Знаш ли ти како је изгледао грб Краљевине Срба,Хрвата и Словенаца (ђесу муџоси мајку му ).
Па нема их,измишљени су,створени силовањима,отимањима из колијевки,одрођивањем,асимилацијом,
у суштини измишљени.

Меџик не знам гдје си набавио ту карту али.......

Бановина Хрватска



Бановина Хрватска је била територијална јединица унутар Краљевине Југославије од 1939. до 1941. године.



Нова влада Драгише Цветковића, образована у фебруару 1939, помагана од Југословенске радикалне заједнице, узела је као свој главни програм споразум са Хрватима. Српске опозиционе странке нису дале свој пристанак да Владко Мачек преговара и у њихово име, него само у име Хрвата. Напустивши базу споразума, коју је утврдио са својим дотадашњим савезницима, Мачек је ступио у преговоре са владом и 26. августа 1939, пред сам нови светски рат, склопио је с њом споразум. По том споразуму прешло се на нове принципе државног уређења. Место народног јединства стварно су призната три народа, српски, хрватски и словеначки, али је заједничко име држави остало Југославија. Доследно томе и централизам је замењен федерацијом, која још није сасвим спроведена, али којој се несумњиво иде. С тим тежњама основана је бановина Хрватска, у коју су ушле у целини бановине Савска и Приморска, те неки срезови из бановине Зетске, Дринске, Врбаске и Дунавске. Извесни послови, нарочито војска, инострани послови, саобраћај, трговина, поште, остали су заједнички, а у осталим ресорима највећи део надлежности пренесен је на бановину Хрватску. Српско и словеначко питање тим споразумом није решено, него је остављено да се уреди доцније. Одмах после споразума образована је заједничка влада, у коју су ушли и Хрвати са Мачеком на челу. Од Срба споразум су прихватили, сем Југословенске радикалне заједнице, само присталице земљорадничке странке и остаци самосталних демократа.

Иначе, у српском делу народа споразум је, склопљен на тој основи, примљен сасвим негативно. Идеја интегралног југословенства била је стварно напуштена већ одавно. Признање посебних "националних индивидуалности", односно трију народа, учиниле су већ и пре споразума све странке у народу, и оне из опозиције и владине, сем југословенске народне странке. Централизам и режим диктатуре компромитовали су југословенску идеју, која је једина могла да изведе синтезу свега позитивног од три наша племена или народа и која нам је давала шири оквир и политички, и културни, и привредни, па и национални. Та идеологија била је и остала у ствари само идеал. Она није никад била израз широког пука, правог народа, него само једног танког слоја интелигенције, добронамерне и видовите, али неутицајне у масама. Идеалистичка гледишта и уверења о народном јединству (уколико нису била само то), која су владала кад је створена ова заједничка држава, уступила су сада, у овом периоду, новима, и ми видимо како се, нарочито на хрватској страни, као у доба пуног романтичарства, стварају или обнављају или истичу установе и јавна гласила са искључивим националним обележјем. То је, сасвим природно, имало свог одјека и код Срба. Српска савест у том погледу сасвим је мирна. За народну заједницу они су несумњиво жртвовали много, више него ико други у њој. Да су били себични и ускогруди 1918, када су улазили у заједницу са својим огромним моралним капиталом, и да су тада хтели диктирати, они би несумњиво боље прошли него после двадесет година заједничке државе. Срби би, добрим делом прихватили вероватно и примену федерације. Није толико важно уређење државе, колико дух који влада у њој. Међутим тај дух је рђаво настројен и он је изазвао оштру критику.



Границе бановине



Бановина Хрватска

Владимир Ћоровић пише: „Разграничење бановине Хрватске извођено је не на основу једног начела, него на основу свих који су Хрватима могли бити од користи. Основа је имала бити етничка. Хрвати су ван Приморске и Савске бановине тражили за себе сваки срез, где су они били у већини, али у тим бановинама нису давали ни једног среза где су већину имали Срби. Тако се догодило, да је 847.000 Срба остало у границама Хрватске, а свега 421.000 Хрвата у целој осталој држави, кад се сви католици урачунају у Хрвате. Кад је требало бранити те српске срезове онда су се позивали на своје историјске границе и узели су у помоћ тај принцип. Међутим, тај принцип енергично одбијају кад је у питању Дубровник, који није никад улазио у састав њихове историјске државе и који је по својој традицији сав "словински", а по својој прошлости у сталној гравитацији према српском подручју. Кад су Хрвати тражили и добили срезове Шид и Илок, који су у већини српски, а по историјском праву небрањиви, они су напустили и етничко и историјско начело, па су захтевали та места као свој животни простор. Таква недоследност и неправичност изазвала је с правом протесте, који су се појачавали тим више, што је у новим областима уведен отворен антисрпски режим. Побијени су и прогоњени многи људи, разбијене или онемогућене њихове установе, створено расположење за њихово потискивање и уклањање. С хрватске се стране и наглашавало, да је то граница националног поседа и националне државе. И што је још горе, с најодговорније њихове стране подвлачило се, да је ово само етапа и да они имају нових претензија. Стављају у покрет акцију, да добију Барању и северну Бачку, а свим средствима доказују да су босански муслимани само Хрвати и да бановина Хрватска има права на нове срезове у Босни. То све ствара мучну атмосферу.“


Бановина за време Другог светског рата

Захваљујући посебном положају Бановине створени су основи целокупне државне инфраструктуре НДХ, а што се види из следећих података:

   1. законодавна делатност је потпуно самостална;
   2. бановински закон не узмиче пред државним;
   3. потпуно аутономно правосуђе, од првостепених до апелационих и касационог суда;
   4. над бановинским судовима нема више инстанце ван Бановине, ниједан писани чин краљевске власти из надлежности Бановине није пуноважан, нити се може извршити, ако га бан није премапотписао;
   5. бан директно општи са краљем;
   6. бановина има у административном и законодавном погледу надлежност над свим приходима на њеној територији (пуна финансијска самосталност);
   7. стварање наоружаних одреда мачековаца, који су били основ касније усташке жандармерије, итд.

http://sr.wikipedia.org/sr/%D0%91%D0%B0%D0%BD%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D0%BD%D0%B0_%D0%A5%D1%80%D0%B2%D0%B0%D1%82%D1%81%D0%BA%D0%B0

Karađorđevići su stvarno zakuvali svu našu bedu i mi još uvek držimo Acu u Belom Dvoru, o našem trošku.

1918 година је била кључна.
Требало је као побједничка страна заокружити искључиво насељене већински српске територије а
остале препустити зубу времена и нека их парчају како год ко хоће.
Највећа глупост је била што су наши "суверени" хтјели да се они који мрзе србе утопе у заједничку државу и то нас је коштало,још нас кошта и највјероватније ће нас коштати у будућности,а зинута гузица за што већим краљевством је Брозу дала компактну територију гдје је имао довољно "материјала" за
анти-српско дјеловање и када на то додамо "србе" који су незадовољни дотадашњим животом кренули
Брозовим путем онда је материјала било и више него довољно,скоро као ДОС-е 2000 године.
Симптоматично је да се након 1945 из сељачких скута вође комунистичког покрета усељавају у
буржујске куће и виле,скоро као ДОС-е 2000 године.
Јебига борили се људи против буржоазије и за равноправност па су сељаку крали стоку док себи нису
имали шта него су по разним комесаријатима пунили своју гладну трбушину,скоро као ДОС-е 2000 године.
Како је могла бити сита када ни један никада није ништа радио него штрајковао,организовао демонстрације,нападао тадашњу власт и робијао,скоро као и данас Чедофикс,односно ДОС-е 2000 године,осим робије..........Милошевић је био тиранин.

da zakljucimo srbi islamske vjere ne postoje, izuzev par konvertita tipa maksima bozica i companije...druo je sad srbijanac islamske vjeroispovesti ili sandzaklija

 

yeti pa njima je u tom trenutku to izgledalo kao bolje resenje verovatno ni sami nisi bili svesni mrznje koja postoji prema Srbima... Lako je sa distance govoriti da je to bilo lose, mi sada znamo da je to bila losa odluka ali oni nisu znalii. Uostalom kako mozemo znati sta bi se desilo da su odlucili onako kako mi sada mislimo da je ispravno?

ajde ne lupaj. Postoji SRBIN bez obzira gde živeo u bosni, Srbiji ili CG. Postoje srbi muslimanske veroispovesti npr. moj kapetan i poturice ili TI kojima je rađi okupator nego sopstveni narod.
Podsećanje:
Srbi muslimanske vere, međutim, kroz četiri veka udaljavani od nacionalnog ideala, boreći se za čisto verski islamski ideal, nisu osećali svoju braću u Srbiji i Crnoj Gori, a još manje u Rusiji, i sve su očekivali od braće po veri, Turaka. Aneksija im je porušila sve nade i sva očekivanja zauvek. Mesto poruke „biće dana od mejdana", oni saznaju gorku istinu da su ih Turci prodali Austriji jeftinije no što se ovnovi po glavi prodaju

Hasan M. Rebac Sarajevo 1925

Ма били су они свјесни и те како али им је било боље не гледати широм отвореним очима него
сагледати чињенице.
Што се тиче временске дистанце и то је тачно али сада су људи самосвјеснији па опет постоје појединци који не желе да гледају отвореним очима или једноставно неће да вјерују у чињеницу
да су тзв.бошњаци у огромној већини анти-српски расположени,мрзе србе (мирни само гдје су мањина) а о другима нећу говорити како не бих отворио још три теме у овој.


Ма то од Ребца је фраза а твој капетан је мањина,односно раритет међу муслиманима којих је и у
војсци Републике Српске било одређен број али то је ствар тренутне ситуације а не осјећаја да
су они срби (то знам из директног послијератног разговора).
У суштини они се тако не осјећају и глупо је да ја њих нешта убјеђујем а знаш и сам да они стварају
своју хисторију гдје само бог драги зна од кога су постали (по њиха).

Na karti je Banovina hrvatska nastala u kolovozu 1939 sporazumom Cvetković-Maček.Trajala je vrlo kratko.Srbi se kasno sjetili pristati na sporazum.