Dečak dao koštanu srž i spasao brata :: Drustvena hronika ~ Obrazovanje ~ Zaposlenje ~ Finansije

Dao koštanu srž i spasao brata BLIC TV

Ana Vušović Marković | 27. 04. 2014. - 23:00h | Foto: Miloš Perić |

Najlepša životna priča ispisana je u domu porodice Milosavljević gde je brat bratu spasao život u borbi sa bolešću koja je trajala deceniju i po.

Pobeda: Porodica se deceniju i po borila za Ljupčeta

Ljubav, međusobna podrška, vera i čelična volja proveli su porodicu Milosavljević, iz Bavaništa kod Kovina, kroz tešku borbu sa opakom bolešću sina Dragoljuba (17), kojem je u šestom mesecu života dijagnostikovana talasemija major, koja razara krvna zrnca i sprečava razvoj kostiju. Njegov život spasio je najmlađi brat Vukašin, koji je dva puta bio davalac koštane srži. Otkad je Dragoljub, kojem tepaju Ljupče, rođen, pa sve do pre godinu dana, porodica je vodila borbu sa bolešću od koje je u to vreme obolelo još samo jedno dete u Srbiji.

Vukašin je dva puta donirao koštanu srž

- To je genetsko oboljenje, a rešenje je presađivanje koštane srži. Suprug i ja nismo bili podudarni, pa je doktorka Dragana Vujić iz Instituta za majku i dete, kojoj mnogo dugujemo, rekla da bi najbolji davalac bio brat, ili sestra - priča majka Jasmina.

Tako su 1999. godine otišli u Italiju gde se Jasmina porodila sa drugim detetom. Rođen je Dušan.

- Mislili smo da će presaditi njegove matične ćelije i da će Ljupče biti spasen. On je bio zdrava beba, ali lekari su nam saopštili da ćelije nisu podudarne. Onda sam doživela nervni slom... - priča ova požrtvovana majka. Kada su se vratili u Srbiju, borba se nastavila.

- Vukašin je rođen četiri godine kasnije. Bio je nedonošče, dva meseca je bio u inkubatoru. Na sreću njegove ćelije bile su podudarne. Sa samo dve godine bio je davalac koštane srži. Međutim, godinu dana kasnije, na kontroli, lekari su rekli da je telo ipak odbacilo ćelije... Tuga, razočaranje, ogroman bol - priča Siniša, otac tri hrabra i danas zdrava dečaka.

Ipak, nastavlja, ako čoveka ne pokreću deca - šta ga onda može pokrenuti?

- Davao sam podršku Jasmini, vraćao joj optimizam. Verovali smo da ćemo uspeti, verovali u Boga, u medicinu, u ljude - kaže Siniša.

Sačekali su da prođu tri godine, a onda je usledila druga transplantacija.

- Nada, vera i volja nisu nas napuštali nijednog trenutka. Pre druge transplantacije Vukašin je dobio temperaturu, imao je pet godina i bilo je rizično davati mu anesteziju. Ipak, morali smo. Kada je sve bilo gotovo, probudio se nasmejan.

Uspelo je! - seća se Siniša.

Citat

Hemoterapija je bila najteža
- Tokom hemoterapije otpala mi je kosa i to je za moju porodicu bila velika trauma. Meni je bilo teško zbog druge dece u bolnici, posebno devojčica koje su teže od dečaka podnosile gubitak kose. Bilo je teško uskladiti i školu, dva puta sam polagao razredni ispit, u drugom zbog prve i u petom razredu zbog druge transplantacije - kaže Dragoljub.

Dragoljub je tada brinuo samo za brata.

- Nisam razmišljao o sebi, već o Vukašinu. Doživotno sam mu zahvalan i ponosan sam danas na njega, na sebe i na celu našu porodicu zbog svega što smo prošli i izašli kao pobednici - sa osmehom kaže Dragoljub, kojem je pre godinu dana na poslednjoj kontroli rečeno da je zdrav i da je pobedio bolest.

Heroji: Tri brata Milosavljević

On je danas učenik druge godine Medicinske škole, pa iako je detinjstvo proveo u bolnici, kaže da bi voleo da jednog dana kao lekar i on pomaže drugima. Dok razgovaramo Vukašin sedi pored njega i grli ga.

- Pomogao sam bratu, to je najvažnije - kaže veselo najmlađi od tri brata, tri heroja.

Izvor: Blic