Мислио Мокилиханац да га нико неће препознати...

Molio bih da se vratite na temu. Ako je moki Pajserinjo, ne moraju ostali da obracaju paznju na njegove gluposti!

До прије 150-100 година, постојао је велики број неправославних Срба. Ти Срби су били католици и муслимани, и временом су, под утицајем, махом Аустро-Угарске однарођивани. Они су увијек били саставни дио српског етноса, многи су отворено изражавали своју српску припадност и жељу за уједињењем са другим Србима. Одатле и реченица ''Брат је мио, ма које вјере био'', од које су касније комунисти направили нешто сасвим друго.
Људевит Вуличевић, Србин католичке вјере из Цавтата је учио Алексу Шантића "нашим милим србством", Омер Скопљаковић је писао стихове прожете родољубљем, које је било ништа мање изразито од других пјесника тог доба. Па ипак, данас су Срби католичке вјере, без изузетка Хрвати, док су Срби мухамеданци ''Бошњаци''. Прво у Другом светском, а касније и у Отаџбинском рату, многи су окрвавили руке, убијајући своју, дојучерашњу браћу по крви и језику.

Последњих година, стварају се два прилично комична ''језика'': бошњачки и црногорски. Први, убацивањем огромног броја турцизама у аутохтони српски језик, а други накарадним форсирањем гласова који су одавно архаични. Моћници који праве нове нације на српском етносу, јако добро знају свој посао, јер је стварање новог народа, од подгрупе српског, увек стварање и новог језика(сјетимо се комунистичке одлуке о ''македонском'' језику).
Ми, као Хришћани, знамо да нација без језика не може бити нација, па стога треба да се боримо за истину. Не смијемо пристати на квази-националне творевине попут ''бошњака''(име турских коњаника из 17. века), ''македонаца''(име античког грчког живља из егејског залеђа) и других сличних производа Новог поретка.
Признавање оваквих накарадних творевина, значи одустајање од истине, историјске, али и Божанске.

Ne mogu da se složim sa ovakvim pojednostavljenim tumačenjem istorije.

Ovo je tako tipična srpska priča, u stilu "svi drugi su krivi, samo mi smo bezgrešni". Bez imalo samokritike i spoznaje eventualnih sopstvenih promašaja. I nije to samo u politici, to nas Srbe prati u svim sverama života.
----------------------------------------------------------------------------------------------------------

Što se tiče istorijskih fakata, ja smatram da je A-U ponajmanje kriva za nekakvo "odnarođavanje" Srba katolika ili Srba muslimana. Prosto, A-U Monarhija je vladala Bosnom samo 40 godina. To je vrlo mali vremenski period da bi se neko odrodio od svog plemena.

Ako uzmemo kao pretpostavku da se određen broj srednjevekovnih slavjano-serba islamizovao, proces odnarođavanja je tekao vekovima, još od dolaska Turaka na ove prostore i pojave islama. Ne ide to preko noći.

Potrebne su generacije i generacije zaborava na svoje pretke i njihove običaje, verovanja, tradicije i kulturu, pa i jezika svojih predaka (u nekim slučajevima).

Glavna reč ovde je ZABORAV, a za zaborav treba puno vremena, ne može to za pišljivih 40 godina.

Proces odnarođavanja neke grupe je po pravilu spontan i teško ga je nametnuti spolja. To je unutrašnji proces u okviru jedne grupe. Spolja može da se vrši pritisak, ali da se neko odrodi, to je gotovo nemoguće, osim ako unutar same grupe ne postoji težnja i poriv za prihvatanjem novih običaja i napuštanjem tradicije svojih predaka (zaborav).

Recimo, kod Maja i Inka nije postojala nikakva unutrašnja težnja za prihvatanjem novih običaja (katoličanstvo), pa su ih španski konkvistadori jednostavno pobili sve, do poslednjeg. Ali ih "odrodili" od predaka i tradicije nisu.


Da se vratim na Balkan. Opšte je poznato da je islam vrlo kruta religija, u smislu pravila i normi, koja ne dopušta nikakve kompromise sa bilo čime što je neislamsko. Prihvatanjem islama, Kuran postaje jedini zakon i način života i razmišljanja, sve ono staro je pogrešno, neprihvatljivo i nepojmljivo u životu i svetonatzoru muslimana.

Eto, tu se krije razlog odnarođavanja, iz generacije u generaciju, potomci islamizovanih Srba (i Hrvata, Bugara, bilo kojih) su sve više pravi muslimani, uopšte ih ne zanima prošlost. Pretke ako spominju, spominju samo onog koji je prvi prešao u islam.

I onda, posle 500 godina zaborava, imamo jednu zajednicu koja nema ama baš nikakvo sećanje na svoje praprapretke, čak ih se stidi.

Ne zavaravajmo se, nisu se muslimani odrodili juče, prekjuče ili pre 100 godina. Taj proces traje vekovima, generacijama. Prihvatanjem islama, oni su dobrovoljno prihvatili nove običaje, novu kulturu, jednom rečju, islam ih obavezuje da raskinu sa prošlošću i da prihvate potpuno nov način života i razmišljanja.

-------------------------------------------------------------------------------------------

Pored svega navedenog, moram da se osvrnem i na deo naše "krivice" za odnarođavanje. Već sam rekao, i ponoviću. Moderna srpska nacija je stvorena na osnovu pripadnosti veri (svetosavlju) i niko ko nije bio pravoslavac jednostavno nije mogao da se uklopi u takvo srpstvo.

Da se ne lažemo, još od "Načertanija", pa do dana današnjeg, srpska nacija nije mogla da svari nepravoslavce. Jednostavno, katolik ili musliman nije prihvatan kao ravnopravan pravoslavcima. Zato su Dubrovčani, Bokelji i ostali katolici bili bez problema kroatizirani i asimilovani u hrvatsku naciju.

Umesto da se nacija formira na istoriji, zajedničkom jeziku i poreklu, Srbi su se bavili asimilacijom Vlaha, Cincara, Albanaca ( pleme Kuči u Crnoj Gori) i makedonskih Bugara. Srbizovani su ljudi čiji je tradicija i jezik drastično ili totalno različit od srpskog, ali su pravoslavci, pa su po svetosavskim merilima bili "podobni" za srbizaciju.

Tako danas imamo smešnu situaciju u Srbiji, da  u opštinama Kladovo, Kučevo i Majdanpek, imamo 20-ak hiljada "Srba" koji su se na popisu stanovništva izjasnili da su po nacionalnosti Srbi, ali im je maternji jezik vlaški???   


PS.  Nemačka je svoju naciju formirala isključivo na osnovu jezika, i zato se danas u Nemačkoj ne postavlja pitanje ko je "veći Nemac", da li katolici Bavarci ili protestanti Saksonci. Ne, i jedni i drugi su Nemci, iako su međusobno ratovali i klali se stotinama godina. Govore istim jezikom, istog su porekla i kraj priče.

To na Balkanu nije slučaj i zato nema vajde kukati za odnarođenom "braćom muslimanima" i "braćom katolicima". Daleko im lepa kuća, niti su oni iskazivali želju za stvaranjem jedinstvene nacije, niti su svetosavci želeli da ih integrišu u srpsku naciju. Naravno, uz minoran broj izuzetaka, koji samo potvrđuju pravilo.

Ово ми је запало за око. Значи Турци уопште нису морали да се служе уценама и претњама, Срби су имали ту тежњу и порив за прихватањем нових обичаја и напуштањен традиције предака. Јел сам добро разумео? Ако си ово хтео да кажеш живо ме интересује одакле ти ово?!

Издемагогисао за 3 медаље. Посебно знајући ове наше муслимане као еталон ислама и поштовања религије. Сад то може да се подведе под комунизам па у то време у принципу ни православци веру нису нешто практиковали али од одласка Турака босански муслимани немају свој јасан идентитет ком народу припадају све до данас када покушавају своју припадност да смисле. Да л из страха због одмазде у недостатку "леђа" Турака, да л због свести о пореклу свеједно они никада нису имали циљ којим желе да се њихова заједница креће и на чијим основама да се гради.

Још нисам видео бољи опис од овог Мешиног.

Ne Srbi kao narod, već pojedinci koji su prihvatali islam. Nisu svi Srbi odjednom prihvatili islam, nisu čak ni pravoslavlje svi Srbi prihvatili odjednom.

Ali onaj ko je prihvatio islam, taj je morao da prihvati nove običaje. U islamu nema pogađanja sa Kuranom, zato je to zajebana religija.

Da ti dam primer, zamisli Srbina koji je tek primio islam. I, sad taj Srbin kaže, moj deda je slavio slavu, to je tradicija naše familije, pa ću i ja da slavim, iako sam primio islam. NE MOŽE. Za to se nabija na kolac. Kakva crna slava, imendan, dodole, svinjetina i rujno vino i običaji predaka, a primio si islam. Ima da slaviš ono što ti Kuran propisuje i ništa više.

Tako to ide, sa generacije na generaciju se zaboravlja neislamska tradicija predaka, i upražnjavaju se samo islamski običaji. Da se vratim na onog Srbina koji se islamizovao, njegov sin je čuo od oca za slavu, ali je ne slavi, a unuk onog prvog Srbina-muslimana uopšte ne zna šta je slava. Niko mu nije rekao, od rođenja su ga učili isključivo islamskim običajima.

I, uopšte nije dokazano da su Turci ikoga silom islamizovali. Nego se znalo, ako si musliman ne plaćaš harač, ako si hrišćanin plaćaš harač i ušur i devširmu (danak u krvi) i sve druge namete. U toj situaciji, neko je popustio, neko nije. Ali veruj mi da Turci nisu morali nikom da prete i ucenjuju, imali su dovoljno "dobrovoljaca".


@ vanyo

šta ti nije jasno, da ti razjasnim. Šta je tačno demagogija u mom postu?

Jeste, slažem se da muslimani nisu znali kom narodu pripadaju, ali su odlično znali kome ne pripadaju. Nema tu demagogije, ljudi kasne sa formiranjem nacije jer im istorijske okolnosti i političke prilike u zadnjih 130 godina nisu išle na ruku.

Ako hoćeš, ja ću ti detaljno obrazložiti zašto oni kasne 150-200 godina u odnosu na Srbe i 100 godina u odnosu na šiptare.

Њима никада нису околности ишле на руку. До пре 200 година учаурени у Турску владавину јебало им се искрено коме и шта они треба као народ да доказују. Били су своји на своме, неузнемиравани и не прогањани. Ал ето промениле се околности па су се они сходно околностима мењали попут предака који зарад мира и одређених бенефиција као што си сам навео изабрали линију лакшег отпора. Без отпора.

Хоћу да кажем да потурице никада нису били истински верници и искрени исламисти какавим их ти покушаваш да представиш, једноставо класично прилагођавање ситуацији

Ovo važi za ove novije generacije, malo se oslobodili stega i dogmi u komunizmu (isto kao i pravoslavci), ali veruj mi, u šerijatskoj državi kakva je bila Otomanska Imperija, hodža ti je bio i tužitelj i sudija i dželat. Još kako su tada bili pravi muslimani, sve po PS-u    tj. Kuranu.