Никако да рашчистимо неке ствари.

1913. Србија је ослободила Рашку, Косово, Метохију и Вардарску Македонију. Све територије улазе у састав Краљевине Србије. 1918. Војводина и Црна Гора се сједињују са Србијом. У новостворену Краљевину СХС, касније названу Југославија, Србија уноси све поменуте земље. Зар вам није логично да при било каквом цјепању и распаду Југославије Србија мора да изађе неокрњена каква је у њу и ушла?

Од настанка Социјалистичке Хрватске Републике до данас, Хрвати су се водили крилатицом "туђе нећемо, своје не дамо". Оно што су сматрали својим била је и остала Хрватска у границама постављеним од стране АВНОЈ-а. Дакле они су инсистирали на тим границама иако су у њима биле не само хрватске него и српске земље. Не могу да схватим зашто је Србија одустала од свог "АВНОЈ-а". Земаља унесених у краљевину СХС. Бар смо у то доба имали подршку Француске, Европе и осталих сила побједница.

Можемо навести разлоге зашто се то није десило. Србија је у свом саставу имала доста земаља које нису биле српске или бар нису имале много Срба. Али као што рекох исти случај је био и са 30% Хрватске (више мање небитно) у смислу да су на тим просторима Хрвати били мањина (већи дио оног што смо звали Република Српска Крајина) или да су их Хрвати отели другима (Истру од Италије например) али они су Хрватску извукли из понора НДХ а касније и из Југославије. И то неокрњену. Не могу се отети утиску да су били у горој позицији а да су на крају ипак боље прошли.

Други разлог јесте чињеница да би Србија била мулти култи држава са великим бројем муслимана, првенствено Албанаца са Косова, и грађана несрпске националности. Али и то је питање релативно. Да ли се Србија морала распасти? Данас имате БиХ у којој су муслимани 1991. чинили неких 44% становништва. Па и дан данас држава постоји. Можда не функционише баш најбоље. Али нико није признао Херцег-Босну или РС. Нити ове планирају сецесију. Бар не у скорије вријеме.

Држава Хрвата, Словенаца и Срба од које је настала Југославија могла се подјелити другачије. Могле су од ње настати Словенија, Хрватска и још једна Српска држава (претеча Републике Српске). Уосталом у Југославији су се сви проблеми и вртили око Хрвата, Словенаца и Срба. Око договора буржоазије. Шта ће бити од државе зависило би од расположења та три народа. Не могу да вјерујем да се преко ноћи појавила Црна Гора са црногорским језиком и црногорском православном црквом, некакво Косово са звјездицом и шиптарска Македонија коју од свих комшија само још Срби признају. Знате онај осјећај... Као када легнете здрави а ујутру чим се пробудите видите да вам је читава рука поплавила... И да имате рак.

Не могу се отети утиску да се свако огребао о ту Југолавију колико ко је могао... Нешто отргао, украо, мазнуо, некога зајебао... Само су Срби живјели од идеала. У убјеђељњу да нас сви народи и све народности воле и да ће диктатура, комунизам и задовољавање "наше браће" заувијек остати најбољи лијек за све наше проблеме.       

mozgove vam treba promeniti...mozgove...

Ta jugislavija osnovana 1918 u koju je srbija unela makedoniju i crnu goru je nestala 1941ve. U drugoj jugoslaviji, druga pravila.

nije srbija unela ni makedoniju ni crnu goru..

nego sve druge...koji su se prilepili da bi preziveli...

Ужаснут, згађен и посрамљен: Херти Милер најбољи одговор дао један Немац


Немачки лекар Рудолф Хензел упутио је отворено писмо нобеловки Херти Милер након њеног контроверзног наступа у Београду. Писмо преносимо у целости.

Отворено писмо добитници Нобелове награде за књижевност, госпођи Херти Милер поводом говора на скупу посвећеном Међународном београдском сајму књига 23. октобра 2017. године.

Госпођо Милер, за мене је ово исмевање жртава!

Госпођо Херта Милер, до сада није било потребе да Вам се, на пример због Ваших литерарних радова, обратим. Данас пак морам да Вам пишем. Повод: У српским новинама сам прочитао о Вашем говору на једном скупу у Југословенском драмском позоришту, организованом од стране Амбасаде Немачке у Београду и Београдског сајма књига. О поменутом говору притом у немачкој штампи није било ни речи. Како наводи „Сербианмонитор“ од 25. октобра 2017, на тему „Експлозија национализма у тадашњој Југославији“ и поводом НАТО агресије 1999. између осталог сте изјавили и следеће: „Србија је сама себи донела зло и грађани морају да прихвате истину да су сами себи проузроковали патњу“. На питање да ли је насиље легитимно решење у политичким конфликтима, одговорили сте: „(…). У ратној ситуацији једна страна мора да победи другу. Стога верујем да је војна интервенција људски и морално оправдана и у многим случајевима се показала као исправна. (…)“.


У тренутку када је Београд био последњи европски град који је бомбардован у 20. веку, у једном есеју сте написали „да разумете позицију НАТО-а и да Милошевић мора бити заустављен за сва времена. (…) Ако једна земља у периоду од девет година започне четири рата и притом градове практично претвори у гробља, то се више не може само уз помоћ речи зауставити. (…)“. Рекли сте да ово мишљење до данашњег дана нисте променили: „Још сам истог мишљења. (…) Ова земља је сама проузроковала сопствени бол и патњу. Срби су сами себи донели страдање“.

Госпођо Милер, овим невероватним изјавама открили сте своје непознавање истинске политичке позадине и тока уништења некадашње СФРЈ, као и СРЈ у току деведесетих година прошлог века. При томе сте себи дозволили једно изузетно немарно додељивање кривице српском народу. И то све као немачка списатељица.


Дозволите ми да Вам отворено кажем како сам се осећао када сам чуо Ваш говор: као немачки грађанин и интелектуалац који се без предрасуда бавио политичким догађањима на Балкану, који је најоштрије осудио нападачки рат противан међународном праву САД-НАТО алијансе (уз учешће Немачке) против бивше Југославије и који зна да су у овом рату у огромним количинама коришћена високоотровна и радиоактивна оружја са осиромашеним уранијумом („прљаве бомбе“) и тиме свесно и намерно почињен геноцид, морам да признам да сам Вашим благо речено неквалификованим изјавама ужаснут, згађен и као сународник посрамљен да је једна Немица све наведено приписала српском народу. Госпођо Милер, за мене је ово исмевање жртава!

У међувремену су у Србији агресивне врсте канцера као последица употребе оружја са осиромашеним уранијумом достигле, како међу младима, тако и међу старима, епидемијске размере. Људска патња одјекује до неба. Према подацима Министарства здравља Републике Србије, сваког дана по једно дете оболи од канцера. Читава земља је контаминирана. Услед оштећења наследног материјала (ДНК), на свет долазе генерација за генерацијом малформисане деце. У два укратко сажета чланка „Рат који нема краја“ и „Летаргија срца“ изнео сам многе значајне чињенице о овоме злочину без преседана.

Занимљив одговор немачкој нобеловки Херти Милер дао је и наш прослављени редитељ Емир Кустурица.

Госпођо Милер, ако Вам до сада нису били адекватно разјашњени политички догађаји у бившој Југославији, као и истински разлози и циљеви НАТО агресије 1999. и њихова катастрофална дејства или ако сте класична жртва немачких медија и њиховог кривљења истине, онда је то заиста жалосно за једног интелектуалца — али због тога се можете бар извинити српском народу. Ваш колега Петер Хандке и многи други слободни умови нису постале жртве медијске манипулације, већ су независно размишљајући изградили сопствено мишљење и поступали потом храбро у складу с њим. Ако пак желите да својим изјавама подржите узрочнике геноцида говорећи им оно што желе да чују (није ми познато да је постојао било какав протест од стране, на пример, Амбасаде Немачке у Београду), онда то сматрам срамотним и крајње недостојним једне интелектуалке и уз то још и добитнице Нобелове награде.

Др Рудолф Хензел, дипл. псих.

Линдау (Боденско језеро)

ma niko ziv nije ni cuo za nju dok nije dosla da se poliva fekalijama...


evo citam teslu ovih dana...njegove dnevnike...

1893 godina...on pise koliko mu je tesko bilo da radi sa nemcima...stalno mu pominjali da je srbin...

prilazili mu ...proganjali godinama...ona mu zapalili laboratoriju....

znaci nikakvog rata nije bilo...

Reakcija druge strane je urnebesna.

________________________________________

"Utisak iz srpskih medija – u Beogradu je bio monstrum"

________________________________________

Д бест оф:

-  Kusturica, u Sarajevu rođeni srpski šovinista po opredeljenju

- Mihael Martens je podsetio da je Herta Miler tokom 90-ih godina u više eseja izrazila svoju saglasnost sa bombardovanjem SRJ 1999. i navodi njene reči: “Onaj ko za devet godina povede četiri rata, ko pravi groblja sa pragmatizmom nekoga ko asfaltira ulice, ko je navikao da ubija kao što ispija čašu vode, nije neko do koga se može dopreti rečima". Kao ko-voditelj književne večeri u JDP, Martens je upitao gošću da li i dalje stoji iza tih reči. Ona je odgovorila potvrdno (i “hrabro") pomenuvši “patnje koje su Srbi naneli sebi i drugima", kao i “užasan nacionalizam" za koji je, kako smatra odgovorna i Srpska pravoslavna crkva.

- Opisavši kako su posetioci počeli da negoduju i napuštaju salu, autor pominje da u Srbiji “nisu sve samo Srbi koji su uljuljkani u agresivno samosažaljenje Kusturice ili razbijačko novinarstvo kojem kulja pena na usta"

- Zaključak autora: “Kćerka jednog SS-vojnika je pokazala srpskom društvu ogledalo. Mnogi koji su se u njega zagledali, videli su samo jedno ružno iskeženo lice – i pobrkali ga sa licem Herte Miler"

- , dok u susednom klubu (...) postoji neka vrsta zaštićeog prostora u kojem se održavaju mali indi-pop koncerti ili podijumske debate LGBT-zajednice. Ali njihovi učesnici deluju često uznemirujuće krhko." “Jer, nedaleko odatle čekaju testosteronske grupice ćelavih i kuglastih glava u Adidas-trenerkama

- “No, ti pupoljci već odlaze u pravcu taksista, pripadnika svoje generacije koja nose majice sa likom Putina ili Ratka Mladića, i kao da su od svojih očeva nasledili neku vrstu borbene volje, iako se ona – i bukvalno, vrti u krug. Strani gosti koji se, kada stignu do cilja vožnje, ne slože sa ogromnom dinarskom cenom, jednostavno bivaju vraćeni kroz čitav grad na mesto odakle su krenuli, besplatno i u znak prezira.

______________________________________________________

Sve u svemu autor ovog teksta je potpuno poremećena osoba zaglavljena u prastare švapske stereotipe o Srbima i ophrvana najbubljim osećajem mržnje prema našem narod te mu svakojaka generalizacija nije nimalo strana.

No sami smo krivi što uopšte pozivamo ovakve spodobe.

Da ponovimo:


Da ne bude zabune: pravo ime za esej koji poziva na rat i bombardovanje je ratnohuškački pamflet.

Nismo se mi zbunili kada nam je pokazala ogledalo več kad je počela da nam pripisuje minuli rad svog oca.

Tekst je napad na Srbe generalno usled spoznaje autora da su budalaštine koje valja Herta neodbranjive.

Njemci razočaravaju razmerama sopstvene zaglupljenosti.

Zena je u pravu. Masovne grobnice kojih ima cak i u predgradju beograda su nemi svedoci njenih reci

Могу Немци парлдати шта хоће али њихов трон најгеноцидније нације неће нико сустићи.

To je tacno