Srbija budućnosti ~ Mit ili stvarnost :: Politicki ~ Geopoliticki forum

KADA bi se Srbija menjala tempom kojim se donose razvojne strategije, teška tranzicija bi za nas bila prošlost. Više od 20 dokumenata usvojenih u poslednjih sedam godina kojim definišemo pravce razvoja, kapacitete i kadrove predviđaju nam blistavu budućnost; nažalost još samo na papiru.
Kojim kvalitetom ćemo živeti u budućnosti, niko ne može jasno da predvidi. Međutim, prognoza na temu gde ćemo biti, recimo, 2020. godine, moguća je, ako znamo šta smo sve radili (a šta nismo) poslednjih sedam godina, od kada smo se, posle decenije sankcija, vratili u svetski privredni život.
- Dok je krajem osamdesetih godina prošlog veka Srbija bila natprosečno razvijena mereno svim pokazateljima svetske privrede, izuzev stranih investicija, danas ima samo 0,12 odsto udela u svetskoj privredi - kaže za "Novosti" dr Miroslav Zdravković, saradnik Ekonomskog instituta. - Svi pokazatelji su takvi da ukazuju na to da je u Srbiji danas ispod proseka razvijena ekonomija.
Rangirano prema bruto društvenom proizvodu, Srbija je pretekla 21 zemlju, u odnosu na položaj na kom je bila 2000. godine.
- Ako krenemo od pretpostavke da će prosečna stopa rasta bruto domaćeg proizvoda iznositi po sedam odsto godišnje, Srbija će nivo dohotka iz davne 1989. godine dostići u 2014. godini, a u 2020. godini imaće za 54 odsto veći dohodak nego pre 18 godina ili 140 odsto veći dohodak nego danas - ističe dr Zdravković.

STARENJE STANOVNIŠTVA
SA koliko će se stanovnika Srbija hvaliti 2020. godine? Projekcija demografa Gorana Penava predviđa da će za dve decenije Srbija izgubiti pola miliona stanovnika, da će nas biti oko sedam miliona, kao i 1970. godine, i to je pad od oko sedam odsto.
- U 2020. godini u Srbiji će živeti oko 325.000 ljudi manje nego u 2007. godini, a prosečna starost stanovnika biće povećana sa 40,3 godine na 41,7 godina - kaže Goran Nikolić. - Procenat starijih od 60 godina, u odnosu na mlađe od 20 godina u 2007. godini bio je veći za tri odsto, a u 2020. godini biće veći za 25 odsto i više.
Desiće nam se da će čak četvrtina srpskih sela, praktično, ostati bez stanovnika. Ali, Srbija uopšte nije specifična. Pad broja stanovnika je problem s kojim se suočava trećina naseljenog dela planete, od centralne i Istočne Evrope, preko Rusije, do Japana i Južne Koreje.
- Postoje i mnoge prednosti država koje imaju manje ljudi i koje nikako neće doživeti fiskalnu ili socijalnu katastrofu ili, pak, nestanak - objašnjava Nikolić. - Ekonomisti su već osporili mit da je povećanje broja stanovnika bitno za ekonomski rast, jer ključni pokazatelj je bruto domaći proizvod po stanovniku, a ne ukupan BDP.
Najbolji način za ublažavanje pada populacije u dolazećim godinama, Nikolić smatra da je povećanje zaposlenosti, a tek u narednoj dekadi na red dolazi dodatno produženje radnog veka, iako je nešto učinjeno reformom penzionog sistema. Tako bi prag za obavezni odlazak u penziju mogao da poraste, ili bi, čak, obavezan odlazak u penziju mogao da bude i ukinut.

PLATE I PENZIJE
OD rasta realnog dohotka, ne uzimajući, pri tom, u obzir trgovinski deficit, zavisi i rast naših zarada.
- Pretpostavimo da će zarade rasti prosečno po deset odsto godišnje, a penzije po sedam odsto - kaže dr Zdravković. - Viša stopa rasta zarada neophodna je usled pogoršavanja odnosa broja zaposlenih i broja penzionera u narednim godinama. "Bejbi bum" generacija rođena između 1945. i 1952. godine odlazi u penziju, a to je najbrojniji deo stanovništva Srbije i trenutno zaposlenih.
Ako se krene od navedene postavke, dodaje dr Zdravković, prosečne zarade će u Srbiji 2020. godine premašiti vrednost od 1.200 evra, a prosečne penzije će se približiti iznosu od 500 evra.
- Mišljenja sam da je ovo realna prognoza, jer brži rast zarada i penzija može da dovede do budžetske, valutne ili platno-bilansne krize - naglašava Zdravković. - Na kreatorima ekonomske politike je zadatak da dovedu do željenog umerenog rasta dohotka i izbegavanja kriza i slomova. S obzirom na činjenicu da će prosečne zarade u jezgru Evropske unije, odnosno zemljama poput Nemačke, Francuske ili Beneluksa, tada iznositi oko 3.000 evra, približavanje polovini njihovih zarada biće sasvim destimulativno za odlazak u inostranstvo, ukoliko troškovi života budu niži nego u njima.

EVRO I DINARI
DA li će građani Srbije za 12 godina deliti brige vezane za evro sa svim ostalim ljudima u EU? Kada li će se naša centralna banka "razvesti" od dinara?
- Detronizavanje, odnosno ukidanje, dinara, gotovo je izvesno i biće to lep dan za Srbiju, ali pre toga moramo ispuniti stroge kriterijume kao što su niska inflacija, podnošljiv javni dug, "pristojne" kamatne stope i stabilna valuta - kaže ekonomista Goran Nikolić, saradnik Naučno-istraživačkog centra Privredne komore Srbije. - Realno je da evro postane i srpski novac 2018. ili najkasnije 2020. godine, pod uslovom da oko polovine sledeće decenije uđemo u EU, jer od tri do četiri godine treba, takva su iskustva novih članica EU. Dan kada će dinar biti detronizovan nije tako daleko.
Nikolić kaže da sa ulaskom u Evropsku monetarnu uniju odmah učestvujemo i u kreiranju monetarne i kursne politike, a naši delagati u ECB neće slušati naloge Beograda.
- Štampaćemo banknote i evro kovanice i sa srpskim simbolima i, naravno, delimično ćirilicom - kaže Nikolić.

POLjOPRIVREDA
POLjOPRIVREDNA proizvodnja jedna je od većih šansi Srbije, ali će se u ovoj oblasti sve dobrim vratiti samo ukoliko se više i ulaže. Onda se lančano otvara problem finansiranja, a prema sadašnjim uslovima teško da bilo koji poljoprivrednik može da nabavi novu opremu, unapredi proizvodnju... To će se desiti tek kada uslovi kreditiranja postanu toliko prihvatljivi da jedan samostalni proizvođač može da živi, radi i pri tom zarađuje.
Srbija može da hrani region, ali samo ukoliko reši jedan od trenutno većih problema agrara - nedovoljnu pokrivenost sistemima za navodnjavanje. Po procentu obradivih površina koje navodnjava, Srbija se nalazi na samom dnu zemalja ne samo u Evropi već i u svetu. Kod nas se od ukupno 3,6 miliona hektara oranica navodnjava samo 1,2 odsto, što je čak 15 puta manje od međunarodnog proseka. Iako je pre dvadesetak godina pod sistemima za navodnjavanje bilo oko 140.000 hektara, sada je to svega 40.000 hektara njiva.
Daleko smo od komšija, i Bugara i Rumuna, a poražavajuće je da Albanija navodnjava gotovo sve obradive površine. Male su šanse da se loša statistika navodnjavanja popravi bez učešća države.

STRANE INVESTICIJE
SRBIJA se trenutno nalazi u fazi razvoja u kojoj mora da privuče od tri do pet milijardi dolara investicija godišnje, da bi mogla nesmetano da postiže visoke stope privrednog rasta.
- U naprednim zemljama u tranziciji direktne strane investicije bile su činilac koji je omogućio veći porast zapošljavanja - naglašava mr Goran Nikolić. - Realno je da bi i Srbija u narednoj deceniji mogla znatno da smanji nezaposlenost po osnovu očekivanog visokog priliva direktnih stranih investicija.
Imajući u vidu da će od 2012. godine Srbija biti relativno blizu EU i da će, po tom osnovu, dobijati blizu milijardu evra godišnje donacija, izvesno je da će doći do znatnog unapređenja kreditnog rejtinga zemlje, pa će, i pored toga što će privatizacije već biti davna prošlost, u zemlju pristizati obimni iznosi ulaganja, i to, isključivo, grinfild i braunfild investicija.
- Imajući u vidu dobar položaj Srbije, kvalifikovanu radnu snagu u odnosu na većinu suseda, kao i komparativne prednosti u određenim privrednim granama, realno je očekivati da će priliv investicija po stanovniku biti iznad proseka regiona - konstatuje Nikolić.

ENERGETSKI IZVORI
I ENERGETIKA Srbije ima svoju dobro osmišljenu strategiju, i to do 2015. godine, i tom dokumentu pripojen je i razvojni plan za period od 2007. do 2012. godine. Jasna je namera autora, koji žele da ukažu na to šta bi mogli da budu prioriteti u razvoju i pronalaženju novih izvora energije, jer se prognozira da će do 2020. godine potrošnja struje u Srbiji godišnje rasti po godišnjoj stopi od četiri odsto.
Pored već ustaljenih planova da je potrebno više ulagati u ekologiju, energetsku efikasnost, iskorišćavanje hidropotencijala, pojavljuje se i ne tako nova opcija korišćenja obnovljivih izvora energije. Ipak, iako se ovi izvori, kao što su biomasa, mali vodeni tokovi, vetar, sunčeva i geotermalna energija najavljuju već godinama, gotovo da je nevidljiv bilo kakav pomak u gradnji ovakvih objekata. Osnovni razlog nije manjak zainteresovanih, već preobimna procedura za dobijanje dozvola, neusaglašeni propisi, ali i zakoni koji bi uopšte omogućili primenu novih potencijala.
Zasada se, prema podacima Ministarstva energetike, barata podacima da u našoj zemlji ima čak 900 lokacija za gradnju mini-hidroelektrana, dok bi iz biomase moglo da se godišnje dobija 2,6 miliona tona ekvivalentne nafte. Ranije je utvrđeno da je ukupni godišnji energetski potencijal biomase u Srbiji na nivou od 40 odsto energetske vrednosti uglja koji se godišnje proizvede u našim rudnicima. Dovoljan je samo podatak da u ukupnoj energiji dobijenoj iz obnovljivih resursa još u 2003. godini, u Evropskoj uniji, energija dobijena iz drvne biomase učestvovala je sa 51 odsto.
Već 2015. godine sva domaćinstva u Srbiji moći će da biraju od koga će da kupuju struju. Računa se da će ova demonopolizacija dovesti do značajno nižih cena.

DRŽAVNA PREDUZEĆA
KAKVO li će biti "nebo" javnih preduzeća u Srbiji za 10 ili 12 godina, da li će direktori i dalje biti partijski poslušnici ili konačno obični, obrazovani i sposobni birani konkursom - čini se da nema tog ekonomiste koji može da odgovori na ovo pitanje.
Goran Nikolić smatra da je moguće da do 2020. godine pojedina javna preduzeća, kao što su "Srbija šume" ili "Elektroprivreda Srbije", ostanu većinski u državnom vlasništvu, ali ni to nije izvesno.
- U svakom slučaju, sve će zavisiti od ideološke orijentacije budućih vlada, ali i njihovih pragmatskih potreba - kaže Nikolić.
Ipak, ako se krene iole normalnim tempom u privatizaciju javnih preduzeća, većina državnih firmi biće u budućnosti odgovorna svojim novim vlasnicima, akcionarima.

BEOGRAD
CENTAR REGIONA

PREDSEDNIK Skupštine Beograda Zoran Alimpić veruje da će 2020. godine Beograd da bude poslovni centar regiona. Kaže da se dinamika njegovog razvoja uglavnom odvija onako kako je i planirano.
- Ukoliko se ne dese neke vanredne okolnosti, Beograd će postati evropska prestonica sa razvijenim sektorom usluga. Dominantni će biti bankarstvo, finansijske i informatičke usluge. Veliku pažnju poklanjamo i turističkom razvoju. Verujem da možemo da postanemo grad u koji se dolazi bez zaustavljanja na granici.
Alimpić kaže da očekuje da će krajem sledeće decenije prestonica imati restaurirane sve fasade, rekonstruisane ulice i nova stambeno-poslovna naselja.
- Ideja je da se sledeće decenije krene u izgradnju grada na levoj obali Dunava. Pre toga moramo da podignemo nasipe i ovaj deo opremimo infrastrukturom. Ostvarenje ove zamisli nije nemoguće ukoliko se nastavi sa ovim privrednim rastom u državi, jer i Novi Beograd je podignut na nekadašnjoj močvari. Nova naselja koja će promeniti izgled grada, izvesno je, nići će u savskom i dunavskom amfiteatru. Preko reka biće pet novih mostova, preko Ade ciganlije, u Vinči, preko Ade huje, most Borča - Zemun i još jedan za laki šinski sistem pored Brankovog. Verujem da ćemo do kraja naredne decenije, ipak, imati nekoliko metro-linija.
S. J.

NOVI SAD
TURISTIČKI CENTAR

AKO se ispune planovi urbanista, Novosađani, ako bi ih neko "izmestio" na 20 godina, teško da bi prepoznali svoj grad! Sam centar grada i zaštićeno staro gradsko jezgro, ne bi trebalo mnogo da se promeni, ali bi, ih, na Dunavu, umesto postojeća tri "dočekalo" čak pet mostova, a bilo bi tu i mnoštvo drugih novosti...
Delovi grada, bliži centru, postali bi neprepoznatljivi. Kuće u njima, ako se nastavi trend priliva i rasta broja stanovnika u Novom Sadu, mogle bi lako da postanu retkost. Zameniće ih višespratnice.
Saobraćaj u gradu, takođe bi pretrpeo znatne izmene. Planira se izgradnja celog niza bulevara. Takođe, prema planovima, trebalo da, za nekoliko godina, novi Žeželjev most zameni privremeni drumsko-železnički. U planu je, takođe, i izgradnja mosta koji bi povezao Futog i Beočin. Na stubovima nekadašnjeg Mosta Franca Jozefa, takođe se planira novi, a uz njega "išlo bi" i reaktiviranje starog tunela kroz Tvrđavu. U dugoročnim planovima je i izgradnja obilaznice, koja bi ulaz u Petrovaradin povezala sa autoputem Subotica - Beograd.
Uz postojeću termoelektranu, stajaće i novo, ogromno postrojenje - termoelektrana kapaciteta 900 megavata, koju zajedno treba da počnu da grade Rusi i Švajcarci.
Turistima bi Novi Sad, takođe, trebalo da postane mnogo interesantniji, jer bi, za 20 godina, kompletna Petrovaradinska tvrđava, i samo podgrađe, trebalo da bude uređena, i da se izmesti saobraćaj.
N. S.

NIŠ
PREPOROD GRADA

U NIŠU će se 2020. godine lepo živeti. Novi, široki bulevari, mostovi, veliki tržni centri, moderne zdravstvene i kulturne ustanove i znatno manji broj nezaposlenih, učiniće da mnogi ljudi požele da dođu i ostanu u današnjoj prestonici siromaštva.
- Univerzitet predstavlja motornu snagu koja treba da preporodi grad - poručuje profesor dr Radoslav Bubanj, rektor Univerziteta u Nišu.
Na Univerzitetu u Nišu, inače, trenutno studira oko 27.000 studenata. Takođe, dr Bubanj očekuje da će grad stvoriti uslove za korišćenje gasa, solarne i energije geotermalnih voda, ali i da do 2020. godine Niš dobije zgradu opere.
Po mišljenju Branislava Jovanovića, direktora Direkcije za izgradnju grada, Niš bi krajem sledeće decenije trebalo da postane "obećana zemlja" za ljude bez posla. Svoj optimizam Jovanović obrazlaže i činjenicom da će se do kraja sledeće godine završiti privatizacija dva velika sistema - Elektronske i Mašinske industrije.
Niš će do 2020. godine rešiti i neke od ključnih infrastrukturnih problema.
- Gasifikacija je od životnog interesa za grad, jer će jeftinija energija privući mnoge investitore - kaže Branislav Jovanović. - Moramo rešiti i pitanje kanalizacije da bi se izbegle moguće epidemije.
Već sada je izvesno da će i uslovi za lečenje Nišlija do 2020. godine biti značajno poboljšani. Za nekoliko godina Klinički centar će biti u novom objektu, sa evropskom podelom posla, modernom opremom i kadrovima koji će sa pacijentima raditi kraće i efikasnije.
- Niško zdravstvo će umesto socijalne, postati ekonomska kategorija - poručuje dr Srbobran Trenkić, direktor KC "Niš". - Brz prijem, dijagnoza, i otpuštanje biće osnovne karakteristike lečenja Nišlija u budućnosti. Ceo KC trebalo bi da se rasprostre na čak 38.000 kvadrata, i da raspolaže sa 1.255 ležajeva. Mnoge operacije radiće se ambulantno, najduže za jedan dan.
Z. A. - S. B.

KRAGUJEVAC
DIZANjE "ZASTAVE"

POTPUNI oporavak automobilske industrije, razvoj malih i srednjih preduzeća, oživljavanje poljoprivrede, gde je na pomolu saradnja sa Ruskom Federacijom, sigurne su garancije da će u narednih pet godina Kragujevac biti grad u kojem neće biti nezaposlenih.
Ovu optimističku prognozu, gradonačelnik Kragujevca Veroljub Stevanović temelji na činjenici da su u toku ozbiljni projekti i pripreme da se prevaziđu problemi tranzicije, otpuštanja radnika, koji su najteže pogodili radnički Kragujevac.
Prednost je skoro priključenje na Koridor 10, odnosno završetak deonice autoputa od Kragujevca do Batočine. Očekuje se i privatizacija najveće i trenutno najproblematičnije fabrike automobila. Svi se nadaju dolasku nekog od svetskih giganata. "Zastava" nije jedini prioritet i oslonac budućeg razvoja ovog grada. Gradonačelnik kaže da je u izgledu i ozbiljna saradnja sa Rusijom u oblasti poljoprivrede, koja je poslednjih decenija bila gotovo zaboravljena. Takođe, nedavno je urađeno urbanističko rešenje za naučno-tehnološki park. Nedaleko od zgrade Rektorata Univerziteta u Kragujevcu formiraće se posebna baza za usavršavanje pojedinih delatnosti, poput izrade softvera, delatnosti za razvoj poljoprivrede, raznih drugih savremenih tehnologija. - Saradnja sa Rusijom i Evropom je naš osnovni cilj. Rusi su zainteresovani za razvoj i ulaganja u ovdašnju poljoprivrednu proizvodnju. U narednih deset godina Kragujevac će biti, ne samo centar jedne od četiri najveće srpske regije, već će se meriti sa regijama u najrazvijenijim delovima Evrope - kaže Stevanović.

Izvor: Novosti