Nemoguća primena Zakona o izgradnji
Srbija bez dozvola za gradnju
Boris Vuković | 20. 01. 2010. - 00:02h | Foto: M. Janković | Komentara: 21

Od 11. septembra prošle godine, kad je usvojen novi Zakon o planiranju i izgradnji, u glavnom gradu je izdato samo 20 lokacijskih dozvola, a bilo je oko 800 zahteva. Da sve bude gore, od lokacijske do građevinske dozvole potrebno je mnogo dokumenata, dozvola, saglasnosti, pa ne čudi što za četiri meseca u Srbiji nije izdata nijedna građevinska dozvola!

Nepostojanje dve uredbe i više od 20 podzakonskih akata, koje je zakonodavac bio dužan da donese u roku od sedam dana od stupanja novog zakona na snagu, po mišljenju mnogih, najveća je kočnica za izdavanje građevinskih dozvola. Kako najavljuju u Ministarstvu za zaštitu životne sredine i prostorno planiranje, dve sporne uredbe novog Za­­­kona o planiranju i izgradnji biće don­ete do kr­­aja nedelje, dok će podzakonski akti biti doneti u hodu. Po mišljenju investitora, izgradnju najviše koči nedostajanje uredbe o konverziji, koja propisuje visinu naknade za promene prava korišćenja zemljišta, u pravo svojine. Ona će biti određena po tržišnoj ceni koju će određivati Poreska uprava, a naplaćivaće je Direkcija za građevinsko zemljište i izgradnju.
- Uredbe su na usaglašavanju u ministarstvima, jer smo tražili mišljenje svih kako se ne bi napravila ni najmanja greška. Materija je složena, ali mislim da će do kraja ove nedelje obe uredbe biti usvojene. Uredba o konverziji jeste problematična, ali treba napomenuti da će ona propisati visinu konverzije samo u specifičnim slučajevima, kad se menja namena privatizovanom zemljištu, dok je za ostale besplatna. Druga uredba koja će biti usvojena propisuje situacije kada vlasnici zemljišta u javnoj svojini mogu zemljište da otuđe, daju u zakup ili slično - objašnjava Aleksandra Damjanović-Petrović, pomoćnik ministra za prostorno planiranje i zaštitu životne sredine, i dodaje da nakon usvajanja ovih uredbi neće biti problema u potpunoj primeni zakona.
Međutim, kako objašnjavaju u beogradskom Sekretarijatu za urbanizam, najveći problem u neizdavanju građevinskih dozvola jeste u tome što investitori dostavljaju nepotpunu dokumentaciju i kad dobiju lokacijsku, ne podnose zahtev za dobijanje građevinske dozvole.
- Od oko 800 zahteva, oko 70 odsto su nepotpuni zahtevi i dali smo naloge za dopunu. Izdavanje lokacijskih dozvola, ukoliko se dostave svi potrebni dokumenti, zaista funkcioniše brzo i poštujemo rok. Međutim, ne možemo mi da utičemo na investitore da podnose zahteve za građevinske dozvole, to je njihov izbor kada će u roku od dve godine od dobijanja lokacijske dozvole podneti zahtev za građevinsku. Smatram da je novi zakon zaista olakšao procese. Pitanje je samo koliko to investitori koriste - objašnjava Milan Vuković, gradski sekretar za urbanizam.
Sa druge strane, investitori napominju da je u Novom Sadu situacija mnogo bolja, gde je izdato čak 168 lokacijskih dozvola i napominju da se ne treba zavaravati, jer je put od lokacijske do građevinske dozvole izuzetno težak. Za punu primenu zakona, smatraju građevinski stručnjaci, biće potrebno i dve godine.
- Zakon se uopšte ne primenjuje. Oni koji grade, grade bez dozvole. Trenutno stanje je katastrofalno, ne gradi se ništa, investitori beže i to će se sigurno odraziti na privredu. Moguća su samo dva rešenja. Prvo je da se zakon suspenduje i da se odlučuje po starom, a drugo da se po ubrzanom postupku donesu sve odredbe i akti koji nedostaju, jer bez njih nije moguće dobijanje građevinske dozvole - priča Aca Popović, savetnik u Privrednoj komori Srbije.
 

Neophodni dokumenti
-postojanje generalnog plana i plana detaljne regulacije za određenu lokaciju
-akt ili izvod o urbanističkim uslovima
-rešavanje imovinsko-pravnih odnosa na toj lokaciji
-dokaz o vlasništvu u katastru ili zemljišnoj knjizi
-lokacijska dozvola
-idejni projekat
-odobrenje za gradnju
-glavni projekat
-saglasnost svih javnih i komunalnih preduzeća
-naknada za uređenje građevinskog zemljišta
-potvrda o tehničkom prijemu dokumentacije ili prijava radova

Građevinska dozvola u tri koraka
Prvi korak
1. Informisanje
Pre nego što krene u postupak za dobijanje građevinske dozvole, investitor se u nadležnoj opštinskoj službi ili Sekretarijatu za urbanizam informiše šta može da gradi na određenoj lokaciji. To može da proveri i na njihovom sajtu.
2. Dokumentacija
Investitor mora da ima dokaz o vlasništvu ili, ukoliko je zakupac, o zakupu, da bi dobio lokacijsku dozvolu.
3. Preparcelizacija
Ovaj projekat se radi samo ukoliko je neophodno spojiti dve ili više parcela, a u roku od deset dana mora da ga odobri nadležna služba.

Drugi korak
1. Lokacijska dozvola
Sa potrebnom dokumentacijom i projektom preparcelizacije podnosi se zahtev za izdavanje lokacijske dozvole, a ukoliko su dostavljena sva potrebna dokumenta, nadležna služba ima rok od 15 dana da je izda.

Treći korak
1. Glavni projekat
Glavni projekat u ime investitora radi odgovorni projektant, a njegovu usklađenost sa urbanističkim planom proverava spoljna kontrola.
2. Građevinska dozvola
Ako je glavni projekat u skladu sa parametrima u lokacijskoj dozvoli, nadležna služba ima rok od osam dana da je odobri.
Dozvola u proseku za 224 dana
U Srbiji se na dobijanje građevinske dozvole u proseku čeka 224 dana, a često taj proces može da traje i nekoliko godina. Prema procenama Svetske banke, naša zemlja se po brzini izdavanja građevinskih dozvola nalazi na 157. mestu, u grupi sa neevropskim zemljama. Ovo je za 15 mesta lošija pozicija nego u 2008. godini.



Izvor: Blic