Rođenjem Beograđanka, Eleonora Bruk (1957-2004), keramičarka izuzetnog senzibiliteta, koja je primarno (ali ne isključivo) izabrala glinu da kroz nju umetnički "progovori", školovala se u Engleskoj, a najviše je stvarala na jugu Francuske, u Provansi. Njen prijatelj i kolega, slikar Milan Tepavac, knjigom "Ruke na zemlji", koja je ujedno i monografija i dnevnik jednog prijateljstva, uvodi čitaoce u svet autorkine posvećenosti umetnosti.

Bogato opremljena fotografijama, knjiga podseća na intimni spomenar prepun stvaralačke strasti. Više od same fokusiranosti na život i delo Eleonore Bruk, ona je i Tepavčev stav o svetu u kome je Brukova živela, ali i stav prema svetu u kome živimo danas.

Za svega dvadesetak godina rada, Brukova je, kao da je osećala da ima ograničen životni vek, stvorila i ostavila ogroman opus. Umela je direktno da kaže (tekstom, delom, instalacijom) i najstrašnije istine, a znala je da to uradi duhovito, alegorijski, da ne zvuči pretenciozno, a ni moralistički. Zbog toga je njena poruka uvek bila ubedljivija i nikada nije napuštala polje umetnosti. Takva je njena instalacija iznad galerija u Aptu postavljena za vreme bombardovanja Srbije 1999. godine; ili tekst u katalogu "Crni mali cirkus" u beogradskoj Maloj galeriji ULUPUDS-a 2000. godine... Sve što je stvarala, izvajala, ispekla i sagradila činila je darom posvećenog umetnika koji ima da kaže nešto važno o svetu u kojem živi i kreira.

Dela Eleonore Bruk iz oblasti keramike svedoče o njenoj nesvakidašnjoj energiji, snazi izraza, oštrini i tananosti. Upravo zato, njeni radovi, u našoj sredini nedovoljno poznati i istraženi, predstavljaju kulturno-istorijski kuriozitet koji će bez sumnje izdržati pritisak vremena i nadmašiti današnje umetničko značenje.

Izvor: Krstarica