Kako me ispizdje ovaj Leggy :x
Svaka cast Radikal

Samo da znas da sam i ja ispizdeo kad mi kazu: Vrati se u Srbiju, p*** ti materina!
I sta onda da kazem????

Ma radikal se samo zanosi kao m*** u krivini

Kada bi Seselj rekao otkacite Crnogorce on bi odmah promenio svoje misljenje. Ja imam svoje, pa za koju god stranku bio zelim da zivim u Srbiji a ne u nekakvim orocenim drzavnim zajednicama.

Oni ljudi tvrde da nisu srbi, a mi uporno da jesu. Ako nece sa nama ne moraju, ta politika nas je mnogo kostala kada nismo dali Slovencima i Hrvatima da se odvoje od nas.

Kao u fazonu vi ste nasi de ste posli?

Idiotizam

Kako vas bre nije sramota fukare jedne da zbog Mila Djiukanovica i onih slicnih njemu vi mrzite sve Srbe iz Crne Gore kao da su Hrvati sram cas bilo(Amfilohije je rekao na popis da se popisao kako Crnogorac i pitali su ga kako,znate li koji mu je odgovor bio?
"Crnogorac to znaci Srbin u usijanju!!!".)

Fino je rekao Sv.Sava SAMO SLOGA SRBINA SPASAVA a do tada...samo neka ste mi zdravo.

Па када се то десило ако 10 година ниси био у ЦГ?
И занчи колико сам ја овде изборјао имао си најмање три пута имао такво искуство, једном у Будви и једном на Жабљаку су ти јебали матер српску, и једном су ти рекли да се вратиш у србију, опет уз помињање мајке. Ово је бре више него смешно, ајде да и постоји нека могућност да си једном налетеао на неку будалу, али сам сигуран да је ово што ти овде причаш је најобичнија лаж.


Немој да се узбуђујеш због њега, од једног ДС-овца се сигурно не може очекивати да му интерес свога народа буде на првом месту .
Можда на овом форуму не делује тако јер су се овде све сјатили којекакви велики Срби који више воле Хрвате од Црногораца   , са њима би лепо да живе и да се воле и поштују, међутим резултати избора су недвосислено показали шта велика већина народа у Србији мисли по том питању, једина странка која се залагала за независност Србије је узела неколико промила гласова   , а и ове остале странке код којих се нађе понеки овакав изрод се баш нису прославиле.


А ми им као нешто поклањамо? Такве приче које само служе да би вређале супротни страну ничему не воде. Зар није Црна Гора живела и без Србије, сама се изборила за своју државност? Преживели би они без нас исто као што би ми преживели без њих, али чему све то?


Ко се заноси а ко не то јасно показује већински став народа.
Да би се изборили за Српство и једионствену државу, треба имати управо то што се `заноси у кривини`, а видим да си ти по том питању нешто заказао .


Потпуно сам сигуран да се Шешељ Црногораца никад неће одрећи, и поред свих политичких сукоба, за разлику од неких овде, њему је Српство светиња, он воли свој народ, бори се за његов интерес, бори се за јачање и уједињење свих Срба, а не за цепање српског националног бића.


Да и ја такође, желим да живим у јединственој и унитарној Великој Србији, али са друге стране не желим да та Велика Србија буде београдски пашалук . Нисам спреман да се одрекнем једне од највећих колевки Српства, него ћу се борити за сваког брата Србина, па макар у појединим тренуцима он и не био свестан тога.  


Тито је измислио црногорску нацију и то је чињеница коју нико не може да оспори. Та залуђеност Црногорском нацијом и у самој Црној Гори сплашњава, по последњем попису је неколико пута више Срба у ЦГ него што их је било на почетку поршле деценије, и то отрежњење црногорског народа, враћање свести о томе да смо један народ, би сигурно било још потпуније да овде код нас није било таквих који су распиривали мржњу, који су увредама упућеним читавом црногорском народу ишли на руку онима у ЦГ који хоће да нас заваде.


Ово поређење са Хрватима и Словенцима само говори о твоме недостатку националне свести, непознавању историје и традиције свога народа. За сваког правог Црногорца је увреда да га поредиш са Хрватима. Зар мислиш да је 5.000 Цргогораца, надљудским напорима повбедило 25.000 Хрвата на Мојковацу, и тако спасли српску војску од удара у бок и дефинитивног уништења, да би ти данас гурао у исти кош Цгрногорце и Хрвате?
А сама поента свега овога је у томе да Црногорцима нико не спори право на државност, да верује у успех референдума и сам Мило би га већ одавно расписао. Иако црногорска нација не постоји, Црногорци имају пуно право на своју државност, за коју су се сами изборили исто као и Србија. Управо зато што су свесни да референдум у ЦГ не би успео, они који раде ра цепању Срба покушавају лопту да пребаце у Србију и користе такве као ти, који мало плиће размишљају, да своје циљеве остваре.

Ево и поруке Војислава Шешеља црногорском народу пред попис становништва:

Браћо Срби и сестре Српкиње,
Јуначки народе Црне Горе,


            Попис становништва у Црној Гори почиње 1. новембра 2003. и трајаће петнаест дана. Кључно питање, питање од којег зависи будућност Црне Горе, али и васколиког српства, јесте питање, да ли ћемо ми Срби исказати своју националну припадност, да ли ћемо, упркос полувековној кампањи расрбљавања и медијским манипулацијама данашњих режимлија, умети да им покажемо да смо поносни због српског имена и презимена наших славних предака, али и да своју националну опредељеност истичемо и због будућности наше деце и отаџбине. Законска обавеза била је да се попис становништва у Црној Гори одржи још 2001. године, али је одложен, тобоже, због одржавања локалних избора у Црној Гори. Наравно, свима је јасно да је суштински разлог за одлагање пописа била нарастајућа српска енергија пред којом је режим Мила Ђукановића дрхтао, а опстанак на власти обезбеђен му је великом и нескривеном подршком великих сила, које су му, пошто је обавио прљав посао, окренуле леђа и данас га оптужују за најтеже злоупотребе и криминалне радње. Следеће, 2002. године, попис је одложен због, како је власт образложила, “повећаних тензија проузрокованим парламентарним изборима“. Истина је, да су власт, али и поједини њихови помагачи у опозицији, добро проценили да оживљена српска национална свест кида окове црногорског сепаратизма, те је изјашњавање о националној припадности требало што више одложити.

            Историја Црне Горе је историја српског народа, доказ јединства народа, некада у једној, а некада у две и више држава. Развој српске националне свести и патриотизма најјаснији је управо у Црној Гори и није ни мало случајно то што су српски непријатељи највећом жестином и снагом ударали на српско име баш у Црној Гори. Од вајкада, од најстаријих времена, од Светог Јована Владимира, Балшића и Црнојевића до данашњих дана, сви знаменити људи Црне Горе дичили су се својим српским родом и пореклом. Још од владике Данила Петровића, познатог по истрази потурица, коју је Његош детаљно описао у свом Горском вијенцу, сви црногорски владари и главешине недвосмислено и поносито су се изјашњавали ка о Срби. Владика Данило оставио је својеручни запис да је “војеводич српској земљи“. Његови наследници Сава Петровић, владика Василије Петровић и Петар Први Петровић јасно су исказивали своје одушевљење због припадности српском народу. Колико су осећање за Српство и национална свест били присутни код Петра Првог Петровића сведочи и његова узречица – “Кад гођ Србин јаукне и мене заболи“. Успоставио је и савез са Карађорђем, те шаље и један одред од двеста људи у помоћ устаницима у Шумадији. Све то је утицало на буђење националне свести у потлаченим крајевима где је живело српско становништво. Петар Први и Карађорђе Петровић сањали су исти сан – уједињење двеју српских држава. Петар Први у песми Карађорђу, између осталог, истиче:

 

Трубом трубећ српску славу гласе
А на радост Српскоме народу
Да се с Црном Гором саједине…

 

Певао је и писао из срца и српске душе, бодрио народ и до краја живота развијао српску мисао, док ће Српство у Црној Гори заувек прославити један од највећих српских мислилаца, синовац Петра Првог Петровића, владика Раде, или Петар Други Петровић Његош.

            “Српски крвави крш“- то је за Његоша Црна Гора. Отаџбинска идеја, идеја српске слободе јесте идеја целокупног Његошевог политичког, државничког, философског и књижевног опуса. Није случајно и то што је Његош наредио штампање Србског, а не Црногорског буквара. То би морали да знају и они несрећници који данас покушавају и језик на силу да нам промене, измишљајући неке нове гласове и замењујући свој, српски језик, некаквим црногорским језиком. Његош је српски мит и српску свест у Црној Гори развијао, пре свега, кроз Милоша Обилића, косовског јунака и Карађорђа Петровића којег назива оцем Србије и бичем тирјанах. 1843. Његош пише: “Општа радост народа српскога, моја је радост. Славна и бесмртна дела Карађорђа одушевљавају Србе довијека“. Један народ, једна земља и држава једна. То је суштина свих Његошевих настојања, идеја коју Срби и данас са поносом у себи носе и надом да ће блиска будућност донети остварење такве идеје.

            Сви остали великани Црне Горе, Стефан Митров Љубиша, Марко Миљанов Поповић, па и сам књаз Никола Петровић с поносом су истицали припадност српском роду и племену.
            Предстојећи попис је прилика да Срби кажу да су Срби, да забораве на идеолошке и политичке разлике и национално питање ставе у први план, баш онако како је то учинила Велика Народна Скупштина Српског народа у Црној Гори 13. новембра 1918. у Подгорици. Одлука Велике подгоричке скупштине на најбољи могући начин показује да су географски Црногорци национално Срби и припадају истој, Српској православној цркви. “Српски народ у Црној Гори једне је крви, језика и тежње, једне вјере и обичаја с народом који живи у Србији и другим српским крајевима“, каже се у Одлуци Велике скупштине.

 

            Да ли се то у последњих осамдесет година променио генетски код Срба у Црној Гори? Није. Без обзира на бруталну кампању однарођивања и расрбљавања народа у Црној Гори коју су од 1924. године заједнички водили Коминтерна и Комунистичка партија Југославије, по окончању Другог светског рата Брозови и Ђиласови комунисти, а од деведесетих година њихови наследници, перјаници Мила Ђукановића, сигуран сам да ће Срби у Црној Гори показати и потврдити своју националну свест и јасну националну опредељеност. Уосталом, најважнији задатак сваког српског родољуба јесте очување српског имена и презимена, српског националног духа и патриотске свести. Сви они који се не буду изјаснили као Срби, прихват иће идеје српских окупатора, њихових слугу и послушника, србомрзаца, попут Савића Марковића Штедимлије, Секуле Дрљевића и осталих црногорских усташа, који су у служби Павелићеве усташке државе заступали теорију да Црногорци немају ничега заједничког са Србима, већ да су они некакви “црвени Хрвати”. Трагови те и такве теорије и данас су присутни у неким сепаратистичким круговима у Црној Гори, њиховим листовима и часописима, који свакодневно објављују и тумаче Дрљевићеве и Штедимлијине идеје.

            Нису Срби у Црној Гори били помућене свести кроз историју када су се Србима називали, како је говорио један од комунистичких хохштаплера Драгоје Живковић, већ су помућене свести сви они који мисле да је могуће избрисати припадност једном народу, без обзира на административне границе и све друге правно-политичке препреке. Уосталом, каква је разлика између Србина из Пријепоља и Србина из Бијелог Поља или Пљеваља? Никаква. Носе иста имена, исте су крви и порекла, исти су им традиција и обичаји, исти су им вера и култура. Ми ,Срби, направили смо много грешака. Једна од њих је и то што смо у двадесетом веку одрицали српску националну припадност онима који су прешли у католичанство или исл ам , а још је у Земљопису, школском уџбенику из 1889. године писало да “у Црној Гори живе Срби православне, муслиманске и католичке вјероисповести”. На тај начин, неко је покушао да из српске националне историје избрише и таква имена, као што су Валтазар Богишић, творац Општег имовинског законика за Црну Гору, или Руђер Бошковић, један од најпризнатијих светских математичара и физичара. Чак и 1907. године, према доступним подацима, у извештају о уписаним ученицима подгоричке гимназије стајало је: “ове године се у гимназију уписало 346 ученика. Три стотине тридесет два су Срби православне вјере, док су остали Срби мухамеданске и католичке вјере”.

            Сваки попис становништва по окончању Другог светског рата у Црној Гори био је фалсификован и прилагођен партијској комунистичкој пројекцији где се реализовала идеја да Српска Црна Гора буде са што мање Срба, свог државотворног народа. Комунисти су, у складу са криминалном авнојевском политиком, кренули у измишљање нација и у то упрегли све своје потенцијале, све потенцијале државно-партијског терора, као и потенцијале медијског, квазикултурног и квазинаучног терора. Од Срба исламске вероисповести створили су муслиманску нацију, а данас су им и то име променили и називају их Бошњацима. Измислили су југословенску нацију, а највећу превару покушали су да изврше вештачким стварањем тзв. црногорске нације. Једини циљ им је био да изврше даље поделе у српском народу, растакање српског националног бића и стварање оправдања за даље администативно-политичке деобе државног простора истог народа. Данас, у Црној Гори, не постоји ниједан частан и моралан човек који се изјашњава као припадник црногорске нације. Заступници коминтерновске тезе о црногорској нацији, у данашњој Црној Гори су најнеморалнији људи, отпад друштва, то су они које представљају Јеврем Брковић, Новак Килибарда и остали из несоја црногорске власти. Онај који се одрекне свог рода, имена и презимена, једино што заслужује јесте презир, истински људски презир и ништа више.

            Изјашњавање о српској националној припадности код пописа становништва је одлучујућа, судбоносна битка за наш народ и нашу државу. Дилема, ако је уопште има, своди се на избор између владике Рада или Секуле Дрљевића, Марка Миљанова или Јеврема Брковића.

            Грађани Црне Горе, покажите властима да је Срба много више од званичних девет процената, покажите им да се не плашите њихових претњи и уцена, покажите им да с поносом носите прађедовско име, културу, традицију.

            Пету пјесму Свободијаде Његош завршава стиховима:

 

Поноси се Горо Црна
Свети храме српске славе

 

            Нека ти стихови буду наук свим Србима у Црној Гори, свима који слободу љубе више од ланаца ропских.

 

Све за српство, српство ни за шта!

Vazi, ja sam to sanjao...



He he, krenuli smo stranacki
Nama je interes novac! Ko j narod
Salim se naravno...




Ovako, nabrojacu ti prezimena mojih najblizih prijatelja: Djurovic (drug iz detinjstva, Herceg Novi), Vujacic (super drug iz gimnazije, Kotor), Djerkovic (kuma, Zabljak), Milicic (najbolja drugarica, Niksic)...
Okruzen sam njima od kad znam za njih. Oni su deklarisani Srbi iz Crne Gore, kazu i Crnogorci.
Ja nikad nisam rekao da mrzim Crnogorce. Rekao sam da me bas briga sta ce da rade.
Ja se tamo ne osecam prijatno...




Videcemo na referendumu. I ne samo to. Nije nas narod na izborima imao prvenstveno ideju da li ce biti zajednice ili ne, nego kako da napuni stomak.



Mislim da sam pricao o tome. Crna Gora NIKAD nije iz samostalnih izvora punila budzet. Prvo Italijani, pa SFRJ, pa SRJ i od Mila naovamo, SAD.



Ti pokazujes stav tvoje stranke. Narod nije vecinski glasao za vas, nego protiv vlasti. Nemoj da sanjas. Budi realan. Narod je gladan i Radikali su suprotnost vlasti -> glasaj za Radikale...


On ima svojih problema...



To je lepo receno. Imam ja dva pitanja za tebe:
1. Sta je kolevka Ruske drzave?
2. Kako mislis da ostvaris ista od toga?


Tacno!


Nisam siguran da mnogima dole to odgovara.


Da, za sve smo mi krivi  

Inace, da ne citiram vise, samo da ti nesto kazem. Crnogorci kod Mojkovca davno vise nisu zivi. Ni Srbi iz I svetskog rata...
Nismo vise isti narodi kao tad. Drugacije razmisljamo.

Pa da je tako odavno bi se mi rastali
A za ovo da te ne postuju kad dodjes odje je isto slucajnost.Jer znas kolko odje dodje ljudi iz Srbije i mi ih tretiramo ko rodjenu bracu.Nikad,ali nikad u CG nijesam cuo da je neko rekao vrati se u Srbiju p***a ti materina.
Meni stric zivi u Krusevcu.Kad dodje kod mene u CG svi su super prema njemu.Lako se prepozna da je iz Srbije jer prica ekavski,ali i dalje su svi dobri prema njemu i prema svima koji dodju odatle,a i obrnuto jei kad ja odem kod njega.

@Leggy

Нећу више да се расправљам са тобом, ниси вредан... (ако ти можеш  да кажеш то за читав један део српскога народа могу и ја за тебе )