Osedela srpska sela (1)
Vlastimir POPOVIĆ, 26. mart 2007

MILAN Miljoković (69) nam u selu Bogalinac, opština Rekovac, pokazuje napuštene kuće pored i iznad rečice Lugomir. Ovde jesu i lug i mir. A reka ode u Moravu.

- Mladi slabo ostaju - napominje Milen. - Umanjio se narod. Nigde nikog nema.

Prođoh Levač, prođoh Šumadiju. Levo i desno i gore i dole od Kragujevca - sela odumiru. I pored reke Gruže i kraj Lepenice. U ataru ovog grada 320 domaćinstava je bez naslednika, a ne baš ažurna administracija uočila je 160 napuštenih kuća.

Drugačije rečeno, u 55 od 64 kragujevačka sela je narastao broj staračkih domaćinstava i potpuno ugašenih ognjišta. U Donjim Komaricama, na primer, od 175 registrovanih domova 63 su staračka, osam bez naslednika, a 31 kuća je u korovu, zatvorena. U Kamenici vatru svakog drugog doma održavaju stari.

- U našem selu više nema nijednog deteta - govori nam Milanka Petrović (61) iz Bogalinaca. - A ovde je lepota u Boga.

Bog, Bogalinac, razmišljamo. Proleće je, zaista ponovo bacilo cvetne i mirisne čini na brda i dolove Šumadije. Milanka nas poziva u leto, kada je još lepše i u sve boje rane jeseni. I u zimu, kad pucketa drvo u pećima, a napolju beli kristali pahulja. Tad miriše narastao hleb... Eh, moj Vojislave Iliću, idila je odavno napustila selo, pobegla u grad, a tu ju je zgazio tramvaj. "Tamno je nebo svo".
Dragan Petrović (67) sa ženom Milicom ostao je u Bogalincu. Gaji svinju, dve krave, pet ovaca. Sin Milutin kopa bunare gde ga pozovu, a davno nije navratio.

- U selo država ne ulaže, a teško je i u gradu - razmišlja Dragan. - Moj mlađi komšija okušao "sreću" u Kragujevcu, nadničio, nosio malter. Zar je to za seljaka? Sve se rastukalo.

"Rastukalo"? U Crnućima, Kamenici i Ramaći, više nema ko ni šljive pošteno da omlati, pobere lekovito bilje, pokosi livade. Tek sada se, drugi primer, uvode telefonske linije u pet podrudničkih sela, a struja je tamo i dalje slaba.

Posmatramo napuštenu kuću Konstantina Đorđevića, na kosini brda, pored rečice Dobroselke. Na njoj nacrtana četiri ocila. Srbija, Srbija! - kako bi vikali navijači. A u domu - nikog.

Dve rečice pregazismo makadamskim, uskim drumom, jer mosta nema, i onda, uz strminu, do doma Stanice Stojković (72). Selo Doborselice. Sama živi ova žena. Muž Slobodan umro, sin Dobrivoje otišao za Beloševac.

U staji pored kuće tri koze: Cakana, Bela i Medena, ojarile šest jarića. U to ime i za zdravlje jarića, otpismo malo rakije, one prave i oštre.

- Još malo, pa će potoci početi da šapuću - reče Stanica.

- Sve je ovo planina, da prostiš - dodaje njen rođak Borivoje Stojković (62). Šta to da prostimo?

Izvor: Novosti