Be­ta, 4. septembar 2006

BRI­SEL - Srp­ski po­vrat­ni­ci u Hr­vat­sku na­i­la­ze na zna­čaj­ne pre­pre­ke u po­što­va­nju nji­ho­vih ljud­skih pra­va, pre­vas­hod­no zbog to­ga što im se od­u­zi­ma­njem sta­nar­skog pra­va one­mo­gu­ća­va odr­živ po­vra­tak, na­vo­di se u naj­no­vi­jem iz­ve­šta­ju me­đu­na­rod­ne or­ga­ni­za­ci­je "Hju­man rajts voč" (HRV).
Me­đu­na­rod­na or­ga­ni­za­ci­ja u iz­ve­šta­ju "De­ce­ni­ja raz­o­ča­ra­nja: Pre­pre­ke za re­in­te­gra­ci­ju Sr­ba po­vrat­ni­ka", po­seb­no uka­zu­je na po­rast broj slu­ča­je­va na­si­lja i za­stra­ši­va­nja po­vrat­ni­ka, na­vo­de­ći da je ne­ko­li­ko oso­ba ubi­je­no i da je ba­če­no vi­še bom­bi na imo­vi­nu Sr­ba.
U po­je­di­nim slu­ča­je­vi­ma oči­gled­no je da su na­pa­di mo­ti­vi­sa­ni et­nič­kom mr­žnjom, u ne­ki­ma po­sto­je ja­sni po­ka­za­te­lji, pi­še u iz­ve­šta­ju HRV na 41 stra­ni, uz pod­se­ća­nje da je mi­ni­star­stvo unu­tra­šnjih po­slo­va Hr­vat­ske la­ne za­be­le­ži­lo 48 ta­kvih slu­ča­je­va.
Me­đu­na­rod­na or­ga­ni­za­ci­ja oce­nju­je da ne­re­ša­va­nje pro­ble­ma od­u­ze­tog sta­nar­skog pra­va Sr­bi­ma ko­ji su iz­be­gli iz Hr­vat­ske to­kom ra­ta "pred­sta­vlja pre­pre­ku za po­vra­tak u grad­ske sre­di­ne", i da su se pro­jek­ti vla­de Hr­vat­ske sa­či­nje­ni da obez­be­de al­ter­na­tiv­ni sme­štaj po­ka­za­li kao ne­e­fi­ka­sni, a po­vra­tak u Hr­vat­sku "te­žak ili ne­mo­guć".
"Ne­u­speh Hr­vat­ske da re­ši pro­blem sta­nar­skog pra­va od­u­ze­tog to­kom ra­ta, ša­lje po­ru­ku da su Sr­bi gra­đa­ni dru­gog re­da", sma­tra Ho­li Kart­ner, di­rek­tor od­se­ka HRV za Evro­pu i cen­tral­nu Azi­ju. "Pro­na­la­že­nje re­še­nja bio bi sig­nal zna­čaj­ne pro­me­ne sta­va Hr­vat­ske pre­ma srp­skom sta­nov­ni­štvu", do­da­la je ona.
Kart­ne­ro­va je na­gla­si­la da vla­da u Za­gre­bu mo­ra da se mno­go ozbilj­ni­je po­sve­ti po­bolj­ša­nju ži­vot­nih uslo­va srp­ske za­jed­ni­ce ako že­li da ostva­ri na­pre­dak u pro­ce­su pri­stu­pa­nja Evrop­skoj uni­ji.


Izvor: Novosti

HRV: Kršenje prava Srba povratnika
Zagreb -- U izveštaju Hjuman rajts voča navodi se da srpski povratnici u Hrvatskoj nailaze na nepoštovanje ljudskih prava.

U izveštaju se navodi da se to prevashodno dešava zbog toga što im se oduzimanjem stanarskog prava onemogućava održiv povratak. Ta organizacija u izveštaju "Decenija razočaranja: Prepreke za reintegraciju Srba povratnika", posebno ukazuje na rast nasilja i zastrašivanja povratnika.

"U pojedinim slučajevima očigledno je da su napadi motivisani etničkom mržnjom, u nekima postoje jasni pokazatelji", piše u izveštaju. HRV ocenjuje da je prepreka za povratak i nerešavanje problema oduzetog stanarskog prava Srbima koji su izbegli tokom rata, a da su se projekti Vlade Hrvatske, sačinjeni da obezede alternativni smeštaj, pokazali neefikasnim.
Organizacija navodi i da je mali broj pripadnika srpske zajednice dobio zaposlenje u državnim službama u sredinama u koje su se vratili, a da zabrinutost izaziva i sporost u ponovnoj elektrifikaciji područja u koja se vraćaju Srbi i to što ne mogu u celosti da ostvare pravo na poljoprivredno zemljište.

Predsednik Srpskog demokratskog foruma Milorad Pupovac kaže da izveštaj HRV-a odgovara stanju ljudskih prava Srba povratnika u Hrvatskoj. "Te ocene u izveštaju HRV-a su nešto što razumemo kao upozorenje i uput u kom pravcu i kako treba delovati, kako se ne bi zaboravilo ono što je bitno, ne samo iz obaveza prema Evropskoj uniji, nego i ono što je bitno u odnosima dve države i s obzirom na temeljna ljudska prava, što su hrvatske obaveza od dana njenog proglašenja, do ostalih faza u razvoju zakonitosti i državnosti u Hrvatskoj", kaže Pupovac.

Pupovac smatra da će u budućnosti morati da bude učinjeno mnogo više po pitanjima stanarskih prava, incidenata, stvaranja uslova za zapošljavanje i razvoj sredina u kojima bi Srbi povratnici trebalo da žive. On kaže da su povratničke sredine u velikom broju nerazvijene, a da su budžeti opština u kojima povratnici žive daleko niži od hrvatskog proseka.

"Da bismo mogli govoriti o uspešnom povratku, moramo govoriti o razvoju. Da bismo mogli govoriti o uspešnoj manjinskoj politici i inetgraciji manjina, moramo takođe govoriti o razvoju. Naravno, ni jednog ni drugog ni trećeg ne može biti bez poštovanja temeljnih ljudskih prava kao što su sigurnost, pravo na dom i povratak u dom", kaže on.

U izveštaju HRV-a navodi se da je ključno da se Vlada Hrvatske pozabavi poboljšanjem položaja Srba povratnika, pošto se njihov broj poslednjih godina značajno smanjuje. "Hrvatska je kandidat za članstvo u EU i poštovanje ljudskih prava i prava manjina jedan je od zahteva za pristup toj organizaciji", zaključuje se u izveštaju.


Izvor: B92

Stan za­klju­čao
po­vra­tak
Lj. MA­TE­JIĆ – VUČ­KO­VIĆ, 7. septembar 2006

Oštra kri­ti­ka "Hju­man rajts vo­ča" na ra­čun Vla­de Hr­vat­ske, zbog to­ga što srp­ski po­vrat­ni­ci u ovu ze­mlju na­i­la­ze na niz zna­čaj­nih pre­pre­ka u po­što­va­nju nji­ho­vih ljud­skih pra­va, na­i­šla je na mno­go­broj­na re­a­go­va­nja, uglav­nom odo­bra­va­nja, bar kad je reč o iz­be­gli­ca­ma iz Hr­vat­ske i po­vrat­ni­ci­ma ko­ji bi da se re­in­te­gri­ra­ju u hr­vat­sko dru­štvo.
Ka­kvi su sta­vo­vi o iz­ve­šta­ju ko­me­sa­ra za iz­be­gli­ce Sr­bi­je Dra­gi­še Da­be­ti­ća.
- Iz­ve­štaj je još je­dan do­kaz da iz­be­gli­ce u Hr­vat­skoj ne­ma­ju sva pra­va kao osta­li gra­đa­ni, ka­že Da­be­tić. Iako su Sr­bi­ja, Hr­vat­ska i BiH ja­nu­a­ra 2005. go­di­ne pot­pi­sa­le Sa­ra­jev­sku de­kla­ra­ci­ju, ko­ja je upra­vo tre­ba­lo da do­pri­ne­se da se re­ši i pro­blem od­u­ze­tih sta­nar­skih pra­va. Za­sta­li smo kod ne­ko­li­ko krup­nih i otvo­re­nih pi­ta­nja. U Hr­vat­skoj su to sta­nar­ska pra­va i re­gu­la­ci­je rad­nog sta­ža. Oko sta­nar­skih pra­va se sa­da sve lo­mi. Jer, me­đu­na­rod­na za­jed­ni­ca vr­lo pre­ci­zno, ka­že "od­u­ze­ta sta­nar­ska pra­va", a ne biv­ši no­si­o­ci sta­nar­skih pra­va. Pre­ma na­šim po­da­ci­ma, reč je o oko 30.000 od­u­ze­tih sta­nar­skih pra­va, od ko­jih je oko se­dam hi­lja­da na pro­sto­ru biv­še Kra­ji­ne, gde je još mo­gu­će fi­zič­ko vra­ća­nje.
Pred­stav­ni­ci srp­ske za­jed­ni­ce u Hr­vat­skoj po­me­nu­ti iz­ve­štaj su do­ži­ve­li kao "po­tvr­du ono­ga o če­mu sa­mi go­di­na­ma go­vo­re".
KLjUČ­NO
Sta­nar­ska pra­va su ključ­no pi­ta­nje ko­je zah­te­va traj­no re­še­nje. Je­di­no ta­ko je mo­guć ta­ko­zva­ni odr­živ po­vra­tak. I me­đu­na­rod­na za­jed­ni­ca sa­da vi­di da re­še­nje ko­je nu­di Hr­vat­ska, jed­no­stav­no, ni­je pra­vič­no. U ta­kvim uslo­vi­ma po­vrat­ka, ne­kog ma­sov­nog, vi­še ne­će bi­ti, ni­ti mi to oče­ku­je­mo. Ka­da bi se pro­blem re­šio vra­ća­njem sta­nar­skih pra­va, si­gu­ran sam da bi se ve­ći deo iz­be­gli­ca vra­tio.
Mo­že li ovaj iz­ve­štaj HRV ne­što da pro­me­ni u od­no­su EU pre­ma Hr­vat­skoj?
- "Hju­man rajts voč", ni­kad ni­je ne­žan u svo­jim iz­ve­šta­ji­ma, a ov­de su još iden­ti­fi­ko­va­li pro­blem i sa­sta­vi­li "otre­žnju­ju­ći" iz­ve­štaj. Mi­slim da će HRV skre­nu­ti pa­žnju od­re­đe­nih kru­go­va u EU i u OEBS-u.
Ka­ko ste Vi vred­no­va­li iz­ve­štaj HRV?
- Do­bro je što je jed­na or­ga­ni­za­ci­ja sa stra­ne, pot­pu­no ne­za­vi­sna od Sr­bi­je, da­la ova­kvu oce­nu. Ve­ru­jem da će ovaj iz­ve­štaj do­dat­no skre­nu­ti pa­žnju na to da ovaj pro­blem po­sto­ji i da mo­ra da se re­ši.
STRAH
Oče­ku­je­te li da će Evrop­ska ko­mi­si­ja ana­li­zi­ra­ti i uvr­sti­ti u svoj re­dov­ni iz­ve­štaj o ze­mlja­ma kan­di­da­ti­ma i po­ten­ci­jal­nim kan­di­da­ti­ma za član­stvo u EU, i ovaj iz­ve­štaj "Hju­man rajts vo­ča"?
- Ne znam ko­li­ko su ova­kvi iz­ve­šta­ji me­ro­dav­ni u smi­slu da se i na taj na­čin raz­ma­tra­ju i da bu­du uva­ža­va­ni u do­no­še­nju od­lu­ka, ali je si­gur­no da ima­ju ve­li­ki uti­caj. Na­ža­lost, ta iz­be­glič­ka pri­ča tra­je već pet­na­est go­di­na, jer je naj­ve­ći broj ne­re­še­nih sta­nar­skih pra­va iz ur­ba­nih sre­di­na, či­ji su sta­na­ri u Sr­bi­ju iz­be­gli još 1991. go­di­ne.
Šta mi­sli­te o zah­te­vu "Hju­man rajts vo­ča" da EU u svo­je pre­go­vo­re sa Hr­vat­skom uklju­či i "na­pre­dak" u po­gle­du si­gur­no­sti srp­skih po­vrat­ni­ka, re­ša­va­nju nji­ho­vih stam­be­nih pi­ta­nja i za­po­šlja­va­nja?
- U prin­ci­pu, Hr­vat­ska je od­re­đe­ne stva­ri ura­di­la na re­ša­va­nju pro­ble­ma po­vrat­ni­ka. Po­sled­njih ne­ko­li­ko go­di­na ce­lo­kup­na at­mos­fe­ra se znat­no po­pra­vi­la. Ali ni­je do­volj­no uči­nje­no da se, za­i­sta, po­vra­tak i ce­la pro­ble­ma­ti­ka u ve­zi s tim re­še na naj­bo­lji na­čin. I "Hju­man rajts voč" upra­vo skre­će pa­žnju na to. Ima­mo i da­nas ini­ci­den­te u ne­kim sre­di­na­ma, ko­ji ni u kom slu­ča­ju ne do­pri­no­se si­gur­no­sti po­vrat­ni­ka, već na­pro­tiv, stva­ra­ju strah kod njih kao i kod onih ko­ji bi tek da se vra­te. "Hju­man rajts voč" je dao oce­ne na osno­vu ono­ga što je za­i­sta vi­deo, tj. što im je sti­glo kao iz­ve­štaj sa te­re­na. Kon­sta­to­va­li su šta se de­ša­va. Zva­ni­čan stav hr­vat­ske Vla­de i pred­sed­ni­ka Hr­vat­ske je da tre­ba da se omo­gu­ći po­vra­tak iz­be­gli­ca. U bi­la­te­ral­nim pre­go­vo­ri­ma je do­go­vo­re­no da se sva pi­ta­nja re­še. Ali, ka­da se ide po ver­ti­ka­li na­ni­že, na­i­la­zi se na raz­ne pro­ble­me i op­struk­ci­je.
Da li će­te ovaj iz­ve­štaj HRV i po­dat­ke iz nje­ga ko­ri­sti­ti kao do­dat­ni pri­ti­sak na EU i hr­vat­sku vlast u ve­zi sa re­ša­va­njem pra­va iz­be­gli­ca.
- Ne bih to na­zvao pri­ti­skom, ali si­gur­no je da će nam ovi ar­gu­men­ti ko­ri­sti­ti. Ali i Evrop­skoj ko­mi­si­ji, i UN­HCR, i OEBS, ko­ji su uklju­če­ni i deo su pro­ce­sa spro­vo­đe­nja Sa­ra­jev­ske de­kla­ra­ci­je, sve ovo je po­zna­to. Za to se zna­lo, ali je do­bro što je ob­na­ro­do­va­no i što je to uči­ni­la baš ova or­ga­ni­za­ci­ja. Na­rav­no da će nam, u svim raz­go­vo­ri­ma o tim pro­ble­mi­ma, bi­ti do­dat­ni ar­gu­ment.


SU­GE­STI­JA
Ka­da bi "Hju­man rajts voč" ova­ko stro­go is­kri­ti­ko­vao Sr­bi­ju, da li bi­ste taj iz­ve­štaj vred­no­va­li na isti na­čin kao ovaj u ko­jem je na ta­pe­tu Hr­vat­ska?
- U ovom slu­ča­ju je pro­blem vr­lo ja­san i pre­ci­zan. I mi tr­pi­mo ne­ke kri­ti­ke za od­re­đe­ne stva­ri. Ali, kon­struk­tiv­na i do­bro­na­mer­na kri­ti­ka da se po­mog­ne iz­be­gli­ca­ma, je uvek do­bro­do­šla, jer mo­že i da nas pod­stak­ne da ne­što ura­di­mo u tom prav­cu. Ili da nam su­ge­ri­še da bo­lje ura­di­mo. Mi­slim da ovaj iz­ve­štaj HRV o Hr­vat­skoj, ni­je kri­ti­ka, već iz­no­še­nje či­nje­ni­ca.

ĐA­PIĆ OŠTRO PRO­TIV
ZA­GREB - Šef de­sni­čar­ske Hr­vat­ske stran­ke pra­va An­to Đa­pić us­pro­ti­vio se mo­guć­no­sti da Sr­bi po­vrat­ni­ci mo­gu da ot­ku­pe sta­no­ve ko­je bi im vla­da da­la kao al­ter­na­tiv­ni sme­štaj.
Đa­pić sma­tra da bi ta mo­guć­nost, ko­ja je otvo­re­na pod pri­ti­skom Evrop­ske uni­je, bi­la ve­li­ka ne­prav­da pre­ma osta­lim hr­vat­skim gra­đa­ni­ma "ko­ji su za vre­me agre­si­je osta­li u Hr­vat­skoj i bra­ni­li je", a još ne­ma­ju re­še­no stam­be­no pi­ta­nje.

IZ­BE­GLIČ­KA UDRU­ŽE­NjA O "ZBRI­NjA­VA­NjU" SR­BA U HR­VAT­SKOJ
PRE­VA­RE­NI I NA­SLED­NI­CI
BE­O­GRAD - Za­hval­ni smo me­đu­na­rod­noj or­ga­ni­za­ci­ji "Hju­man rajts voč" što je iz­ne­la na vi­de­lo či­nje­ni­ce, na ko­je mi već odav­no uka­zu­je­mo - re­kao je Mi­loj­ko Bu­di­mir, ge­ne­ral­ni se­kre­tar Udru­že­nja Sr­ba iz Hr­vat­ske. - Pro­gram stam­be­nog zbri­nja­va­nja po­vrat­ni­ka, ona­kav ka­kvim ga je osmi­sli­la hr­vat­ska vla­da, po­ku­šaj je pre­va­re, jer je "zbri­nja­va­nje" so­ci­jal­na ka­te­go­ri­ja i ne mo­že da na­dok­na­di od­u­ze­to sta­nar­sko pra­vo i mo­guć­nost na­sle­đi­va­nja imo­vi­ne.
Pred­stav­ni­ci iz­be­glič­kih udru­že­nja su po­zva­li sve ko­ji su pod­ne­li zah­te­ve za "stam­be­no zbri­nja­va­nje" da ih po­vu­ku i za­tra­ži­li od vla­sti Sr­bi­je da se vi­še an­ga­žu­ju u re­ša­va­nju ovih ključ­nih pi­ta­nja.
- Iz­be­gli­ce ne že­le da ko­če ula­zak Hr­vat­ske u EU, jer je ona i nji­ho­va dr­ža­va, na­gla­sio je Ra­de Ma­ti­jaš, pred­sed­nik Glav­nog od­bo­ra Udru­že­nja iz­be­gli­ca "De­mo­krat­ska ini­ci­ja­ti­va za Knin". - Ali, bez po­vrat­ka sta­nar­skih pra­va prog­na­nim Sr­bi­ma ili od­go­va­ra­ju­ćih nov­ča­nih na­dok­na­da, kao i bez spro­vo­đe­nja za­ko­na o kon­va­li­da­ci­ji rad­nog sta­ža i re­gu­li­sa­nja pi­ta­nja pen­zi­ja, ne­će bi­ti ni ma­sov­ni­jeg po­vrat­ka iz­be­gli­ca u Hr­vat­sku.


Izvor: Novosti / Lj. M. V.