Srbija bez Crne Gore moguce ili ne :: Arhiva: Politicki ~ Geopoliticki forum

ОПЕРАЦИЈА ОГАЂИВАЊА ЦРНЕ ГОРЕ

Како делују стране тајне службе на унутрашњополитичкој сцени Србије
•Десрбизација дала плитке резултате - кад год је драматично, Црна Гора реагује чисто српски
•Ђукановић више нема снагу за пројектовани лаки распад СЦГ
•Смисао организованог нервирања Србије је у томе да сама уради оно што њени непријатељи желе, а не могу
•”Није тешко да се некоме згаде Маровић или Ђукановић, вештина је да се у свести Србије они поистовете са Цроном Гором”

Недавно одржани радни састанак високих директора, аналитичара и оперативаца-координатора најмоћније међу страним службама које делују на Балкану, о чему је “Огледало” ексклузивно писало у претходним бројевима, у жижи је имао, подсетимо, три основна поља анализе и планирања:
1) Унутрашње прилике и питање лидерства у Србији.
2) Процене резултата (квалитета и дубине) “денацификације”.
3) Руковање црногорским кључем у српској брави.
О анализи прилика и отвореном питању лидерства у Србији већ смо писали. Такође, пренели смо (чувајући своје изворе) суштину “поразне анализе” учинака “денацификације”, “лустрације” и мондијалистичког идеолошког дрила. Сада ћемо вам, на основу докумената које је смо добили на увид, пренети анализе и трећег наведеног “поља” разматрања. Састанак је, подсетимо и то, одржан из два дела. Ужи састав заседао је на једној локацији у Београду, у службеном простору заштићеном од свих видова прислушкивања, а састанак ширег састава на једном имању у источној Српској, недалеко од Дрине. Секвенце које следе потичу са београдског дела скупа.

СТАЛНО НАДОМАК ЛАКОГ РАСПАДА
Цело треће поље анализе на поменутом скупу било је посвећено односима у СЦГ. Условно смо га назвали: “Руковање црногорским кључем у српској брави.” Центру моћи у име којег делује речена тајна служба, указује се, заједница Србије и Црне Горе потребна је само као провизорна. Ни за длаку више, ни за длаку јаче. Потенцијално најјача држава на Балкану, овако везаних руку и раслабљена, идеална је за контролу и за рад у туђу корист, не у своју. Али да би се та ситуација фиксирала на дужи рок, линија кретања мора бити константно надомак лаког распада.
Лаки распад, међутим, не може доћи из Црне Горе. Дефинитивно.
То показују и политичке, и економске, и најновије демографске анализе. Процене резултата пописа становништва у Црној Гори (на столу су сада и готови резултати) довеле су до потпуног одбацивања такве могућности као реалне. Вишедеценијско играње на карту пренаглашеног ега оног дела српског народа који живи у Црној Гори, уверавање да су “нешто посебно и изнад” оних који већ мисле да то јесу, дало је само површне резултате. Експерти најмоћније стране тајне службе која делује на просторима српских земаља недвосмислено процењују да у Црној Гори као убедљиво већинско становништво живи генетски и етнички “најчистији” део српства. И ма колико дневнополитичка комешања и бучни метеж могли да заварају, у свим преломним тренуцима, поготову у оним које народ доживи довољно драматично, у потпуности испливава дубоко српски идентитет Црне Горе.
Чак и кад тога нема у реторичкој равни, чак и кад то “не може да се преломи преко језика”, фактичко понашање је управо такво. Споменути експерти као примере наводе ситуације кад је избио грађански рат у рушевинама СФРЈ, када је проглашена мобилизација и војни састави из Црне Горе упућени на херцеговачко ратиште, када је отпочело бомбардовање СРЈ од стране НАТО-а, када је Милошевић изручен Хагу. Посебно се анализира понашање народа у делу Црне Горе у четири ситуације кад је покушано “хапшење Радована Караџића”, од чега су две остале супертајне и о њима нико досад није известио јавност.
У свим тим ситуацијама такозвани “обични свет” у Црној Гори размишљао је и понашао се потпуно српски. Није реч о идентификацији или поистовећењу са нечим. “Да будемо сасвим јасни и једноставни: тамо у супериорној већини живе чисти Срби и требало би с тим рачунати, односно престати улагати у карикатуре и бесмислице које нас неће довести до пројектованих циљева”, интерпретира наш извор.

СТРАТЕГИЈА НЕРВИРАЊА СРБИЈЕ
На основу тога, црногорској “зависној елити” препоручено је (ако баш нећете дословни превод који би гласио: наложено је) да најпре стиша, затим потпуно обустави, најзад и одбаци сваку причу о референдуму. Ако се нешто колосално не промени, а реч је о променама које су миленијумског типа, референдум је једна од оних ситуација коју би народ у Црној Гори доживео веома емотивно и драматично. Дакле, према досадашњем искуству, реаговао би потпуно српски. То би одвело у непредвидљив слом садашњу владајућу гарнитуру у Подгорици, која се ионако клати на ивици суноврата. Са становишта службе чију анализу пратимо, неупоредиво је озбиљнији “проблем” што би то нагло и драстично ојачало заједничку државу Србије и Црне Горе, сада неприродно заустављену и заробљену у пола замаха. Та природна заједница истородних и истоверних, укратко речено, постала би нормална држава и веома брзо би испољила своју реалну снагу у региону. Управо то, та реална потенцијална снага Србије и Црне Горе, није по укусу и вољи “невидљивој руци” ове службе, односно сили коју представља. Зашто? То би нарушило вештачки, споља и насилно успостављен “баланс”, а Срби, “склони да сувише робују сопственим принципима”, нису одговарајући клијент у региону.
Подгревати се стога мора са две стране, наводи се у анализи. У самој Србији полагано форсирати опцију “самосталне Србије”, уз истовремено вођење операције дугог трајања чији је циљ да грађанима Србије огади и Црну Гору и ма какву заједничку државу.
Та операција дугог трајања, која се различитим интензитетом води већ осам година, има две важне димензије:

1) суштинско слабљење кохезионих сила у СЦГ, одржавање те државе у стању немогућег раскорака, нахереног провизоријума који стоји само док га придржавају споља;

2) припремање терена да Србија буде довољно разочарана и уморна од свега, те да сама, кад/ако устреба, уради оно што у том тренутку жели спољни фактор: растури провизоријум. У ту концепцију, на основу своје рачунице, као главни извршилац ушао је велики део актуелног црногорског вођства (што драговољно, што на основу “пријатељског убеђивања”). Није могуће живети у Србији, отворених ушију и очију, а не осећати последице те чињенице. Такву стварност могу да потврде и одговарајући мерни инструменти.

ТРАНСФЕР НЕЗАДОВОЉСТВА У ШУМАДИЈУ
Управо то је неопходни предуслов за “трансфер незадовољства државном заједницом” из Црне Горе у Србију. Да би се тај трансфер убрзао, према упутствима “наших саветника у црногорском естаблишменту” и “на одговарајућим местима у Србији”, током протекле године повећан је број провокативних јавних наступа црногорских званичника у Србији, или наступа срачунато преношених од стране “пријатељских медија” у Србији. Ти наступи - “с висине, моралистички, давање лекција јачем партнеру, стално нећкање и уцењивање”, формула “нама није стало и све је ово привремено”, “потребни смо ми Србији, она нама уопште није”, “стално трпимо штету због Србије”, “тај загрљај није братски него смртоносан” - конципирани су тако да нервирају публику. И стварно нервирају. Све се то стално досољава фалш мерењима јавног мњења, која, разуме се, “указују на драматичан пораст броја грађана Србије који нису за заједничку државу”.

Истовремено, у самој Србији појачано се форсирају оне политичке странке и организације које су задужене да јавно подрже овакву концепцију. У анализи се наводи и списак од десетак медија који ће бити “конкретно ангажовани” на овом “послу”. Занимљиво, на том списку није српски државни радио, Први програм Радио Београда, који је током целог божићног празника равноправно извештавао, из сата у сат, о активностима “два митрополита у Црној Гори”. Није речено да је један од њих светотајински регистрован на Небесима, а други у полицијској станици на Цетињу.

“Сви они морају бити јавно такви да се народу у Србији смучи и сама Србија, а камоли Црна Гора”, интерпретира наш извор. “Одржавати такво стање. Мерити и догревати. Чекати даља упутства.”

КОБ ПОГРЕШНОГ ПОИСТОВЕЋЕЊА
Није тешко да се некоме огаде ликови попут попут “гњецавог, безбојног и бескичменог, али очито подмукло прорачунатог Маровића”. Или “карикатурално препотентног, препуног самог себе и стога празног, али очигледно подмуклог, бескрупулозног и стога опасног Ђукановића”. Или разни Вуковићи, Кривокапићи, Дармановићи, провинцијални логореици чија је максимална мера место директора дома културе негде у Брдима или директора млекаре у предграђу Подгорице.
Вештина је у томе да се у масовној свести Србије стави знак једнакости између таквих и саме Црне Горе.

ОТКАЧИТИ ПОЛИТИЧКЕ ПАТУЉКЕ
Документ који нам је стављен на увид указује на процену да је “Батић политички патуљак и изразито неомиљена фигура”, те стога “нема ни минимум потребне снаге да изнесе такво бреме”. Стога је разматрано коју “јачу и респектабилнију политичку странку” активирати у овом правцу. То мора бити једна од прве три по снази, која ће снажно јавно пропагирати “самосталну Србију” као свој “рационални програм спашавања и Србије и Црне Горе”. Још једна од прве две мора бити “податна за сарадњу”, односно “држана на готовс”, спремна за активирање према потребама.

СРПСКЕ НОВИНЕ ОГЛЕДАЛО