I treba da smo najgori posto smo smradine smrdljive i ono sto je lepo ne valja 

  Šta da kažem tek o Svetom Georgiju za koji je mlađa iz budžeta dao pare a da niko to nije odobrio.Htelo se tako čoveku da pomogne s.dragojeviću da snimi jednu ratnu epizodu iz 1914-te.
 

E sad u inat ima da im posaljemo Pink Panter malo da ih pokradu... 

Albanski film- Srbi trguju organima

Kosovski Albanci finansirali su snimanje filma o trojici Srba koji kidnapuju i ubijaju ljude kako bi prodavali njihove organe, saznaju "Novosti".

Film "Zarobljenici" objavljen je u oktobru prošle godine, samo mesec dana pre nego što je specijalni izvestilac SE Dik Marti objavio izveštaj o trgovini organima.

Glavne uloge imaju francuska bolničarka Kerol i dvojica njenih kolega.

Kada su se spremali da napuste KiM, na šumskom putu ih kidnapuju trojica maskiranih muškaraca, i odvode u kuću-klanicu, izolovanu u ionako zabačenom selu. Ona neverovatno podseća na "žutu kuću" iz Martijevog izveštaja, čija je slika obišla ceo svet.


Scena iz filma

Prema scenariju, "srpski koljači" su Zoran i njegov prijatelj koji inače imaju auto-otpad i popravljaju kola američkim vojnicima koji rade pri Unmiku.

Međutim, u mračnom podrumu "tihe i porodične kuće" okružene proplancima, nalazi se nekoliko ćelija i neizostavna "klanica" na kraju hodnika, u kojoj, inače, uvek gori svetlo.

Na sivom, hladnom zidu, okačen je telefon, još jedan "originalni detalj" reditelja, čija je duga zvonjava uvek uvod u ubistvo nekog od zatvorenika.

Kako se vidi u filmu, slušalicu uvek podiže lekar, koji je nekad obučen u beli, a kada "radi" u krvavi, hirurški, zeleni mantil. Pogled mu je, naravno, leden, a govori srpski sa neverovatno jakim albanskim naglaskom.

Drugi "loš momak" istetovirao je preko celih leđa reči "Bog čuva Srbiju", što bi trebalo da bude siguran dokaz da je učestvovao u nekom ratu, naravno, na strani paravojnih jedinica. Kadar uvek "uhvati" bar jednu reč.

I njegova gluma "nadjačala" je srpski jezik, pošto mu je svaka druga reč psovka.

Hladni profesionalizam oba "junaka" vidi se kada odvode Kerol u operacionu salu, u kojoj se na stolu već nalazi iskasapljen leš. Zoran ga, jednostavno, baca sa krvavog stola, a na njegovo mesto stavlja i vezuje Kerol. Kada ostane sama sa doktorom koji joj prvo vadi oči, ona uspeva da izvuče krvavu ruku iz kožnih stega, i ubija ga, naravno skalpelom.

Oslobađa preživelog kolegu, i zajedno sa još jednom zarobljenom devojčicom koju nalazi, beži.

Naravno, dok iza njih ostaje klanica, ljuti, istetovirani zlikovac urla za njom: "Ja te ubiju!"

Film se završava tako što Kerol i devojčica uspevaju da pobegnu kroz polje kukuruza. Celu ovu priču, tužilac za ratne zločine Vladimir Vukčević prokomentarisao je za kao "ruganje žrtvama".

"To je pokušaj da se preokrene istina" , kaže Vukčević. "To je klasična zamena teza, koja je napravljena baš pre nego što je Dik Marti obelodanio izveštaj. Mora se ispitati ko stoji iza toga. Nije mi jasno zbog čega se ovi strašni zločini prikazuju na ovaj način, kada je istina sasvim drugačija, što ćemo mi i obelodaniti" , istakao je Vukčević.

Na početku filma, na francuskom jeziku, napisano je da je film baziran na istinitim događajima.



Prema operativnim saznanjima tužilaštva za ratne zločine, film je do sada gledalo oko 100.000 ljudi, a ostvarena je i zarada od oko milion evra.

Izvor: B92

E sad da je ovo normalna zemlja, pa da ih tužimo, ali ne...

mamu im zločinačku i pokvarenu 

  Ovo jeste grozno ali se dalo očekivati.Početak snimanja ovako nečeg sigurno nije bio neka francuska državna,vojna ili ne znam kakva tajna.Mogla je naša vlast da dozna i da reaguje na to.Bar nekom protesnom notom ako ničim drugim.Posle snimanja je mogla da uradi i ono što je Borkes napisao.Da tuži producente,reditelje i sve ostale koji su učestvovali u pravljenju ovog.Ovako mi izgleda da će naš voljeni i legitimno izabrani predsednik uručiti umesto toga još jedno izvinjenje.

Zašto se rado prepoznajemo „U kavezu“


Piše: Vladislav Panov



U prošlogodišnjem rediteljskom prvencu neznanog, valjda francuskog, sineaste Jana Gozlana „U kavezu“ primećene su za nas neprihvatljive stvari – navodno su Albanci žrtve trgovine organima (!) – zbog kojih je u toku rastući medijski i politički cirkus



Jedan mali, gotovo neprimetni horor film iz prošlogodišnje francuske produkcije pod naslovom „U kavezu“ ovih dana je, ko zna zašto baš sada, pošto mu je distribucija skoro okončana, i to bezmalo potpuno nezapaženo, postao vruća politička tema kod nas, a moguće je da i to, možda bude čak i na međudržavnom nivou. Prozivaju se ministarstva, licitira se sa imenima, mediji se hrane maglovito sočnim porcijama naše navodno povređene nacionalne časti, istinoljubivosti i morala. Zašto sada?


NEJASNI IDENTITET(I)

Film koji je nekoga (ni manje, ni više nego tužioca za ratne zločine) toliko iziritirao da je počeo da šalje kominternovske dopise ministarstvima zahtevajući reakcije i osude, možda i napad na francuske vlasti. Nije da ih nisu zaslužili. I te kako jesu. Odavno. I to zbog daleko podlijih, štetnijih i zlonamernijih postupaka (učestvovanje u bombardovanju, Kušner na Kosovu). Ali, nažalost, njihov film „U kavezu“, govori o trojici raspojasanih, primitivnih i agresivnih zločinaca i jednom bizarnom, nazovi doktoru, koji otimaju koga stignu, a onda ih komadaju i njihove organe šalju „negde dalje“, s pravom bi trebalo da izbezumi svakoga sa ovih prostora već pri pomisli da bi pomenuti negativci mogli da budu Srbi, odnosno da previše liče na stereotipnog celuloidnog srpskog neandertalca, iako u filmu ipak nema dovoljno decidiranih razloga za takvu reakciju.
Da, mi znamo da su upravo Srbi bili komadani, ubijani, a onda u delovima prodavani tamo, „negde dalje“. A zašto to mi znamo i niko više, „tamo dalje“? Zbog toga se niko nikada nije uzbuđivao, niti slao nadležnim ministarstvima dopise. A onda se pojavio jedan mali film – i ovde nastaje medijski cirkus. I politički.
A da li je bilo ko od „cirkuzanata“ gledao „U kavezu“? Reč je o tipičnom novotalasnom predstavniku francuskog brutalnog horora koji čak ni temom nije originalan, pošto je pre njega snimljeno nekoliko naslova sa temom trgovine ljudskim organima. U ovom hororu s kojim kao režiser debituje izvesni Jan Gozlan, od identifikacije sa Srbima postoji jedino ćirilična tetovaža jednog od manijaka na leđima, na tren primetna u dva navrata, na kojoj piše „Bog čuva Srbe“. Sve ostalo nema nikakvih eksplicitnih dodirnih tačaka sa Srbima, što znači da ako previdite tetovažu ili je ne razumete jer niste sa ovih prostora, nećete doći do takvog zaključka. Jer, film počinje naznakom da se radnja odvija „na teritoriji bivše Jugoslavije“. Nema nikakvih zastava ili insignija, vojnih, ni civilnih, po kojima bi se prepoznao neko iz Srbije. Tragikomično, Srbi – negativci u ovom filmu jednim delom govore hrvatski, a kada se mnogo naljute nekom nerazumljivom mešavinom slovenskih jezika koja najviše podseća na češki. Tri glavna lika na strani žrtava su francuski lekari, od kojih se jedan zove Samir, ali se ne otkriva odakle je poreklom. Ima i drugih žrtava, ali su potpuno marginalizovane i nedefinisane. Čak neke bolje govore srpski od svojih dželata. Film je brutalan, krvav i potkrepljen svim neophodnim sadističkim iživljavanjima prisutnim u stotinama sličnih, kako evropskih, a još više američkih (koje svi zapravo i imitiraju) horora.


KRIVCI PO DIFOLTU

Dakle, šta se desilo da se prepoznamo u ovom filmu u kojem ni mesto dešavanja radnje, ni njeni akteri, izuzev francuskih žrtava, nije geografski precizno locirano? Da li smo to izgleda postali i sebi samima „po difoltu“ dežurni manijaci, ratni zločinci i trgovci smrću, pa s takvim kompleksom osećamo krivicu i kada smo u marginalnom filmu nejasno označeni kao takvi? Pominje se priča da su ga finansirali Albanci sa Kosova i da je u njegovu realizaciju bio umešan čak i Bernar Kušner. A da li bi, da je pokušana prava propagandna akcija s ciljem da se mi prikažemo kao jedini balkanski trgovci smrti, zaista bila potrebna izuzetna pažnja da se u krvolocima prepozna Srbin i da li bi se zadovoljili samo oznakom „teritorija bivše Jugoslavije“? Dobro, za dobar deo sveta je verovatno dovoljno reći bivša Jugoslavija, pa da se kao zlotvori odmah prepoznaju Srbi. Ali, to je rezultat druge propagande u kojoj godinama, i još uvek, delom učestvuju upravo „umetničke“, „kulturne“ i političke sile sa ovih prostora, iz naših redova. Po naš ugled i predstavu koju stvaramo u svetu o nama daleko su ubitačniji i štetniji filmovi koji se ovde snimaju. I, uostalom, zašto ovde nikada nije snimljen film koji osuđuje iživljavanje nad Srbima, etnička čišćenja nad nama na terenu bivše Jugoslavije ili bar tragediju strašne trgovine srpskim organima na Kosovu koja sve nas tako žestoko pogađa? Ili, zašto se nikada neće desiti, iako bi i te kako trebalo, da u nekom našem filmu, makar i na tren, kao u ovom „njihovom“, u negativcima prepoznamo tetovaže koje karakterišu albanske zločince?
Primetili smo ovde stvari koje ne prijaju, koje veoma iritiraju i deluju kao zlonamerna „zamena teza“. Ali, „U kavezu“ je ipak film snimljen za posebnu ciljnu grupu – za neiživljene manijake i psihopate pripravnike, kao i većina horora ovog tipa. Nikome od njegovih gledalaca nije bitno odakle su tipovi koji se iživljavaju nad dobrim francuskim doktorima. Oni su uživali u potencijalu ovog filma za mučenje ili eventualno podizanje adrenalina. Da li krvoloci govore srpski, češko-hrvatski ili možda samo grokću, nije im važno. Ako bi čak želeli da se osetimo toliko uvređenim i priznamo da smo se prepoznali u negativcima Gozlanovog horora, pa zadovoljenje uz pomoć isprozivanih ministarstava potražili na eventualnom suđenju, veliko je pitanje da li bi bilo dovoljno dokaza da smo na filmu zaista predstavljeni mi. Film jeste odvratan, potresan, preterano surov i težak za gledanje, kao i činjenica da makar i na tren vidljiv natpis na leđima ubice „Bog čuva Srbe“ u ovakvom kontekstu ne može da bude prihvatljiv. Ali, daleko je sve to od gebelsovske propagande Albanaca i njihovih pomagača sa Zapada, o čemu se sada iz nekog razloga uveliko govori. Problem je kao i bezbroj puta ranije najpre u nama, među nama, u našoj histeričnoj, kampanjskoj, bezglavoj i nezgrapnoj navici da se za pravdu, obraz ili bolji politički položaj borimo u pogrešno vreme, protiv pogrešnih protivnika i sa neodgovarajućim argumentima.


izvor: pecat.co.rs

To je ovo,samo što ovde Srbe igraju Meksikanac i Švedjanin, a ne Česi i Hrvati.

http://chetnixploitation.blogspot.com/2011/08/pacifier-2005.html

Ajd jebo filmove al pitam se dal ce ikad doc neki momenat gdje ce bit prostora za srpsku stranu price.

Pod nekom drugom hegemonijom sem americke, recimo kineskom ili ruskom.

I neki ostali satrti i satanizovani narodi (jos smo mi i "dobro" prosli) tipa Afganistan, Irak, Libija(ponajvise).