Patrijarh Pavle prihvatio da ostane na čelu SPC

Patrijarh srpski Pavle prihvatio je danas odluku Sabora Srpske pravoslavne crkve (SPC) da ostane na čelu crkve

"Njegova Svetost je prihvatio sa smirenjem odluku Sabora i blagoslovio njegov dalji rad", navodi se u saopštenju objavljenom na sajtu SPC (www.spc.rs).
Patrijarh Pavle je, zbog bolesti, zamolio 8. oktobra Sabor da ga oslobodi dužnosti poglavara SPC. Međutim, Sabor SPC nije potvrdio njegovu molbu i zamolio ga da ostane na čelu Srpske crkve.
U saopštenju na sajtu SPC navodi se da su danas, nakon služenja liturgije u patrijaršijskoj kapeli, mitropolit crnogorsko-primorski Amfilohije i episkopi srednjoevropski Konstantin i pološko-kumanovski Joakim posetili patrijarha na Vojno medicinskoj akademiji.
Pošto je patrijarh primio pričešće, episkopi su ga obavestili o radu Sabora i o odluci da ga Sabor "umoli" da i dalje ostane na čelu SPC, navodi se u saopštenju.
Patrijarh se na VMA leči od 13. novembra prošle godine.

Izvor: Press

Патријарх прихватио да остане на челу СПЦ
Шта су светски медији известили о заседању Сабора


Српски патријарх Павле „прихватио је са смирењем” одлуку Светог архијерејског сабора Српске православне цркве да и даље остане на челу цркве, објављено је јуче на сајту СПЦ.„Његова светост је прихватио са смирењем одлуку Сабора и благословио његов даљи рад”, наведено је у саопштењу.

Митрополит црногорско-приморски Амфилохије посетио је јуче ујутру, са још двојицом владика, пре наставка заседања Сабора СПЦ, патријарха Павла на Војномедицинској академији у Београду.

Митрополит Амфилохије причестио је патријарха Павла, а, како је Танјугу речено у Српској патријаршији, реч је о уобичајеној посети патријарху који је на лечењу у ВМА.Према саопштењу Сабора, одлучено је да патријарха Павле замоле да остане на челу СПЦ.

Пошто је патријарх примио причешће, архијереји су га обавестили о раду Сабора и о одлуци да га – поводом његове молбе да буде разрешен од активне службе због „физичке немоћи” – умоле да и даље остане на челу СПЦ, наведено је у саопштењу. 

Иначе, јуче је тачно годину дана откад је патријарх српски на лечењу у ВМА.

Светски медији, извештавајући да је Свети архијерејски сабор прекјуче одлучио да патријарх Павле доживотно остане на челу Српске православне цркве, оцењују да Црква има јак утицај у српском народу и да постоје поделе у црквеном врху.

Ројтерс сматра да СПЦ „има јак утицај на јавно мњење у Србији, у српском делу Босне и међу етничким Србима на Косову”, и да „политички лидери традиционално траже њену подршку за своје одлуке”.

Британска агенција је подсетила да је Павле изабран 1990, у време распада Југославије, и да је био на челу Цркве током ратова у Хрватској, Босни и на Косову.Ројтерс је оценио да је патријарх Павле, због дуготрајне болести, практично сведен на симболичну фигуру, док његове дужности обавља митрополит Амфилохије.

„Франкфуртер алгемајне цајтунг” је, у извештају о збивањима у СПЦ, указао да су пропали покушаји да се за патријархова живота изабере његов наследник.„СПЦ ће и даље имати патријарха који више није способан да обавља дужност, и једног очигледно претенциозног квазипатријарха на челу, митрополита црногорско-приморског Амфилохија”, наведено је у чланку немачког листа.

Радио Дојче веле је пренео оцене аналитичара да је одлука Сабора „прагматична због велике дискусије у јавности”.Дојче веле је пренео и незваничне информације да ће на редовном мајском Сабору бити донета коначна одлука о променама Устава СПЦ и о избору новог патријарха.

Радио Слободна Европа (РСЕ) оценио је да у врху СПЦ владају дубоке поделе око избора новог патријарха.„Колико су дубоке њихове поделе дало се тек наслутити у уторак ујутру, када се у Саборној цркви појавило мање од пола епископа, иако је правило да литургији пред сабор присуствује свих 46”, нагласио је РСЕ.

Радио са седиштем у Прагу пренео је изјаву владике нишког Иринеја да „нема никаквих сукоба, има можда различитих мишљења о неким питањима, али зато сабор и постоји – сабира се како би се дошло до јединственог мишљења”.

Танјуг



Izvor: Politika

После свега моле патријарха да се не повлачи
Делегација Сабора отићи ће на ВМА да првом јерарху СПЦ ставове овог тела


Сабор Српске православне цркве, јуче, другог дана заседања, и званично је саопштио да је донео одлуку да „умоли његову светост патријарха Павла да и даље остане на челу Цркве”.Сабор је такав став заузео након разматрања патријархове молбе од 8. октобра ове године да му се, због физичке немоћи, одобри повлачење из активне службе. Како је новинарима након преподневног дела заседања рекао секретар Светог синода протојереј-ставрофор Саво Јовић, договорено је и да делегација архијереја посети патријарха на Војномедицинској академији. Међутим, према незваничним информацијама, још није договорено да ли ће чланови делегације имати задатак да патријарха умоле да одустане од своје молбе или ће му, пак, саопштити шта је Сабор одлучио. Заседање црквене скупштине, како се јуче могло незванично чути, највероватније ће бити завршено већ данас.

Према незваничним информацијамакоје су пренели неки медији,неке владикесу поставиле питање аутентичности патријархове молбе. Пошто је таквих гласова било и пре Сабора, митрополит црногорско-приморски Амфилохије је више пута изјављивао да су потпис на молбу ставили патријарх, епископ жички Хризостом, бихаћко-петровачки Хризостом, милешевски Филарет и он сам.

Након што је са дневног реда скинута патријархова молба, Сабор је наставио разматрање другим тачака. Према незваничним информацијама (пошто се тачке дневног реда јавно не саопштавају), у наставку заседања владике је требало да разговарају о ситуацији на Косову и Метохији, посебно о спору у Епархији рашко-призренској након одлуке епископа Артемија да разреши свог викара игумана манастира Дечани, владику Теодосија.

Подсетимо, епископ Артемије је донео одлуку да смени игумана Дечана Теодосија због размимоилажења око обнове порушених српских манастира и цркава на Косову и Метохији. Епископ Артемије је одбио да примењује Меморандум о обнови светиња на Косову, уз образложење да би тиме непосредно била призната независност Косова и оптужио је игумана Дечана да се под његовим притиском почиње спроводити Меморандум. Викарни епископ Теодосије је, међутим, одбио да се повинује одлуци о смени у чему га је подржао део братства манастира Дечани.

Сукоб између владика Артемија и Теодосија кулминирао је физичким нападом на оца Симеона који је у име епископа Артемија дошао у Дечане да уручи одлуку игуману. Догађаји у Дечанима били су повод за сазивање ванредне седнице Синода у августу на коју су позвани и епископи Артемије и Теодосије и после које је издато саопштење из кога се није могло јасно разлучити ко је од двојице владика у праву. Синод је том приликом саопштио да ће „кључне одлуке о овим и другим горућим питањима донети у догледно време Свети архијерејски сабор СПЦ”. Зато је било логично очекивати да Сабор на овом заседању отвори ту тему и покуша да је разреши.

Агенција Бета је, међутим, пренела да је Сабор у наставку рада саслушао извештаје владика о стању у епархијама на чијем су челу. А на питање да ли разговарају о ситуацији на Косову, један од владика је само рекао да су на дневном реду канонска питања.

Одлуком Сабора да патријарх Павле остане на челу СПЦ, према речима професора Православног богословског факултета у пензији Димитрија Калезића, „уважено је мишљење Цркве као целине”.

Он је у емисији „Кажипрст”Телевизије Б92 рекао да ту одлуку разуме „потпуно саборски”, те да је она резултат „сабраних различитих мишљења”. Истичући да је Црква „заједница Бога, анђела, светаца и осталих људи грешника”, он је рекао да су сви оличени „у члановима нашег архијерејског сабора и да су сви они добро ослушнули и ове друге димензије појма сабора и саборности и очигледно су сагласни са њима”.

На питање о молби патријарха Павла Сабору да му се одобри да буде ослобођен дужности поглавара Цркве, Калезић сматра да не треба журити и да постоји разлог оваквом исходу и вероватноћа да „није аутентичан, ни текст, ни потпис”.

Према речима бившег министра вера др Милана Радуловића, одлука Сабора је дубоко човечна и мудра и радост је за све верујуће људе. Таквом одлуком показало се, како је рекао Радуловић, а преноси Танјуг, да Свети архијерејски сабор СПЦ одлуке доноси заједнички, „јединством духа светога”, а не „по људској памети појединачних чланова тог највишег црквеног тела”.Он је прецизирао да се народ не би бунио, али би био жалостан,пошто „нема невоље која тера на избор патријарха”.

Јелена Церовина



Izvor: Politika

Patrijarh pristao da ostane na čelu Crkve
Tročlana delegacija koju je predvodio mitropolit crnogorsko-primorski Amfilohije „umolila patrijarha“ * Poglavar SPC odluku primio „sa smirenjem“ * Sabor nije ni razmatrao patrijarhovu molbu da se povuče, budući da je većina tražila da se utvrdi njena verodostojnost

Autor: J. Tasić

Beograd - Patrijarh srpski Pavle prihvatio je juče odluku Svetog arhijerejskog sabora Srpske pravoslavne crkve da ostane na čelu SPC. U saopštenju koje je juče objavila Informativna služba SPC, navodi se da je tročlana delegacija, koju je predvodio mitropolit crnogorsko-primorski Amfilohije, „umolila patrijarha da i dalje ostane na čelu crkve, uz puno uvažavanje razloga iz njegove molbe za povlačanje iz aktivne službe“.

„Njegova Svetost je prihvatila sa smirenjem odluku Sabora i blagoslovio njegov dalji rad“, ističe se u saopštenju objavljenom na sajtu SPC.

Zajedno s mitropolitom Amfilohijem, patrijarha Pavla juče su na Vojnomedicinskoj akademiji, gde se nalazi na lečenju od novembra 2007, obišli i episkopi srednjoevropski Konstantin i pološko-kumanovski Joakim.

Kako je Danasu objašnjeno u vrhu SPC, glavni razlog za odlazak crkvene delegacije na Vojnomedicinsku akademiju bilo je patrijarhovo pričešćivanje, koje je „iskorišćeno“ da on trećeg dana jesenjeg zasedanja poglavara SPC bude obavešten i o radu Sabora i o saborskoj odluci da njegova molba nije prihvaćena.

Mediji tvrde da Sabor nije ni razmatrao patrijarhovu molbu da se povuče, jer je, kako navode izvori Danasa, većina vladika tražila da se utvrdi njena verodostojnost.

Iako bi ovakav „rasplet“ trebalo da stavi tačku na slučaj povlačenja patrijarha Pavla, u delu SPC i dalje nezvanično tvrde da je za molbu najodgovorniji Sveti arhijerejski sinod SPC, koji je celu stvar „preforsirao“ zbog ambicija pojedinih arhijereja. Izvori Danasa u vrhu SPC kažu da je Sabor posebno razmatrao i pitanje promene članova Sinoda u situaciji kada dužnosti patrijarha obavlja crkvena vlada, koje je u Ustavu SPC nedorečeno“. Vladike koje u saborskoj odluci o patrijarhovoj molbi vide „potvrdu da je Sabor iznad Sinoda“, pred jučerašnju popodnevnu sednicu nisu isključivali ni mogućnost da crkvena skupština utiče na sinodalce da sami podnesu ostavke na dužnost u crkvenoj vladi.

Prema nezvaničnim najavama, zbog produžene rasprave o radu Crkve u Makedoniji i Pravoslavnoj ohridskoj arhiepiskopiji, pitanje Kosova i Metohije trebalo je da dođe na dnevni red danas po podne ili da, zbog ozbiljnosti problema, ostane za sledeći, majski sabor 2009.



Izvor: Danas

Amfilohije služio bdenje u Visokim Dečanima

Autor: FoNet

Priština - Mitropolit crnogorsko-primorski Amfilohije služio je sinoćbdenje u manastiru Visoki Dečani u prisustvu episkopa raško prizrenskog Artemija i episkopa lipljanskog Teodosija. Mitropolit Amfilohije je služio bdenje i monašenje uoči slave manastira Visoki Dečani - Svetog kralja Stefana Dečanskog.

Bdenju je prisustvovao i izaslanik predsednika Srbije Mlađan Đorđević koji je u ime Borisa Tadića čestitao manastirsku slavu monaštvu manstira Visoki Dečani. Đorđevićnajavio je da će razgovarati i sa povratnicima i vernicima o problemima ljudi na Kosovu. On je rekao da će „učiniti sve“ da se što veći broj Srba vrati na Kosovo. Đorđevićje juče posetio Pećku patrijaršiju i razgovarao sa sestrinstvom manastira i Srbima povratnicima. Bdenju je prisustvovalo oko 300 vernika sa Kosova i Metohije, iz centralne Srbije, Crne Gore i drugih krajeva.





Izvor: Danas

Albanski hakeri napali sajt Eparhije raško-prizrenske

Grupa albanskih hakera napala je danas sajt Eparhije raško-prizrenske, porukama u kojima se veliča islam i Velika Albanija, a omalovažava srpski narod, saopštila je te eparhija

Na sajtu su, kako ističe Eparhija raško-prizrenska Srpske pravoslavne crkve, oko 17 sati, "ostavljene poruke u kojima se veliča islam i Velika Albanija, uz obilje psovki upućenih srpskom narodu".

"Ovo je još jedan dokaz da je samoproklamovana nezavisnost Kosova plod islamskog fundamentalizma i šiptarskih aspiracija za stvaranje Velike Albanije tj. Sjedinjenih Albanskih Država, kako su je nazvali hakeri koji su napali sajt", navodi Pres odeljenje Eparhije raško-prizrenske.



Izvor: Press

STARI ZAVET

U početku beše ostavka. I reče patrijarh srpski: neka bude ostavka. I ne bi ostavka.

Sveti sinod nije poslušao zavet starog patrijarha. Nagovarao ga je mesecima da se lati zelenog mastila i kad je patrijarh na kraju ispunio njegovu želju - Sinod ga je odbio.

Bože me oprosti...

Jedan od najstarijih vladika posle Sabora samo je prokomentarisao: „E, sad, svima je valjda jasno da Bog postoji i da pomaže srpskom narodu i srpskom patrijarhu da izdrži ovu golgotu".

Srpski narod do sada je mnogo puta preživeo golgotu zahvaljujući crkvi. Poslednji put mračnih devedesetih, upravo zahvaljujući patrijarhu Pavlu. Jer, da je na njegovom mestu tada bio bilo ko od sadašnjih „reformatora", danas bi nam se i crkva nalazila u Hagu. A to bi stvarno značio kraj naše države.

Zato nešto dugujemo patrijarhu Pavlu. Dugujemo mu svi zajedno. Gospodo vladike, dužni ste nam odgovore. Gospodo vladike, na VMA ne leži vaš patrijarh, već patrijarh svih nas. Ali nema odgovora. Posle nedelja prepucavanja po novinama, vladike su se iznenada zavetovale na tihovanje. Ni reči o velikom zaokretu, ni reči o strujama u crkvi, ni reči o famoznoj ostavci patrijarha Pavla, u koju su prethodno otvoreno sumnjale i pojedine vladike.

Običnom čoveku zato je sve izgledalo kao da se bira novi direktor neke unosne firme. Okupio se Upravni odbor, razmatrao molbu generalnog da se povuče, istakao svoje kandidate, a onda kada su svi shvatili da nema jasne većine, odlučili da zajedno kupe vreme do neke nove sednice.

Saznali smo jedno. Crkva nam je u krizi, ali definitivno ne finansijskoj jer je jedan moj prijatelj prolazeći kolima pored Patrijaršije tog dana pomislio da se održava samit G-8. Šokirao se, kao i većina naših građana, više nego luksuznim voznim parkom ljudi zavetovanih na siromaštvo.

Ali, još više su se šokirali novinari kada su posle nedelja tenzije vladike mirno zaobišle sve kamere i sednicu nastavile u elitnom restoranu simboličnog imena „Ke pasa", ili u prevodu: „Šta radite". Nije ni čudo što nam stari vladika pominje golgotu kroz koju prolazi naš patrijarh. Golgotu, s koje verovatno danas poručuje - Oprosti im, Bože, ne znaju šta rade.



Izvor: Press

Vladika zahumsko-hercegovački Grigorije obratio se pismom svim arhijerejima Srpske pravoslavne crkve. U dopisu, napisanom na osam gusto kucanih stranica, koje je uputio vladikama, episkop Grigorije analizira rezultat poslednjeg Sabora, održanog u novembru, i izražava nezadovoljstvo što crkveni arhijereji nisu ispunili volju patrijarha Pavla i izabrali njegovog naslednika na tronu Svetog Save.
Jedan od najmlađih vladika SPC (39), koji je pred jesenji Sabor slovio za jednog od najozbiljnijih kandidata za novog patrijarha, navodi da u Crkvi vlada svojevrsno "vanredno stanje". Ovakav stav potkrepljuje primerima, među kojima su "pilatovsko pranje ruku" u skandalu sa suđenjem vladici vranjskom Pahomiju, "građenje raskolništva" episkopa Artemija, "javno izopštavanje jednog od arhijereja od strane vladike banatskog Nikanora", "nehrišćanski" štrajk glađu mileševskog Filareta, ponovo aktuelni raskol u Americi, fijasko veronauke u Beogradu... Preduslov za rešavanje svih ovih pitanja, po njemu je, izbor novog crkvenog poglavara.

Šeprtljarije

"Novosti", koje su došle u posed ovog pisma i utvrdile njegovu autentičnost objavljuju najzanimljivije delove gotovo u celosti.
Na početku pisma vladika se osvrće na nedavno završeno jesenje zasedanje Sabora, koje je počelo 11. novembra. Glavna tema pred arhijerejima bila je molba za povlačenje patrijarha Pavla. Zasedanje je, kao što je poznato, završeno umoljenjem vladika da Pavle ostane doživotno na patrijaršijskom tronu.
- Nemam želju da govorim o svim peripetijama koje su prethodile našem sabranju, niti o svim javnim šeprtljarijama koje su nastale povodom patrijarhove molbe, potpomognute novinarskim senzacionalizmom koje su umnogome bile odraz i našeg duhovnog stanja i (ne)zrelosti - piše vladika Grigorije, potvrđujući da je kao i većina vladika, tek na Saboru saznao da je patrijarh zaista potpisao molbu. - Poštujući elementarnu ljudsku logiku i crkvenost činilo se najnormalnijim da - ako je već tu molba Prvoga među nama, njegovom rukom potpisana, u šta smo se svi uverili i jednodušno prihvatili - trebalo je da molbu staroga, svetoga i nemoćna oca - uvažimo. Potom bi usledile druge ozbiljne stvari, pa utvrđivanje načina izbora i konačno sam izbor patrijarha. Rešavanje složenih problema, kao što sam pomenuo, zajedno sa nizom svima dobro poznatih pitanja oko arondacija eparhija, izbora arhijereja i slično, ne može se u potpunosti rešiti u odsustvu Prvoga, tj. Njegove svetosti.

Amfilohije

Prema vladikinim rečima, nekolicina episkopa, među kojima je i on bio, sa čuđenjem je postavila pitanje na Saboru zašto su na dnevnom redu druge tačke, a nije ona bez koje ništa drugo ne može biti rešeno - izbor patrijarha. Od predsedavajućeg mitropolita crnogorsko-primorskog Amfilohija, međutim, jedini odgovor koji su dobili bilo je - ćutanje.
- Čula su se svakojaka razmišljanja, najčešće o neautentičnosti patrijarhovog potpisa (Lavrentije, Jefrem, Nikanor) - kaže se u nastavku pisma.
- O tome postoji pismena predstavka episikopa Jefrema (banjalučkog, prim. red.), koja je do same srži dovodila u pitanje molbu Njegove svetosti i svako delovanje Sinoda u vezi sa tom molbom. Na to je mitropolit Amfilohije odgovorio da je to uvreda i da je neprihvatljivo sve ono što je napisao episkop Jefrem, rekavši pri tom izričito da se patrijarh - mora birati.

Veselje

Vladika Grigorije navodi da su govorili i drugi - Ignjatije, Fotije, Maksim - smatrajući da je sve "jasno, logično i da nema potrebe za daljim objašnjenjima, nego da treba delati". Međutim, desilo se nešto sasvim neočekivano. Na kraju poslepodnevnog zasedanja oko 19 časova, prvog dana Sabora, mitropolit Amfilohije je ustao i rekao: "Pošto vidimo da većina nije za usvajanje molbe Njegove svetosti, neka naša odluka bude da ga umolimo da i dalje ostane na tronu SPC"!
- Uzalud je episkop Fotije govorio: "Sačekajte da glasamo". Uzalud se jasno čulo: "Zar se tako poštuje patrijarh?". Uzalud je episkop bački Irinej rekao: "Ne možemo tako da završimo, sutra treba nastaviti o ovoj ozbiljnoj temi". Odluka je već bila donesena! Te noći bilo je i veliko veselje u keliji kod vladike banatskog - piše Grigorije.

Paravan

Prvi jerej zahumsko-hercegovačke episkopije pita se "da li je individualizam toliko prevladao u svesti naših arhijereja da je važnija popularnost našega patrijarha u narodu, nego sama zajednica u kojoj je on predstojatelj". Grigorije naglašava, pri tom, da se čini da je patrijarh Pavle postao i paravan iza kojeg vladike skrivaju bezbroj sopstvenih nedostataka.
- Pitam se i pitam vas kome činimo uslugu o umoljavanju da ostane na tronu. Da li Svjatjejšem Pavlu odbijajući njegovu volju i želju, ili Crkvi koja je, ponavljam, blokirana, da li narodu prestonog grada, ili pak određenom broju onih kojima haos odgovara? - nastavlja vladika i opominje da episkopi SPC neće moći da se skrivaju iza lica svetog i skromnog starca - patrijarha.
Vladika hercegovački u nastavku citira jednog od arhijereja, koji je izneo konstataciju da se, "na našu opštu sramotu, patrijarh na VMA ne leči, nego - stanuje". I to, prema Grigorijevim rečima, „pored tolikih manastira i konaka, gde bi, možda i u boljim uslovima mogao provesti ostatak svog zemaljskog života, ne zauzimajući mesto nekom mlađem bolesniku”.     

Izgubljeni ljudi

Među problemima koji dugo tište Crkvu vladika Grigorije navodi i primer Beograda koji kao dvoipomilionski grad nema aktivnog episkopa. Kako stoji u njegovom pismu, uz to se manipuliše bolešću starog i nemoćnog oca, što proizvodi blokadu Crkve po svim pitanjima, nemogućnost redovnih zasedanja Sabora i nemogućnost bilo kakve reorganizacije.
- Kako ćemo ovo objasniti mladim ljudima koji nisu bili baš presrećni našom najnovijom odlukom (da Pavle ostane doživotno patrijarh, prim. red.)? - pita se hercegovački vladika. - Nasuprot tih liturgijski aktivnih, svežih i odgovornih ljudi, kojih je svakim danom čudom Božjim sve više, stoje izanđali, potrošeni, tužni ljudi izgubljene vere. Oni to nadoknađuju fanatizmom, strahom, slepilom i divljenjem sebi - kao, na primer, jedan sablažnjeni i samozvani akademik i jedan propali pop političar, nedoučeni profesor i uz to moralista.
Vladika ističe da se mladi ljudi od ovih "što kao razbojnici upadaju na Svete liturgije (prikrivajući svoje bezbožništvo pevanjem pobožnih pesama i pseudohrišćanskim parolaštvom)" razlikuju po tome što "prvi vole Crkvu i znaju šta je Crkva, dok drugi to nadoknađuju - verskim fanatizmom".

Dobri i zli momci

U narodu je stvorena slika i pre i posle Sabora kako postoje "zli" i "dobri" momci - piše vladika Grigorije. - Zli su oni koji hoće da smene svetog, starog i nemoćnog patrijarha, a dobri ga štite od njih. Po prirodi stvari narod se svrstao među dobre i za nemoćnoga. To je klasičan oblik medijske manipulacije i ovakva slika ne bi mogla da se formira bez medija, koji su u tome zdušno pomagali - kako pisani, tako i elektronski.
Vladika u svom pismu dalje ukazuje da je većina vernika koji aktivno žive crkveni život zbog odluke Sabora da se ne bira novi patrijarh bila "tužna, postiđena i sablažnjena činom vladika". Obraćajući se arhijerejima SPC, Grigorije ističe da su sve vladike pokazale koliko su "ozbiljne" i "odgovorne" prema Crkvi kojoj služe i prema društvu u kom žive.
- A mi i dalje uživamo u populističkom zamajavanju i govorenju o tome kako je većina arhijereja i većina naroda za neku odluku. Većina kog naroda? Većina je postala merilo! Gde? U Crkvi!? Zar je to moguće? - pita se vladika zahumsko-hercegovački.


Izvor: Novosti

Многа питања отвара ово писмо (наравно ако је аутентично) владике Григорија...

За почетак је занимљиво како су то Новости дошле у посед овог писма, а ово се и односи и на многе коментаре и пре и за време и после сабора...Како то новинари сазнају о дешавањима која су затворена за јавност, за поједине изјаве које су дате у присуству само пар сведока...

Све ово не личи на решавање питања и проблема који постоје (није спорно да постоје проблеми које треба решавати, али мислим да ово није начин на који се то постиже), него на интригирање, уношење неслоге и дестабилизовање СПЦ-е...