Припреме за пресељење парламента Србије у зграду Скупштине СЦГ
За почетак само за показивање
За одржавање седница парламента треба да се оспособи електронски систем гласања, постављен пре пет година, који никада није прорадио

У Народној скупштини Србије почела је припрема за пресељење одређених служби у зграду бивше Скупштине СЦГ на Тргу Николе Пашића. Оно би, како најављују, требало да се обави после скупштинске летње паузе. Ових дана, Секретаријат републичког парламента размотриће архитектонски и просторни план здања скоро пола века познатог као југословенска Савезна скупштина.

Како за „Политику” открива заменик секретара скупштине Јасминка Јаковљевић, разматра се како ће српски парламент, чије службе годинама кубуре са простором, најефикасније искористити просторије које наслеђује, али се већ сада зна да ће тамо вероватно бити премештене све службе сектора за међународне односе.

Већ је познато да ће здање на Тргу Николе Пашића имати убудуће репрезентативну улогу, што значи да ће се све свечане седнице, као и пријеми, договори и седнице којима присуствују страни држављани одржавати у њеним великим, репрезентативним салама. Тамо ће се организовати и међународни семинари, за које је ова зграда потпуно опремљена, каже Јаковљевић.

Али, додаје наша саговорница, потребно је да се створе и услови за све ово. Најпре, мораће да се оспособи систем електронског гласања који, због техничких сметњи, није прорадио отакао је инсталиран пре пет година. У Народној скупштини Србије добили су уверавања да ће он радити и да ће моћи да се прилагоди систему досадашњег републичког парламента и његовом Пословнику – како би сигналом могао да означи кворум од 84 посланика потребних за рад, односно од 126 посланика колико је потребно за гласање.

„Такође, све службе потребне за одржавање седница мораће да се преселе тамо за време седница , за шта ће се одредити просторије. Новинари ће тада користити просторије које су и до сада биле намењене њима. Логично је да исто важи и за службе посланичких група. Свака посланичка група ће добити своје просторије у згради некадашње Савезне скупштине. О томе предстоји договор са шефовима посланичких клубова и пре тога нећемо правити никакав распоред”, каже Јасминка Јаковљевић.

Размишља се да и да се у „нову зграду” пресели и скупштинска библиотека, односно Информативно-истраживачки центар, да би добио више простора, а предвиђено је и да се две зграде електронским путем информационо повежу. Осим тога, могуће је да се тамо премести и Одељење за представке и жалбе, а грађани би, у том случају, користили споредан улаз у ту зграду.

Јасминка Јаковљевић очекује да ће већ после седнице Административног одбора најављене за понедељак, на којој се очекује усвајање Правилника о систематизацији скупштинских служби, почети селидба неких служби.
Председник парламента Предраг Марковић најавио је да ће у недељу, 23. јула, на два главна јарбола испред бивше Скупштине СЦГ бити свечано подигнута застава Србије као знак почетка усељења Народне скупштине у ово здање.


Izvor: Politika / М. Никић

Srbija nastavlia članstvo u MMF-u
Beograd -- MMF doneo odluku da Srbija nastavlja članstvo Srbije i Crne Gore u toj međunarodnoj finansijskoj instituciji.

Guverner Narodne banke Srbije Radovan Jelašić kazao je da odluka Međunarodnog monetarnog fonda predstavlja ključ za sve druge fiinasijske institucije i izrazio očekivanje da će se tokom narednih dana rešiti pitanje članstva u Svetskoj banci, a zatim i u svim ostalim međunarodnim finansijskim institucijama.

Jelašić je naveo da je Srbija nastavljanjem članstva SCG u MMF-u preuzela i sva prava i obaveze ističući da je veoma važno što je zadržana celokupna kvota koju je imala bivša državna zajednica.

Jelašić je kazao da Srbija, nakon što je prevremeno vratila četvrtinu dugovanja MMF-u od oko 240 miliona dolara, trenutno duguje oko 700 miliona dolara, a planirano je da se u septembru ili oktobru prevremeno vrati još jedna četvrtina duga.


Izvor: B92

 SRBIJA I FORMALNO NASLEDILA ČLANSTVO SCG U MMF-U

Guverner Narodne banke Radovan Jelašić potvrdio je da je Bord izvršnih direktora MMF-a u Vašingtonu izdao saopštenje prema kome Srbija stiče sva prava i obaveze u toj međunarodnoj finansijskoj instituciji, nasleđujući nekadašnju državnu zajednicu SCG.

'S druge strane, to je jako važno sa stanovišta članstva u drugim međunarodnim finansijskim institucijama, pošto je članstvo u MMF-u ključ za članstvo u drugim finansijskim institucijama', rekao je guverner NBS u telefonskoj izjavi iz Atine.

Jelašić je izrazio očekivanje da će i Svetska banka 'za par dana' doneti identičnu odluku o članstvu u tog međunarodnoj finansijskoj instituciji. Srbija je sukcesor prava i obaveza bivše državne zajednice prema MMF-u, a to znači da preuzima otplatu celokupnog duga prema MMF-u i istovremeno nasleđuje celokupnu kvotu specijalnih prava vučenja u toj instituciji.

Guverner NBS očekuje, da kao i u slučaju sa MMF, Srbija nasledi celokupnu kvotu i u Svetskoj banci, a da se za izmirenje dugova primeni Sporazum vlada Srbije i Crne Gore o preuzimanju obaveza prema međunarodnim finansijskim institucijama. Prema Jelašićevoj oceni, odluka MMF-a bila je i očekivana i usledila je dva meseca posle referenduma u Crnoj Gori i njenog odvajanja iz državne zajednice. On je izrazio uverenje da će i članstvo Crne Gore u MMF-u uskoro biti rešeno, kao i u Svetskoj banci, pošto Banka uvek čeka da MMF prvi donese odluku.


Izvor: RTS

Kodovi Srbije SP i SPA?
Beograd -- U igri za novi dvoslovni državni kod za Srbiju ostale oznake "RS" i "SP", odlučuje Ministarstvo spoljnih poslova u toku sledeće nedelje.

Kako saznaje Danas, u petak na internom sastanku predstavnika Zavoda za standardizaciju Srbije i Ministarstva nauke i zaštite životne sredine, Ministarstvo je predložilo "RS", dok je Zavod još 27. juna kao predlog Ministarstvu spoljnih poslova uputio "SP" za dvoslovni i "SPA" za troslovni kod.

Međunarodna organizacija za standardizaciju ISO uzela je u razmatranje oznake "SS" i "SP" koji će biti usvojeni ako Srbija ne dostavi svoje predloge. Odluku o državnim kodovima donosi ISO, u saradnji sa Zavodom za standardizaciju zemlje o kojoj je reč.

Iako se odranije znalo da će biti veliki problem oko dvoslovne oznake jer su sve opcije koje asociraju na ime Srbije zauzete od strane drugih država, nejasno je zašto se odustalo od troslovne oznake "SRB" ili "SER" koje su slobodne? Postavlja se pitanje koga će "SPA" asocirati na ime Srbije, na bilo kom jeziku.

Više o ovoj izuzetnoj bitnoj temi za identitet nove države možete pročitati ovde, uz ogradu da je preuzimanje oznake od stane druge države moguće tek uz vremensku distancu od pet godina, koliko po pravilima ISO mora neka oznaka biti nekorišćena da bi se mogla ponovo aktivirati.


Izvor: B92

Savezni parlament postao srpski
Beograd -- Državna zastava Srbije je svečano, uz intoniranje himne "Bože pravde", podignuta na jarbole ispred zgrade Narodne skupštine.

Time je Srbija simbolički završila preuzimanje nadležnosti kao suverena država, na osnovu odluke koju je Skupština Srbije usvojila 5. juna.

Marković je, u obraćanju prisutnima u holu zgrade, podsetio da je projekat zgrade završen pre sto godina, da su, u međuvremenu, prošla dva balkanska i dva svetska rata, da je "prošlo" devet država a da je ta zgrada na Trgu Nikole Pašića u Beogradu danas,
prvi put zgrada Narodna skupštine Srbije. "Koliko god da bude zla, ratova i ekonomske bede, ono što danas i sutra radimo i ono što, sa mandatom Narodne skupštine Srbije, pregovaraju naši prestavnici, svi zajedno moramo da razmišljamo o tome šta će biti za sto godina", rekao je Marković.

"Ako je trebalo sto godina da Dom Narodnog predstavništa u centru Beograda postane prvi put zgrada Skupštine Srbije, moramo da vodimo računa da se takve stvari mogu dešavati i u drugim oblastima, ali naša je obaveza da obezbedimo da i kroz sto godina sve ono što pripada građanima Srbije i Srbiji mora i dalje da bude Srbija", rekao je predsednik republičkog parlamenta. On je istakao da će se u dvema salama za sednice, u kojima su prvi put postavljeni srpski grbovi, održavati različite sednice i dodao da će o tome kakve sednice će to biti odlučiti poslanici izmenom poslovnika.

Šef poslaničke grupe G17 Plus Miloljub Albijanić rekao je novinarima da ulazak u zgradu predstavlja institucionalno građenje države i podsetio da država Srbija postoji 1.300 godina. "Naša država jeste prolazila kroz različite faze ali mi imamo tu istorijsku dimenziju državnosti koja je jača od mnogih u regionu", istakao je Albijanić, dodajući da je potrebno da se država sada okrene rešavanju problema građana i građenju države koja Srbiju približava Evopskoj uniji.

Podizanju zastava Srbije na jarbolu ispred Sklupštine Srbije nisu prisustvovali šefovi poslaničkih grupa Demokratske stranke i Srpske radikalne stranke.

Zainteresovani građani danas će, od 12 do 14 časova, moći da razgledaju skupštinsko zdanje.


Izvor: B92

FUNKCIONERE BAŠ BRIGA ZA KOD

BEOGRAD - Nakon raspada državne zajednice SCG, Srbija, nažalost, ne može da dobije međunarodni kod koji logično podseća na njeno ime! Naime, svi kodovi od dva i tri slova koji asociraju na Srbiju, kao što su SR ili SER, već su zauzeti.

Izgleda, međutim, da to mnogo ne brine naše političare. Posle mini-ankete koju je sproveo Kurir, došli smo do poražavajuće činjenice da funkcioneri i ne razmišljaju o budućem državnom kodu Srbije. Predrag Marković, predsednik Skupštine Srbije i funkcioner G17 plus, kaže da to nije njegov posao, već o tome treba da odluči Ministarstvo za nauku.

- To nije u domenu mog posla. Ja samo radim svoj posao - dodao je kratko Marković. O problemu u vezi s izborom novog državnog koda nisu obavešteni ni visoki funkcioneri SPO i SPS, Sanja Čeković i Zoran Anđelković, ali su se nakon novinarskog objašnjenja složili da su svi ponuđeni predlozi "podjednako loši". Da podsetimo, ukoliko Srbija uskoro ne podnese svoje predloge, Međunarodna organizacija za standardizaciju (ISO) razmatraće da našoj zemlji dodeli kodove SP i SPA, napravljene od reči "srpski". Pošto je većina dvoslovnih oznaka koje počinju slovom S zauzeta, Srbiji se nudi i kod SS. Pored loše asocijacije na zloglasne nacističke brigade, ovaj kod neki su već protumačili i kao - Samo Srbija!


Izvor: Kurir / (Lj. R.)

Tesne klupe za bivše
D. STEVANOVIĆ, 28. jul 2006

     UPOREDO s promenom u timu Vlade Srbije, na jesen bi mogla da se dogodi i izmena sastava republičkog parlamenta. Nema sumanje da će tema koju su radikali prvi pokrenuli biti "vruća" i kad se završi letnja pauza: oni traže da se nekim poslanicima bivše Skupštine SCG sada obezbedi stolica u srpskom parlamentu. Za početak, hteli bi da Dragan Todorović, predsednik IO SRS, bude novi član njihovog kluba.
     Ove rokade, bar na prvi pogled, ne izgledaju komplikovane, ali se oko svega povela i pravnička i politička rasprava. Ishod ove druge, po svemu sudeći, biće odlučujući.
     Zalaganjem da upravo Todorović karijeru poslanika nastavi u parlamentu Srbije, zamenik predsednika SRS Tomislav Nikolić stavio je na muke vladajuću koliciju. Jer, ako bi ovo dozvolili radikalima, postojala bi opasnost da novo radno mesto u Skupštini Srbije zatraže i drugi članovi iz bivšeg palamenta. To bi, onda, značilo da nekome iz sadašnjeg saziva mora da se uruči otkaz. Vlast se, za početak, snašla objašnjenjem da je to nemoguće, jer je većina poslanika izabranih na listi za srpski parlament, dala ostavke pre odlaska u onaj savezni. Ali, nisu svi.
     Tačku na to da li bi se "povratkom otpisanih" u srpski parlamet narušio Ustav Srbije, stavio je upravo predsednik USS Slobodan Vučetić objašnjenjem da za to "nema nikakvih pravnih smetnji, a jedni uslov je da su birani sa izborne liste određene stranke i da postoji upražnjeno mesto u Narodnoj skupštini Srbije". U klupama vladajuće koalicije, bar u ovom trenutku, nema nijedne prazne stolice.
     Posle prinudnih i dobrovoljnih odlazaka iz kluba G 17 plus, neposredno po razlazu Dinkića i Labusa, dva upražnjena mesta u srpskom parlametnu ova stranka je dodelila upravo poslanicima iz Skupštine SCG. U "stranci eksperata", bez obzira na ishod "slučaja Todorović", ne očekuju nikakvu navalu bivših na vrata svog kluba.
     - Nismo imali zahteve naših bivših poslanika iz Skupštine SCG da dođu u Skupštinu Srbije - kaže Snežana Stojanović-Plavšić, zamenik šefa kluba G 17 plus. - Kada su ostala prazna dva mesta došli su poslanici Zoran Subotički i Momčilo Spasić, upravo iz parlameta državne zajednice. I, ne očekujemo više nikakve promene u našem klubu.
     I socijalisti, kako tvrdi predsednik GO SPS Ivica Dačić, zasad ostaju na broju i u istom sastavu. On kaže da u stranci nije ni pokretana tema o prelasku poslanika iz jednog u drugi parlament.
     - Još na početku saziva podelili smo se oko toga ko će da bude u kojoj skupštini, pa bi bilo teško da sada nekome oduzmemo mandat da bi neko drugi postao poslanik Skupštine Srbije. A, ne bi ni bilo korektno - ocenjuje Dačić.

     ZAKON JE JASAN!
     - ČITAO sam u novinama da su neki naši iz Skupštine SCG, navodno, tražili da dođu u parlament Srbije, ali odgovorno tvrdim da to niko nije uradio, niti je po zakonu - uverava Petar Cvetković (DSS). - Ne možemo da radimo isto kao Dragor Hiber, kada je, pod izgovorom da je "doveden u pravnu zabludu" ponovo uzeo mandat.
     Upitan - šta bi kao član Zakonodavnog odbora prihvatio kao rešenje, Cvetković odgovora da je zahtev radikala oko Todorovića "politički legitman".
     - Hipotetički postoji mogućnost da se izmeni zakon, a onda možemo da razgovaramo. Važeći je jasan: oni koji su dali ostavke ne mogu ponovo da budu poslanici - zaključuje Cvetković.


Izvor: Novosti

Nova država - stari praznici
D. M. S., 2. avgust 2006

     POSLEDNJI put ove godine građani Srbije proslavili su 27. april, Dan Savezne Republike Jugoslavije. Praznik nepostojeće države slavio se u državi koja je u međuvremenu, takođe, nestala. I baš zato što više nema ni SCG, Vlada je republičkoj skupštini dostavila izmene Zakona o državnim i drugim praznicima, čije se usvajanje očekuje na jesen. Posle toga, na jednom mestu biće propisano šta se i koliko dana obeležava i slavi u našoj državi - Srbiji.
     Novim zakonskim rešenjima, iz "saveznih" u propise Srbije biće dodati: Nova godina, koja se praznuje 1. i 2. januara (neradno), Praznik rada (1. i 2. maj) i Dan pobede (9. maj) koji će se obeležavati radno. U kalendaru praznika, naravno, ostaje Sretenje kao Dan državnosti (15. februara).
      "Ako jedan od datuma kada se praznuju državni praznici Repulike Srbije padne u nedelju, ne radi se prvog narednog dana", predviđa se izmena, čijim se usvajanjem šalje "u istoriju" i Zakon o državnim praznicima SRJ.
     Neradni dani ostaju i prvi dan Božića, Veliki petak, zaključno sa drugim danom Vaskrsa.
      Tu je i lista verskih praznika, kada pravo na slobodan dan dobijaju pripadnici određenih verskih zajednica. Za pripadnike Islamske zajednice praznik je 5. decembar, prvi dan ramazanskog Bajrama, 25. decembar - prvi dan Božića za katolike i pripadnike drugih hrišćanskih zajednica, za pravoslavce - prvi dan krsne slave.
     Za razliku od državnih koji se "pomeraju", kod verskih se praznuje samo dan određen zakonom. Kome, recimo, slava "padne" u nedelju, ne može da računa i na neradni ponedeljak. Te kalkukacije - kako od dva praznična dana napraviti mini-odmor - dosad su najviše uspevale oko 1. maja, jer se tih dana obično slavi i Uskrs, a najviše razloga za radost i dodatni dan odmora imali su oni čija je krsna slava Đurđevdan, 6. maj, pa je duža pauza bila gotovo zagarantovana.

     DAN REPUBLIKE
     MOŽDA zbog emocije prema "velikoj Jugi" tek do pre četiri godine praznovao se Dan Republike - 29. novembar. Dva neradna dana izbrisana su iz kalendara proslava posle usvajanja izmena Zakona o državnim praznicima SRJ, koje su stupile na snagu uoči samog praznika - 26. novembra 2002. godine. Na žalost svih koji su i te godine planirali mini-odmor.


Izvor: Novosti

Srbija u Svetskoj banci
Beograd -- Svetska banka prihvatila je nastavak članstva Srbije u toj instituciji, saopštilo Ministarstvo finansija Srbije.

Predsednik Svetske banke Pol Volfovic obavestio je ministre finansija Srbije i Crne Gore o ovoj odluci pismom, izrazivši zadovoljstvo što su se dve republike uspešno dogovorile i što se ažurno servisiraju dugovi, navodi se u saopštenju.

Kao članica Svetske banke, Srbija će nastaviti postojeće povoljne kreditne aranžmane kojima se finansiraju razvojni projekti u poljoprivredi, vodoprivredi, zdravstvu, energetici i socijalnoj zaštiti. Biće joj dostupni i dodatni krediti, u skladu sa razvojnim potrebama narednih godina, ističe se u saopštenju.


Izvor: B92

INTERVJU: Pavle Jevremović, ambasador Srbije u Ujedinjenim nacijama

Srbija bez neprijatelja, ali i saveznika

Stalne članice SB su zemlje s kompleksnim interesima, globalni faktori u vojnom, političkom i ekonomskom smislu, sa svojim problemima i prioritetima koje sada ne mogu žrtvovati ili ozbiljnije menjati zbog situacije na Balkanu

Pavle Jevremović početkom septembra odlazi u Njujork da predstavlja Srbiju pri Ujedinjenim nacijama. Čovek koji je bio prvi ambasador SRJ u Evropskoj uniji posle petooktobarskih promena, u intervjuu za Glas, kaže da će mu prioritet tokom rada u sedištu Svetske organizacije biti rešavanje pitanja Kosova i Metohije, a već prvu priliku za to imaće na Generalnoj skupštini UN u septembru.

Koje bi članice Ujedinjenih nacija, a pre svega Saveta bezbednosti, mogle da se zauzmu za Srbiju i njen koncept autonomije Kosmeta?
- Nemamo nikoga kao izrazito protivničku stranu, kao što nemamo ni bezuslovne saveznike. Ključ je u Kontakt grupi, u kojoj je prvi među jednakima Amerika. Ne možemo reći da SAD vode antisrpsku politiku, kao ni bilo koja druga članica. Problem Kosova i Metohije je vrlo složen, a prioriteti tih zemalja, posebno jakih, kao što su SAD, pa i Rusija i Kina, na raznim su stranama. I u tom spletu različitih interesa i pritisaka moramo da vidimo kako najbolje da zaštitimo naše interese. To neće biti jednostavno i ne zavisi samo od misije u Ujedinjenim nacijama, već i od političkih činilaca iz Beograda. Očekuje nas zajednički i složen posao, sa vrlo neizvesnim ishodom. Iskreno se nadam da je stav odgovornih političara, posebno iz Beograda, da problem neće biti rešavan silom. Treba insistirati na političkim sredstvima i dugoročnim rešenjima jer nam od toga zavisi budućnost.

Srbi su oduvek u Rusiji gledali saveznika. Da li je moguće da ona stavi veto na nezavisnost Kosmeta?
- Veto nije dobar instrument, a primenjuje se u izuzetno kritičnim situacijama, kada preti razbuktavanje sukoba, kao što je to često bilo na Bliskom istoku. Posao treba obaviti tako da niko ne bude u situaciji da bude prozivan što upotrebljava veto. Stalne članice Saveta bezbednosti SAD, Ruska federacija, Kina, jesu tu i Velika Britanija i Francuska, ali pre svega prve tri su zemlje s kompleksnim interesima, globalni faktori u vojnom, političkom i ekonomskom smislu, sa svojim problemima i prioritetima, koje sada ne mogu žrtvovati ili ozbiljnije menjati zbog situacije na Balkanu. Srećom, kriza oko Kosova nije više u ratnom sukobu da bi neko nametao jednostrane odluke ili stavljao veto. Nadam se da ćemo intenzivnim političkim dijalogom, koji nam predstoji u septembru, naći rešenje. Računamo na razumevanje članica Kontakt grupe.
      

NEUTRALNOST JE NAJBOLJA

Treba li Srbija, kada je reč o Libanu, da ostane neutralna ili se, ipak, opredeli?
- U Libanu je kritična faza i ne bih savetovao ni predsedniku, ni premijeru Srbije da se izjašnjavaju. Situacija se tamo menja iz časa u čas.
      
   
   
      

SLATI I STRUČNJAKE I POLITIČARE

Gubi li Srbija što još nema ambasadore u desetak zemalja?
- Svakako. Međutim, Srbiji je potrebna efikasna i kompetentna spoljnopolitička služba. Mnogo je učinjeno na transformaciji Ministarstva spoljnih poslova posle 2000, ali odnosi u državnoj zajednici nisu dozvoljavali da to ide brže i racionalnije. Verujem da će to ubrzano biti sprovedeno jer imamo dovoljno kompetentnih ljudi. Samo nedostaje organizacija.
Da li je li bolje da za ambasadore šaljemo stručnjake ili političare?
- U zemljama koje imaju tradicionalno kompetentnu diplomatiju, to je uspešna kombinacija diplomatskih zanatlija i političara. Prednost političara jeste to što dolaze iz državnog vrha i mogu merodavno da tumače politiku na najvišem nivou. Verujem da će tu biti uspostavljena ravnoteža.
      
   
   

Iako je princip Kontakt grupe nedeljivost teritorije, o podeli Kosmeta se uveliko priča. Da li je to rešenje?
- Priče o podeli Kosmeta su preuranjene, učesnici u pregovorima ne ističu previše scenario podele. Stanje na Kosmetu ne rešava se teritorijama, već pitanjem ljudskih prava, pre svega. Na toj liniji mora se naći rešenje. Podela teritorije je krajnji hirurški zahvat, koji je, u istoriji, često stvarao veće probleme, nego što ih je rešavao.

A da li je konačni scenario nametnuto rešenje, koje će proglasiti Savet bezbednosti jer pregovori ne miču sa mrtve tačke?
- Sve zavisi od pregovarača, a Srbija treba da ojača svoju poziciju. Rešenje koje tražimo nije da uskratimo prava kosovskim Albancima, već da čvrsto garantuje sva ljudska prava srpskom stanovništvu. A put do toga je komplikovan.

Da li je moguće da odložimo proglašenje konačno statusa za sledeću godinu?
- Postavljanje barijere sa fiksiranim datumom je vrlo riskantna politika. Ako jednoj strani kažete da će se za manje od nekoliko meseci znati konačan status Kosova, a svi govore o nekakvoj nezavisnosti, punoj ili uslovnoj, zašto uopšte pregovarati. Ako tokom pregovora postavimo, u pravom smislu, pitanje ljudskih prava, bezbednosti, budućeg suživota Srba i Albanaca, onda rešenje ne može biti pre kraja godine.

- Međutim, teško je u ovom trenutku bilo šta predvideti. I dok sam radio u Briselu, govorio sam da je vrlo opasno insistiranje na konačnom datumu. Sa druge strane, jednako je opasno ne činiti ništa. I tu je deo odgovornosti međunarodne zajednice jer ništa suštinski nije učinjeno na poboljšanju prava manjina na Kosovu. Govori se o znatno unapređenoj bezbednosti, manje ubistava i slično. To je dosta neozbiljno jer je srpsko stanovništvo opreznije, čuva se, živi u enklavama. Jeste da je administracija nešto efikasnija, ali bezbednosna situacije je daleko, daleko ispod standarda.

Unesko, koji je srpske verske spomenike s Kosova uvrstio u svetsku kulturnu baštinu, ne pominju ni da su srpski, a ni pravoslavni. Nije li i to pokušaj brisanja srpskog identiteta i istorije s Kosova?
- Saglasan sam, ali oni to gledaju drugačije. I do sada se, samo na manje vidljiv način, na svakom koraku izbegavalo da se kaže da je Kosovo deo Srbije. Eto, zašto Kosovo ima pozivni telefonski kod Monaka 377, a ne Srbije 381. To ugađanje krajnjem nepopustljivom zahtevu kosovskih Albanaca na svakom koraku nije dobro.
Jelena Jevremović


Izvor: Glas Javnosti