom procesu bude osetio povređenim", kazao je ruski predsednik čija zemlja u Savetu bezbednosti UN ima pravo veta.

Putin je kritikovao SAD i zapadne nacije zbog pokušaja, kako je naveo, nametanja svoje volje i stvaranja monopolarnog sveta.

"Šta je monopolarni svet? Bez obzira kako lepo zvuči taj ternim, to znači jedan jedini centar moći, jedan jedini centar snage i vođstva", rekao je Putin.

Prema njegovim rečima, to nema veze s demokratijom: "Jednostrane akcije ne rešavaju konflikte, već ih pogoršavaju".

Nemačka kancelarka Angela Merkel je na konferenciji podržala odluku UN o kraćem odlaganju pregovora o rešavanju statusa Kosova: "Smatram da će za Srbe biti važno da to bude proces u kojem mogu da sačuvaju svoje dostojanstvo".

Nemačka kancelarka je rekla da je taj proces složen, kao i da je Srbiji i Kosovu potrebno vreme da razjasne svoje stavove.

Na Minhenskoj konferenciji, koja traje od 9. do 11. februara, danas će govoriti i generalni sekretar NATO-a Jap de Hop Shefer.

Glavne teme su izraelsko-palestinski sukobi, situacija u Libanu, Iraku, Avganistanu, na Kosovu, kao i iransko nuklearno pitanje.

Lavrov o Kosovu

MOSKVA, 9.februara 2007. (Beta) - Ministar inostranih poslova Rusije Sergej Lavrov izjavio je "da ne moze da zamisli da Savet bezbednosti moze doneti nekakvu odluku koja bi bila neprihvatljiva za Srbe", prenose RIA Novosti.

U intervjuu za nemacki "Spigl", objavljenom na sajtu Ministarstva inostranih poslova Rusije, Lavrov je oznacio kao kontraproduktivne pokusaje da se iznose predlozi za kosovsko sredjivanje bez obnavljanja pregovora o tom problemu u Savetu bezbednosti UN.

Lavrov je podsetio da je na poslednjem susretu Kontakt grupe za Kosovo na nivou ministara septembra prosle godine u Njujorku usvojena izjava u kojoj je izrazena podrska da specijalni predstavnik generalnog sekretara UN za Kosovo Marti Ahtisari razradi predlog statusa Kosova.

"Medjutim, u toj izjavi je specijalno zapisano da ti predlozi nece biti ultimatum, vec ce biti prezentirani stranama za nastavak pregovora. I mi od toga i polazimo", podvukao je Lavrov.

Pokusaji da se ubace ti predlozi, bez obnavljanja pregovora u Savetu bezbednosti, kontraproduktivni su i besperspektivni, rekao je Lavrov i dodao: "Ne mogu da zamislim da Savet bezbednosti moze doneti nekakvu odluku koja bi bila neprihvatljiva za Srbe".

Sef ruske diplomatije je rekao da u Evropskoj uniji ne postoji jedinstveni stav o statusu Kosova. Ministar je takodje podvukao da se mnoge odrednice iz rezolucije 1244 SB UN za Kosovo ne sprovode.

"U njoj je predvidjeno da se deo ogranicene, ali ipak deo srpske policije i jedinica srpskih granicara vrati na Kosovo. I to se nije dogodilo zato sto su nasi zapadni partneri govorili da to u tom trenutku nije realno", rekao je Lavrov i dodao da se to ni kasnije nikada nije dogodilo.

Lavrov je ukazao na to da se odrednica rezolucije o povratku izbeglica i raseljenih lica na Kosovo takodje ne sprovodi.

"Vratili su se pojedinci. To je bruka za Evropu", rekao je Lavrov, i izneo misljenje da su srpske izbelice iz regiona najveca grupa izbeglica u Evropi.

Odgovarajuci na pitanje koliko je realno priblizavanje stavova kosovskih Albanaca i Srba o statusu pokrajine, ministar je kazao da je o tome trebalo razmisljati od samog usvajanja Rezolucije 1244.

"Trebalo je ranije misliti o tome kako ih pribliziti. Kada su palili srpske manastire i crkve, sirili su ruke. UNESKO se tamo trudio, brinuo. Mi smo obnavljali te manastire, a njih su ponovo palili", kazao je Lavrov.

Strucnjak: Mnoge zemalja nece priznati Kosovo

VASINGTON/BEOGRAD, 9. februara 2007. (Beta) - Savetnik privatnog americkog istrazivackog Centra Vudrou Vilson u Vasingtonu Dzon (John) Sitilidis je izjavio danas da ne veruje da ce veliki broj zemalja priznati nezavisnost Kosova.

U razgovoru za americki Radio Slobodna Evropa, Stilidis je ocenio da ce SAD i neke od clanica Evropske unije (EU) verovatno priznati nezavisnost Kosova ako albansko rukovodstvo u Pristini odluci da je jednostrano proglasi.

Sitilidis smatra da clanice EU strahuju da bi u slucaju jednostranog proglasenja nezavisnosti izbili nemiri na Kosovu. Posto su SAD angazovane u Iraku i drugde, to bio problem koji bi morala da resava EU sto Evropljani ne zele.

Zato ce evropske zemlje verovatno pokusati da ubede albansko vodjstvo da ne proglasava nezavisnost u dogledno vreme, smatra analiticar.

Sitilidis je rekao da ne veruje da sadasnji Ahtisarijev plan moze da dobije podrsku Rusije i Kine u Savetu bezbednosti i da ce te dve zemlje uloziti veto.

"Pre godinu i po SAD su procenile da su uspele da ubede Rusiju i Kinu da resenje za Kosovo nece posluziti kao presedan za bilo koji separatisticki pokret u te dve zemlje. Medjutim, ne znam li su Moskva i Peking uvereni u to, ili ce traziti dodatna objasnjenja i garancije", rekao je.

"Bice veoma tesko postici konsenzus u Savetu bezbednosti. U tom slucaju SAD mogu da odluce da priznaju nezavisnost Kosova. Medjutim, ukoliko Rusija i Kina budu protiv, a EU uzdrzana jer ce jednog dana Srbija postati njena clanica, onda ce to mozda biti cak veci problem nego sto je sada", dodao je.

Sitilidis je ukazao da je u razmatranju buduceg resenja "jos vaznije" sto Kosovo nije u stanju da funkcionise kao nezavisna drzava. Ono "nema neophodne institucije, ekonomska situacija je ocajna, a tenzije ne splasnjavaju, sa mogucnoscu izbijanja oruzanih sukoba izmedju vecinskih Albanaca i manjinskih Srba".

Sitilidis je naveo da medjunarodna zajednica pokusava da prisili Beograd i Pristinu da prihvate njen plan za resavanje statusa Kosova, i upozorio da svetski zvancicnici treba da imaju na umu da postoji mogucnost nekontrolisane, nasilne reakcije na nametanje ressenja.

"Postoji mogucnost da jos jednom izbije oruzani sukob u Evropi sto valjda svi zele da izbegnu po svaku cenu", rekao je Sitilidis i dodao da pristup nekih aktera medjunarodne zajednice poslednjih godina nije bio dovoljno "oprezan i razborit".

Zato je potrebno dodatno vreme da Beograd i Pristina, ali i zemlje regiona, dodju do resenja koje ce biti celishodno ne samo za Albance i Srbe vec i za Balkan i Evropu u celini, rekao je Sitilidis.

Frenk Vizner prošao kod Rusa kao bos po trnju

Glas Javnosti, Beograd, 10. februar 2007.
Umesto dogovora, Amerika od Moskve dobila samo nove pretnje

Kosačov: Ako neko pokuša da iznese statusni predlog pred SB UN pre nego što ga prihvate i Beograd i Priština, isprovociraće veto Rusije, a možda i Kine

BEOGRAD - Američki izaslanik za Kosovo i Metohiju Frank Vizner proveo se juče u Moskvi kao bos po trnju! Posle njegove misije, Rusija ne samo da je potvrdila pređašnje stavove već je, očigledno isprovocirana, zapretila novim vetom u Savetu bezbednosti ako neko makar i pokuša da požuri kosovskometohijsko rešenje!

Prema informacijama iz izvora bliskih ruskom parlamentu, saznajemo da je predsednik spoljnopolitičkog komiteta državne Dume Konstantin Kosačov juče potpuno nedvosmisleno najavio da bi ishitreno iznošenje Ahtisarijevog plana pred SB moglo da natera Moskvu i Kinu da iskoriste pravo od koga Amerika i Šiptari najviše zaziru.

- Ishitreno iznošenje plana za rešavanje kosovskog problema Savetu bezbednosti UN moglo da isprovocira Rusiju da iskoristi pravo veta. Moskva smatra da obe strane u konfliktu, i Beograd i Priština, treba da se slože sa planom za rešenje kosovskometohijskog problema, i da on tek tada može biti iznet pred Savet bezbednosti. Za sada nema tog sporazuma i ishitreno iznošenje pred Savet bezbednosti isprovociralo bi korišćenje prava veta od Rusije, a možda i Kine - rekao je Kosačov i ocenio da bi se ovo negativno odrazilo ne samo za Kosmet već i na globalnu geopolitičku situaciju.

Kosačov je posle sastanka sa Viznerom preneo kako SAD smatraju da je "određivanje statusa Kosmeta ušlo u završnu fazu i da ne trpi dalje odlaganje". Prema mišljenju američke strane, naveo je Kosačov, usporavanje bi dovelo do dalje ekonomske degradacije Kosmeta i prouzrokovalo bi nove sukobe na etničkoj osnovi. U tom smislu, Vizner je pokušao da prikaže plan specijalnog izaslanika UN kao "dobru osnovu za razgovore Beograda i Prištine". Ali je Moskva ostala neumoljiva.

Kosačov je izneo gomilu argumenata protiv plana koji je sačinio Marti Ahtisari i podvukao da dokument u sadašnjem vidu protivureči Rezoluciji 1244 Saveta bezbednosti UN i rukovodećim principima Kontakt grupe. Kosačov je, kako prenose naši izvori, rekao i da je "obavezan uslov za napredak u vezi sa Kosmetom dostizanje opšteprihvaćenih standarda u oblasti ljudskih prava i prava nacionalnih manjina", ali da je situacija na tom planu "daleko od idealne".

Insistirajući da novi razgovori Beograda i Prištine "ne smeju da budu beskonačni, kako bi Savet bezbednosti razmotrio plan pre kraja marta", Vizner je izazvao otpor i kod zamenika ministra inostranih poslova Rusije Vladimira Titova.

- Moskva smatra da je u procesu određivanja budućeg statusa neophodno da Beograd i Priština, sa međunarodnim posrednicima, strpljivo traže kompromisno rešenje na bazi Rezolucije 1244, bez veštačkih vremenskih okvira i uz uvažavanje unutrašnje političke realnosti u Srbiji - rekao je Titov (prema saopštenju Ministarstva inostranih poslova Rusije).

Istovremeno, ruski ministar odbrane Sergej Ivanov poručio je na sastanku ministara NATO u Sevilji da bi davanje pune nezavisnosti Kosovu i Metohiji "moglo da otvori Pandorinu kutiju"
- Ako mi teorijski pretpostavimo da je Kosovo dobilo nezavisnost, onda će nam narodi mnogih drugih nepriznatih teritorija reći: Šta, zar smo mi gori? Na postsovjetskom prostoru i u Evropi uopšte to može izazvati lančanu reakciju - naglasio je Ivanov.

On je, tokom susreta sa nemačkim kolegom Francom Jozefom Jungom, upozorio da u rešavanju kosovskometohijskog problema ne treba slediti trenutnu političku konjunkturu, već se treba držati principa teritorijalne celovitosti, kao nepovredivih principa.